Kako sprečiti prodaju Telekoma

Piše Uglješa Mrdić

Deo opozicionih parlamentarnih stranaka i stručne javnosti složan je u oceni da nerazumna i štetna odluka o prodaji „Telekoma Srbije“ mora biti oborena

Zahvaljujući najnovijim Vladinim postupcima „Telekom Srbija“ odlazi na doboš. Pitanje je samo, sudeći prema najavama iz Vlade Srbije, da li će jedno od najznačajnijih preduzeća u Srbiji kupiti telekomunikaciona kompanija iz Nemačke, Austrije, Francuske, Grčke ili neke pete države. Spominje se da su u igri za kupovinu „Telekoma“ i firme iz Rusije, Libije i Egipta.
Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić, rekla je početkom nedelje da se u ovom trenutku ne pregovara ni sa jednim kupcem „Telekoma Srbije“. Ona je dodala da će veoma brzo biti utvrđena cena ispod koje se akcije te firme neće prodavati.
Prema rečima Matićeve, novac od prodaje „Telekoma“ trebalo bi staviti u posebnu kasu, jer će građani tako lakše moći da vide da li se troši kako je predviđeno – na izgradnju infrastrukture. Na tenderu će se prodati 51 odsto „Telekoma“, ali ukoliko Grci budu prodavali svoj deo od 20 procenata, onda će država prodati svojih 31 odsto.

CVETKOVIĆ PREGOVARAČ
Pregovore sa Grcima oko prodaje njihovog dela vodi predsednik Vlade Mirko Cvetković, jer je to u njegovoj nadležnosti, a sve traje već nekoliko meseci. Ona je navela da će Vlada, ipak, zadržati „zlatnu akciju“. U ovoj fazi zainteresovani su, kako je rekla, osim „Dojče telekoma“, „Frans telekom“, „Telekom Austrije“ i egipatski „Oraskom“.
„U ovoj fazi, naravno, svi potencijalni kupci vrše pritisak da se očekivana cena spusti. Oni, kako kaže naš narod, tvrde pazar, a mi držimo cenu“, rekla je Matićeva.
Proteklih dana moglo se čuti da se namerno pravi zabuna u javnosti, s ciljem da se vrednost 51 odsto „Telekoma“ umanji do 1,2 milijarde evra, koliko je „Dojče telekom“ spreman da plati. Jasna Matić je rekla da su to neosnovane priče, ali je ipak javno priznala da potencijalni kupci vrše pritisak „da se očekivana cena spusti“.
Podsetimo da su stručnjaci navodili da je prava vrednost „Telekoma Srbije“ oko pet milijardi evra, a da je sada u javnosti dvostruko umanjena njegova vrednost.
Generalni direktor libijskog telekomunikacionog operatera „LAPGreenN Abdulbaset Elazabi“ izrazio je letos, u razgovoru sa predsednikom Vlade Srbije Mirkom Cvetkovićem, zainteresovanost te kompanije da kupi većinski paket akcija „Telekoma Srbije“.
U jednom intervjuu, ministar finansija Diana Dragutinović je rekla i to da u Srbiji ne postoji dobra tradicija korporativnog upravljanja i da je i iz tog razloga prodaja opravdan potez, jer je kompaniji potrebno dobro vođstvo i ulaganja kako bi mogla da napreduje.
Ako bi preveli ovaj deo izlaganja mogli bi da zaključimo da je ministarka rekla da u Vladi nema ljudi koji su sposobni da upravljaju velikom kompanijom poput „Telekoma“ i kako je iz tog razloga treba prodati! Opet se treba vratiti na pitanje, da li Vlada koja nije sposobna da vodi jednu kompaniju zaslužuje da vodi državu?
Najveći deo novca od prodaje „Telekoma“ biće iskorišćen za izgradnju puteva, rekla je ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović. Ne treba sumnjati da će trošenje tog novca biti transparentno, navela je Kalanović i založila se za osnivanje posebnog budžetskog fonda.
S druge strane, predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica, ocenio je da odluka Vlade da proda „Telekom Srbije“ „ozbiljno ugrožava osnovne ekonomske, nacionalne i državne interese“.
„ ‘Telekom Srbije’ je svenacionalna srpska firma koja ima neprocenjiv značaj za razvoj Srbije i Republike Srpske, a prisutan je i u Crnoj Gori“, naveo je Koštunica.
On je ukazao da je Vlada Srbije 2006. godine, u vreme kada je on bio premijer, učinila sve što je mogla da „Telekom Srbije“ kupi „Telekom Republike Srpske“ i tada je Srbija „odnela veliku pobedu na međunarodnom tenderu“.

NEODGOVORNA VLADA
„Ovo se pokazalo kao velika strateška odluka, koja je bila dobra ne samo kada je reč o nacionalnim već i o ekonomskim interesima. Dolaskom „Telekoma Srbije“ Republika Srpska je počela snažno i stabilno da se razvija“, naveo je lider DSS-a, koji je bio na čelu dve vlade od 2004. do 2008. godine.
Prema njegovim rečima, sada krajnje neodgovorna Vlada Srbije hoće da proda „Telekom“ koji je zalog ekonomskog i državnog napretka.
„To je nerazumna i štetna odluka koja mora biti oborena. DSS će se svim sredstvima boriti da sačuva ‘Telekom Srbije’“, naveo je Koštunica.
DSS je pozvao sindikate, radnike i poslovodstvo „Telekoma“ da se suprotstave prodaji i sačuvaju „Telekom“, a građane da se „odlučno založe“ da se spase „Telekom“, jer se time, kako je ocenjeno, čuva ekonomska budućnost zemlje i nacionalni i državni interesi.
Najavu prodaje „Telekoma“, osudila je ove nedelje i Srpska napredna stranka (SNS). Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić je rekao da je najavljena prodaja potez „nedomaćinske i neodgovorne vlasti“.
„Neozbiljna je vlast koja ne zna kako da pokriva rupe koje je sama stvorila u budžetu i parabudžetskom sektoru. Suštinski problem je nepostojanje privredne strategije i princip vlasti da krčmi ono što su prethodne generacije sticale“, rekao je Vučić.
Poslanička grupa Srpske radikalne stranke (SRS) podnela je zahtev Narodnoj skupštini da po hitnom postupku otvori raspravu o nameri Vlade Republike Srbije da proda 51 odsto akcija kompanije „Telekom Srbija“, sa predlogom da se usvoji zaključak o prekidu svih aktivnosti vezanih za njenu prodaju.
Odluka Vlade Republike Srbije o prodaji „Telekoma“ nezakonita je zato što je doneta u suprotnosti sa Zakonom o privatizaciji i Zakonom o ministarstvima. Isto tako je u suprotnosti sa ekonomskim interesima Srbije.
SRS prodaju „Telekoma“ naziva skandaloznim i sramnim procesom, jer je „Telekom Srbija“ jedna od najuspešnijih i jedna od retkih državnih firmi koja donosi prihod i dobit. Prihod „Telekoma“ je negde oko milijardu evra, a dobit je oko 160 miliona evra. Takođe, iz godine u godinu to su procesi koji su sve povoljniji, jer dobit i prihod rastu, ali vlast umesto da prodaje preduzeća u lošem stanju, koja ne donose dobit i prihod, prodaje najbolje preduzeće pod sumnjivim uslovima, uslovima koji nisu transparentni.
„Mi ne znamo na osnovu kojih kriterijuma je savetnik iz „Siti grupe“ doneo odluku i formirao takvu cenu. Videli smo da se čak traži i polaganje avansa da bi se došlo do nekih podataka, koji su potpuno normalni i neophodni radi kritičkog uvida javnosti. Želimo da kažemo da je to još jedna politika primene dvostrukih standarda, jer upravo ta „Siti grupa“ u Americi je dobila 40 milijardi dolara pomoći od države da bi preživela, a ovde kod nas preporučuje najbolje državno preduzeće da se proda nekome ko nije iz Srbije. Država u SAD pomaže svoja preduzeća, čak i „Siti grupu“, a ovde nama nešto potpuno drugo preporučuju. Takođe, potpuno je nelogično da se unapred, pre prodaje, govori gde će se upotrebiti ta sredstva i govori o infrastrukturi o putevima, i tako dalje. Mi nismo protiv izgradnje puteva, ali postavlja se pitanje ko će se voziti tim putevima. Naši građani koji postaju sve siromašniji, kojima se smanjuju penzije i plate, građani i zaposleni koji će izgubiti posao u „Telekomu“ posle preuzimanja od strane monopoliste, recimo „Dojče banke“. Ili će ti putevi služiti samo za uvoz robe iz Evropske unije, i za namene sve većeg povećanja spoljnotrgovinskog deficita“, rekao je u ime SRS Dejan Mirović.

ŠTETNA PRIMENA NALOGA MMF-a
U tom smislu, možemo dati jedan primer. Čuvena „Autostrada del sole“ je građena u Italiji desetak godina, da bi povezala sever i jug Italije. Posle završetka tog velikog autoputa, nije krenuo razvoj juga, već naprotiv, došlo je do propasti preduzeća na jugu, jer je roba sa severa lakše dolazila u južne delove Italije i tako je zaposlenost opadala. Tek kada su se povećale plate i penzije i potrošnja postala veća, došlo je do napretka juga Italije. A, imamo i primer Ruske Federacije, gde upravo premijer Rusije Vladimir Putin povećava penzije i insistira na većim socijalnim rashodima radi povećavanja tražnje i upravo se na tome zasniva i oporavak i Amerikanaca i ruske privrede, a kod nas se primenjuju dvostruki standardi koji su zapisani pre svega u namerama, gde se ultimativno zahteva privatizacija svih državnih firmi, posebno onih najboljih. Jasno je da MMF i njegova politika stoje iza ove skandalozne prodaje „Telekoma“, koju osuđuje i bivši ministar za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić, što dovoljno govori o kakvoj odluci se radi.
Većina opozicije je protiv prodaje „Telekoma“ i  štetne primene naloga MMF-a, i zahteva da se obustavi ta prodaja i da se prekinu pregovori sa MMF-om, kao što je uradila Orbanova vlada u Mađarskoj, jer to je jedan od načina da se zaustavi ekonomski pad naše zemlje.
Naime, prodaja „Telekoma Srbije“, preduzeća od izuzetnog nacionalnog značaja, nije prethodno bila predmet nikakve otvorene javne ili stručne rasprave. Možda još važnije, u kontekstu modernih svetskih demokratskih standarda, prodaja „Telekoma Srbije“ nije bila deo predizbornog programa bilo koje od stranaka sadašnje vladajuće koalicije u Srbiji.
Može se zaključiti da je naše najprofitabilnije državno dobro, „Telekom Srbije“, neovlašćeno stavljeno na (ras)prodaju. Zbog svega navedenog, potrebno je da se pored medijske kampanje i javnih protesta pokrene i šira društvena akcija, kako bi se stopiralo sadašnje beznađe i počelo sveopšte buđenje građana Srbije.