NATO ima alternativu

Piše Uglješa Mrdić

Skupština Srbije treba da formira poslaničku delegaciju koja će pratiti aktivnosti  Parlamentarne skupštine Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB)

„Niko ne treba i ne može od Srbije da traži da radi protivno svojim interesima“, rečeno je na Međunarodnoj konferenciji „Parlamentarna saradnja Republike Srbije i Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti“, koja je održana u Beogradu, uoči zasedanja Parlamentarne skupštine ODKB, od 25. do 27. oktobra u Sankt Petersburgu u Rusiji. U radu su učestvovali poslanici Državne dume Ruske Federacije i Parlamentarne skupštine OUKB, poslanici Narodne skupštine Republike Srbije iz redova vladajućeg SPS-a i opozicionih stranaka – DSS, SRS i SNS, kao i brojni analitičari i predstavnici NVO. Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) čine sedam zemalja, predvođeni Rusijom.

JAČANJE SARADNJE
Potpredsednik Donjeg doma ruskog parlamenta Dume Aleksandar Babakov je, pozivajući Skupštinu Srbije da pošalje delegaciju da bi kao gost učestvovala na sednici Parlamentarne skupštine ODKB u Sankt Petersburgu, izjavio da bi ta saradnja ojačala odnose dve države. Babakov je rekao da se budućnost Evrope ne može zamisliti bez saradnje sa Rusijom, imajući u vidu njen uticaj u svetu, i da je zbog raznih bezbednosnih izazova potrebno napraviti promene u strukturi Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, jer je pokazala slabosti.
„Raspad Sovjetskog Saveza kao politički faktor koji je izazvao dešavanja u drugim državama, kao i ekonomska i finansijska kriza, pokazuju da će svet postati drugačiji. Kakav, niko ne zna da odgovori, ali sigurno neće biti unipolarni“, ocenio je Babakov.
Božidar Delić, potpredsednik Skupštine Srbije i poslanik SNS-a, istakao je da je osnovni cilj ovog međunarodnog skupa da Narodna skupština Srbije preko svoje parlamentarne delegacije ubuduće prisustvuje aktivnostima Parlamentarne skupštine ODKB u svojstvu posmatrača.
„S obzirom na to, da naša skupština već godinama ima stalnu delegaciju, koja prati aktivnosti Parlamentarne skupštine NATO pakta, u prvo vreme kao posmatrač, a sada već u svojstvu pridruženog člana, formiranje parlamentarne delegacije koja bi pratila aktivnosti ODKB smatram neophodnim korakom Narodne skupštine Srbije, sa čime su se složile i naše najveće poslaničke grupe. Na ovaj način naša skupština će potvrditi Rezoluciju o vojnoj neutralnosti, donetoj decembra 2007. godine. Sa pravom nam naši prijatelji iz Ruske federacije postavljaju pitanje: „Ako ste vojno neutralni, a prisutni ste na Parlamentarnoj skupštini NATO pakta isto kao i ruska delegacija u svojstvu pridruženog člana, zašto ne bi ste bili prisutni makar na tom najnižem nivou – u svojstvu posmatrača – na Parlamentarnoj skupštini ODKB. U periodu koji je pred nama, Skupština Srbije i narodni poslanici treba da formiraju parlamentarnu delegaciju, koja će na isti način pratiti aktivnosti i Parlamentarne skupštine NATO pakta i Parlamentarne skupštine ODKB-a “, rekao je Božidar Delić.

ZAJEDNIČKA DEKLARACIJA
Inače, Ugovor o Kolektivnoj bezbednosti (UOKB) je potpisan 15. maja 1992. godine u Taškentu. Potpisnici Ugovora su predsednici šest država-članica ZND: Jermenije, Kazahstana, Kirgizije, Rusije, Tadžikistana i Uzbekistana.
Organizacija Ugovora o Kolektivnoj bezbednosti (OUKB), koja je bila osnovana 14. maja 2002. godine, sada u svom sastavu ima: Jermeniju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgiziju, Rusiju, Tadžikistan i Uzbekistan. Zajednička deklaracija o saradnji između sekretarijata OUKB i OUN potpisana je 18. marta 2010. godine. Uspostavljena je tesna saradnja sa Organizacijom Evroazijske Ekonomske Saradnje (EvrAzES), Šangajskom Organizacijom Saradnje (ŠOS) i Zajednicom Nezavisnih Država (ZND). OUKB produktivne kontakte održava sa međunarodnim i regionalnim strukturama, uključujući Antiteroristički komitet SB OUN, Upravu OUN za borbu protiv trgovine drogom i kriminala, OBSE, Evropsku uniju, OIK, Međunarodni komitet Crvenog Krsta, Savet država Baltičkog mora… Najviši organ OUKB je Savet kolektivne bezbednosti (SKB), koji razmatra principijelna pitanja delatnosti Organizacije, a čine ga predsednici država-članica.
Imajući u vidu stavove i zaključke govornika na pomenutom skupu, sasvim je jasno da Srbija treba da ostane vojno neutralna država u skladu sa skupštinskom rezolucijom. Takođe je istaknuto da Srbija ne treba da pristupa Severnoatlantskom vojnom savezu – NATO-u.

2 коментара

  1. Када будете могли да без одобрења НАТО-а прелетите Румунију (а Украјина?), на путу ка Србији, биће вредно труда то учлањење.

    Два пута нас не можете навући на исти (руски) лед.

    Дајте С-300, атомске главе и базу на 50 км од Бондстила (најмање што можете), па да се дружимо. Овако, нема вајде, препустили сте Србију НАТО-у на тацни, и још НАС оптужујете да смо неверни.

  2. Mico u pravu si 100%, politika je cudo i tesko je biti pametan.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *