Carski drumovi na Pešter planini

Piše Nataša Jovanović

Šta govori činjenica da Turska u dogovoru sa srpskom vladom sprema 30 miliona evra za izgradnju poslovnog i stambenog naselja na Pešteru, i gde se to prepliću interesi vlade u Ankari i vlade u Beogradu

U raškom naselju Leskova kod Tutina, prema popisu stanovništva iz 2002. godine, bilo je 335 stanovnika. Zahvaljujući projektu koji su još prošle godine dogovorile srpske i turske vlasti, sa idejom da svako od toga izvuče neku korist (Turska da se vrati na Balkan, a Srbija da reši pitanje takozvane „readmisije“, odnosno, problem sa 150.000 svojih državljana, uglavnom Turaka, Roma i Bošnjaka koji su ranije emigrirali u zemlje EU, pa ih EU sada vraća nazad, jer je u Srbiju „stigla demokratija“ i mogu radosno da se vrate kući).
Na pustoj planini Pešter, trebalo bi da osvane grad sa industrijskom zonom i rešenim pitanjem infrastrukture. Naravno, i određenim brojem stanovnika, nepoželjnih u 19 zemalja EU. Da je stvar dovoljno ozbiljno shvaćena, govori i činjenica da su u toku pripreme za gradnju od 900 do 1.000 manjih i većih industrijskih pogona.
Ako uvod u tumačenje projekta turske i srpske vlade zvuči previše pretenciozno, trebalo bi se ipak zamisliti nad informacijama da će u ovom delu stare Srbije, taj grad naseliti  pretežno srpski državljani turskog porekla, izbeglice sa Kosova i oni koji će se u sklopu readmisije iz evropskih država vratiti u Srbiju!

KAKO JE SVE POČELO
U izgradnju industrijske i bescarinske zone u selu Leskova kod Tutina, Turska će uložiti 30 miliona evra, a prva faza izgradnje trebalo bi da počne iduće godine. Ministar rada u Vladi Turske Omer Dinčar, najavio je prilikom boravka u Tutinu ta ulaganja i precizirao da će turski biznismeni biti prvi koji će graditi objekte u Leskovi.
„Računamo da će Industrijska zona na Pešteru, blizu granice sa Crnom Gorom i tik uz trasu budućeg autoputa Beograd-Jadran, biti okosnica prosperiteta celog ovog kraja“, smatra Gegić.
Da li ovim ulaganjem Turska dobija na poklon minijaturnu državu na Balkanu?
Ulaganje Turske od 30 miliona evra u Srbiju kao vest nije nova, budući da je Agencija za ekonomski razvoj do sada u našu zemlju uložila 13 miliona dolara u 15 različitih projekata, od kojih je osam na teritoriji Sandžaka.
Ali, ako je nešto nepoznato srpskoj javnosti, onda je to svakako institucija po imenu: Komitet za saradnju Srbije i Turske.
Sve je počelo na inicijativu predsednika Srbije Borisa Tadića, i sporazuma koji predviđaju da Turska investira i zapošljava, ali i organizuje i sprovodi privredni, kulturni, i svaki drugi život koji ona osmisli u delovima Sandžaka između Novog Pazara, Tutina i Sjenice. O tome svedoče i nedavne posete Novom Pazaru, prilikom kojih su ministar inostranih poslova Turske Ahmet Davutoglu i premijer te države Taib Erdogan obećali veliku pomoć Sandžaku, posebno oko izgradnje magistralnog puta Novi Pazar-Sjenica, regionalnog kraka Novi Pazar-Tutin i industrijske zone u Leskovi kod Tutina. Pored toga, deo trase budućeg autoputa Beograd-Jadran, trebalo bi da prođe preko Peštera. Za izvođenje radova, vrednih više od milijardu evra, zainteresovano je nekoliko turskih kompanija.
Na devetom zasedanju Srpsko-turskog poslovnog saveta u Privrednoj komori Srbije, ta gradnja je najavljena kao projekat regionalne razvojne zone, čiji je glavni finansijer Vlada Turske, i koja će koštati ni manje ni više nego 1,69 milijardi evra, a kad sve bude završeno, tu će se naći industrijska, slobodna carinska, i naravno, stambena zona!
Kopredsednik tek formiranog zajedničkog komiteta za ekonomske odnose sa Turskom, Sulejman Ugljanin, biće, po svemu sudeći, u ime vlade Srbije, nadležan za sprovođenje sporazuma, koji su prošle godine u oktobru potpisani sa ovom zemljom, od strane srpskih ministara Mlađana Dinkića, Vuka Jeremića, Rasima Ljajića i ministra za rad i socijalnu politiku Turske, Omera Dinčera.

POVRATAK SULEJMANA VELIČANSTVENOG
Sada dolazimo do grada na Pešteru koji je deo finansijskog paketa Turske, a prema prvim nezvaničnim najavama, trebalo bi da naseli 20.000 izbeglih stanovnika Srbije, Turaka, Bošnjaka i Roma.
Mahom, ili isključivo muslimanske veroispovesti. Jedinstveni sporazum o readmisiji, potpisan između Srbije i Evropske unije, stupio je na snagu 1. januara 2008. godine i bio je jedan od uslova da se naša zemlja nađe na listi zemalja, čiji građani neće morati da poseduju vize pri ulasku u zemlje Šengenskog sporazuma. Prema osnovu ovog sporazuma, u narednom periodu, u Srbiju će, iz 29 evropskih zemalja, biti vraćeno do 150.000 osoba. Većina osoba koje će se vratiti na osnovu ovog sporazuma su albanske, romske i turske nacionalnosti. Valjda je u tom duhu Dinčer izjavio „Turska će uvijek biti spremna da pomogne Sandžaku. Nama je stalo da vi ovdje živite dobro, bogato i u miru. Ekonomskim ulaganjima učinit ćemo sve da živite u što razvijenijoj, mirnijoj i što boljoj Srbiji“.
Da li na ovaj način Srbija rešava pitanje readmisije? Koliko novca je od EU dobila da bi prihvatila sve muslimane od Švajcarske do Italije, te koliko je od toga potrošila na bilborde i diskusije? Prema nekim podacima 20 miliona muslimana živi na tlu Evrope. U gradovima poput Marselja i Roterdama oni čine petinu stanovništva, u Briselu 15, a u Londonu i Parizu deset odsto. Kako je nedavno zabeležio naš dopisnik iz Nemačke Miroslav Stojanović, o problemu islamizacije Evrope najbolje svedoči konstatacija jednog turskog biznismena iz Nemačke, izrečena na ručku s njegovim kolegama – zemljacima, a objavljena u turskom dnevniku „Hurijet“ 2004. godine: „ U 2100. godini u Nemačkoj će biti 35 miliona Turaka. Nemaca će biti otprilike dvadeset miliona. Ono što je sultan Sulejman 1529. godine započeo opsadom Beča, ostvarićemo mi uz pomoć naših snažnih ljudi i zdravih žena“.
Ksenofobična Evropa odlično razume šta to znači, te je i stopa netrpeljivosti prema islamu sve veća. Otuda i sam projekat readmisije i, s njim u vezi, pristupni fondovi EU.
No, da li je jedini način da Srbija opravda  novac, da isto pitanje prepusti  budžetu Turske, žmureći na činjenicu da Ankara sa gradom na Pešteru rešava mnogo više od „dobrog, bogatog i mirnog“ života građana Srbije? Koliko je Vlada Srbije svesna da je reč o visokorizičnom projektu?
Ali, što su se više srpske vlade i političke koalicije na vlasti trudile da ovaj problem reše, to ih je birokratija iz Brisela sve više pritiskala da rade na projektima podizanja međuetničke saradnje, tolerancije, razumevanja i drugih oblika prilagođavanja činjenici da su izbeglice u Srbiji sve manje izbeglice. Tako je cilj skoro ostvaren. One koje takozvana „Evropa“ ne želi u svom dvorištu, Srbiji nameće kao obavezu.
Šta će od ovoga projekta zaista biti, sad zavisi samo od vlade na Balkanu, ovaj put uz pomoć takozvanog „biznisa bez granica“.
I dok u Tutinu veruju da će prvi ulagači biti biznismeni koji se bave preradom mesa, vune i kože, proizvodnjom sjeničkog sira, otkupom lekovitog bilja i turizmom,turski emisari izjavljuju  da su spremni da kreditiraju i izgradnju objekata u industrijskoj zoni kod Tutina, dok će turska „Eksim banka“ sa 30 miliona dolara kreditirati izgradnju puta Novi Pazar – Sjenica.
Ministar bez portfelja u vladi Srbije, Sulejman Ugljanin najavljuje da bi i „kamen temeljac“ trebalo da se desi na proleće 2011. godine.  Do tada će biti poznate poslovne, ali i političke ambicije Turske u Sandžaku.
Po svemu sudeći, Srbija ne može da reši pitanje brojnih emigranata koji će doći iz zemalja EU, ali i sama EU, primenjujući model Kosova, „gura“ Turke sa Kosova (ali i Rome i Bošnjake) koji tamo ne žele da se vrate, u Sandžak, u jednu novu „etničku harmoniju“. Kako će ona izgledati, koliko će to koštati Srbiju, da li Turska ulaže u svoj politički ekspanzionizam prema Evropi, ili su joj namere plemenitije, nije teško pretpostaviti.