ALEKSANDAR ĐAJA Kuda ideš, svete moj

Piše Aleksandar Đaja

Pitanje iz naslova postavila je „Korni grupa“ u svom čuvenom hitu, još 1975. godine, kada je bilo nezamislivo da u posetu predsedniku Titu dođe, na primer, nemački gej vicekancelar, preteći mu da će ga Evropa „izopštiti“ iz svojih redova, ako se ne odrekne dela jugoslovenske teritorije!

Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele, prvi ministar te zemlje koji se javno izjasnio da je homoseksualac, ozvaničio je vezu sa svojim partnerom na građanskoj ceremoniji u rodnom Bonu. Vestervele i poslovni čovek Mihel Mronc sklopili su zakonsku vezu pred gradonačelnikom Bona, Jirgenom Nimptšom. Gvido Vestervele, predsednik liberalne FDP, takođe je vicekancelar u vladi desnog centra kancelarke Angele Merkel. Ceremoniji je prisustvovalo oko 20 članova porodica i prijatelja.

MINISTAR I – SUPRUG MU
Inače, Gvido Vestervele, ne samo što je prvi ministar Nemačke koji se javno deklarisao kao gej, nego je i prvi ministar iz zapadne Evrope koji je došao u Beograd nakon podnošenja srpske rezolucije o Kosovu u Ujedinjenim nacijama, sa zahtevom da se ona izmeni, rekonstruiše, prepravi – faktički, da se Kosovu prizna nezavisnost! Čak je i venčanje sa svojim dugogodišnjim „dečkom“ odložio zbog važnosti „teme“! Kakva je to samo čast za nas bila! Zamislite: prvi gej ministar, pa pravo u Srbiju! I zato se to, naravno, i moralo završiti onako „bljak“ po nas… Međutim, ako uskoro ministar Vestervele dođe zajedno (jer, prošlog puta nije smeo) sa svojim „suprugom“ Mihelom u Beograd, da bi, na primer, od predsednika Srbije zahtevao da prizna „nezavisnost“ Sandžaka, ili autonomiju Mađara u Vojvodini – red je da ga naš  predsednik, premijer i njegovi ministri, takođe dočekaju sa svojim suprugama na autentičan „europejski“ način. Jer, dok političari vode važne i sudbinske razgovore, „supruga“ nemačkog ministra i supruge naših političara, sigurno će imati o čemu da pričaju: o garderobi, o novim frizurama, da razmene po koji recept o piškotama, vanilicama, o „panj torti“, najnovijim dijetama, o kvalitetnoj šminki i intimnom rublju, uobičajenim „ženskim stvarima“, itd…
„Kuda ideš, svete moj“ – pitala se „Korni grupa“ u svom čuvenom hitu, još 1975. godine, kada je bilo nezamislivo da u posetu predsedniku Titu dođe, na primer, nemački gej vicekancelar, preteći mu da će ga Evropa „izopštiti“ iz svojih redova, ako se ne odrekne dela jugoslovenske teritorije! Međutim, to je uistinu bilo sasvim drugo vreme, vreme hladnog rata, kada su velike sile držale prst na dugmetu za lansiranje svojih nuklearnih raketa i kada se u svetu nekakav red i zakon znao i poštovao. Danas, pošto su, takoreći, sve zemlje sveta postale „napredne i demokratske“, na kugli zemaljskoj vlada opšti haos, u kome je moguće ne samo da se održavaju „parade ponosa“ i u zemlji (kao što je Srbija), koja je izgubila svaki ponos i nacionalno dostojanstvo, nego i da promoteri takvih egzibicionih radnji, zapravo, drže glavne poluge političke vlasti u nekima od najmoćnijih država sveta. Iako je hladni rat i postojanje dva bloka imalo svoje neporecive mane, u tom je periodu čovečanstvo, ipak bilo, nekako – moralnije.

OBILIĆ MILOŠ I BRANKOVIĆ VUK
Što se srpskih vlastodržaca od 05. oktobra 2000. godine, pa do naših dana tiče, oni još uvek tapkaju u mestu. Što znači: korak napred, dva koraka nazad. Okreni se Zapadu, pa kad ti zavrnu kreditne slavine i daju „voljno“ za Kosovo, onda traži pomoć na Istoku. Nadobudno i prepotentno traži savetodavno mišljenje od suda u Hagu, pa kad ponovo dobiješ „voljno“, pričaj kako je to mišljenje, zapravo, beznačajno. Podnosi rezoluciju o Kosovu kao da si „Miloš Obilić“, pa onda podvij rep, kao „Vuk Branković“. Koristi usluge tzv. objektivnih analitičara, koji se „prostoj raji“ predstavljaju kao intelektualne gromade „aristotelovskog tipa“, koje prvo brane Tadića i Jeremića, a posle samo Jeremića – ne bi li razvodnili tvoje političke „brljotine“. Najzad, kao svoj veliki „diplomatski uspeh“ najavi razgovore sa predstavnicima nelegalne šiptarske vlasti na Kosovu, a onda stoički saslušaj tiradu britanskog ambasadora na Kosovu, Endi Sparksa, da u okviru dijaloga neće biti razgovora o statusu Kosova i da će „Kosovo i Srbija razgovarati kao nezavisne i ravnopravne države “… O čemu će se, onda, uopšte razgovarati, ako ne o statusu? O prometu semenkama na malo i veliko…? I, da ne zaboravim, neizostavno se pojavljuj svako veče u pola osam na „Javnom servisu“ sa pričom o izlasku iz recesije, porastu proizvodnje, svetlu koje se nazire „na kraju tunela“ – a, ono, ispadne da to nije izlaz iz tunela, nego drugi brzi voz koji nam se na istom koloseku približava velikom brzinom!
Istini za volju, nije samo Srbija u teškoj političkoj i ekonomskoj situaciji… I kosmos se promenio…
Svemirska sonda lansirana pre 30 godina potpala je pod uticaj nepoznate sile, zbog koje bi moglo doći do menjanja ustanovljenih zakona fizike. Istraživači tvrde da je sondu „Pionir 10“, koja je načinila prve fotografije Jupitera iz blizine pre nego što je napustila Sunčev sistem, 1983. godine, nepoznata sila povukla unazad ka Suncu. Nema znakova da ta sila slabi, a naučnici razmatraju mogućnost da je sonda možda otkrila novu, do sad nepoznatu silu prirode. Ukoliko dođe do kontakta sa vanzemaljskim životom, na „Pioniru 10“ se nalazi pozlaćena aluminijumska ploča sa nacrtanim figurama čoveka i žene i mapom njihovog porekla, koju NASA zove „kosmičkom porukom u boci“.
Prema tome, na davno postavljeno pitanje „Korni grupe“: „Kuda ideš, svete moj?“, odgovor je jasan – nikuda! Ni kosmos nas više neće i vraća nam sondu natrag! I zašto smo u „Pioniru 10“ slali vanzemaljcima nekakvu poruku o tome ko smo, gde smo i kako izgledamo. Koga je za to više uopšte briga…?!

Један коментар

  1. Avatar

    Treba sad ispitat dali je Gvido imao nekog tajnog ljubavnika u ‘nasoj’ vladi. Ovo bi moglo da objasni izvjesne nagle zaokrete u nasem patriotizmu, koji su se dogodili poslije njegovoga dolaska.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *