VENECUELA Od vazalne države do ekonomske i vojne sile

Razgovor sa Angelom Baretom, ambasadorom Venecuele u Sofiji

Razgovarao Aleksandar Vulin

Ambasador Bolivarske Republike u Sofiji Angelo Bareto ekskluzivno za „Pečat“ objašnjava kako je Venecuela od vazalne države sa izraženim socijalnim razlikama postala ekonomski i politički lider u Južnoj Americi koji bitno utiče i na svetske društvene tokove

Od kako je Ugo Čavez na čelu Bolivarske Republike, ova južnoamerička država u fokusu je interesovanja svetske javnosti. Nacionalizacija, pre svega Naftne industrije (ova zemlja je najveći proizvođač nafte na svetu), koju je ovaj kontroverzni socijalista i političar sproveo, učinilo je da Venecuela od jedne vazalne, siromašne države, u kojoj su bile prisutne ogromne socijalne nejednakosti, postane jedna od vodećih ekonomskih sila Južne Amerike. Bolivarska revolucija i zaokret Bolivije ka socijalizmu odlučujuće su uticale na gubljenje pozicija Sjedinjenih Američkih Država na prostoru Latinske Amerike. Savezništvo sa Kubom i Rusijom, omogućile su ovoj prirodno bogatoj državi da postane lider promena u čitavom regionu. Ekonomski i vojno sve snažnija, Venecuela danas u velikoj meri utiče ne samo na političke tendencije na američkom kontinentu, nego i na svetski razvoj. Venecuela je inače pristalica stvaranja multipolarnog sveta, koji treba da bude definisan prema načelima ravnopravnosti naroda. u tom smislu ova država utrošila je stotine miliona evra za razvoj raznih humanitarnih projekata po celoj Latinskoj Americi.
Da li Venecuela može nastaviti sa razvojem socijalizma u okruženju koje je pod uticajem SAD-a? Kakav je cilj osnivanja Pete internacionale koju je inicirao predsednik Ugo Čavez? Kakav je stav ove južnoameričke države prema dešavanjima na Balkanu, kako Venecuela posmatra problem Kosova, i zašto još uvek nema diplomatsko predstavništvo u Beogradu – samo su neka od pitanja na koje je specijalno za „Pečat“ odgovorio ambasador Venecuele u Sofiji, Angel Bareto.

Šta očekujete od septembarskih izbora i po čemu se oni razlikuju od prethodnih?
Septembarski izbori predstavljaće još jednu pobedu revolucionarnog procesa. Razlikuju se od prethodnih po tome što će narod uzeti masovno učešće, ali i po tehnici koja se primenjuje, i koja će garantovati transparentnost samog procesa. U slučaju Ujedinjene Socijalističke partije Venecuele, i u skladu sa unutrašnjom partijskom politikom, predlozi su se realizovali počev od narodnih baza. Kada je opozicija u pitanju, zbog njihove heterogenosti i nedostataka programskih predloga, postoje različita mišljenja po pitanju izbora kandidata. Sa jedne strane, planirani su primarni izbori u malom broju okruga što bi im omogućilo da izaberu „zajedničke“ kandidate, a sa druge, ne može se garantovati njihovo učešće na izborima, jer setimo se da su na prethodnim povukli svoje kandidate. Događaji koji su se desili pre nekoliko dana nagoveštavaju nedostatak dogovora među njima samima. Podsetimo i na to da je takozvana  „opozicija“ jedna heterogena grupa, koja je formirana, između ostalog, od političkih formula različitih ideologija, ekonomskih grupacija i pokreta, čiji je osnovni imenitelj borba protiv predsednika Čaveza. Druga njihova zajednička tačka je nedostatak političkih ili državnih rešenja.

Objasnite suštinu razlike venecuelanske demokratije u poređenju sa drugim modelima u svetu?
Demokratija u Venecueli je delotvorna i participativna. Njen cilj je jednakost, pravda i ravnopravnost građana. Implementiran je integritet celog naroda, priznajući domorodačke narode koji su ranije bili isključeni. Podsetimo da je danas osnovna baza Ustav Republike Venecuele, koji je donet 1999. godine na osnovu jednog širokog konstitutivnog procesa. Venecuela , kao i većina država Latinske Amerike, predstavlja društvo izrazite nejednakosti. To znači da postoje veoma izražene socijalne razlike, jer je bogatstvo akumulirano u nekolicini porodica, dok sa druge strane postoji široki sektor kojem je onemogućen pristup robi i uslugama. U tom kontekstu i zahvaljujući revolucionarnom procesu, ovaj fenomen se restituiše, odnosno implementirana je politika uključivanja.

Postoji li mogućnost da predstojeći izbori budu ugroženi merama koje su uvele Sjedinjene Države, koje bi radi primene tih mera upotrebile unutrašnje političke i ekonomske instrumente kako bi izvršile uticaj i opstrukciju?
Bilo koje mere da upotrebe nikada neće moći da ugroze taj izborni proces koji će biti revolucionaran i bolivarski.

Da li je Venecuela spremana za scenario pokreta opozicije kao što je bio slučaj u Srbiji, Gruziji , Ukrajni i Moldaviji ?
Venecuela je uvek spremna.

Da li postoji klasna podela na venecuelanskoj političkoj sceni, i ako je tako, ko stoji  iza te podele?
U Venecueli je jedina klasa, ako možemo da je tako nazovemo, ona za koju bismo smatrali da stoji uz opoziciju, ekonomski najprivilegovanija klasa; ona predstavlja manjinu. Tu manjinu predstavlja jedna heterogena grupa koju čine političke partije koje su ranije predstavljale vlast, kao i vlasnici privatnih medijskih kuća, kao i ekonomske grupacije koje ostvaruju veliku dobit bez ulaganja u državu. Većina venecuelanskog naroda, međutim, podržava proces promena, i to je dokazano na više od deset izbora koje smo imali od početka revolucionarnog procesa. Svi procesi usaglašavanja, potvrđivanja i izbora u poslednjih deset godina dokazali su stav ogromne većine venecuelanskog naroda, koji je bio isključen tokom istorije. Ovo se događa jer je prvi put u savremenoj istoriji u Venecueli primenjena politika uključivanja, sistematski vođena kako bi se izmirio socijalni dug. Dokazano je da je problem siromaštva rešen zahvaljujući politici usmerenoj ka izgradnji socijalizma.

Da li je put Venecuele ka socijalizmu projekat samo jednog čoveka, ili narod zaista misli da je upravo taj put ispravan?
Da je tako, bilo bi nemoguće ostvariti rezultate postignute do sada. Očigledno postoji lider koji je nesporan, lider koji čak ima međunarodni značaj. Taj lider je naš predsednik Hugo Rafael Čavez Frias. Međutim, promene ka socijalizmu treba razumeti kao jedan proces, proces koji se odvija zato što socijalna baza tako radi. U organizaciji naše države učestvuje narod, i upravo se od te baze gradi socijalizam. Izgradnja baza je kolektivni proces, u društvenim bazama postoje različite forme učešća u konkretnim pitanjima (zdravstveni komitet, tehnički stolovi za rešavanje problema vode, kuće za prehranu) kao i pitanjima političkog i komunalnog karaktera (komunalni odbori). Takođe, u tom procesu uključivanja postoje različiti mehanizmi za ublažavanje krize, zahvaljujući misijama koje podrazumevaju opismenjavanje stanovništva (u Venecueli skoro da više nema nepismenih) osnovno obrazovanje, zdravstveno obrazovanje, srednje i visoko obrazovanje, kao i pristup ogromne većine stanovništva besplatnom opštem obrazovanju. U tom smislu, i zahvaljujući solidarnosti vlade naroda Kube, osnovana je misija „Mision Barrio Adentro“ koja pruža lekarsku pomoć stanovništvu u onim mestima koja nikada nisu imala zdravstvenu zaštitu. Kao materijalni dokaz narodne volje može se konstatovati da su od 13 izbornih procesa 12 dobili predstavnici vladajuće strukture, što ukazuje na to koliko je podržan napredak procesa, usmeren ka socijalizmu.

Venecuela je utrošila stotine miliona dolara za razvoj raznih humanitarnih projekata po celoj Latinskoj Americi. U svetu u kome živimo to je retkost i često je kritikovano od onih koji traže, a ne daju. Zašto je Venecuela mnogo više spremna da pomogne od nekih drugih, mnogo bogatijih zemalja?
Solidarnost među državama je obaveza revolucionara. Ako verujemo u multipolarni svet moramo da učestvujemo u njegovoj izgradnji. Ne možemo dozvoliti da najmoćnije države vladaju državama u razvoju i time povećaju njihovu bedu. Venecuela smatra da se izgradnjom multipolarnog sveta obezbeđuje blagostanje na planeti, bolji, dostojniji i humaniji život. Svetski poredak ne sme se prepustiti organizacijama ili državama koje su dokazale svoj destruktivni poriv. Zar se nije dovoljno upozoravalo na svetski fenomen koji doživljavamo na međunarodnim forumima? Koje države su ignorisale ili se suprotstavile upozorenjima? Sa druge strane, istorija je pokazala da druge vrste međudržavnih odnosa predstavljaju veliku borbu. Venecuela je pristalica solidarnosti među državama, i veruje da je to imperativ ukoliko težimo dobrobiti čovečanstva.

Savezništvo Kube i Venecuele očigledno je iskreno, ali koji je obostrani interes od ideološkog savezništva?
Savezništvo sa Kubom, ali i sa drugim brojnim zemljama, u skladu je sa sporazumom da se zajedničkim snagama iskoriste prednosti drugih zemalja. Odnose među zemljama treba učvrstiti kapacitetima, snagama i potrebama, obavezom da se radi za sigurnost i u zajedničkom interesu. Ubeđeni smo da svaka zemlja može sa svoje strane da doprinese tome. U tom kontekstu, sistem obrazovanja u Kubi, i njena spremnost da prenese taj sistem, od suštinskog je značaja za današnji razvoj Venecuele. Njihov način obrazovanja rezultat je revolucionarnog procesa koji je bio drugačiji od venecuelanskog, koji se i pored neljudske blokade uvedene od strane Imperije, kreativno odrazio na proces uključivanja. Na taj način su postignuti veliki uspesi u zdravstvu, obrazovanju, tehnologiji, pri čemu je važno istaći i to da je reč o rezultatima koji su podeljeni sa kolektivom, važni za ceo narod. Ovaj proces sa svojom snagom i svojim slabostima predstavlja vrhunac istorijskog učenja. Oni daju kao doprinos čovečanstvu svoju snagu, znanje, iskustvo i tehnologiju, kako bi se obrazovao kompletan građanin.

Da li dolazak novog predsednika SAD-a, Baraka Obame, predstavlja pozitivnu promenu za Južnu Ameriku? Da li smatrate da su ispunjena obećanja i očekivanja o promenama?
Postoje dvojica Obame: Obama govora i Obama rata. Pažljivo pratimo procese u SAD-u, razmišljanja njihovog naroda, aktuelnog predsednika, predstavnika vlasti, kao i njihov odnos sa drugim državama.

Predsednik Čavez ponudio je ličnu pomoć predsedniku Obami radi smirivanja situacije u Kolumbiji. Da li to znači povećanje američke vojne prisutnosti u državi i postavljenje nove vojne baze u Kolumbiji kao odgovor predsednika Obame na vašu inicijativu mira?
Nije to odgovor, više to liči na pretnju, ne samo susednim zemljama već čitavoj teritoriji Južne Amerike. Zbog toga je jasno pokazan stav država Južne Amerike na raznim samitima, forumima i susretima predsednika država, gde je izraženo apsolutno neslaganje sa ofanzivnim raspoređivanjem američkih vojnih snaga na teritoriji Latinske Amerike. Kao što je uobičajeno u spoljnoj politici Imperije, pod izgovorom takozvane „humanitarne“ ili „mirotvorne“ politike, vrši se nasilje nad narodima. Pitamo se: šta čini SAD kao najveći potrošač kokaina? Kako se objašnjava povećanje šverca od kada je implementiran Plan Kolumbija i ostali „planovi“ u susednoj državi? U pozadini govora sa takozvanim „humanitarnim“ ciljevima leže pravi imperijalistički interesi: zaposedanje teritorija koje poseduju potencijal i bogatstva, čak i po cenu ugrožavanja država i ljudi.

Da li Venecuela može nastaviti sa socijalizmom u okruženju koje je pod uticajem SAD-a, i koje južnoameričke poseduju snagu da nastave tim putem, bez obzira na sve pritiske?
Venecuela nastavlja sa promenama ka socijalizmu, u skladu sa realnošću i istorijskom akumulacijom. Južnoameričke zemlje nastavljaju put koji je obeležila istorija. Prema izbornim rezultatima u Latinskoj Americi, kao i u skladu sa istorijskom realnošću svake zemlje, proces promena dešava se u Ekvadoru, Boliviji, Brazilu, Argentini, Urugvaju, Gvatemali, El Salvadoru, Nikaragvi. U većini južnoameričkih zemalja odvijaju se socijalni procesi koji ukazuju na progresivan socijalistički pokret.

Predsednik Čavez je inicirao osnivanje Pete Internacionale, i njegovu inicijativu su veoma dobro prihvatile i podržale levičarske partije u svetu. Objasnite nam šta predstavlja Peta Internacionala i da li su započete pripreme za njeno formiranje?
Peta Internacionala predstavlja savez svih naroda protiv imperijalizma i njegovih saveznika. Neophodno je usaglašavanje naprednih levičarskih partija i organizacija radi koordinisanja politike protiv agresije nad narodima, sprečavanja agresije nad legitimno izabranim predstavnicima vlasti, osuda razmeštanja vojnih baza (Kolumbija, Meksiko, Peru, Panama, Honduras), osuda nasilja nad suverenim državama i ksenofobije; takođe, to podrazumeva i zaštitu prava imigranata u svetu, zaštitu mira, zaštitu životne sredine, zemljoradničkih pokreta, radničkih pokreta, domorodačkih naroda, kao i naroda afričkog porekla. Ako može Kuba, koja je u blokadi i neprestano je ugrožena da i dalje napreduje u okviru socijalizma, verujemo da Venecuela ima bolje uslove za uspeh.

Latinoamerička levica je pobedila na gotovo svim izborima, uključujući i bivše bastione fašizma kao što je Čile. Kako to objašnjavate?
Narodi Latinske Amerike slede ideju borbe za nezavisnost čiji su utemeljivači „El Ribertador“ Simon Bolivar, Marti, Artigas, Morazan, i mnogi drugi, koji su od samog početka i tokom borbe za nezavisnost, kao i nakon nje, uzdigli ideal slobode i narodne suverenosti. Zbog toga smo svesni da je izlaz ujedinjenje: ujedinjenje ili uništenje.

Predsednik Čavez je nesumnjivo veoma uticajna i popularna ličnost među levičarima u svetu. Da li će on biti budući predsednik Pete Internacionale?
Predsednik Čavez je lider kao i drugi brojni lideri u Latinskoj Americi i svetu: Evo Morales, Korea, Lula Da Siva, Kristina Fernandez de Kišner, Danijel Ortega, Hose (Pape) Mijica, kao i mnogi drugi muškarci i žene koji žive na našoj planeti. Bilo ko od njih biće veliki Predsednik Pete Internacionale.

Kakvu vrstu odnosa želi Venecuela sa SAD-om, kakvi su sadašnji odnosi i šta je potrebno uraditi da bi se odnosi normalizovali?
Odnosi poštovanja. Odnosi koji podrazumevaju i prihvataju našu suverenost, kao i nemešanje u naša unutrašnja pitanja.

Kakav je stav Venecuele po pitanju razvoja atomske energije u Iranu i da li možemo očekivati novu svetsku energetsku krizu u slučaju napada na ovu zemlju?
Venecuela je pristalica očuvanja mira. Eventualni napad na Iran će prouzrokovati novu svetsku energetsku krizu.

Da li je budućnost planete u ujedinjenju slobodnih naroda ili u stvaranju svetske vlasti multinacionalnih korporacija? Globalizacija ili antiglobalizam?
Venecuela je pristalica stvaranja multipolarnog sveta. Svet mora biti definisan prema načelima ravnopravnosti naroda, koja su zasnovana na poštovanju samoopredeljenja naroda. Ne može se predviđati budućnost planete dok se ne zaustavi hegemonija jedne zemlje, ili jedne vlasti nad drugom. Nad planetom zaveru vrše destruktivne politike, imperijalističke vlasti, koje se smatraju gospodarima sveta uništavajući narode, decu, žene, muškarce, reke; manipulišući i koristeći tehnologiju u cilju uništenja čovečanstva.

U slučaju da se pojavi nova svetska valuta, koju bi osmislile države članice BRIK-a, da li bi Venecuela promenila svoj stav o dolaru? Kakav je stav vaše države u vezi sa reformom međunarodnog monetarnog sistema i ukidanja monopolističke pozicije američkog dolara?
Venecuela pažljivo prati sve solidne podloge u okviru međunarodnog poretka, koji se pojavljuju kao alternativa monopolističkim pozicijama.

Zašto se Venecuela opredelila za nabavku modernog naoružanja od Rusije i na koji način se ovakva saradnja može odraziti na spoljnu i vojnu politiku Karakasa?
Sjedinjene Države odbijaju da nam prodaju rezervne delove za pojačanje naoružanja koje smo godinama od njih kupovali, pa iz tog razloga Venecuela mora da traži druga tržišta kako bi modernizovala svoju opremu.

Venecuela je jedan od najvećih proizvođača nafte u svetu, ali uprkos tome je pristalica misije smanjenja štetnog zagađenja izazvanog sagorevanjem derivata, fosilnih goriva. Kakva je situacija sa vašim glavnim kupcem, SAD-om? Zašto Venecuela seče granu na kojoj sedi njena ekonomija?
Venecuela kao članica OPEK-a dužna je da ispunjava utvrđene kvote proizvodnje te organizacije. Svetska tražnja nije pronašla zamenu za naftu.

Kako funkcioniše model nacionalizacije prirodnih resursa koje su privatizovali stranci i da li taj model može biti uspešan i u drugim zemljama?
Sa pobedom bolivarske revolucije postigli smo pravu nacionalizaciju Naftne industrije Venecuele (PDVSA) , stvorivši model upravljanja i organizacije. Veliki deo njenih prihoda ide direktno u socijalna ulaganja.

Mnogi govore o smanjenju rezerve nafte i drugih fosilnih goriva. Kako Venecuela vidi svoju budućnost u trenutku kada ne bude mogla da računa na prihode iz ovih izvora i da li postoji državna strategija za „dan posle“?
Naša zemlja raspolaže naftnim rezervama za narednih sto godina. Naše sopstveno iskustvo u upravljanju tim resursima garantuje stabilnost i sigurnost.

Kakav će biti svet za Venecuelu za deset godina i šta nas očekuje na tom putu?
Jedinstvo naših snaga, da se ujedinimo i organizujemo radi poboljšanja uslova života i da eliminišemo socijalne razlike koje su nepotrebne i nepravedne. Razumevanje razvoja ljudske zajednice izvan granica nacija, bez lične svojine sredstava za proizvodnju i bez opresivne ruke imperijalizma.

Javnost u Srbiji dobro je upoznata sa stavom Venecuele o nepriznavanju nezavisnosti Kosova. Zašto Venecuela kao mnoge druge zemlje ne prihvata argumente EU I SAD-a o priznavanju novih balkanskih zemalja?
Zato što je po njihovom stavu EU administrativni sistem u službi ekonomije i predstavlja interese kapitalizma, a u ključnim momentima potvrđuje čak i diktaturu kapitalizma. Kosovo nikada nije bilo nezavisna republika niti teritorija pod kolonijalnim režimom. Albanska manjina na Kosovu uživa sva prava u okviru sloboda, garancija i prava utvrđenih važećim zakonskim propisima Republike Srbije. Jednostranim proglašenjem nezavisnosti od privremenih institucija autonomne vlade Kosova krši se Rezolucija 1244 Saveta Bezbednosti UN, tako što je prekršena odredba kojom se utvrđuje poštovanje principa suverenosti i teritorijalnog integriteta države Srbije, a pored toga odluka je jednostrana i nije prihvaćena od državnih organa Republike Srbije.

Zašto Venecuela nema svoju Ambasadu u Srbiji. Da li Vaša zemlja ima interes da proširi diplomatske aktivnosti u našoj zemlji?
Venecuela je delegirala Fraklina Rinkona za poslovnu saradnju „Ad hok“ u Republici Srbiji, koji trenutno obavlja sve potrebne radnje u cilju otvaranja Ambasade u vašoj zemlji.

Ukoliko Srbija uđe u NATO, da li će Venecuela zemlja promeniti stav o Kosovu, imajući u vidu da će u tom slučaju Srbija stajati uz one koji su joj oduzeli teritoriju?
Srbija je ponudila najviši stepen autonomije Kosovu i u potpunosti poštuje ljudska prava, i pored toga je pokazala spremnost da prihvati međunarodne garancije za autonomiju. Kosovo je već pod međunarodnom upravom. Odluka je u rukama Srbije. Venecuela je uvek u pripravnosti.