Parada petooktobarskog ponosa

Piše Miodrag Zarković

Peti oktobar na TV

Na desetogodišnjicu znate već čega, dok je parada petooktobarskog ponosa dostizala vrhunac, programska satnica RTS menjala se dinamičnije nego srpske rezolucije u Ujedinjenim nacijama. Tako je dokumentarni film „Konačni obračun“ bio najpre najavljen za 20 časova, pa potom za 22 sata i pet minuta, ponegde je čak pisalo da će biti emitovan u 21.05, a na kraju je prikazan od 22.20 časova, tek pošto je Nenad Stefanović završio intervju sa Borisom Tadićem.
Zlonamerni antievropski elementi u našem društvu, odmah će pomisliti kako je gostovanje predsednika Srbije remetilo „raspored časova“ na Javnom servisu, ali, istini za volju, mnogo je faktora moglo da pomeri „Konačni obračun“. Pravljenje emisija i priloga o Petom oktobru, bilo je proteklih nedelja najživlja privredna delatnost u Srbiji, nije bilo lako ni odgledati sve to, a kamoli popakovati u programsku šemu. Ako je nama gledaocima ceo taj cirkus na kraju ličio na histerično osmišljenu halabuku, zamislite na kakvim je mukama bio onaj ko određuje TV satnicu!
Svega, svačega i svakoga je bilo u tim emisijama, osim nečega što dominira ovdašnjim etrom godinama unazad: političke korektnosti. Kao nekim posebnim, prećutno donetim i odobrenim ukazom, petog oktobra 2010. bilo je dozvoljeno ono što je još koliko četvrtog, bilo najstrože zabranjeno. U ponedeljak ste mogli da zaglavite robiju ako biste makar i na „fejsbuku“ napisali nešto protiv zahuktale promocije homoseksualizma, ali ste zato u utorak smeli da, bez ikakve moguće posledice, u udarnom terminu nacionalne televizije ovim rečima propratite arhivske kadrove premlaćivanja Dragoljuba Milanovića:
„Došlo je vreme da se plati ceh za sve laži i obmane!“
Upravo je to izgovorio narator „Konačnog obračuna“, preko snimka na kojem se vidi kako pre tačno deset godina demonstranti rukama i nogama tuku tadašnjeg direktora RTS. Najozbiljnije – reče čovek da su, eto, batine koje je pretrpeo Milanović bile zaslužene. I ne začu se posle nikakva osuda takvog „govora mržnje“! Oćuta Svetozar Čiplić! Oćuta Marko Karadžić! Oćuta Ivica Dačić! Ne oglasi se ni najevropskiji sin naših naroda i narodnosti, Boris Tadić!
Zapitajmo se, poređenja radi, šta bi se desilo da neko u večernjem terminu na RTS izgovori da je skorašnji napad na Teofila Pančića u stvari bio „plaćanje ceha“ za njegove laži i obmane. Da li bi i to prošlo bez osude, ili bi u zaštitu Pančića, „evropskih vrednosti“ i Njenog veličanstva tolerancije, momentalno skočila vaskolika medijsko-zakonska sila tranzicione Srbije?!
Da li će, u krajnjem slučaju, učesnici protesta protiv predstojeće „Parade ponosa“ – od kojih su mnogi i pre deset godina bili među tadašnjim demonstrantima – naići na nepodeljene simpatije televizijskih autora, koji su proteklih dana veličali petooktobarski narodni bunt?
Neće! Zato što ključni problem današnje Srbije nije nasilje, kako bi vlastodršci i njima naklonjen nevladin sektor voleli da predstave, nego licemerje. Nasilja, koje je mnogo složeniji fenomen nego što to mogu da shvate i prihvate vajni reformatori, u Srbiji ima čak i manje nego u zapadnim zemljama. Ali smo zato po količini javnog licemerja šampioni sveta! A licemerje, za razliku od nasilja, nikada ne može da bude opravdano, niti da dovede do korisnih društvenih promena.
Licemerje i dvoličnost u protekloj deceniji osnovni su uzroci ogromne razočaranosti Petim oktobrom. Zbog političara koji su mislili jedno, pričali drugo, radili treće, a sklapali sasvim četvrte koalicije, nesumnjiva narodna energija i želja za boljom i uređenijom Srbijom, koja je demonstrirana pre deset godina, uludo je protraćena, dok je po sadašnjim internet komentarima o emisijama o Petom oktobru dominirala ocena tadašnjih demonstranata, da se danas kaju što su onomad uopšte izlazili na ulice.
Da li se neko od brojnih autora, koji su se ovih dana bavili Petim oktobrom, osvrnuo na nečasno ponašanje onih koji nam punih deset godina serviraju krv, znoj i suze, iako su nam obećavali sve suprotno od toga? Nije, naravno. Jer je licemerje režimski kontrolisanih TV medija ovde uveliko prešlo u otvoreno nasilje.