Reagovanje kosmetskih Srba na Rezoluciju UN

Deklaracija Skupštine zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji o odbrani Pokrajine kao neotuđivog sastavnog dela Srbije

Polazeći od Ustava Republike Srbije, posebno od Preambule, čl. 8. i čl. 182,
Imajući stalno pred očima drugi stav ustavne Preambule, koji polazi od toga da je „Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija, slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnopolitičkim odnosima“,
Oslanjajući se na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244 (1999), posebno na stavove o suverenitetu i teritorijalnom integritetu CP Jugoslavije, tj. Srbije,
Odbijajući, u skladu sa tim, nelegalan, jednostran i nasilan čin secesije Kosova od strane privremenih institucija samouprave od 17. februara 2008. godine,
Odbijajući, takođe, nelegalne i jednostrane akte priznanja nezavisnosti Kosova, od strane država koje su to učinile.
Skupština zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji na svojoj sednici donosi:

Deklaraciju o odbrani Kosova i Metohije kao neotuđivog sastavnog dela Srbije

1.
Mi, Srbi sa Kosova i Metohije, građani smo i državljani Republike Srbije i nikakvi nelegalni i nasilni akti ne mogu promeniti ovo istorijsko, ustavnopravno i činjenično stanje stvari. U borbi države Srbije da očuva Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, ovo je stvarnost na koju se Srbija može i mora oslanjati, isto onoliko koliko i na svoje  unutrašnje međunarodno pravo. Državni organi Srbije stoga su obavezni da u svim međunarodnim i unutrašnjim aktivnostima polaze od ove činjenice, drže je kao jedino merodavnu i prilagođavaju joj sve inicijative i konkretne korake.

2.
Posebno se obraćamo našoj Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi da javno i izričito odbaci ideju o eksteritorijalnosti manastira, crkava i ostalog duhovnog nasleđa srpskog naroda, Srbije i SPC na Kosovu i Metohiji. Prihvatanje te ideje značilo bi pristajanje uz nasilne i nelegalne akte u pravcu nezavisnog Kosova, jer je svima jasno da bi istorijsko i duhovno nasleđe Srba u Pokrajini moglo da bude eksteritorijalno samo u odnosu na nezavisno Kosovo.

3.
Pošto je Međunarodni sud pravde odbio da se direktno i pozitivno izjasni povodom zahteva Srbije, državni organi Srbije u potpunosti su slobodni da svoju politiku povodom Kosova i Metohije i u samoj Pokrajini, vode u skladu sa unutrašnjim pravom Srbije, kao i sa obavezujućim načelima i normama Međunarodnog prava, a to pretpostavlja njihovo puno angažovanje na očuvanju Pokrajine kao sastavnog i neotuđivog dela države. Polazeći od toga, niko nema pravo da u Generalnoj skupštini UN, ni tokom pripreme te Skupštine, radi na pripremi i usvajanju dokumenta kojim bi se bilo izričito, bilo posredno doveo u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Ništa, pa ni evropske integracije, ne smeju dati povoda ni razloga za kompromis sa Zapadnim silama, koji bi faktički značio odustajanje Srbije od njenog neotuđivog prava na slobodu njenog naroda ili njegovog dela, kao i od celovitosti njene teritorije.

4.
Srpski narod u Pokrajini uznemiren je najavama da bi pregovori oko statusa Pokrajine, mogli da se zamene dijalogom sa Prištinom oko tzv. tehničkih pitanja. Takav zaokret u državnoj politici Srbije, značilo bi prihvatanje Ahtisarijevog plana koji predviđa upravo ovakvu vrstu „dobrosusedskih odnosa Beograda i Prištine“, tj. Srbije i Kosova kao dve nezavisne države. Srpski narod, takođe, zaplašen je agresivnim planovima i delovanjem nelegalnih albanskih institucija, ali i predstavnika međunarodnog prisustva i nepozvanih stranih država, u pravcu dovršenja nasilnih akata nelegalne secesije Kosova. Srbi se, što nasilno što prikriveno, teraju u svakodnevicu i institucije nelegalnog Kosova, a onima koji još
uvek žive van njihovog domašaja, preti se fizičkom, duhovnom i političkom likvidacijom. U takvoj situaciji državni organi Srbije dužni su da obezbede zaštitu i opstanak Srba, na šta ih obavezuju ne samo Ustav i zakoni nego i činjenica da Međunarodna uprava u Pokrajini ne izvrgava svoje obaveze iz Rezolucije SB UN 1244.

5.
Skupština poziva državne organe Srbije, da ni pod koju cenu ne ulaze u obaveze koje nameću države, koje punom snagom rade na dovršenju zloćudne strategije nezavisnog Kosova. Nema te nadoknade kojom bi Srbiji namirila gubitak teritorije, kolevke njene državnosti i duhovnosti, i koja bi i samu Srbiju, tj. njene državne predstavnike, uvukla u poziciju dobrovoljnog odricanja od Kosova i Metohije.

6.
Srbi na Kosovu i Metohiji spremni su da se bore za svoju državu Srbiju, ali utoliko pre i Srbija mora uvek biti spremna da se bori za Kosovo i Metohiju. Odricanje od privlačnih obećanja, koja su privlačna samo na prvi pogled i samo ljudima koji gledaju svoj interes, beznačajan je zalog za ugled i poštovanje Srbije pred celim svetom, koje će ona steći borbom za pravdu i istinu. Samo celovita Srbija zavređuje saradnju sa svima, pa i sa Evropskom unijom, dok necelovita Srbija nije vredna ničijeg poštovanja niti samopoštovanja.

7.
Skupština očekuje da Srbija, u ovim teškim trenucima i iskušenjima, smogne snage za državnički zaokret i okane se rizične igre sa jačima koji ne kriju svoje zle namere. Srbi na Kosovu i Metohiji očekuju povratak države u njihove živote, jer pouzdano znaju da im je spas samo u tome. Ali, u tome je spas i same Srbije, koja danas delom ne vidi da je odricanje od Kosova i Metohije odricanje od sebe same. U tom smislu, pored redovne brige za Srbe i ostale nealbance koji Srbiju smatraju svojom državom, Skupština zahteva da na sledećim parlamentarnim izborima, vanrednim ili redovnim, Srbija ustanovi svoje redovne, Ustavom predviđene opgane u Pokrajini.

Један коментар

  1. Avatar
    Davor (Osijek)

    Svaka čast na ovome reagovanju Srba sa Kosova! Ja sam etnički Hrvat koji podržava borbu Srba protiv nove fašistoidne prijetnje sa zapada koja se nadvila nad Europom i svijetom! Smrt fašizmu sloboda narodu!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *