Naslednici Narodnog muzeja

Piše Nataša Jovanović

Ko je sastavio i po kojim kriterijumima ekspertski tim zadužen za nastavak rekonstrukcije Narodnog muzeja i šta smo novo kao obećanje dobili?

U zlatno doba Narodnog muzeja zbog navale vrata ove institucije za publiku su zatvarana tek u ponoć! Tako je bilo 1966. godine kada su posetioci bili u prilici da vide 83 slike Vinsenta van Goga, ili 1967. kad je predstavljen arheološki materijal Lepenskog vira, zbog čeka je izložbena sala bila ispresecana veštačkim potocima u kojima su skulpture delom bile zaronjene. Godinama kasnije Narodni muzej pretvoren je u teatar apsurda, sa kafkijanskim scenama u kojima rame uz rame sa čuvarima, kustosi posle svake jače kiše kantama iznose vodu iz zgrade. Narodni muzej u Beogradu napunio je 166 godina, i nikada, čak ni za vreme raznih okupatora nije bio ovoliko dugo zatvoren. Da li podstaknuto tom činjenicom, ili zbog toga što je neko prepoznao  da ukoliko svaki  projekat bude opstruisan i  nove vizije imaće svoju tržišnu cenu, ali tek Ministarstvo kulture odlučilo je da formira ekspertski tim, kako bi se najzad ustanovio kvalitet projekta rekonstrukcije ponuđenog za vreme mandata prethodnog ministra. Tim bi, kako je tada izjavio ministar Bradić trebalo da formuliše kako treba da izgleda muzej 21. veka.

REKONSTRUKCIJE U MILIONIMA
Ovaj ekspertski tim je imenovan od strane novog Upravnog odbora Narodnog muzeja, a kao njegov predsednik izabran je Branislav Mitrović, ugledni arhitekta i novi predsednik Upravnog odbora,. U razgovoru za jedne novine Mirović je rekao da je izbor pao „na eksperte – arhitekte, muzeologe i inženjere, naše i inostrane, ljude neopterećene ovdašnjom atmosferom, koji neće dovesti u pitanje nešto što je urađeno samo zato što je skupo, nego će odgovoriti na pitanje šta je to što je najbolje za Narodni muzej i da li makar zrno tog najboljeg ima postojeći projekat, kako bismo mogli da ga branimo. Stav Upravnog odbora je da tim nije angažovan kako bi dokazao greške postojećeg projekta, nego da bi nam dao relevantne savete“. Zanimljivo, ali Vasa Perović član tima sa zvanjem profesora arhitekture na Ljubljanskom univerzitetu, zapravo nije profesor na pomenutom fakultetu , dok je recimo  Goran Vojvodić, arhitekta koji sada zagovara novi projekat, svojevremeno bio član gradske komisije  koja je jednoglasnom odlukom usvojila projekat Milana Rakočevića.
No, imajući u vidu da je projekat Rakočević dobio sve potrebne saglasnosti nadležnih Republike Srbije i Grada Beograda, uključujući i sve organe Narodnog muzeja, Ministarstva kulture, kao i Republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, preispitivanje stava članova novog tima gubi na moralnoj snazi.

SMAK ILI SMENA
Za pronalaženje  finansijskih nedoslednosti pobrinuo se ministar Nebojša Bradić,  koji je naveo podatak da je za izradu Glavnog projekta i njegovu tehničku kontrolu od 2006. godine, potrošeno preko 78 miliona dinara, od čega samo za konsultantske usluge administratora projekta – čak 23,5 miliona dinara. „Pri tome, ne treba ponavljati da praktično rekonstrukcija nije ni započeta“.   Upravni odbor Narodnog muzeja i ekspertski tim za rekonstrukciju, odlučili su da hitno sastave „iscrpan akcioni plan“, nakon čega sledi javni poziv za novo projektno rešenje. Ministar kulture Nebojša Bradić, rekao da je za tu svrhu planirano „do 20 miliona evra”,a  radovi su predviđeni da se završe do 2012. godine. Podsetimo, ukoliko ne dođe do smaka sveta biće to godina održavanja sledećih skupštinskih izbora
Ukoliko i ovaj ekspertski tim ne uradi ništa, odgovornost se već može prebaciti na novu političku garnituru, koja će se, izvesno baviti istim poslom. Jer problem Narodnog muzeja nasledili su svoje vreme svi ministri kulture u poslednjih deset godina. Na taj način  oni su bili direktno ili indirektno umešani u skandal pokušaja, što će do današnjih dana ostati ključni razlog zbog koga muzej već godinama ne radi, već je prepušten nemilosti dolazećih i prolazećih birokratija.
U završnici (ili na početku?) svega što će se desiti sa Narodnim muzejom, ostalo je spisak imena ljudi koju su bili uključeni u projekte rada na rekonstrukciji. I račun preko milion dinara.
Mada nema materijalnih dokaza za to, na sceni je planirano ubijanje nasleđenog umetničkog blaga i opstrukcija srpskog kulturnog uzdizanja. Ali, kako je „Pečat“ već pisao, ako ne postoje opipljivi dokazi o jednoj nezapamćenoj zaveri, postoje konkretna dela počinjena na štetu Narodnog muzeja i celokupne nacionalne kulture jer već jednu deceniju je sistematski sprečavano, da generacije studenata istorije i umetnosti, kao i na desetine i stotine hiljada stranih i domaćih posetilaca Beograda, uđu u ovu ustanovu stvaralaštva i duhovnosti.