IRAČKI DOSIJE Zločini lažnih apostola

Piše Dejan Lukić

Sedam godina od „šoka i pogroma“, vojne invazije „koalicije voljnih“ u Iraku, prošle sedmice je na svetlo dana izašao najavljivani „Irački dosije“, četiri stotine hiljada tajnih izveštaja američke vojske, fascinantna, ali i mračna hrestomatija ratnih zločina, ubistava civila, mučenja zatočenika i masovnih egzekucija

Samo nekoliko meseci pošto je iznela pred svetsku javnost onih 90 hiljada  tajnih beleški o prestupima i ratnim zločinima američkih okupacionih snaga u Avganistanu, istraživačka grupa Vikiliks, iznosi sada na svetlo dana „Irački dosije“ koji, zajedno sa avganistanskim, dokumentuje, crno na belo, da su lažni apostoli ljudskih prava ubijali SISTEMSKI, kao deo okupacione politike i izvan skrupula međunarodnog legaliteta.

OKEAN KOMPROMITUJUĆE GRAĐE
„Irački dosije“ je  mali okean kompromitujuće građe. Za Pentagon i američku upravu, uključujući i ovu Baraka Obame, reč je o argumentovanoj priči koju   londonski „Gardijan“ naziva „primerom zapanjujuće indiferencije sa kojom su okupatori  bagatelisali  živote Iračana“.
„Gardijan“ je jedan iz sindikata nekolicine svetskih glasila, kojem je Vikiliks omogućio da simultano objave iračku priču. Iz do sada „probavljenog“ materijala, iskrsava da jedan deo počinjenih ratnih zločina otpada i na britansku stranu. Javnost na Ostrvu je zapanjena otkrićima. Grupa „Pravnika za opšti  interes“ već je pokrenula proces pred sudom u 142 slučaja u kojima su, kako se vidi iz Dosijea, Britanci zarobljene Iračane predavali u ruke kolaboracionih iračkih „specijalnih jedinica“, uprkos znanju da „većina iračkih policijskih stanica i zatvora nisu bili ništa dugo, nego  komore za mučenje i likvidacije“ („Gardijan“). Vikiliks u ovom delu priče prilaže  dokumente koji pokazuju da je britanska vojna i obaveštajna komanda prala ruke od faktički počinjenog zločina, postupajući po takozvanom „Aktu broj 242“, gde se ne samo dozvoljava, nego i specifično nalaže operativcima na terenu, da zatvore oči pred prestupima koje britanski vojnici nisu svojom rukom počinili.

Istraživačka grupa Vikiliks pokazala je kako su britanski i američki vojnici sprovodili okupacionu politiku izvan skrupula međunarodnog legaliteta: Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa

Ma koliko da u Ministarstvu odbrane nastoje da relativizuju, kao i u slučaju Avganistana, najnoviji paket Vikiliksa, pritisak i ogorčenje javnosti je toliki, da već iduće sedmice kreće pred Višim sudom u Londonu proces u kome je predmet „tortura i ubistva iračkih civila od strane britanskih trupa“. Grupa advokata, u ime svojih iračkih klijenata, prilaže nekoliko hiljada  dokumenata o „sistemskim problemima u srcu britanske vojne strukture, koji zahtevaju posebnu sudsku istragu o našoj politici prema zatvorenicima u Iraku“. U dokumentaciji dostavljenoj Sudu – via Tužilaštvo – govori se o „surovom fizičkom nasilju, upotrebi stresnih pozicija  i mučenju zatvorenika lišavanjem sna, seksualnom zlostavljenju…“
Fil Šajner, predstavnik grupe pravnika koji pokreću sudsku istragu, pojavio se prošle sedmice na konferenciji za novinare u Londonu zajedno sa rukovodiocem i osnivačem Vikiliksa Đulijanom Asanžom, tvrdeći da njegova  grupa ima dokaze o seriji nezakonitih ubistava koje su počinili britanski vojnici u Iraku i da stoga, sledi njihovo suđenje pred britanskim sudovima.
Američki deo zločina je, međutim, neuporedivo veći. Vikiliks nam u „Iračkom dosijeu“ otkriva, tako, preko 15 hiljada  novih slučajeva  ubistava civila, o kojima je evidencija do sada bila skrivana ili, pak, o njima nije vođena, shodno  jednom zvaničnom navodu  iz Pentagona  da „naš posao nije da prebrojavamo mrtve“. Mrtvi su, međutim, i te kako prebrojavani, ali je statistika skrivana. Vikiliks sada objavljuje kopije američkih internih izveštaja sa terena, upućenih višim instancama, iz kojih se vidi da su obe komande – američka i britanska – imale evidenciju o ubistvima 66.081  civila, poubijanih što od strane (i većinom) iračkih vlasti što od strane same okupacione koalicije.
Serija dokumenata govori, takođe, da je američka komanda SISTEMSKI  ignorisala raporte i zapisnike o mučenju ljudi i ubistvima onih koje su Amerikanci  prosleđivali  iračkoj policiji „na procesuiranje“.

Veliki deo kopija američkih dokumenata koje objavljuje Vikiliks, opisuje zatvorenike u okovima, vezanih očiju i obešenih za ruke ili noge, tučenih gvozdenim polugama i, na kraju, podvrgnutih elektrošokovima

BRIGADA VUKOVA
Amerikanci su – čitamo dalje u Dosijeu – ove zarobljenike (najčešće pod imenom „pobunjenici“) predavali po zlu čuvenoj „Brigadi vukova“, specijalnoj jedinici komandosa u sastavu iračkog Ministarstva unutrašnjih poslova. Tako, na primer, na stotine tajnih raporta iz Samare, u toku dve godine, 2004. i 2005. godine, govore kako su američki vojnici vršili upade u „sumnjive“ kuće, pa uhapšene civile prosleđivali „Brigadi vukova“.Tipični raport ove vrste (od 29. novembra 2004. godine) pokazuje kako se to izvodilo: „Svih pet zatvorenih predati su Ministarstvu unutrašnjih poslova na dalje ispitivanje. Dalje se nismo zanimali za njih. Sudbina nepoznata“ (Po Ženevskoj konvenciji okupacione snage su u striktnoj obavezi da zarobljenike ne smeju da predaju trećoj strani).
Tajni raport sa terena, od 30. novembra, obrušava se na  reportera „Njujork tajmsa“, Pitera Masa, koji je u izveštaju iz Samare, zabeležio: „američki vojnici i savetnici stajali su po strani i samo posmatrali kako ‘Vukovi’ tuku, muče i likvidiraju zatvorenike“.
„Brigadu vukova“ je formirala i obučavala američka komanda u Iraku, a zanimljivost je da su u njene redove uključeni, po američkom nalogu, elementi iz Sadamove čuvene Republikanske garde, ali ovaj put sa idejom da terorišu iračke pobunjenike protiv američke okupacije. U jednom raportu iz 2005. godine, američka komanda sa terena izveštava pretpostavljene: „četrnaestog decembra izvršena racija; pet osoba uhapšeno pod sumnjom da su pripremali postavljenje IED (improvizovana eksplozivna naprava). Prosleđeni na ispitivanje. Za vreme ispitivanja RO (oficir višeg ranga) zapretio uhapšenoj individui da nikada više neće videti porodicu, da će biti izručen Brigadi vukova ‘koja zna kako se postupa sa takvima kao što si ti’. Ishod nepoznat“.
Veliki deo kopija američkih dokumenata koje objavljuje Vikiliks, opisuje zatvorenike u okovima, vezanih očiju i obešenih za ruke ili noge, tučenih gvozdenim polugama i, na kraju, podvrgnutih elektrošokovima. U šest raporta terenska komanda izveštava, sa svim detaljima, da se „procesuiranje“ okončalo smrću zatvorenika.
Sve u svemu, od 2004. do 2009. godine, u izveštajima se govori o 109 hiljada smrtnih slučajeva kao rezultat „procesuiranja“.

Amerikanci su iračke zarobljenike (najčešće pod imenom „pobunjenici“) predavali po zlu čuvenoj „Brigadi vukova“, specijalnoj jedinici komandosa u sastavu iračkog Ministarstva unutrašnjih poslova

U jednom svežijem raportu iz decembra prošle godine (dakle u vreme  sadašnje Obamine administracije), uz pisani raport poslat je višoj komandi i video materijal na kojem se vidi kako oficir iračke vojske ubija zatvorenika u Tel Aftaru, na severu Iraka. Uz izveštaj ide i komentar: „Prisutni dvanaest vojnika iračke vojske. Deset vojnika razgovaraju, kao što se vidi, jedan sa drugim dok dvojica drugih drže zatvorenika svezanih ruku. Zatvorenika izvode na ulicu, bacaju ga na zemlju, a oficir puca u njega“. Raport o ovom slučaju prosleđen komandi jedinice u Bagdadu, imenuje jednog vojnika po imenu i prezimenu, a u jednom drugom dokumentu stoji da  je iz komande došao odgovor:  „nepotrebna dalja istraga“. Ceo izveštaj, zajedno sa odgovorom, vraćen je, dakle, u iračku jedinicu koja je i počinila zločin.
Nekoliko stotina stranica „Dosijea“ naprosto je revija zatvaranja očiju pred  mučenjima i egzekucijama zatvorenika u iračkim  zatvorima, ali i ubistava počinjenih od strane američkih okupacionih trupa. Tipičan je prizor sa  američkim helikopterom obeleženim u raportu kao „Krejzi hors 18“ (iz  februara 2007. godine). Helikopter tipa „Apač“ napao je na severnoj periferiji Bagdada dvojicu „pobunjenika“, koji su se vozili u privatnom automobilu. Posada helikoptera ispaljuje na automobil u kretanju dva projektila, ali promašuje cilj. Dvojica civila istrčavaju iz automobila i podižu ruke u znak predaje. Pilot kontaktira bazu, traži savet da li da puca na goloruke ciljeve i dobija odgovor: „Ljudi se (logički) ne mogu predavati helikopteru. Ciljevi su legitimni“. Koji minut kasnije pilot raportira da su se dvojica vratili u automobil i istovremeno ispaljuje raketu „Hilfajer“. Prvi hitac ne pogađa vozilo. Dvojica izlaze i sada beže u obližnju daščaru. Sa zemlje dolazi naređenje: „Ubij“! Iz helikoptera kreće snop projektila. Misija je  izvršena. Samo 24 minuta posle dobijanja „pravnog saveta“ da se ljudi ne mogu predati  helikopteru i da je cilj validan, iz „Apača“ stiže raport o izvršenoj misiji: „Ovde ‘Krejzi hors 18’. Razorena daščara sa 2 AIF (pripadnika pokreta otpora). Materijalna procena: daščara i automobil razoreni“.
Pet meseci pre ovog incidenta „Krejzi Hors 18“ je „greškom“ ubio u Bagdadu „Rojtersovog“ foto reportera, Namira Nuredina i njegovog vozača. Dvoje dece su teško ranjeni, a njihov otac ubijen kada je iz helikoptera ispaljen plotun na njihov automobil, baš kada su pokušali da priteknu u pomoć nastradalim novinarima. Nikom, ništa.
Zločin „Krejzi horsa 18“ izazvao je prošlog aprila  reagovanje širom sveta  posle dolaska Vikiliksa u posed video snimka incidenta, snimljenog iz  samog helikoptera, i objavio ga uprkos pretnjama iz Pentagona i Bele kuće.

Skoro 70.000 ljudi ubijeno je, što od strane iračkih vlasti, što u akcijama okupacione vojske

TAMERLANOVI MONGOLI SU BILI HUMANIJI
Kao i u slučaju sa zločinima  okupacionih trupa u Avganistanu, koje je svojevremeno eksponirao Vikiliks u svom „Avganistanskom dosijeu“, Vašington je, umesto demantija ili osporavanja kompromitujućeg materijala, krenuo u kontraofanzivu iz svih propagandnih oružja, po metodu „ubiti donosioca“.
Aktivisti Vikiliksa su u toku četiri meseca redigovanja materijala iza hermetički zatvorenih vrata, uklonili imena svih onih koji bi mogli da budu lično ugroženi kada cela priča izađe u javnost. Pa, ipak, iz Pentagona je odmah izašlo zvanično upozorenje: „Ova provala u osetljive bezbednosne podatke ugrožava živote naših vojnika kao i onih sa kojima se, rame uz rame, borimo (u Iraku). Naši neprijatelji su dobili rudnik informacija o tome kako operišemo, kako mobilišemo naše izvore, kako reagujemo prilikom borbenih dejstava, pa čak kakvog je kvaliteta naše oružje“.
U kafkijanskom diskursu par ekselans i trci da se ignoriše zločinac, a progoni donosilac vesti o zločinu, iz Pentagona kreće optužba da  Vikiliks i njegovi saradnici imaju – nota bene – „krvi na rukama“ – krv, dakle, američkih vojnika u Avganistanu, i moguću krv okupatora u Iraku posle ove provale u skrivene tajne okupacije. Ovo, pak, neodoljivo zavređuje podsećanje na jedan krajnje zanimljiv opis: „U Iraku vlada politički haos, strašna ekonomska kriza i društvena destrukcija posle invazije zemlje. Bagdad, nekada centar moći, prosperiteta, nauke i kulture, sada je propao grad. Basra, nekada moćna luka, potpuno je zamrla. Nekadašnja bogata žitnica Mesopotamije, sada je dolina siromaštva i beznađa“. Samo što je ovo zapis letopisca od pre šest stotina godina (1401), pošto su Mongoli pod Tamerlanom devastirali Bagdad i Irak. Ali, u ovoj hronici o mongolskom razaranju Iraka stoji zapisano da su Tamerlanovi Mongoli ubijali iračke vojnike „brzo i efikasno“, ali da, pod pretnjom smrtne kazne, nisu smeli da ubijaju civile.

4 коментара

  1. Avatar

    Cela ta prica oko Vikiliksa je samo priprema zapadne javnosti za napustanje Iraka i Avganistana. Sada se naravno celokupna zapadna javnost zgrazava, ali izvestaja o zlocinima je bilo i ranije, pa ih je stampa zataskavala. Razlog svemu je da su Irak i Avganistan neuspesne price za Zapad, posto se narod tamo buni i spreman je da gine za svoju slobodu. Zato Amerikanci i saveznici beze. A iz Srbije ne beze, posto se niko ne buni protiv njih. Vikiliks o nama ne pise, a imao bi stosta da kaze, kada bi njegovi finansijeri to zeleli. Ali razbijanje Jugoslavije i okupacija Srbije su veliki uspeh za Zapad, tu su samo na dobitku, troskovi su minimalni, a zrtava nema.

  2. Avatar

    Lukicevi tekstovi su odlicni.
    Ovo sto je Vikiliks objavio nije nista sto se nije znalo ranije -izvan Amerike. Razlika je sad da sami Amerikanci pocinju da cuju kako njihovi vojnici ‘sire demokratiju’ po svijetu. Americka rulja je postala toliko bijesna na Lasanza da njihivi predstavnici, na celu sa Sarom Pejlin traze da CIA izvrsi atentat na njega.
    Vikilik se usteze da objavi neke dokumente u kojima se dokazuje uloga izraelskog Mosada u mucenju i ubistvu Iracana. Specijalne jedinice koje su govorili arapski sa marokanskim akcentom, bile su primijecene u Iraku. Sistematska ubistva irackih naucnika, inzinjera i univerzitetskih profesora , se vjeruje da su odgovornost ovih.

  3. Avatar

    Они успевају код нас зато што смо ми уморни од ратова свакојаких где
    се гинуло,а народ се смањивао.Постали смо земља у нестајању.Има само
    једна ствар која им свима може донети разна,веома непријатна изненађења.ОВАЈ НАРОД ЋЕ ВАСКРСНУТИ као ИСУС ХРИСТ.И то му није први
    пут.Тако је било и у првом светском рату.Само нека и даље мисле да су
    са нама дефинитивно ЗАВРШИЛИ.То нама одговара,а ове њихове але на власти ћемо лако уклонити,само ако смо сложни и уз нашу храбру омладину.

  4. Avatar

    Зорица kaže:
    “Они успевају код нас зато што смо ми уморни од ратова свакојаких где се гинуло,а народ се смањивао.”
    Rat nije prestao ,samo je postao drukse prirode. Nema nista od biti “umoran” u ovome sukobu. Ako ovo ne shvatimo, zaista cemo izceznuti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *