Почетна / Спорт / Pola veka šampionata Evrope u fudbalu

Pola veka šampionata Evrope u fudbalu

Piše Marko Marković

Francuzi su „KRIVCI“, što imamo tri značajna fudbalska takmičenja!
Glavni pobornik, da se, 1930. godine održi prvenstvo sveta bio je ŽIL RIME, predsednik planetarne asocijacije i ugledni poslanik. Da nije bilo njegove upornosti i diplomatske veštine, ko zna kada bi se startovalo sa mondijalima?
Novinari pariskog sportskog dnevnika „L ekipa“, najtiražnijeg lista – pokrenuli su inicijativu 1955. godine i sproveli je u delo – da se krene sa LIGOM ŠAMPIONA.
Među prvim učesnicima tog nadmetanja bio je i Partizan, koji je odigrao i prvu utakmicu, u najznačajnijem klupskom nadmetanju na kontinentu. Odmerio je snage sa lisabonskim SPORTINGOM, da bi, u drugom kolu naišao na neprikosnoveni REAL i izgubio (0:4 i 3:0).
ANRI DELONEJ, podario je fudbalu još jedno značajno takmičenje. U funkciji generalnog sekretara FIFE – svetske federacije, ovaj uticajni moćnik, iz postojbine GALSKIH PETLOVA, 1960. godine uspeo je da ubedi članove FIFE, da se odmah krene sa ŠAMPIONATOM EVROPE.
U prvo vreme reprezentacije su se nadmetale za trofej koji je nosio njegovo ime, da bi nešto kasnije to postalo KUP NACIJA, najzad, ovo, što je sada.
U početku interesovanje nije bilo na zavidnom nivou, pa su se, u prvom prvenstvu Evrope, našle na okupu reprezentacije samo šest zemalja. Među njima i Jugoslavija.
Žreb nam je doneo za prvog rivala ekipu PORTUGALA. U gostima smo savladani sa 2:1, a u Beogradu smo trijumfovali sa 5:1.
Sa Bugarima smo, u Sofiji igrali nerešeno – 1:1 (STRELAC Mujić), da bi smo, u našem glavnom gradu, na stadionu JNA, slavili sa 2:0.
Strelci: GALIĆ i TASIĆ.
Interesantan je podatak, da je Milanu Galiću, to bio debi, u izabranom timu i već u prvom minutu savladao je protivničkog čuvara mreže, pa je to, jedan od NAJBRŽIH golova, u istoriji našeg fudbala!
Otvorila su nam se vrata ka finalnom turniru, koji je održan, u Parizu, u julu 1960. godine.
U polufinalu naišli smo na domaćina – Francusku. Pobedili smo u meču koji nikada ne može da se zaboravi!
Trikolori su nam „dozvolili“ da preko Galića povedemo sa 1:0, a onda su izjednačili, pa ubrzo došli do 3:1. Žanetić je smanjio na 3:2. Francuzi su povisili na 4:2 i kada je izgledalo da je priča završena – došlo je do neviđenog preokreta. Prvo Tomo Knez, a onda DRAŽEN JERKOVIĆ, sa dva pogotka, doneli su nam trijumf – 5:4.
Centarfor DRAŽEN JERKOVIĆ, za nepun minut, dva puta je matirao LAMIA, vratara domaće ekipe, a prilikom drugog pogotka, u 77-om minutu, koji je, praktično, odlučio, ko ide u finale – sudija GRANDAIN, iz Belgije, pošao je prema svom pomoćniku, da se konsultuje, jer je imao utisak, da je naš vođa navale bio u ofsajdu.
Prema kazivanjima samih fudbalera, aktera tog događaja, na stadionu „PARK D FRANS“, u prisustvu oko 26 hiljada gledalaca, došlo je do komične situacije:
„ Gos’n sudac, ljubim vas, nemojte da mi poništite gol. Evo kleknuću, ljubiću vam noge, cipele, uvažite taj moj divni pogodak“.
Delilac pravde se našao u čudu i posle kraćeg razmišljanja, i sam iznenađen, komičnom scenom – pokazao je da trikolori pođu sa centra.
Jerković je tako, dobio, laskavi epitet JUNAK UTAKMICE.
Bilo je to, dakle, pre tačno pet decenija.
Davno, ali se pamti!
Reprezentaciju je sastavljala trojna komisija, u kojoj su se nalazili: DRAGOMIR NIKOLIĆ (istaknuti društveno-politički radnik onog vremena), zatim ALEKSANDAR TIRNANIĆ i LJUBOMIR LOVRIĆ.
Odlučili su, da u finalnom susretu, umesto Šoškića brani Vidinić!
To je predstavljalo iznenađenje, ali su selektori ocenili, da je, u prethodnom duelu Šoškić bio slab!
Tako je naš tim, na megdan SSSR-u izašao u formaciji:
VIDINIĆ – DURKOVIĆ, JUSUFI – ŽANETIĆ, MILADINOVIĆ, PERUŠIĆ – ŠEKULARAC, MATUŠ, JERKOVIĆ, GALIĆ, KOSTIĆ.
Dobro smo počeli. Galić je u 43 minuti savladao čuvara JAŠINA.
Onda je rival, četiri minuta kasnije, izjednačio i do kraja regularnog toka više nije bilo pogodaka.
U nastavku, u 113 minuti PONEDELjNIK je pogodio cilj – to je značilo da gubimo sa 1:2.
Trofej u prvom šampionatu Evrope pripao je ekipi SSSR-a.
Što se nas tiče, svakako, da je taj domet, jedan od najzapaženijih, od kada se pojavljujemo na internacionalnoj sceni.
Rezultat i plasman primljeni su sa velikim zadovoljstvom, a tome je doprineo i MLADEN DELIĆ, koji je utakmicu prenosio za sve radio-stanice. Televizija je dobijala iz Pariza samo sliku, a Mladenov radio-prenos je „pokrivao“.
Njegovo, nadahnuto praćenje tog događaja dalo mu je tu posebnu dimenziju i, svakako da u fazi eksperimentalnog programa naše Televizije, taj prenos dobija i posebno, uzvišeno mesto.
Mladen Delić je, nešto kasnije, iz Radio Zagreba prešao da komentariše na novom mediju, gde je ostao sve do penzije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *