Почетна / Регион / OGNJEN TADIĆ Beograd nas gura u NATO

OGNJEN TADIĆ Beograd nas gura u NATO

Razgovarala Anja Vujević

O političkom programu, svojoj viziji RS, odnosima Banjaluke i Beograda, ali i propuštenim šansama,  korupciji, uništenoj ekonomiji i načinima na koje je moguće rešiti sve ove probleme, govori u intervjuu za „Pečat“ kandidat koalicije „Zajedno za Srpsku“ koju čine SDS, PDP i SRS

„Samo slobodna, demokratska, pravna, ekonomski održiva i socijalno odgovorna RS može muslimanskim i hrvatskim političarima, kao i belom svetu, da poruči – ili Dejton ili samostalna država RS. Ako bi bilo povređeno ijedno slovo Dejtonskog mirovnog sporazuma onda je moja opcija o RS, opcija svih ljudi koji su dobre volje prema RS – nezavisna država RS“, kaže u razgovoru  Tadić.

Ulazimo u poslednju sedmicu predizborne kampanje. Smatrate li da će TV duel na kome treba da se suočite sa protivkandidatom Miloradom Dodikom baciti novo svetlo na predstojeće izbore?
Da li će biti sučeljavanja ne zavisi od mene nego od toga da li će gospodin Dodik pokazati spremnost da o svim pitanjima razgovaramo snagom argumenata. Za sada takve spremnosti nije bilo i poznato je da, ne samo Dodik, nego i svi kandidati SNSD-a za poslanike bojkotuju sve predizborne debate, na svim televizijama. Očito beže jer nemaju odgovore na pitanja – šta je s referendumom, zašto imamo 50.000 novih nezaposlenih i gde je nestao novac od prodaje „Telekoma RS“, gde je nestalo 14 milijardi maraka koje je na raspolaganju imala ova vlast, zašto smo umesto obećanog obračuna s korupcijom dobili procvat korupcije, zašto nije bilo revizije privatizacije, zašto su smanjene penzije, a boračkim kategorijama oduzeta stečena prava, šta je s autoputevima i aerodromima, zašto su nam mnoga preduzeća propala, zašto su se mnogi ugovori koje je sklopila ova vlada poput onih sa Čezom i Štrabagom  pretvorili u višemilionske odštetne zahteve, i mogao bih tako unedogled.
Svako sučeljavanje argumenata otkrilo bi pravo stanje gospodina Dodika i ostavilo bi ga bez mogućnosti da bahato nastupa s pozicije nezamenjivog političara i falsifikata „oca nacije“ – iako nije ispunio nijedno bitno predizborno obećanje, ali i sa pozicije čoveka, koji je lično moćan i bogat, uz sve sumnje koje to prate. To izaziva negativan stav kod velikog broja građana i oni s pravom traže promene u 2010. godini i te promene očekuju od koalicije „Zajedno za Srpsku“. Zato sam uveren da ćemo na ovim izborima pobedu odneti Mladen Ivanić, koji je kandidat naše koalicije za srpskog člana Predsedništva BiH, i ja, kao i koalicija SDS- PDP- SRS RS.

Neki će vam na to reći da je Milorad Dodik zaustavio prenos nadležnosti, da je vratio dostojanstvo RS, suprotstavio se Sarajevu itd.
Prenos nadležnosti je zaustavila Srpske demokratska stranka. Naša pozicija da nećemo trčati visokom predstavniku da bi se pokazali poslušnijim od onoga ko je na vlasti, presudno je uticalo na pitanje prenosa nadležnosti. Ranije, kada su ljudi iz SDS-a hteli da se odupru prenosu nadležnosti, Dodik je obećavao strancima da će glasati za sve prenose i ispunjavao je ta obećanja. Na taj način stranci su stvarali priču o dobrim i lošim Srbima, i lomili otpor ljudi iz tadašnje vlasti. Iz informacije Vlade RS o prenesenim nadležnostima koje su upućene Narodnoj skupštini vidite da je od 2006. do 2009. godine preneseno četrnaest nadležnosti. SDS nije glasala ni za jedan od tih prenosa. Politika Dodika, koji je podigao ruku za sve ijedan prenos nadležnosti od 1998. godine do danas, uvela je u Ustav BiH Brčko kao distrikt. Time je RS definitivno podeljena na dva dela. Mladen Bosić, predsednik SDS-a, i ja nikada ni za jednu od tih stvari nismo digli ruku.
O tome kako se Dodik suprotstavio Sarajevu dovoljno govori to što se u zajedničkim institucijama glas Srba i ne čuje, a da ne govorimo o tome da se Haris Silajdžić uzdigao do nepostojeće funkcije predsednika BiH i uzurpirao Predsedništvo BiH, a MIP uspostavio kao svoj servis.

Kako vidite RS, šta je ono što kao kandidat koalicije „Zajedno za Srpsku“ možete ponuditi građanima? Koje su to prednosti Vašeg programa u odnosu na program vladajuće partije?
Srpsku vidim kao slobodnu, demokratsku, pravnu, ekonomski održivu i socijalno odgovornu državu. Da li je ona u Evropi, BiH, na Balkanu meni nije važno. Važno je da je ovde kvalitet života takav da ljudi veruju u RS, da ne žele da odu odavde i da svojim radom doprinose da ona bude što bolja. Samo takva RS može muslimanskim i hrvatskim političarima, kao i belom svetu, da poruči – ili Dejton ili samostalna država RS.
Radi obnove srednje klase i boljeg života za sve imamo novu ekonomsku politiku koja će omogućiti ravnomeran razvoj Republike. Ukinućemo zakone kojima se oduzimaju prava penzionerima, borcima, invalidima i porodicama poginulih. Obrazovaćemo i zapošljavati radi napretka Republike, a ne zbog stranačke pripadnosti. Želimo da promenimo sliku o RS, da to bude slika slobodne, bogate i obrazovane države. Pred nama su i brojne reforme bilo da se radi o penzijskom i zdravstvenom sistemu ili o profesionalizaciji državne uprave. Jedan deo administracije je okoštao i podredio se korupciji. Ti ljudi moraju biti odstranjeni s leđa poreskih obveznika i RS mora ući u odlučan obračun s korupcijom. Neki dan su i nama inače nenaklonjeni analitičari naveli da je SDS jedina stranka u RS koja na ovim izborima nudi konkretan ekonomski program.
Što se tiče programa Milorada Dodika i SNSD-a, njihov program još niko u RS nije čuo, niti su bilo šta građanima ponudili. Više ne govore o referendumu , nego kažu da „imamo pravo da sanjamo o nezavisnoj RS“, o novim radnim mestima, ekonomiji, borbi protiv korupcije, privredi, nema ni pomena. Sa njihovih skupova se čuju uglavnom psovke, poruke da oni moraju pobediti. Ponegde to čak začine striptizetama kao na Kočićevom zboru.

Korupcija kao gorući problem RS i BiH, postala je način života, način na koji funkcionišu njene najviše institucije. Kako mislite da rešite taj problem?
Ako predsednik Republike nije neko ko štiti politiku i političare od tužilaca i sudija, nego tužioce i sudije od uticaja politike, taj problem je lako rešiti. Vi se sigurno sećate da sam prošle godine, kao poslanik SDS-a, u više navrata predlagao Zakon o oduzimanju nezakonito stečene imovine, za koji vladajuća partija nije imala ni sluha ni hrabrosti. Taj zakon predviđa da se u roku od šest meseci od njegovog stupanja na snagu izvrši provera imovine svih izabranih i imenovanih zvaničnika, i partijskih lidera od 1. januara 1992. godine do danas, te da se otme sva korist za koju ti ljudi nemaju pokriće u prihodima. Krenućemo od mene, Mladena Bosića, funkcionera SDS-a, ali ćemo na kraju doći i do Milorada Dodika i SNSD-a. Politiku moramo očistiti od korumpiranih političara.
Drugi zakon koji nameravamo da donesemo jeste Zakon o fiskalnoj odgovornosti koji će omogućiti svakom građaninu da zna kako se troši njegov novac.
Ukoliko pobedim, prvi sastanak koji ću održati biće sastanak sa glavnim revizorom gospodinom Boškom Čekom od kojeg ću zatražiti da napravimo projekat kako realizovati ova dva zakona.

Kako rešiti ekonomsku krizu u RS?
Od završetka rata pa do danas, SDS je imala svog premijera samo 1996, 1997. i 2005. godine. Ukupno manje od tri godine. Milorad Dodik je proveo osam godina u premijerskoj fotelji. Iza sebe smo 2005. godine ostavili rast industrijske proizvodnje od 19 odsto, prvi suficit budžeta koji su samo jedan odsto činili krediti, i ostavili smo pripremljenu privatizaciju „Telekoma“ i tek uveden PDV. Ova vlast je imala 14 milijardi KM na raspolaganju, sredstva od PDV-a koji smo uveli i sredstva od prodaje „Telekoma RS“, a iza sebe ostavlja uništenu privredu, rekordnu stopu nezaposlenosti, prošlogodišnji deficit je bio pola milijarde maraka, a svaka peta marka potiče iz kreditnog zaduženja. Gde je novac? Svima je dobro poznato da je najviše sredstava iz budžeta završilo u dva preduzeća iz Laktaša. Za sobom su ostavili pomor preduzeća koja su mogla ravnopravno da učestvuju u tržišnoj utakmici, ali zbog političkih razloga koji postoje u vrhu SNSD-a to nisu bili u prilici da urade.
Kada bude došlo do promena, kada omogućimo i drugim preduzećima da učestvuju u tržišnoj utakmici, da učestvuju u izgradnji puteva i infrastrukture, u razvoju dalekovodne mreže, da dobijaju poslove, kada se stvore potpuno zakoniti uslovi za raspolaganje državnim novcem, to će dovesti do razvoja privrede i otvaranja novih radnih mesta.
Jako je važna saradnja sa sindikatima i poslodavcima, ali ne na način da nas podržavaju u medijima dok privreda propada i da budu srećni što im ne uzimamo proviziju. Jedan od mojih projekata je uvođenje Privrednog saveta u RS u kojem se neće nalaziti teorijski stručnjaci nego ljudi koji su u privredi, koji se bave proizvodnjom, koji redovno izmiruju obaveze prema državi i radnicima. S njima ću zajedno, kao i sa izvršnom i zakonodavnom vlasti, naći najbolja rešenja za otklanjanje privrednih i ekonomskih problema.
RS ima 24.000 kvadratnih kilometara i oko 1,3 miliona stanovnika.

Godinu dana unazad aktuelizovano je pitanje ulaska BiH i RS u NATO. Kakav je Vaš stav po tom pitanju?
Stav stranke kojoj pripadam i moj lični stav po tom pitanju je vrlo jasan. Mi smo već tražili referendum o tom pitanju, ali i pored javnog obećanja vlasti nismo dobili njihovu podršku. Podsetiću vas da sam ja bio predlagač Zakona o referendumu u NS RS koji je predviđao obavezno izjašnjavanje građana o svakoj promeni Ustava RS ili BiH i pristupanju vojnim savezima, ali takva rešenja nisu dobila podršku vladajuće koalicije. Za nas je neprihvatljivo da Srbija bude van NATO saveza, a mi u njemu, jer bi to značilo da su naši istočni garanti Dejtonskog mirovnog sporazuma ili neutralni ili u nekom trećem savezu, a mi potpuno nezaštićeni i pod uticajem zapadnih garanta. A znamo šta nam je sve do sada doneo taj njihov uticaj.

Ognjen Tadić na obeležavanju 20 godina od osnivanja Srpske demokratske stranke

Da li je BiH i RS mesto u EU i kako gledate na brojne zahteve za reformama koji se postavljaju kao uslovi za „evropski put“?
RS ima veći potencijal od većine zemalja članica EU naše veličine i ona sutra može da uđe u EU. Nama nisu problem standardi, niti usklađivanje s evropskim zakonodavstvom. Problem je Federacija, njena neuređenost i neuređeni odnosi između muslimana i Hrvata. Članstvo u EU je političko pitanje koje baš i ne zavisi mnogo od nas, nego od političke volje EU da prihvati zemlje iz ovog regiona. Neke zemlje koje su bile u mnogo lošijem stanju od BiH su primljene u EU. Zato, politiku ne treba bazirati isključivo na frazi „EU po svaku cenu“. Bićemo u EU ako se za to steknu uslovi, odnosno ako u EU bude volje da nas prihvati. Mi treba da pravimo društvo i državu u kojoj želimo da živimo, u kojoj ima posla da nam mladi ljudi ne moraju odlaziti, a EU, da li će doći ili ne, zavisi od njene, a ne samo naše volje. Pre svega moramo gledati interese RS, i ne prihvatamo parolu „Evropa pre svega“. Naša parola je „RS pre svega“  i ukoliko je nešto protiv interesa RS, ma čime ono bilo uslovljeno, za nas nije prihvatljivo.

Reforma Ustava BiH se već dugo vreme apostrofira kao prvo pitanje koje će biti rešeno posle izbora. Lider HDZ-a Dragan Čović je neki dan izjavio da Prudski sporazum koji je potpisao sa liderima SNSD-a i SDA, Miloradom Dodikom i Sulejmanom Tihićem, predstavlja kompromis tri naroda i polaznu osnovu za ustavnu reformu. Kakav je Vaš stav po tom pitanju?
Kada neko bude ponudio bolje rešenje od Dejtonskog sporazuma ja ću ga prihvatiti, ali ga, na sreću ili žalost, još niko nije ponudio. Formula mira i budućnosti BiH je „dva entiteta i tri naroda“ i za mene, kao ni SDS i partije koalicije „Zajedno za Srpsku“ ne dolazi u obzir nikakav prudski avanturizam koji zagovara četiri teritorijalne jedinice. Možemo pretpostaviti da se te teritorijalne jedinice poklapaju s četiri ekonomske regije koje je predlagala Evropska banka za obnovu i razvoj. To znači da bi Tuzla bila centralno mesto za Bijeljinu, Sarajevo za Pale i Sokolac, a za nečiju utehu bi Banjaluka bila centralno mesto za Bihać. Do takve BiH nikada neće doći i ako bi bilo povređeno ijedno slovo Dejtonskog mirovnog sporazuma onda je moja opcija o RS, opcija svih ljudi koji su dobre volje prema RS – nezavisna država RS.

Kako ocenjujete odnose Banjaluke sa Beogradom i Zagrebom?
Odnosi sa Srbijom nisu bili nikada slabiji. Što se tiče Hrvatske nemam ništa protiv dobrih odnosa, ali sam žestoko protiv ako se takvi odnosi grade da bi se preferirali ekonomski i nacionalni interesi jedne strane, kao što je to u ovom slučaju. To mora biti dvosmerna saradnja, a ne saradnja u kojoj RS ne sme ni da pomene pitanje uništene i otete srpske imovine, i u kojoj guši i ono malo svoje privrede omogućavajući hrvatskoj monopol.
Saradnja sa Srbijom trenutno nema nikakvu suštinu, i svela se na manifestaciju grljenja. Ovo što sad seckaju vrpce predstavlja lažnu sliku jer je reč o projektima koji su dogovoreni i započeti još pre četiri – pet godina, koje je započela Vlada Vojislava Koštunice. Takođe, neprihvatljivo je da RS prećutno prihvata štetne poteze Srbije kao što su promovisanje Turske u lidera na Balkanu, čime se ovom prostoru ponovo pokušava ograničiti suverenitet i nametnuti novi tutor.
Razumljivo je da je Srbija u mnogo težoj poziciji zbog stalnih pritisaka vezanih za Kosovo i Metohiju. Srbiju stalno teraju da pristane na nešto što je na štetu njenih interesa. Javnost u RS hoće da pomogne Srbiji, ali se često zbuni zbog poruka koje dolaze iz Beograda. Jedna od njih je i takozvana Istambulska deklaracija.

Zbog Istambulske deklaracije kritikovali ste i Beograd i Banjaluku.
Njen suštinski nedostatak je taj što govori o BiH, a da je pri tom sa deklaracije izostao potpis bilo kog predstavnika BiH iz reda srpskog i hrvatskog naroda, pa čak i iz RS. To je loša poruka. Dejton je za nas formula mira i  želimo da je sačuvamo radi sigurne budućnosti sledećih generacija. Neprimereno je da predsednik jedne vojno neutralne države gura drugu državu u NATO, kao što je to u ovom slučaju učinio predsednik Srbije Boris Tadić, i da pri tome zna sve ove fakte koje sam već naveo po pitanju ulaska u NATO. Banjaluka je definitivno saučesnik jer je Nebojša Radmanović dozvolio da se Haris Silajdžić promoviše u nepostojećeg predsednika BiH i preuzme spoljnu politiku u svoje ruke, iako je ona po Ustavu BiH u nadležnosti Predsedništva BiH. Kada je već Ustav BiH prekršen Silajdžićevim neovlašćenim odlaskom u Istambul, Radmanović je morao pred Ustavnim sudom pokrenuti apelaciju za ocenu ustavnosti Istambulske deklaracije ili staviti je van snage tako što će pred Narodnom skupštinom RS pokrenuti veto. Niša od toga nije učinio.

Srbija je usvojila i Deklaraciju o Srebrenici.
Samo naivni su mogli verovati da će usvajanje Deklaracije o Srebrenici imati neku težinu i značaj pri donošenju kasnije odluke Međunarodnog suda pravde ili da će to približiti Beograd i Sarajevo. Nažalost, ta Deklaracija će samo biti izvor novih trvenja unutar BiH i stalnih ataka na RS. Sarajevo je, valjda u znak zahvalnosti, na Deklaraciju uzvratilo podrškom Zukorliću.
Vlast u Srbiji nije naučila dovoljno iz prošlih iskustava i Srbije i RS i nije shvatila da politika stalnog popuštanja ne vodi i ustupcima s druge strane, nego da redovno vodi novim pritiscima i zahtevima na štetu srpskih interesa.

Kako komentarišete Rezoluciju o Kosmetu koju je zvanični Beograd usaglasio sa EU?
Neshvatljivo je da Kosovo samoproglasi nezavisnost, a da Srbija ne kaže tim zemljama koje su ga priznale da će podržati RS da traži to isto pravo. Neshvatljivo je ponavljanje fraze „Srbija je privržena Dejtonskom mirovnom sporazumu“ i traženje od RS da „ne talasa“, kada se na njenoj teritoriji ruši Međunarodno pravo i kada joj iz Sarajeva stižu poruke da oni „podržavaju celovitost Srbije bez Kosova“.

Kakav je Vaš stav povodom rada Haškog tribunala?
O Haškom sudu je dovoljno rečeno, ali se u Srbiji malo govori o Sudu BiH. Podsetiću vas da Sud BiH ne postoji u Dejtonskom mirovnom sporazumu, da je to nametnuta institucija, koja ima politički zadatak da bude deo misije Haškog suda. Samo pred Sudom BiH Srbi su osuđeni na više od 1.400 godina zatvora, a muslimani na 40 i nešto. Predmeti o ratnim zločinima nad Srbima, poput onog protiv Atifa Dudakovića i Nasera Orića, godinama se skrivaju duboko u fiokama, dok se običnim srpskim vojnicima sudi retroaktivno za najteža krivična dela genocida i ratnog zločina po odredbama KZ BiH koje nisu bile na snazi u vreme navodnog počinjenja dela. Zajedno sa haškim presudama celokupnom srpskom rukovodstvu, ove presude treba da prekroje istoriju, da nas nateraju da se stidimo onih koji su stvorili RS i da i sami pod pritiscima dignemo ruke od RS kao nečega što je „nastalo na zločinu“, kako oni to pokušavaju da predstave.
Žalosno je i nacionalno neodgovorno što vlast RS te ljude ostavlja prepuštene same sebi.
Njihovoj odbrani se uskraćuje dokumentacija, njihovim porodicama se ne pruža pomoć. Sve se čini da i ti sami ljudi odustanu od svoje odbrane i dobiju što teže kazne. S druge strane, i kada se desi da nekog od muslimanskih vođa malo zakači pravda, da se nađe pred sudom ili bude uhapšen u Londonu, Beogradu.., Sarajevo upregne sve institucije da ih oslobodi i to plati iz budžeta BiH koji pune i građani RS.

Šta najviše zamerate vlastima u Srbiji, a šta u Republici Srpskoj?
Vlastima Srpske zameram prokockanu šansu da novcem od prodaje „Telekoma RS“ od Srpske napravi ekonomski samoodrživu državu. Zameram im što smo korumpirana država, što je demokratija vraćena deceniju unazad, što smo postali crna tačka koju zaobilaze svi strani investitori i gde dolaze samo razni svetski mešetari. Umesto razvoja istočnog dela doživeli smo u protekle četiri godine njegovo pražnjenje i sa sumornim demografskim predviđanjima da će 2045. godine biti prepolovljen broj stanovnika RS, plašim se da nas čeka kosovizacija istočnog dela RS.
Vlastima u Srbiji zameram određen broj stvari, ali ću sačekati da budem izabran, pa da to prvo saopštim predsedniku Srbije u četiri oka.

Kako komentarišete antisrpske izjave predstavnika bošnjačkih i hrvatskih stranaka u BiH?
Kada ljude dovedete na ivicu egzistencije, kao što su dovedeni i oni u RS i oni u Federaciji, jedini način da sačuvate vlast i da se spasete od bunta, socijalnih nemira jeste da plašite narod.  Iz izjava biste rekli da su Milorad Dodik i Haris Silajdžić dva pola, a onda čujete da SNSD-HDZ i Silajdžićeva stranka za BiH imaju dogovorenu postizbornu koaliciju! U protekle četiri godine imali smo priliku više puta da gledamo kako se SNSD i Stranka za BiH lako dogovore kada je u parlamentu BiH trebalo legalizovati neke korupcijske afere u kojima je budžet oštećen za desetine miliona KM, ili kada je trebalo podići plate.
Činjenica jeste da BiH nije po meri nijednog naroda koji u njoj živi. Ali, isto tako uveren sam da su u Sarajevu svesni da ne mogu imati BiH kakvu žele, da je Dejtonski mirovni sporazum nemoguće promeniti bez volje srpskog naroda, kao što i mi u RS znamo da Srpsku niko ne može ukinuti, a ponajmanje neko iz Sarajeva, jer da su se oni pitali nas ne bi ni bilo.
Na svaku nasilnu i nametnutu promenu Dejtonskog mirovnog sporazuma, od mene i svakog građanina RS samo mogu dobiti odgovor – samostalna država RS.

Један коментар

  1. Уз сво разумевање, читајући раније ставове и господина Огњена Тадића , нисам баш био обрадован неким његовим ставовима по питању Косова и Метохије.
    И треба разлучити да овде потезе у вези Србије и Републике Српске не вуче Србија, него режим у Србији, ту треба направити дистинкцију.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *