Почетна / Свет / Mađarska na bankini Južnog toka

Mađarska na bankini Južnog toka

Piše Vlastimir Vujić

Ovih dana vlada Mađarske javno je ozvaničila da izgradnja „Južnog toka“ ima potpuni prioritet i punu podršku Budimpešte u odnosu na „Nabuko“, što je dijametralno suprotno u odnosu na nekadašnje izjave premijera Orbana i njegovih najbližih saradnika dok su bili u opoziciji

Još pre isteka famoznih „sto dana“, aktuelna mađarska vlada počela je (a potom sve učestalije nastavila) da menja obećanja u odnosu na ona koja je zastupala u kampanji pred aprilske parlamentarne izbore (koje je ultradesničarski Fides Viktora Orbana dvotrećinski dobio). Najnoviji zaokret (i to za 180 stepeni) tiče se ruskog „Gasproma“. Ovih dana vlada Mađarske javno je ozvaničila da izgradnja „Južnog toka“ ima potpuni prioritet i punu podršku Budimpešte u odnosu na „Nabuko“, što je dijametralno suprotno u odnosu na nekadašnje izjave premijera Orbana i njegovih najbližih saradnika dok su bili u opoziciji (kada nisu birali sredstva da ruski gasovod eliminišu po svaku cenu i prioritet obezbede unijskom).
Promenu „stava“ o „Južnom toku“ populista Orban amnestičnim manipulacijama mnjenja skarajnuo je od većeg dela javnosti, ali njegov gest nova je paradigma vrhunske neprincipijelnosti.
Kratko ćemo podsetiti na hronologiju koja je prethodila.

U EPICENTRU ENERGETSKOG RATA
Nagoveštaj iz 2008. godine da će početak izgradnje alternativnog gasovoda „Nabuko“, koji bi proširio izvore snabdevanja Evrope i smanjio zavisnost od isporuka iz Rusije bar dve godine (sada već četiri!) kasniti, događaj na Volstritu samo je potvrdio. Projekat čiji su lobisti EU i SAD, i koji je od ove godine trebao da poveže Erzurum u Turskoj sa Baumgartenom u Austriji, uveliko je zapao u – „krizu“ kapitala. Dodatnu teškoću stvorilo je i to što proizvodnju i postavljanje cevi na svojoj teritoriji moraju da (su)finansiraju zemlje kroz koje gasovod prolazi! Država ima šest, dužina gasovoda (koji će transportovati gas iz Gruzije, Azerbejdžana i Iraka) iznosi 3.300 kilometara, kapacitet 31 milijarda kubnih metara godišnje, a trošak već nakon prve studije izvodljivosti porastao je sa planiranih 8 na 11 milijardi evra!
Drugi projekat, ruski „Južni tok“, umesto da smatraju projektom  koji će poboljšati evropsku ekonomsku bezbednost, zagovornici „Nabuka“ tretiraju konkurencijom  koju, ne samo da iz trke treba izbaciti, već uništiti. Po svaku cenu! Prva cev „Južnog toka“, koji će gas transportovati iz Krasnodarske oblasti, postavljena je ove godine. Gasovod vredan 10 milijardi evra trebalo bi da bude završen do 2013. godine. Samo do bugarskog grada Varne (u koju će stići ispod Crnog mora), već će imati 900 „ruskih“ kilometara. Odatle će se račvati u dva kraka. Jedan prema Grčkoj i Italiji, a drugi ka Srbiji, Mađarskoj i Sloveniji i, ponovo Italiji. Kapaciteta istog kao i „Nabuko“, ali s dve prednosti u odnosu na njega. Odlučujuće. Za realizaciju nisu potrebne investicije sa strane. Novac „Gasproma“ i ENI-ja omogućuje da se projekat realizuje samostalno. Biće, dakle, znatno ranije urađen od gasovoda „Nabuko“!
I tu počinju problemi zemalja koje su učesnici u oba projekta! Mađarska je jedna od njih. Budimpešta se našla u (epi)centru sve dramatičnije strateške utakmice koja je tada počela da se igra na energetskoj sceni Evrope. Posle dešavanja na Kavkazu EU je maksimalno stala iza projekta „Nabuko“ i od svojih članica (među kojima je i Mađarska) eksplicitno je tražila da prioritet daju unijskom projektu. Sjedinjene Američke Države išle su još dalje. Sve glasnije su insistirale na potpunom odustajanju od „Južnog toka“! U početku su „savetovale“, a kasnije uveliko – „pretile“! Budimpešta se (ne)očekivano našla u geopolitičkoj vrtešci. Uprkos „sugestijama“ iz Vašingtona da Mađarska odmah prekine pregovore s Rusijom o novom gasovodu, socijalistička vlada Ferenca Đurčanja (koja je među prvima potpisala i međudržavni sporazum o njegovoj izgradnji!), odbila je da to učini! I aktiviran je američki „arsenal“ pritisaka, ucena, pretnji…!

Viktor Orban paradigma neprincipijelnosti: od opozicionog stopa i eliminacije ruskog gasovoda – do pozicionog prioriteta i pune podrške

GURANJE NABUKA
Čelnik tada opozicionog Fidesa, Viktor Orban, zadužen za zapadne „poslove“ u Mađarskoj, upravo se bio vratio iz višednevne posete SAD-u (bio je gost Džordža Buša Starijeg i Arnolda Švarcenegera) i odmah je (za)počeo sa primenom dobijenih američkih „uputstava za domaću upotrebu“! I „operacija“ rušenja Đurčanja je krenula. Uz pomoć nekadašnjeg koalicionog partnera u vlasti Mađarskog demokratskog foruma (na ovogodišnjim parlamentarnim izborima nije prešao cenzus od 5 odsto), Orban je inicirao glasanje o raspuštanju aktuelnog saziva parlamenta Mađarske. Predlog o samoraspuštanju, 15. septembra 2008. godine, podržao je 171 poslanik, protiv je glasalo 204! Orbanovom Fidesu spočitavaju i „logistiku“ protestnog mitinga dva dana kasnije na Košutovom trgu, kada su lideri „Foruma za promenu sistema“ i „Mađarskog nacionalnog odbora 2006“ tražili ostavku premijera Đurčanja, formiranje „nacionalne vlade“ i osvešćivanje većine građana „prosjačke Mađarske“. Tradicionalno, najveći pritisak Đurčanj doživljava 23. oktobra, na praznik obeležavanja Mađarske revolucije iz 1956. godine. Mitinzi i kontramitinzi pristalica Nađa i Kadara pokazuju da i posle 52 godine ideološki sukob ne jenjava. Udruženi s ostatkom krajnje desnice Fides i MDF pomenute proteste još više raspiruju i kritičnu masu nezadovoljnika pridobijaju za svoje ciljeve. Ovog puta primarni cilj im je bio da po svaku cenu „proguraju Nabuko“.
„Mađarska neće ni odložiti, niti suspendovati pregovore s Rusijom oko realizacije projekta Južni tok, uprkos sve češćim sugestijama Vašingtona da to učini. Nema razloga za to, a i međudržavni ugovor već je potpisan i ratifikovan. Snabdevanje države energentima ne sme da bude deo geopolitičke igre velikih, već treba da zavisi od tehničkih, tehnoloških i finansijskih uslova“ – rekao je tadašnji Državni sekretar u Ministarstvu nacionalnog razvoja i privrede Mađarske Abel Garamheđi. On je ponovio da Budimpešta, pored primarnog interesa za „Južni tok“, u planu, ali drugom, ima i alternativni gasovod „Nabuko“. Uz opasku da je vrlo verovatno da će prvi znatno pre biti gotov!
Pritisci Orbanovog Fidesa na socijaliste, međutim, postaju sve jači. Paralelno, i pretnje Zapada sve češće! Treću godinu zaredom Đurčanj im je bio stalna „meta“. I to od poslednjeg susreta s američkim predsednik Bušom Mlađim u Budimpešti, u oktobru 2005. godine. Permanentno od tada „radi protiv interesa SAD-a u Mađarskoj (!), preneto mu je. Čašu nezadovoljstva napunio je odlukom  da polovinom 2008. godine, umesto američkih  ratnih aviona F-16, kupi švedske „Gripene“, a prelio prednošću ruskog gasovoda nad unijskim!
Poslednje „upozorenje“ Đurčanju je tada stiglo sa tek završenog Međunarodnog kongresa o energiji u Budimpešti u organizaciji „Fridom hausa“. Ambasadorka SAD-a u Mađarskoj Ejpril Foli istakla je da bi Mađarska nakon rusko-gruzijskog konflikta trebalo „duboko da razmisli“ o nastavku pregovora vezanih  za izgradnju „Južnog toka“.
„Preporučila bih joj da se kao i ostale članice EU, potpuno posveti budućem projektu Nabuko“, rekla je Folijeva, dok je Garamheđi ukazao na neprihvatljivost američke preporuke, „koja  direktno šteti interesima Mađarske“.
Folijeva je još navela da  Beloj kući još nije stiglo nikakvo obrazloženje zvanične Budimpešte zašto nije učestvovala u kažnjavanju Rusije zbog akcije u Gruziji, iako je Vašington to tražio (mada same SAD nisu predvidele nikakve sankcije).

BEZBEDNO SNABDEVANJE ENERGIJOM
„Izjava američke ambasadorke je nedopustivo mešanje u unutrašnje poslove Mađarske. Sjedinjene Američke Države ne isporučuju gas Mađarskoj, ne kompenzuju mađarske potrošače zbog stalnog poskupljenja tog energenta, niti joj pomažu u bezbednom snabdevanju energijom“ – nastavio je da komentariše Garamheđi. On se zapitao: zašto sličan zahtev nije uputio tadašnji američki ambasador u Rimu, podsećajući da je u glavnom gradu Italije upravo u to vreme boravio potpredsednik SAD-a Dik Čejni i nijednom  rečju nije pomenuo „Južni tok“!
„Pomenuti projekat, sem toga, nije samo ruski, već predstavlja zajedničku ivesticiju Gasproma i italijanskog konzorcijuma ENI, s većinskim državnim kapitalom… Ostaćemo uporni. Videćemo dokle će nas takva doslednost dovesti“, završio je brifing tadašnji Državni sekretar Abel Garamheđi.
Najjači udar predstavnici konzorcijuma za izgradnju gasovoda od Turske do Beča napravili su 26. i 27. januara prošle, 2009. godine, u Budimpešti. Dvodnevna konferencija na Košutovom trgu tada je definitivno potvrdila da – izgradnju 3.300 kilometara dugačkog unijskog gasovoda – nema ko da plati. I još jedan, novi promašaj. Da „Nabuko“ postoji samo u glavama evropskih birokrata u Briselu, smatrao je i energetski analitičar u Savetu EU Pjer Noel, „jer oni misle da mogu napraviti gasovod kroz koji će gas odmah da poteče. Projekat je, što je presedan, napravljen bez ijednog prethodno sklopljenog ugovora za eksploataciju gasa u centralnoazijskim državama“!
I Moskva je učesnicima samita tada postavila isto pitanje. Čiji gas zapravo „Nabuko“ namerava da transportuje? Odakle će gasovod da se puni? Najveći deo rezervi gasa centralnoazijskih zemalja obećan je Rusiji dugoročnim sporazumima (na 20 godina), a ugovori su zasnovani na pretpostavljenim, a ne na dokazanim rezervama gasa. Uz to, mnoge od tih  zemalja već imaju ugovore s Kinom, i sa Indijom, a gasa čak i kad bi se potvrdile pretpostavljene rezerve – nema ni približno toliko!
Na konferenciji u Budimpešti tada je potvrđeno da godišnji kapacitet treba da iznosi 31 milijardu kubnih metara gasa, ali je vrlo tiho saopšteno da još nijedna od šest kompanija iz konzorcijuma nije osigurala – nijedno nalazište gasa! Štaviše, i do juče gotovo sigurno nalazište u Azerbejdžanu, Ša Deniz, čiji je kapacitet oko 8,5 milijardi kubnih metara gasa, dovedeno je u pitanje za „Nabuko“ jer je u igru ušao jedan moćni italijansko-grčko-turski konzorcijum koji želi da ga kupi.
Istovremeno, u igru oko Azerbejdžana ušla je i Rusija, koja je preko svojih emisara poslala signal režimu u Bakuu da bi davanje nalazišta „Gaspromu“ Moskva nagradila dogovorom o Nagorno-Karabahu, regionu u Azerbejdžanu pod kontrolom  Jermena. U Moskvi vrlo dobro znaju da gasa za oba gasovoda – „Južni tok“ i „Nabuko“ – nema! Odnosno, da će onaj ko napravi prvi gasovod, praktično staviti katanac na onaj drugi. A početak gradnje i jednog i drugog predviđen je bio gotovo istovremeno, u prvom kvartalu ove godine. Čak su i oba trebala da startuju s radom u 2014. godini! Gradnja „Južnog toka“ je poodmakla, „Nabuka“ još nije ni počela.

Premijerova principijelna politika protiv interesa SAD-a: Đurčanj (levo) i Buš prilikom poslednjeg susreta u Budimpešti

ZAOKRET OD 180 STEPENI
Videvši današnju, „izmenjenu“ situaciju na terenu, aktuelna vlada Viktora Orbana  ekspresno je pogazila dato obećanje biračima pre nepunih pola godine. Potpuno je promenila stav o „Južnom toku“ od onog koji je imala dok je bila u opoziciji. Podršku ruskom gasovodu potvrdilo je Ministarstvo za nacionalni razvoj, a takvu mogućnost nešto ranije nagovestio je i novi-stari šef diplomatije Janoš Martonji, što je bio buran povod donedavno vladajućoj Mađarskoj socijalističkoj partiji (MSP) da koaliciju Saveza demokratske omladine (Fides) i satelitske Hrišćansko-demokratske narodne partije (KDNP) nazove „krajnje izdajničkom“.
„Mađarska je zainteresovana da sadašnji jednostrani sistem snabdevanja gasom  zameni novim iz više izvora. Zbog toga vlada Viktora Orbana prvenstveno podržava „Južni tok“, ali ne odustaje ni od „Nabuka“, odnosno njihovog povezivanja na mađarskoj teritoriji“! – naveo je nedavno jedan od nadležnih funkcionera u pomenutom „mega“ ministarstvu. Prema njegovom mišljenju, najveća prednost „Južnog toka“ je što će ruski gas moći da stiže u zemlju mimoilazeći Ukrajinu, s kojom Rusija ima čest spor, a na čije rešenje Budimpešta praktično ne može da utiče. „Južni tok“ je zbog toga, navedeno je dalje, za Mađare ne samo novi gasovod, već omogućava izgradnju još jednog skladišta gasa (najverovatnije na istoku države, u županiji Bekeš, nedaleko od naselja Pustafeldvar) i predstavlja mogući izvor dobre dodatne zarade od – tranzita!
Povodom najnovijeg Orbanovog zaokreta od 180 stepeni (jednog u nizu), MSP je ultradesničarsku Fidesovu vladu koja u ovom trenutku vodi Mađarsku nazvao „izdajničkom  bez presedana“! Socijalisti su objavili saopštenje od pet tačaka u kojem su istakli da sve što je rečeno u predizbornoj kampanji bila „notorna  laž“ fidesovaca i demohrišćana, koja je već u prva tri meseca Orbanove jednopartijske „viktature“ nanela veliku štetu Mađarskoj i njenoj privredi. Po pitanju, konkretno „Južnog toka“, tadašnja opozicija s Viktorom Orbanom na čelu, kaže se u saopštenju socijalista, učinila je sve što je bilo u njenoj moći (i uz briselsku i vašingtonsku podršku) da minira ruski projekat! Usporena realizacija donela je znatne materijalno-finansijske gubitke. Mađarskoj strani, ne ruskoj. Jer, „Gasprom“ nije čekao aranžman s Mađarskom naftnom kompanijom (MOL). MOL je čekao. „Gasprom“ nije čekao ni na aranžmane oko formiranja mešovitih preduzeća koji će realizovati izgradnju „Južnog toka“. Čekala ih je Mađarska razvojna banka.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *