Lažne optužbe Vladimira Vukčevića

Piše Uglješa Mrdić

Koji je pravi cilj optužbi tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića na račun Koštunice, Bulatovića, Jočića, Nikitovića, najbolje se vidi u tome da je više od četiri godine trebalo da prođe da bi on sve navodne istine izneo, kako bi odgovornost za sopstvene neuspehe prebacio na prethodne funkcionere

Svedoci smo višenedeljnih orkestriranih napada kako na predstavnike nekadašnje vlasti predvođene Vojislavom Koštunicom, tako i na bezbednosno-obaveštajne službe Srbije. Cilj je jasan. Uništiti nacionalno opredeljenu opoziciju, koja se zalaže za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, poštovanje Ustava i odbranu državnih institucija od njenog urušavanja i zloupotreba od strane režima. Drugi plan je urušavanje samih bezbednosno-obaveštajnih institucija, zarad tuđinskih potreba i interesa.

IZMONTIRANI PODACI
Naručioci u svim navratima su isti – zapadne ambasade i vladajuće strukture i njihovi prilepci, kao i NVO. Mete takvih napada su predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica i njegovi najbliži saradnici i nekadašnji funkcioneri Vlade Srbije, a najčešće Rade Bulatović (direktor BIA od 2004. do 2008. godine), nekadašnji šef kabineta premijera Srbije Aleksandar Nikitović i Dragan Jočić (ministar unutrašnjih poslova od 2004. do 2008. godina). Izvršioci tih napada su delovi vlasti i prozapadni „domaći“ mediji, kako dnevni listovi, tako i elektronski. Predmeti napada su uvek isti, neosnovani, to jest zasnovani na lažima, intrigama i podmetačinama. Vojislav Koštunica i njegovi saradnici u Vladi Srbije se napadaju zbog „političke pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića“, „službene beleške o predaji Legije“, „paljenja američke ambasade 2008. godine“, „pobune JSO“, „sprečavanja predaje generala Ratka Mladića“, „podržavanja antihaškog lobija“ i „veze sa tajkunima i pojedinim privatizacijama“. Ko iole zna da analizira činjenice, a ne izmontirane podatke i ko prati pisanje „Pečata“ i drugih slobodnih medija u Srbiji, koji se mogu izbrojati na prste jedne ruke, zna da su sve optužbe na račun Koštunice, Bulatovića, Jočića, Nikitovića i njihovih saradnika, lažne sa jasnim ciljem urušavanja onoga dobrog što su pomenuti učinili dok su bili na vlasti, kao i istovremeno urušavanje institucija koje su pomenute osobe vodile u višegodišnjem periodu.
Podsećamo da je upravo zahvaljujući modelu dvostrane saradnje sa Haškim tribunalom, to jest modelu dobrovoljnih predaja, a ne hapšenjima optuženika srpske nacionalnosti, u Hag, u vreme mandata Vojislava Koštunice, dobrovoljno otišlo 16 optuženika, a Srbija je dobila pozitivnu ocenu Studije izvodljivosti, koja je omogućila parafiranje SSP-a.

VUKČEVIĆEVA ODGOVORNOST
Poslednji medijski napad uz pomoć tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića je klasičan primer neprimerenog izvrtanja činjenica i pripreme terena kako za nove napade, tako i za odstrel sa političke i javne scene pomenutih osoba, pa se čak može izvesti i mnogo teži i zlokobniji zaključak. Može se čuti da je u pojedinim navratima njegovo delovanje i antidržavno.
Da je Srbija pravno uređena država, a ona to nije, što dokazuju brojni primeri – o kojima su na stranicama „Pečata“ govorili naši najeminentniji pravnici i advokati – isti ljudi koji vode prljave kampanje i zloupotrebljavaju funkcije iz samo njima znanih razloga, odgovarali bi pred nadležnim organima. Da ne govorimo o moralnim normama i svakodnevnom obmanjivanju građana Srbije.
Kao grom iz vedra neba protekle nedelje odjeknula je vest „da je Rade Bulatović nudio pregovore o predaji Mladića, koji su kasnije u dogovoru sa Vojislavom Koštunicom stopirani“, što je između ostalog izjavio tužilac Vukčević. Posle ponude koju je izneo Bulatović je, navodno, istog dana otišao u kabinet tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice i cela stvar – pregovori i moguća dobrovoljna predaja Mladića – propadaju. Prema tim saznanjima Bulatović je ponudu o pregovorima izneo jula 2006. godine, odnosno pre formiranja Akcionog tima za okončanje saradnje s Haškim tribunalom.
„To što je šef BIA Rade Bulatović uhapsio Stanka Ristića, koji je skrivao Ratka Mladića, bio je katastrofalan potez jer je omogućio Mladiću da pobegne“, rekao je Vukčević.
Podsetimo i na ovogodišnji sukob Vukčevića sa Rasimom Ljajićem, takođe članom Akcionog tima. Početkom godine Ljajić je poručio da je hapšenje tzv. „Mladićevih jataka“ bila greška i zbog toga optužio Vukčevića.
Da nemaju saznanja o Vukčevićem podacima, rekli su i čelnici srpske policije, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i direktor policije Milorad Veljović.
Pošto je Bulatović rekao da su Vukčevićeve tvrdnje lažne, usledili su višednevni prljavi napadi preko medija, koje su pod očiglednom kontrolom aktuelne vlasti i pojedinih zapadnih ambasadora. Usledili su naslovi: „Rade Bulatović pod lupom“, „Dođe i Rade na red!“, „Bulatović treba da odgovara“…
Usledilo je reagovanje DSS, koji je izdao sledeće saopštenje da je tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević najgrublje obmanuo javnost iznoseći neistine o radu BIA-e, dok je njome rukovodio Rade Bulatović.
„Više je nego jasno i očigledno da je Vukčević ove neistine izneo da bi opravdao svoju nesposobnost i nestručnost da obavlja funkciju tužioca za ratne zločine. Nijedna, jedina reč u Vukčevićevoj izjavi nije istinita. Šta je pravi cilj Vukčevićevih optužbi najbolje se vidi u tome da je više od četiri godine trebalo da prođe da bi on ove neistine izneo, kako bi odgovornost za neuspehe prebacio na prethodne funkcionere koji su radili u najboljem interesu države. U pravnoj državi svako mora da snosi odgovornost za svoj rad i svoje rezultate i to mora da važi i za tužioca Vukčevića čija je odgovornost, između ostalog, i puštanje Ejupa Ganića i Ilije Jurišića“, navedeno je u saopštenju DSS-a.

Postavlja se pitanje zašto su Mladićevi dnevnici dostavljeni delu medija u Srbiji, a nisu, recimo, srpskim optuženicima u Hagu, kojima je taj materijal i te kako potreban prilikom iznošenja odbrane

UGROŽAVANJE BEZBEDNOSTI
Pošto je jasno da je reč o lažnim Vukčevićem tvrdnjama, usledio je dalji korak napada na Bulatovića – ugrožavanje lične bezbednosti.
Pa je tako preko drugog dnevnog lista plasirana informacija, kako Rade Bulatović više nema obezbeđenje,  „nije ni u čijoj milosti“ i kako mu je BIA nedavno oduzela službeni automobil. Čak je saopštena i registarska oznaka vozila koje je koristio Bulatović.
Na taj način, država je još jednom pokazala kako se odnosi prema svojim institucijama i ljudima, koji su uspešno vodili jednu od najvažnijih institucija u Srbiji – Bezbednosno-informativnu agenciju.
Ni tu nije kraj dokazivanja Vukčevićevih izjava. Kontaktirajući relevantne predstavnike BIA i MUP-a, došli smo do zaključka da i te službe nemaju podatke o Vukčevićevim saznanjima, kao i podacima plasiranim preko pojedinih štampanih i elektronskih medija. Podsetimo, još jednom i na nedavno javno obraćanje specijalnog savetnika direktora BIA Miroslava Panića, povodom skorašnjih događaja, gde je rekao da pomenutim medijima, koji se pozivaju na izvore iz srpskih bezbednosnih službi, izvor nije niko iz BIA. Sasvim je jasno da su im izvori ili iz zapadnih službi bezbednosti ili iz domaćih kabineta, koji još jednom hoće da kroje lažnu sliku o dešavanjima u Srbiji.
A da BIA radi po zakonu kako za vreme dok je njen direktor bio Rade Bulatović tako i sada, potvrđuju i reči sadašnjeg direktora Agencije Saše Vukadinovića, koji je prilikom obeležavanja Dana BIA – 17. oktobra izjavio:
„Oni koji nam nisu naklonjeni i imaju primedbe moraju priznati da BIA više nije deo problema, nego deo rešenja! Za nas se više ne vezuju afere, učestvovanje u kriminalnim aktivnostima i zloupotrebama u dnevno političke svrhe, kao što je nekada bilo!“
Analizirajući pozadinu tvrdnji Vukčevića i njegovih medijskih saradnika, dolazimo do zaključka da je u njihovom slučaju u pitanju više interesa – skidanje odgovornosti zbog lične nesposobnosti i neuspeha pred dolazak haškog tužioca Serža Bramerca, svaljivanje odgovornosti na Vojislava Koštunicu i njegove najbliže saradnike, medijski linč nacionalne opozicije,  urušavanje srpskih službi bezbednosti (u ovom slučaju BIA) i pravljenje medijske klime da Srbija samo uz strane obaveštajne službe može da ispunjava ono što su zadaci domaćih bezbednosno-obaveštajnih službi.
Možda je to zakasnela Vukčevića reakcija na reči nekadašnjeg ministra pravde Zorana Stojkovića, koji je optužio Vukčevića „da ne radi svoj posao i da se zalaže za to da se Srbi kojima bi moglo da se sudi pred domaćim sudovima šalju u Hag“. Zanimljivo bi bilo da se saopšti koliko je u proteklih sedam godina bilo pravosnažnih presuda u postupcima gde je Vukčević delovao kao tužilac.
Vukčevićeve tvrdnje prokomentarisao je i predsednik Republike Srbije Boris Tadić, koji je rekao da nadležni državni organi treba prvo da uhapse Mladića, a tek se onda „treba baviti sa političkom pozadinom uzroka, zbog kojih on nije svih ovih godina uhapšen i ko je sve odgovoran“.
Podsetimo i na aktuelno ekskluzivno prenošenje delova Mladićevih dnevnika, koje su otkrile naše službe. Postavlja se pitanje zašto su Mladićevi dnevnici dostavljeni delu medija u Srbiji, a nisu, recimo, srpskim optuženicima u Hagu, kojima je taj materijal i te kako potreban prilikom iznošenja odbrane. Haški tribunal je odbio da dostavi kopije Mladićevih dnevnika, dvojici optuženika, koji su to tražili – dr Radovanu Karadžiću i dr Vojislavu Šešelju. Ne znamo samo, da li su domaći vlastodršci te dnevnike pre dostavili Hagu, ili „pogodnim“ novinskim redakcijama?
Zarad poštovanja Ustava i zakona, nadamo se da srpske institucije, koje sada ćute i ne reaguju na ovu prljavu kampanju, koja može imati nesagledive posledice, profunkcionišu, progovore i procesuiraju odgovorne kako zbog akcija za urušavanje srpskih institucija, tako i za ispunjavanje naloga stranih službi. Pošto su neki od odgovornih zaposleni, barem zvanično, u srpskim pravosudnim i bezbednosnim institucijama, dužni su ili da se povuku sa svojih funkcija zbog rada za strane službe, a protiv svojih, ili zbog nepoštovanja Ustava i zloupotrebe funkcija koje imaju u srpskim institucijama.
Takođe, smo opet svedoci  već ranije oprobanog modela rušenja kontinuiteta dobrog rada državnih institucija po sistemu „iznošenja svega najgoreg o devedesetim i vlasti na čelu sa predsednikom Slobodanom Miloševićem“, a sada iz iste kuhinje se trasiraju napadi na Vojislava Koštunicu i period kada je on bio na vlasti.
Sve ovo podseća na zloupotrebu akcije „Sablja“ iz 2003. godine i protivustavnog uvođenja vanrednog stanja. Očigledno je da bi pojedini vlastodršci u dogovoru sa svojim mentorima sa Zapada želeli da uvedu novo vanredno stanje, pohapse i procesuiraju svoje političke i svake druge protivnike i da možda urade ono što nisu uspeli pre sedam godina, iako je to tražio tadašnji ministar pravde Vladan Batić, da uvedu – smrtnu kaznu.
Nadamo se da će što je u više navrata u „Pečatu“ istaknuto – pravda na kraju, ma kako spora bila – biti dostižna.

8 коментара

  1. Avatar

    Smrtnu kaznu treba vratiti, neki je zaslužuju , samo neka se zapitaju zavrbovani kvislinzi da bi ekzekucija mogla krenuti od njih. Ovakav lik ( Vukčević) je parodija od tužioca, tragikomičan lik,ljudi iz pravne struke su rekli da je diletant a koliko je uspešan političar(bavi se politikanstvom), to može oceniti svaki čitalac, doduše gazde će ga verovano uskoro odbaciti, njegov profesionalni dilentatizam(slučaj Ganić,Jurišić) trasira put nasledniku, tipa Homena.Nisam pravnik ali me čudi da ljudi iz struke ne reaguju, nije Srbija pravno nepismena država.

  2. Avatar

    @Borislav…Не треба наам смртна казна…све би ја њих у затвор ставио и онда да раде да џаба за државу…Ја да се питам све људе које су сада у затвору због ситне крађе би пустио…људе коју су украли нешто мало да би прехранили своју породицу…а онда би затворе потрпао свим олошем Србије…обновила би Србија брзо инфраструктуру… радиле би ове лопуже од ујутру до увече…показао би ја њима на њиховој кожи шта је неолибеларни капитализам…

  3. Avatar

    Vukcevic je sigurno porjeklom Crnogorac koji se pretvorio u evro-srbina da bi napravio sto vecu stetu Srpstvu. Kakva izrod izadje iz jednoga cestitoga bratstva iz Ljesanske Nahije.
    Ovaj slucaj je razlog za uspostavljanje, ne samo smrtne kazne, nego i za spaljivanje na lomaci.

  4. Avatar

    šta mislite hoće li Vladica bradica biti pozitivan lik u srpskoj istoriji?

  5. Avatar

    oni ljudi iz koji zagovaraju smrtnu kaznu ili prete zatvorom i strožim zakonima sustinski se ne razlikuju bilo da su vlast ili opozicija. Zakoni ne treba da se menjaju, samo ne treba dozvoliti da nemoralni ljudi koji iza sebe nemaju već dokazan uspeh i poštovanje od okoline u kojoj žive i stvaraju, zauzmu značajne pozicije u društvu. Ono što je neverovatno je to što nikome nije čudno da tužioci lažu a za to ne snose odgovornost. Na žalost nedavno smo videli kako su se obrukali u Londonu sa lažnim dokazima protiv Ganića. Takvo njihovo ponašanje trebalo je da ima za posledicu krivičnu odgovornost i zabranu vršenja javnih funkcija

  6. Avatar

    Poštovana Ljljana,vaše konstatacije ne korespondiraju sa kontekstom,upravo se dogodilo ono što vi ne bi želeli, pojavljuju se na najodgovornijim funkcijama u državi “profesionalci” kojima je stalo do interesa države koliko i prostitutki do morala.Pa šta onda te likove može limitirati da ne pljuju po srpskom narodu i srpskim žrtvama, strah od najstrožih SANKCIJA!

  7. Avatar

    gospodine Borislave, vi ste potpuno u pravu kada pisete o “profesionalcima” koji vladaju ovom drzavom. Ali ti ljudi upravo i prizeljkuju smrtnu kaznu jer ne pomisljaju da bi ona mogla i na njih da se primeni vec naprotiv, oni veruju da bi im takvi represivni zakoni omogucili da vecno ostanu na vlasti.

    Zakoni se ne menjaju da bi na nekog delovali ciljano, vec oni treba da budu takvi da vaze jednako za sve i da ostavljaju sto manje prostora zloupotrebi.

    Upravo gledamo kako se po potrebi izglasavaju zakoni koji afirmisu pritvor kao kaznu i odmazdu i koji ce dugorocno imati za posledicu krsenje ljudskih prava i omogucavaju policiji velike zloupotrebe.
    Zakljucak mog komentara je jednostavan I on glasi da bi ovaj nas drzavni tuzilac za ratne zlocine morao biti krivicno gonjen zbog lazi koje iznosi jer tuzioceva funkcija podrazumeva
    da on uvek barata argumentima,
    da je osoba od autoriteta koja ne zastupa ni jednu stranu osim istine i javnog interesa. i naravno
    da njegove izjave nikada niko ne moze dovoditi u sumnju

  8. Avatar

    Nisu to *lazi* to je uprvo *profesionalno baratanje politikom*, jake vesti, jake izjave, skretanje panje gradjana sa sopstvenih i drustvenih problema, puko zamajavanje…

    http://sksrbije.blog.rs/gallery/7146/previews-med/n1346196003_15433_955.jpg

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *