SLOBODAN ANTONIĆ Srbija je degradirana

Piše Slobodan  Antonić

Promena rezolucije jeste faktička kapitulacija i neslavan kraj cele diplomatske borbe koja je vođena od 2008. do 2010. Pošto je Tadić glavni arhitekta promene rezolucije, očigledno je da se uloge Tadića i Jeremića sada razdvajaju

Ostao sam dužan čitaocima „Pečata“ komentar promenjene rezolucije u UN. Moguće povlačenje te rezolucije ponudio sam kao „lakmus papir“, zastupnicima teorije da je Tadićev i Jeremićev diplomatski otpor (2008-2010) secesiji Kosova samo najobičnija kvislinška gluma. Zanimljivo je da su zastupnici te teorije svi odreda ovaj pokazatelj odbili kao irelevantan. Stoga je sada neobično da se, naknadno, pozivaju na taj test i zahtevaju da se o njegovom rezultatu izjasnim.

SLOM DIPLOMATSKOG VOJEVANJA
Ja sa tim nemam problem. Promena rezolucije jeste faktička kapitulacija i neslavan kraj cele diplomatske borbe, koja je vođena od 2008. do 2010. Pošto je Tadić glavni arhitekta promene rezolucije, očigledno je da se uloge Tadića i Jeremića sada razdvajaju. Jeremić je, izgleda, bio iskreno zalegao da u diplomatskoj igri pokuša da zaustavi SAD i njegove EU saveznike u legitimaciji kosovske secesije. Tadić ga je dve godine puštao da se bori i nadigrava sa „Imperijom“. Ali kada je Vašingtonu i Briselu dosadilo da ih mala Srbija izaziva, pa i nadmudruje po međunarodnim forumima, saopštili su Tadiću da više nema igranja i da od sad Srbija ima da sluša. I Tadić je poslušao. Tako je rezolucija sastavljena po meri Vašingtona, a ne Beograda.
Ovaj faktički slom Jeremićevog diplomatskog vojevanja od 2008 do 2010 godine, ima važne posledice za karakter Tadićeve vlasti. Tadić je, kao i svaki od njegovih prethodnika – Milošević, Đinđić i Koštunica, nastojao da napravi ravnotežu između popuštanja „Imperiji“ i borbe za nacionalni interes. Sada se pokazalo da je, baš u ovoj važnoj stvari, tačka tog popuštanja značajno pomerena na račun državnog suvereniteta Srbije. Srbija je, načinom na koji je promenjena rezolucija – otvorenim diktatom iz Brisela (i Vašingtona, naravno), degradirana na zemlju bez prava na samostalnu diplomatiju. I druge zemlje EU spremne su da neke diplomatske funkcije prenesu na Brisel. Ali ne i pitanja koja se tiču njihove teritorijalne celovitosti. Srbija je, na ovaj način, simbolički degradirana u vazalnu zemlju. To je težak udarac za Tadića i njegov imidž političara koji ne odustaje od Evrope, ali i od odbrane nacionalnog interesa.
Na izvestan način, Tadićeva vlast je u ovim dešavanjima doživela simboličko lomljenje kičme. Postoji takav događaj, nakon kog režim još jedno vreme istrajava, ali koji označava početak njegovog kraja. Za Miloševića je to bila krađa lokalnih izbora 1996, za Đinđića izbacivanje svih poslanika DSS-a iz skupštine 2002, a za Koštunicu izneveravanje Nikolića kao predsednika skupštine 2007. To su događaji koji prvenstveno zavise od nosioca vlasti i koji su značajni po tome što se u njima ozbiljno topi  moralni legtimitet režima. To se upravo sada desilo sa Tadićem. On je, sa jedne strane, prihvatajući da kapitulira pred Briselom i Vašingtonom, uspeo da izbegne da bude odmah srušen sa vlasti i da bude zamenjen nekim iz onog mnoštva „kooperativnijih“ političkih kandidata. Time je svakako produžio svoju vlast. Ali, sa druge strane, ovom kapitulacijom on je nekako ostao i bez najvećeg dela moralnog legitimiteta, kojim je još raspolagao.

JADAN POTEZ ZA DRŽAVNIKA
Kao što, svojevremeno, niko razuman i pošten, među društvenom elitom, nije punim srcem mogao da podrži Miloševićevu odluku da „poništi“ izgubljene izbore, ili Đinđićevu odluku da izbaci poslanike najjače opozicione stranke, tako ni sada nema mnogo onih u gornjoj polovini društva, koji mogu istinski da podrže Tadićevu kapitulaciju. Čak i oni koji mu po novinama aplaudiraju, dobro znaju da nemaju čemu. Mi nismo dobili ništa, osim privremenog uklanjanja pretnje „Imperije“, da će nam internacionalizovati pitanje Vojvodine, ukinuti Republiku Srpsku, dozvoliti „Oluju“ na severu Kosova, ili zapaliti Sandžak. Jer, samo se tim pretnjama može objasniti stepen odustajanja Beograda od svega važnog što je stajalo u rezoluciji. Tadić, nažalost, zaslužuje čestitke za ovaj državnički potez koliko i general koji, zbog pretnje agresora da će pobiti civile, preda vojsku. To je ipak, kako god da se okrene, ponižavajuć i stidan potez za jednog državnika.
Ali, osim što je jasnije ocrtao prirodu vlasti, ovaj događaj je lepo istakao i prirodu opozicije. Najčasniji su se pokazali radikali. Oni su glasali za prvobitni tekst rezolucije, a onda su je dosledno podržavali – rizikujući da budu optuženi da sarađuju sa vlašću – sve dok je sama vlast nije napustila. I naprednjaci su glasali za rezoluciju, ali su, na prvi zahtev iz Brisela da ona mora da se izmeni, odmah napali Jeremića i Tadića da se „nisu dogovorili sa našim EU prijateljima“. Kada je pak Tadić pristao na sve što je Brisel tražio, Nikolić ga je odmah optužio da je prihvatio „osnovu za dalje udaljavanje od Kosova“. Od političara se ne očekuje bogzna kakva doslednost. Ali ova mera licemerja ipak pomalo smeta.
DSS je u skupštini glasao protiv rezolucije, tvrdeći da ona nije dovoljno patriotska. Kada je počela kampanja obaranja rezolucije, i kada su se sve snage – od B92 do naprednjaka – našle na istom zadatku ubeđivanja Tadića da je najpametnije da kapitulira, DSS je uvređeno ćutao. Oni su više mrzeli Tadićevu vlast, da bi je ma u čemu podržali, nego što su voleli Srbiju, zbog čega bi je javno ohrabrili da izdrži. Tek kada je postalo jasno da će Tadić kapitulirati, DSS je u pola glasa pohvalio stari tekst rezolucije. Još jedna neplodna politička igra, od koje koristi nije imao ni DSS, niti Srbija.
Konačno, i različiti analitičari i komentatori su se u ovim događajima lepo pokazali. Ne samo da se sva medijska elita iz evroatlantskog sektora postrojila u propagandni front za objašnjavanje Srbima, zašto nam je Brisel važniji od Gračanice. Sada su brzometno angažovani, i u analitičare proizvedeni, predstavnici čak i ovdašnjih ogranaka EU birokratije (poput „Ajzak fonda“). Taj stepen mobilizacije jasno je pokazivao koliko važnosti propagandna mašinerija „Imperije“ pridaje „bici za rezoluciju“.

PRAVO NA KISELO VINO
Ništa od toga, međutim, nije moglo da dopre do komentatora i analitičara, koje sam u prošlom broju „Pečata“ opisao kao predstavnike autoritarnog patriotizma. Oni su već na negativnu presudu MSP reagovali tako što su Jeremića optužili da je „znao“ da će se čitava stvar tako završiti i da je namerno odveo Srbiju u debakl. Kada je Đorđe Vukadinović napisao da je to preterivanje – makar i zbog toga što mlad i ambiciozan političar ne može sebi da dozvoli veliki poraz – iz iste  kuhinje je napadnut da tako govori samo zato što je „spin doktor“ koji potajno radi za vlast. Kada je Antonić ukazao na besmislenost i uvredljivost takve optužbe, i njemu je iz iste kuhinje prilepljena etiketa „budale“ i „intelektualnog izdajnika“. Ne samo da su predstavnici te „škole“ za prvobitni tekst rezolucije gorljivo pisali da je njome „naša vlast kapitulirala“ i „prihvatila nezavisnost Kosova“ („Pečat“, 30. juli 2010, str. 5). Oni su čak išli dotle da su pritisak Vašingtona i Brisela na Beograd, da odustane od rezolucije nazvali „`projekat Vuk` – to jest `prodaja` mladog ministra patriotskom biračkom telu“! („Pečat“, 3. septembar 2010, str. 12). Pošto su Antonić i Vukadinović još jednom odbili takve besmislice, iz fioke im je izvučeno da je njihov časopis, 1997, dobio donaciju Soroš fondacije, čime je, je l` tako, definitivno dokazano da su oni oduvek bili izdajnici.
Tako su se službenici Brisela i Vašingtona i naše autoritarne patriote nekako našli na istom poslu rušenja rezolucije. Tek kada je prvobitna rezolucija zamenjena kapitulantskim tekstom, ti isti patriotski mediji – koji su raniju rezoluciju proglašavali „prihvatanjem nezavisnosti Kosova“ – odjednom su shvatili da ona zapravo i nije toliko loša, pa su počeli o njoj da govore s poštovanjem („Pečat“, 10. septembar, str. 3). Ali, dotle je već učinjena dovoljna šteta. Umesto jasnog pritiska na vlast da ne popusti ucenama iz Brisela i Vašingtona, ovaj „lov na veštice“ – usred tako važne borbe za javnost – blokirao je, pa i kompromitovao, veliki deo kritičke nacionalne inteligencije.
Naši autoritarni patrioti su zbog „kilo mesa zaklali vola“. Zbog lične ostrašćenosti i kratkovidosti (ali i zbog prepuštanja vođstvu pojedinih stranačkih kabineta), oni su izazvali i raspalili „građanski rat“ u bloku kritičke nacionalne inteligencije. I to u vreme napada „Imperije“ na važnu tačku srpskog nacionalnog interesa. Time je vanredno olakšan posao Vašingtona i Brisela. Njihovi ovdašnji službenici mogu zadovoljno da trljaju ruke. Ono što oni nisu oni lično stigli da isposluju, uradila je poslovična srpska glupost, zavist i ostrašćenost.
I sam moram da priznam da sam se sa onim prvim do sada nekako i nosio. Ali, pred navalom ovog drugog, gotovo da gubim svaku volju za život. Možda i prevazilazi moje snage da ratujem na dva fronta. „Svako ima pravo na svoju glupost, na svoje kiselo vino i na svoje crnilo ispod noktiju“, rekao je Kundera. Ono najmanje što mogu da učinim jeste da ustanem od stola za kojim su takvi gosti, kakve je Kundera u navedenoj izreci opisao, izgubili svaki obzir i osećaj za meru, i počeli svima da diktiraju šta se mora jesti i kako treba misliti.

27 коментара

  1. Професор Антонић је обећао да уколико се под притисцима ЕУ и САД промени српска Резолуција на штету српских националних интереса јавно рећи оно што већ дуже време тврде тзв, “ауторитарни патриоти” да су Тадић и Јеремић квислинзи који су две године уназад фингирали дипломатску борбу за опстанак Косова унутар Србије,а у ствраи, скупа са Империјом радили на одвајању Косова од Србије.
    Уместо да учини оно што је обећао, Антонић признаје да је измењена РезолуцијЕ капитулација Србије, али не говори о Тадићу и Јеремићу, као о издајницима Србије као што је то овећао у претходном тексту, већ измењену Резолуцију о Косову, представља као неславан крај дипломатске борбе Тадића и Јеремића. Опет Тадић и Јеремић нису квислинзи. Тадаић је морао да попусти под притиском Империје да би спасио Војводину, Санџак и Републику Српску,а притисак да попусти пред Империјом додатно је појачан лицемерним деловањем опозиције и глупошћу и острашћеношћу политичких аналитичара “ауторитарних патриота”. Ипак и Антонић, као и Империја, схвата, да се без обзира на сва правдања Тадићж не може одбранити и да њега треба пустити низ воду, али одмах треба отпочети пропагандни рад на јачању патриотског лика младога Јеремића, који би заменио Тадића преко кога би демократска странка остала са неокрњеним гласиачким телом.Наравно, Антонић више не може да седи са истим столом са глупим, завидним и острашњеним аналитичарима, јер он жели да седи за њиховим столом само ако они, противно сваком здравом разуму, прихвате његове натегнуте теорије о “епској, дипломатској борби” великих и несхваћених патриота Тадића и Јеремића. Господина Антонићу, Вама заиста и није место за тим столом и добра је вест да ће те са њега устати. На том столу има места само за оне који више не наседају на сличне игроказе о патриотизму и који знају да је за очување српских националих интереса, а једеан од њих је и очување Косова и Метохија постоји само један пут, а то је напуштање погубне спољне политике евроатланских интеграција и стврање стратешког партнерства са Русијом које би се огледало у приступању Србије у Царински савез Русије Белорусије и Казахстана и у Организацију уговора о колективној безбедности. Збогом господине Антонићу. Немојте више ометати српски народ да разликује пријатеље и патриоте од непријатеља и издајника.

  2. Profesore Antonicu hvala na odgovoru!
    Lakmus test se nazalost pokazao fatalnim za Tadica. Odlicno ste uporedili sa “pucanjem kicme” jednog rezima. Tadica su slomili. On je do sad ionako igrao kako Zapad svira, ali je ovaj put jasno dokazano da ne sme da mu padne ama ni na pamet, da pomisli da slucajno zaigra na drugaciju muziku.

    Tadic je politicki mrtav, Vuk Jeremic je sad u teskom polozaju, posto treba napustiti Tadica, ali pitanje je – gde da ode? Nema gde.

    Jos jednom, hvala na odgovoru citaocima. Zasluzili smo bar toliko, Vi ste uglavnom bili korektni i nastavite da pisete. Hvala sto minimizujete i ne nastavljati verbalni bespotrebni rat recima sa urednicima i novinarima, s kojima se to nazalost desilo u zadnjih par nedelja.

    Srecno Profesore!

  3. Тешко ми је да признам

    Поштовани професоре,
    Србија, Српство, српска територија, Српска Православна Црква(Светосавље), Српска Војска, српска историја, српско родољубље, српска традиција, породица, српски..свега тога неће бити, ако се утамничи све ово што је њиме одређено.

    Па, све ово уништава Империја, њени београдски пипци оличени у немештеничкој влади, невладином сектору и папским трабантима, који су паразитски укључени на српски организам и вампирски га сисајући, припремају му самртнички ропац. Светске але и представници Друге Србије, форсирајући “српски проблем”, довршавају паклени план уништавања Српства. Предзнак-Српски-мора у “заслужену мировину”.

    Поштовани професоре,
    Ви врло добро знате који “српски домаћин” води српску кућу! Суноврат српске политике је почео стрмоглаво да се убрзава, управо онда, кад је тај “српски домаћин” комплетно руковођење “кућом” преузео у своје руке. И то врло радо, јако предано и систематски.
    У Вашем чланку, Тешко ми је да признам-пардон-Србија је деградирана, Ви “домаћинов” пристанак на капитулацију представљате сасвим погрешно. Ви га стављате на почетак једне погрешне политике и стварате слику о капитулацији, али, после огромне и натчовечанске политичке борбе.
    Зашто Вам понестаје снаге, зашто губите вољу за животом? Зар је тако тешко да се неке ствари назову правим именом?

    Где су патриоте?
    Све се своди на салонска препуцавања преко неколико медија, које условно можемо да назовемо, патриотским. Условно, зато што не видим резултате њиховог патриотског деловања, изузев, ако су ти резултати њима самима познати и ако они могу да нам их презентују.
    Поред малобројности патриотских новина, сви они пишу неку своју истину и добију осип, што и ови други, њима слични, сродну истину пискарају. Бригу брину, како да покупе мрвицу колача са медијске трпезе!?
    Сви газе неке своје корачнице, свако жели да има ексклузивно право на тумачење патриотске истине а међусобна интелектуална сурењивост патриотског блока поприма, по мени, непримерене тонове и оцене.
    Ма хајте молим вас! Па, већу бригу брину како да поткаче једни друге и покажу овима другима да су једино они “прави”?

    Војни појам “фортификацијска камуфлажа” је добрано употребљен у међусобном разрачунавању правих и неправих патриота. Предводник једне опције(кокреатор Нове српске политичке мисли), не трепћући очима, расчлани нас на оне руралне(ваљда револуционарне и левичарске) и демократске патриоте(ваљда оне образоване и демократске). Када би ме неко питао да му појасним ту поделу, само бих му кратко одговорио: “Синко мој, први су ти они са дивљом а други са уредно поткресаном брадом.”
    Прљав веш смрди на све стране и сеже чак до времена колективне униформисаности. Гори кућа, али ето, најбитније је да се политичка ретроактива истражи до у детаље.
    Или. моје предсказање, док нас буду черечили ми ћемо и даље поносно да се бусамо у прса. Ми смо прави!
    Поштовани професоре,
    Све оно са почетка побројано, ако нам је тражити спас, мора да се брани грчевито и свим расположивим патриотским снагама.
    Тако отприлике, требају да се послажу и приоритети заједничке борбе! Раме уз раме, подједнако водити рачуна о свим овим светињама, којима је Српство свеобухватна, кровна организација. Лудо је и помислити, да све ово побројано, није битно. Сваки део!
    Сви ми овако разједињени, водимо неке своје битке, режимо једни на друге и газимо корачнице неке, Треће Србије(Ничије Србије).
    Једино онај, који успе да све ово стави под једну капу, у име Прве Србије(Наше Србије), стећи ће право да гази неке нове корачнице(извињавам се на руралности).
    Ако успе да успостави вредносне степенике, у вертикали заједничке одбране.
    Историјска нужда увек њедри такве људе!
    А нужда је преголема!
    Зато, поштовани професоре,
    смогните и сакупите снагу, не устајте од стола, јер, Ви сте нама потребни! Увидећете врло брзо, да смо и ми Вама још потребнији.

  4. Gospodine Antonicu, ne “ustajete” Vi od stola zbog “bezobzirnih” ili “neumerenih” gostiju, nego zato sto im vise ne mozete gledati u oci! S visoka ste im porucivali da Tadic nece uraditi ono za sto je svako razuman znao da hoce uraditi – jos jednom izdati Srbiju, i to nakon sto se bestidno posluzio Skupstinom Srbije: nikad nije dao toj skupstini da govori o Kosovu, ali je trazio i dobio od te hitno sazvane skupstine podrsku za rezoluciju – koju je onda zamenio rezolucijom nasih dusmana, tj. ala i azdaja tipa Ketrin Eston! Na Vasem mestu – i ja bih ustao, i nikad se vise ne bih primicao tom stolu, za kojim su – uzgred receno – s Vama sedeli ozbiljni i odgovorni ljudi. Sad su Vam oni odjednom rdje od ljudi – iako su Vas samo upozoravali da s djavolom tikve ne sadite! Da Vi i dalje amnestirate Tadica pokazuje mesto na kojem posve neargumetovano tvrdite kako bi – da Tadic nije poslusao – “imperija” krenula u obracun sa Srbijom! Kao, Tadic nas toga spasao! Ne, Antonicu – “imperija” nastavlja sa komadanjem Srbije, a ovim slamanjem srpske samostalnosti Tadic je “imperiji” dao ogroman podstrek! Kad sutra dodju da nam uzmu sta pozele – ni glasak se nece cuti iz Beograda! Iako i sami tvrdite da je ovakvim ponasanjem Tadic unistio integritet Srbije kao drzave, tj. sveo je na “vazalnu” teritoriju, Vama se odnekud cini kao je on tu Srbiju ipak spasao velikog stradanja!? Ne, Tadicevim sramnim podilazenjem nasim neprijateljima Srbija je definitvno postala plen tih neprijatelja! Lepo je da odete, mozete onda da ne sudelujete u dogadjajima koje ce pokrenuti slucaj u kojem ste Vi bili na zlokobnoj krivoj strani! Bice Vam tako lakse, nakon sto ste veliku stetu napravili i sebi (sto je Vasa privatna stvar) i Srbiji (sto je vec javna stvar).

  5. Bez objave “rata” nema kapitulacije g.Antonicu.Tuzno je biti SRBIN u Srbiji a jos tuznije biti Srbin u Crnoj Gori.
    Ps.Pod razno:Pecat treba da ima rubliku NE OBJAVLJENI komentari.Zbog stosa radi.

  6. Извињавам се због лапсуза који сам направио у следећој реченици(15-и ред) у мом коментару од16.09.2010. Уместо речи поћетак, треба да стоји крај.
    Ви га стављате на почетак(КРАЈ) једне погрешне политике и стварате слику о капитулацији, али, после огромне и натчовечанске политичке борбе.

  7. У праву сте господине Антонићу, ипак се са неким детаљима не слажем и мислим да је ово што се данас дешава, ова велеиздаја и актери који уествују у тој срамној-ообмањивачкој работи, заједно са Стамболићевим СПС-ом,целокупном владом(и Јеремићем, хемичар-физичар), Батаковићем(историчар!),и Тадићем на челу пете колоне,.. ројем квази аналитиччара-фукара, полтрона-мекушаца(има их и међу опозицијом),…дакле сматрам да је то највеће зло које је могло да нам се деси ,икада.
    У праву сте и за констатацију да су ваши критичари омашили тему , па су скоро више Вас критиковали него учеснике срамне велеиздаје(цвла власт,Стамболићев СПС и СНС, учмалу опозицију).
    Свима НАМА је потребно више да служимо овој напаћеној земљи и да се боримо против изрода,зла, издаје , али и да БУДЕМО СВИ самокритични и што мање сујетни, острашћени ( и то више према онима који се од нас мало разликују ).

  8. Анализирајући дешавања у вези са променом Резолуције о Косову и њеном усвајању акламацијом у Генералној скупштини УН, Небојша Малић је написао једну веома прецизну констатацију: „Једноставно речено, ЕУ је одабрала да следи исту политику према Балкану какву је водила Аустро-Угарска пре тачно једног века. Краљевски и царски двор у Бечу видели су Србију као директну претњу постојању царства… Као решење, Аустро-Угарска није предвиђала слабу Србију, већ њено потпуно уништење. Прошло је сто година и два светска рата – и чинило се да је тај концепт поражен – сада је јасно да није и да је управо тај процес на делу.
    Таква политика је довољно грозна само по себи. Али, она је омогућена и прихваћена од стране кукавичке и корумпиране квислиншке владе у Београду, спремне да жртвује целу земљу како би остала на власти (и у њој задржала док не опљачка и уништи све што је у њој акумулирано).
    У овом тренутку, нигде у свету нема толико издаје по квадратном метру у секунди. У међувремену, власти, медији и тзв. цивилно друштво хране Србе јеловником састављеном од лажи, апатије и очаја. Као резултат многи пате од когнитивних поремећаја.“
    Да, пропагандни модел примењен на уништавање Србије даје неупоредиво боље резултате од аустроугарске казнене експедиције из Првог светског рата. Резолуција о Косову у Генералној скупштини УН, боравак и говор патријарха Иринеја у Бечу, пљачкање и пустошење земље… док се на нашим телевизијама пева и игра (како је то формулисао М. Брдар) и оргија у ритму непрекидних ТВ спектакала, спортских и свих осталих – на делу је потпуно уништавање Србије и лоботомизација Срба који ће се из медијске анестезије пробудити без државе, културе и историје. То је сасвим јасно тако прецизном мислиоцу какав је Антонић. Он је те процесе и детектовао хируршком умном прецизношћу, суптилном вивисекцијом свих слојева некротичног ткива друштвеног. Скорашњи заокрет, којим они који су се издвојили суптилношћу и слојевитошћу мишљења о комплексном процесу уништавања Србије (Антонић,Вукадиновић Мирјана Бобић-Мојсиловић) може да значи да је на овом простору установљен и фронт тзв. треће партије, који у пропагандном моделу функционише као фронт на изглед независних мислилаца, експерата, који након што су стекли легитимитет и обезбедили деловање по принципима тзв. унутрашњег ауторитета, у кључном тренутку омогућавају да се постигне циљ који су поставили моћни чиниоци. Крај партије доста тога открива и слагалица је готово склопљена. „Независни, истини наклоњени мислиоци „(не ради се ту тек о патриотама и другој Србији) мало су више наклоњени потреби да очувају мит о Јеремићу као о борцу за интересе Србије, него истини. И, ту се показује једна веома занимљива ствар: њихови текстови, некада бриљантни и сјајни (јер аргументи и истина сијају сјајем неподношљивим за очи свикле на симулакруме) сада су тек бледе сенке, и Антонић може само још да напада оне који су у њега имали поверења, јер са које год стране пошао у анализу, позивао се он на Минервине сове, Хегела или Вукадиновића, не може више да исцеди ни један једини сувисли аргумент. Антонић нема дар једног Игнација Лојоле који је упућивао припаднике свог реда да на туђа врата уђу а на своја изађу. Његов дар је од сократовског тембра а такав дар се не може без озбиљних проблема продати за синекуре, појављивања на Б92, славу и друге нарцистичке замке и варке.

  9. Tekst je dosta dobar, mada Antonić pokušava ostati dosledan u odbrani Jeremića. Po meni mislim da greši, mada imam razumevanje za njegovu doslednost. Ako je Vuk čovek od integriteta, patriota, onda isti taj Vuk posle onoga što mu je Tadić kao šef priredio (opalio “šamar” i “poslao u ćoše” kao lajavog đaka)sa rezolucijom, treba da podnese ostavku ili da traži razrešenje, te osnuje svoju stranku i traži svoj put u političkom životu. Neću još da sudim o Vuku, ali po meni, ako to ne učini uskoro, on je definitvno običan sluganj i ništa bolji od svog šefa Cara Borisa.

  10. Веома сам захвалан г.Антонићу, што нам објашњава и анализира оне чињенице, које већ СВИ ЗНАМО. Али постоји оно што га брука.
    “Ako Tadić i Jeremić povuku rezoluciju i ako sa „našim EU prijateljima“ sastave drugu, „razumniju“, javno ću priznati da je sve ovo sa UN i MSP-om, od 2008. pa sve do danas, bila najobičnija gluma, vešto fingiranje, predstava za narod, a da su Tadić i Jeremić najobičniji kvislinzi, lažne patriote i prevaranti”
    Вешто заобилази суштину да директно “оцрни” двојицу политичара, ублажавајући своју осуду са благом критиком политике Тадића, с`тим што је тек сада “увидео” да је та политика погрешна и штетна. Ако су многи коментатори (које он и сада критикује оптужујући их за њихова “погрешна” гледишта, јер доводе до рата) увидели да Тадић води штетну политику по Србију и народ бар још од Војводине, Сребренице и ЕУ на Космету, а г.Антонијевић тек САДА, питам се коме је потребан такав АНАЛИТИЧАР? Још врхунски. Употребом страних речи у својим чланцима, покушава се ставити на ВИШИ НИВО* од својих читалаца. Лукаво помиње да је рекао: “..могуће повлачење те резолуције …”, намерно је изоставља део: “..саставе другу разумнију…”. Двојац г.Вукадиновић и г.Антонић, још увек бране позицију и становиште г.Јеремића. Г.Антонић између осталог каже:”očigledno je da se uloge Tadića i Jeremića sada razdvajaju”итд. Овим оправдавањима г.Јеремића, говори да би и он на његовом месту исто поступио. То говори и о доследности и каквих је врлина овај професор и аналитичар. За г.Антонића морамо рећи да паметан и бистар. Из тог разлога НЕВЕРУЈЕМО да као такав, неможе увидети неморално понашање дотичног политичара.
    Није први пут да г.Јеремића “исправља” г.Тадић (оштри говори у ЕУ, Хрватској, БиХ, као и повлачење својих амбасадора, “непожељна особа” за Црногорског амбасадора и др.). Као моралан и принципијелан премијер (канцелар), наш министар спољњих послова је МОРАО већ одавно пружити отпор председнику, или, због немоћи беспрекорног извршавања своје дужности дати ОСТАВКУ. У противном, он је учесник овакве политике. Г.Антонић (наводно) подлеже мишљењу, да су поред огромног труда г.Јеремића, његове намере “изигране”. Многима су пресудане слике г.Јеремића из УН. “Како је био скрушен и изгубљен”. Тако је деловао и у скупштини па је наставио истим путем. Наравно да је свесно (саучеснички) или несвесно (наивно за политичара), нанео огромне штете Србији.
    Опет са једне стране г.Антонић осуђује потезе председника који је по њему најодговорнији за капитулацију, а са друге жели (ако већ неможе да оспори бар да) ублажи погубну политику оправдавајући то притисцима:”pretnje „Imperije“, da će nam internacionalizovati pitanje Vojvodine, ukinuti Republiku Srpsku, dozvoliti „Oluju“ na severu Kosova, ili zapaliti Sandžak”. Јадан је то аналитичар са својим лакмусом, ако већ до сада није увидео, да сам председник подстрекава управо ова жаришта. Педагошко понашање са његовим поставкама и тврдњама није за ове читаоце. Уместо да је (са својим “побратимом”) благовремено осудио власт, он подло и УПОРНО оптужује неистомишљенике:” Umesto jasnog pritiska na vlast da ne popusti ucenama”. Да, љага је на другом, а он је чист! Он не вређа никог, увек само њега вређају бездушници!

    *Недостатак српских речи (или бар описа) да се неко изражава, може се видети и као “неписменост матерњим језиком”.

  11. Miodraže, bravo na komentaru, nije potrebno više, ovo je sasvim dovoljno.

  12. Анализирајући дешавања у вези са променом Резолуције о Косову и њеном усвајању акламацијом у Генералној скупштини УН, Небојша Малић је написао једну веома прецизну констатацију: „Једноставно речено, ЕУ је одабрала да следи исту политику према Балкану какву је водила Аустро-Угарска пре тачно једног века. Краљевски и царски двор у Бечу видели су Србију као директну претњу постојању царства… Као решење, Аустро-Угарска није предвиђала слабу Србију, већ њено потпуно уништење. Прошло је сто година и два светска рата – и чинило се да је тај концепт поражен – сада је јасно да није и да је управо тај процес на делу.
    Таква политика је довољно грозна само по себи. Али, она је омогућена и прихваћена од стране кукавичке и корумпиране квислиншке владе у Београду, спремне да жртвује целу земљу како би остала на власти (и у њој задржала док не опљачка и уништи све што је у њој акумулирано).
    У овом тренутку, нигде у свету нема толико издаје по квадратном метру у секунди. У међувремену, власти, медији и тзв. цивилно друштво хране Србе јеловником састављеном од лажи, апатије и очаја. Као резултат многи пате од когнитивних поремећаја.“
    Да, пропагандни модел примењен на уништавање Србије даје неупоредиво боље резултате од аустроугарске казнене експедиције из Првог светског рата. Резолуција о Косову у Генералној скупштини УН, боравак и говор патријарха Иринеја у Бечу, пљачкање и пустошење земље… док се на нашим телевизијама пева и игра (како је то формулисао М. Брдар) и оргија у ритму непрекидних ТВ спектакала, спортских и свих осталих – на делу је потпуно уништавање Србије и лоботомизација Срба који ће се из медијске анестезије пробудити без државе, културе и историје. То је сасвим јасно тако прецизном мислиоцу какав је Антонић. Он је те процесе и детектовао хируршком умном прецизношћу, суптилном вивисекцијом свих слојева некротичног ткива друштвеног. Скорашњи заокрет, којим они који су се издвојили суптилношћу и слојевитошћу мишљења о комплексном процесу уништавања Србије (Антонић,Вукадиновић Мирјана Бобић-Мојсиловић) може да значи да је на овом простору установљен и фронт тзв. треће партије, који у пропагандном моделу функционише као фронт на изглед независних мислилаца, експерата, који након што су стекли легитимитет и обезбедили деловање по принципима тзв. унутрашњег ауторитета, у кључном тренутку омогућавају да се постигне циљ који су поставили моћни чиниоци. Крај партије доста тога открива и слагалица је готово склопљена. „Независни, истини наклоњени мислиоци „(не ради се ту тек о патриотама и другој Србији) мало су више наклоњени потреби да очувају мит о Јеремићу као о борцу за интересе Србије, него истини. И, ту се показује једна веома занимљива ствар: њихови текстови, некада бриљантни и сјајни (јер аргументи и истина сијају сјајем неподношљивим за очи свикле на симулакруме) сада су тек бледе сенке, и Антонић може само још да напада оне који су у њега имали поверења, јер са које год стране пошао у анализу, позивао се он на Минервине сове, Хегела или Вукадиновића, не може више да исцеди ни један једини сувисли аргумент. Антонић нема дар једног Игнација Лојоле који је упућивао припаднике свог реда да на туђа врата уђу а на своја изађу. Његов дар је од сократовског тембра а такав дар се не може без озбиљних проблема продати за синекуре, појављивања на Б92, славу и друге нарцистичке замке и варке.

  13. Поздрав из БЛ

    Па добро Антонићу забога,имате ли имало части?! Ја се са својом глупошћу једва некако носим јер сте ме зајебали као нико у ових мојих пола вијека,али са безобразлуком се не могу никако “поносати”.Ту сам танак и о’ма пукнем! Значи,нема ништа од ваше часне ријечи да ћете експлицитно изјавити:”Тадић и Јеремић су обични издајници,квислинзи,глумци, слуге “Империје” и како оно даље иде?”Умјесто тога,за све ово су криви “ауторитарни патриоти” и њихови медији(!?),јербо нису досљедно и довољно јако притисли наречену двојицу издајника у перспективи,е како бисмо помогли тамо њима да остану часни и поштени иако је то превише тражити од неких политичара(sic! илити: виђу врага!).Препричали сте нам све у вези срамних шпекулација ових наших свињарских трговаца званих политичари и њихове странке.Па знамо ми то и без вас,читамо новине,гледамо их на ТВ јер су неизбјежни и ништа друго и не сликају осим њих!Умјесто очекиваног испуњења обећања,шта ви радите? Недељу дана смишљате како да нас поново опљунете као “глупе,завидне и острашћене” а могли сте то одмах сутрадан.Правдате оне од којих лебац једете у стилу Сантина (из Кума 1.):”Бадаби,бадабу,бадаби…”,и једино што недвосмислено кажете,то је да се са “Империјом” није зајебавати па су ова двојица наших “дипломата” ето успјели да нам мало одложе укидање РС,комадање Рашке и одвајање Војводине.Један од њих је младо-лудо па га превеслаше,а други не може против толике “силе и неправде”!? Па није могао ни Слобо ал’ га не узимате у заштиту,макар постхумно! Што?На крају се увријеђено заогрћете плаштом од таштине, устајете од стола прљавих и бучних парија и вазносите се на своје олимпске висине.Неки дан је овдје један од ових “ауторитарних” написао да сте ви задужени за ширење дефетизма. Потпуно је у праву,ви сте тај који уноси шугу раздора међу ово мало честитих које боли душа за отаџбином,ви сте онај што разноси кугу страха и дефетизма!Умјесто да позовете на изборе, да нам објасните како ствари стоје у међународној политици,ко су нам пријатељи,чију су то братску помоћ ова двојица слугерања “учтиво” одбили,ви нам препричавате шта ради престоничка багра и чиме нам пријете але и силници а испод гласа нам савјетујете да се примиримо,јер какви смо,ни толицко ваше пажње не заслужујемо! Аферим професоре,објаснили сте се,а ево и моја маленкост с вама (обзиром да сам анониман,добро сте и прошли).

  14. G,Antonic je dosledan sebi pa nastavlja da nijansira,Srbija je samo degradirana.Nspm istu politiku tera pa sve vise cenzurise i neobjavljuje,tako da moto”kome je do morala u politici neka ide u Nspm”vec ne lezi,pa izlazi ono- ko se hvali sam se kvari.Objavljuje clanke koji otvoreno sire malodusnost i beznadeznost.Ako su jos primali pare od Sorosa onda mirne duse mozemo da ih odredimo kao prikrivene saradnike druge Srbije i to samo u odlucujucem momentu po Srbiju.Ja nemogu da nijansiram,Imperija zla i njene okupirane teritorije po Evropi su neprijatelji srpskog naroda i svaka saradnja sa njima je veleizdaja,a niko nema pravo ni g.Tadic u ime svih Srba da potpisuje kapitulaciju.

  15. НСПМ врши тоталну цензуру коментара.Некад је било нормално да се на сваку Антонићеву колумну јави неколико стотина коментатора(у “редовно време”). Сада их је 20-ак. Ја верујем да их је свеједно и већи број него раније-али да се не објављују.
    Ево преписао сам један коментар из чисте “побуне”, да читаоци виде какве коментаре они пуштају.Коментатор уопште не разуме на кога се професор Антонић обрушио. У недостатку бољих хвалоспева објабљујуи овакве:
    —————————————————————–
    3. петак, 17 септембар 2010 15:07 Ala Ne,Antonicu,Vi morate da nastavite dalje’pustite kere da laju…
    Ova kao i mnoge vase analize je odlicna-oslikava realnost domace politicke scene i antisrpskog hora:B92,Vreme,razne NVO tj.suma-sumarum oko dve-tri hiljade sponzorisanih istomisljenika.
    Dirigent Sonja Liht uvek je u diskretnoj pozadini.Komplet.
    Bas zbog te gospodje i stavova koje otvoreno, vec dve tri godine, zastupaju mnoge mladje diplomate bliske Jeremicu(sta ce nam KiM,sta da radimo s Albancima u Skupstini) desilo se da izdaju Srbiju gazeci Ustav.
    Farsa je da se Jeremic “primio” i branio interese Srbije-to je samo puko fingiranje.
    Da je Jeremicu bilo stalo do uspeha borio bi se na svim diplomatskim poljima.Juce je O.Kesic na javnoj tribini PRVI PUT JAVNO rekao kako je Djindjic predao Milosevica)kako bi poniyio Kostunicu), a Jeremic odbio saradnju s advokatskom kancelarijom koja je nudila modalitete saradnje(interparlamentarnu saradnju,ugovore na svim poljima,javnu diplomatiju,medijsku prisutnost).
    I tadic i Jeremic shvatili su da su oni država i sve su radili sami bez Skupštine.
    Koliko su Tadic i Jeremic pametni,vidimo.Drzava nam se skupila k’o Šagrinska koža.
    Narod je gladan i umoran.
    Peva ono isto sto je pevao Milosevicu…

  16. Господине Антонићу,
    Ви сте сами закували ову полемику, Вашим колумнама. Сад би да устанете од стола. Е, неће да може. Сад (што сте Ви започели) једите до краја.

  17. Балканац

    Свака част, фасциниран сам. Тадић је после две године надигравања са империјом, при чему је покушао готово све што се могло, а у којем је често и надмудривао глобалне центре моћи, поклекао што баш и није патриотски. Заиста бескомпромисна критика. Поређење Тадића са генералом који због живота цивила треба да преда војску је беспримерно. Успут опљунути по ауторитарним националистима (Антонићев колега Малбашки, са НСПМ-а их назива неонацистима)је више него патриотски ефектно, тек толико да народ зна ко је плодотворни родољуб. Шта рећи после оваквог текста. Има ли ишта непознатије Антонићу од српског националног духа. И шта ће нам другосрбијанци поред оваквих, расрбљених интелектуалаца. Авај, чему људи попут Антонића, иако се представљају као наши учитељи, могу да нас науче.

  18. Ово је само за чика Јову:
    НСПМ = Нова Српска Патетична Мисао
    А нова ја политичка колико је нова историја бесчашћа.
    Такоће исправна девиза НСПМ је: Коме је до моралисања у политици нека дође на НСПМ.
    Ово сам (и још мноштво другог) већ прије доста времена коментарисао на НСМП али “нормално” није никада прошло цензуру.

    И да, пишем ћирилицом!
    А мој коментар о Антонићевој части и образу већ послао на сатју Видовдана (Анђелковићев текст), па ако кога интересује.

  19. Gospodine Antonicu, Vi ste se u tekstu “Srbija je degradirana” moralno iskupili. Izneli ste svoje uverenje steceno na cinjenicama o “diplomatskom otporu” predsednika Tadica i ministra Jeremica od 2008. do 2010. godine.
    Pritom spominjete neku kvislinsku “teoriju” koju zastupaju Vasi neistomisljenici. Neznam da li ste slucajno pogresili, ali ovde ne moze biti reci o bilo kakvoj “teoriji”. To su misaoni stavovi o grupi cinjenica koje nemaju naucno znacenje, a teorija sadrzi celovito objasnjenje grupe pojava, koje u sebe ukljucuju i cinjenice i naucne zakone. Teorije se, po pravilu ukljucuju u naucni sistem kao jedinstveni skup znanja koja su medjusobno povezana i sredjena na osnovu odredjenih principa.
    Ako sam Vas dobro razumeo, Vi smatrate da je promena Rezolucije, odnosno diplomatska borba Tadica i Jeremica od 2008. do 2010. godine dovela do “degradiranja Srbije”. Za javnost, a predpostavljam i za Vas, bilo bi znacajno da odgovorite na pitanje: da li je mozda Srbija degradirana pre 2010. godine? Da li je mozda ova srpska vlast degradirala Srbiju vec 2000., kada je za bivseg predsednika Srbije objavila da je:”usao u rat sa 19 drzava”? Za srpsku vlast u rat nije usao napadac, vec onaj ko se od rata brani. Ona je tada tvrdila, a i sada jos uvek tvrdi, da je branilac usao u rat, a napadaca nema!
    Slicno i sada razmisljaju neki analiticari, znaju i uvazavaju vise obelezja neke pojave (na pr. Kvinslistvo), ali postupaju eklekticki, tj. ne otkrivaju sustinu preko koje se jedino moze doci do istine. Kvislinstvo je nepozeljna pojava,ono zasluzuje prekor, ali, da li bi bilo kvislinstva i kvislinga da nije napadaca? Da li svi kriticari osudjuju sustinskog krivca?

  20. Радомир Рељић je (kao i ja) ‘izbjeglica’ sa NSPM-a gdje je cenzura unistila svaku diskusiju. Poslao sam tamo vec tri komentara po ovome clanku Antonica (tamo ga zovu “Tacka Loma”) i ne samo da nijesu objavljeni, nego su mi odtad, izbrisali sve moje komentare. Evo ga broj jedan pa presudite koliko je subverzivan:
    – Trebace mi pet-sest komentara (naravno ako mi to cenzor dozvoli)da kazem sto mislim o ovoj Antonicevoj apologiji. Zasad cu pocet sa pocetkom i krajem teksta.
    Antonic ocigledno stiti Jeremica od njegove anateme na Tadica, iz nekoga razloga koji uopste nije jasan. (“Posto je Tadic glavni arhitekta promjene rezolucije, ocigledno je da se uloge Tadica i Jeremica sada razdvajaju. Jeremic je, izgleda,bio iskreno zalegao da u diplomatskoj igri pokusa da zaustavi SAD i njihove EU saveznike u legitimaciji kosovske secesije”)
    Ni sami Jeremic se ne slaze sa Antonicem u ovoj njegovoj ocjeni, jer nije podnio ostavku kad je uvidio Tadicevu ‘podvalu’.
    O cemu se ovdje radi? O licnim simpatijama? Prozire li se ovdje neko ‘patriotsko’ opravdanje da ako Jeremic odstupi doci ce Ceda Jovanovic?. Ovakav labirint analize, malo ce ko, medju Antonicevim citaocima, uzeti za ozbiljno. Dakle, pitanje ostaje, ako je Jeremic takav kako ga Antonic poznaje, zasto nije podnio ostavku?
    Na kraju teksta Antonic pravi jednu nesrecnu referenciju na Milana Kunderu, koji je bio slavljen na Zapadu sve dok se tajne arhive ceske policije nijesu objelodanine. Kundera je prokazao svog najboljeg prijatelja komunistickoj policiji, i ovaj je zavrsio na dugo-godisnjoj robiji.-

  21. Ne znam zasto Antonic insistira na raspravu sa njegovim ‘autoritativnim patriotima’ oko toga dali je Jeremic unaprijed znao sudbinu ‘srpske’ rezolucije. Za koga ima to ikakvoga znacaja? Ko moze tvrdit da zna sto je u glavi Jeremica, Tadica ili Sutanovca, na primjer? Sve diskusije po ovome su jalove i jedino mogu sluzit kao diverzantska akcija za sabotazu diskusija po vaznijim temama.(‘lazne fortifikacije’kako bi ih Djurkovic nazovao). Konkretne rezultate djelovanja ovih osoba niko ne moze osporit i to je sasvim dovoljno da ih se ocijeni. Ostalo su samo hipoteze oko kojih se ne vrijedi svadjat -i jos manje ‘dizati se sa stola’.
    Nikakve vaznosti, dakle, nema nagadjat sto se zbivalo u glavama Jeremica, Tadica ili Sutanovca kad znamo da nijedan od njih nije podnio ostavku.
    Dali ima mjesta u njihovim ‘srcima’ za interese Srpskoga Naroda? Ovo su ciste spekulacije nevrijedne ikakve rasprave i jos manje- svadje. Umjesto ovakvih fantazija koje nicemu ne vode, upotrebimo empiricku metodu na kojoj se bazira nauka.
    Cinjenice (‘srpska’ rezolucija, Srebrenicka rezolucija, Euleks, Sofa,otvaranje Nato-kancelarije,otvaranje haske kancelarije za ‘ko-operaciju’,saradnja sa Nasonal Gardom Ohaja, izbjegavanje strateskog saveza sa Rusijom, razno-razni izjave gaulajterskih anglo- americkih
    ambasadora, itd) su tacke na jednom ko-ordinantnom sistemu koje daju oblik karaktera ovih osoba koje se prave da zasticuju interese srpskog naroda. Kakvo cemo im ime dati- to je potpuno sporedna stvar.
    (Ovo NSPM-cenzor odbaci bez ikakvoga objasnjenja)

  22. Pocinjem da uobrazavam da sam postao jedan istaknuti komentarita na NSPM-u kad mi se brisu tri usastopna komentara. Dali profesor Antonic strijepi od mojih izazova pa se krije iza cenzure? Tesko za vjerovat, ali cinjenice su takve da dozvoljavaju sumnju.
    Profesor Antonic puca u prazno kad uspravlja svoj bijes prema ‘autoritativnim patriotima’ jer i medju njegovim citaocima je bilo prilicno onih koji su podrzavali ‘Jeremicevu rezoluciju'( pisac ovih redova na pr.). Niko nije primoravao profesora da javno predlozi njegov test ‘kvislinstva’ za Tadica i Jeremica (na kojemu su obadvojica ubjedljivo -pali), pa ako se on pre-istrcao sa odusevljenjen, na njemu je to da prizna -i da se prica zavrsi.
    Ne, Antonic se sad predstavlja kao nevina zrtva njegovih kriticara, arogantnih ‘autoritativnih patriota, trazeci da nekako mobilise njegove obozavaoce na ovom sajtu.(Neki sindrom Tome Nikolica ili Radomira Antica?)
    Nista jos nije nepovratno izgubljeno ako se Antonic odrekne ovog njegovog teatra apsurda kojega je on sam toliko nespretno izcenirao.
    I – pomoglo bi, i njemu i NSPM-u,znatno, ako bi eliminisao i ovu primitivnu titoisticku cenzuru, koja daje tako bijednu sliku publikaciji koja pretenduje na slobodnu misao.

  23. Још само да додам , ипак је господине Антонићу сајт НСПМ превише уравнотежен, еквилибистрички, није баш толико критички, има мало више демагогије,…. Поготову ту демагогију и еквилибистрику шири Вукадиновић, чини ми се да је шампион у дезавуисању, демагогији, нити вино нит’ вода, превише конформистички,… можда га зато и зову да коментарише у режимском листу Политици, а и често га зову на телевизијама, да нешто каже еквилибистрички!!!

  24. Prva teza: citat “očigledno je da se uloge Tadića i Jermića sada razdvajaju”

    Na osnovu čega je to očigledno ???

    Druga teza: Slom diplomatskog vojevanja

    Da li je to bilo vojevanje ???

    Pozdrav komentatorima

  25. Antoniću, gde će vam duša? Ne zbog nas,već zbog vas. Šta je vredno toga da u roku od nekoliko nedelja upropastite ono što ste radili deset godina? Zar ste se svo to vreme pretvarali? Zar su vaši soroševski koreni toliko jaki? Dajte molim vas. Autoritarne patriote su oni koji su na vreme uvideli kuda režim vodi Srbiju, a pravi patriota ste vi koji ste taj režim branili. Bravo.

  26. На самом деле Ваше мнение невероятно реалистично. Спасибо за инфу на https://www.pecat.co.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *