Почетна / Колумне / SLOBODAN ANTONIĆ „Namazana“ trgovina našom teritorijom

SLOBODAN ANTONIĆ „Namazana“ trgovina našom teritorijom

Piše Slobodan Antonić

U slučaju povoljnog rešenja Međunarodnog suda pravde u Hagu, da bi dobila sever Kosova, Srbija bi trebalo „samo“ da prizna „nezavisnost“ Kosova, „samo“ da novoj „državi“ da „Preševsku dolinu“ (kao miraz?), i još, pride, „samo“ da uđe u NATO – tvrde „obaveštene“ i obaveštajne kuhinje, čije se „ideje“ sve primetnije plasiraju u našim medijima

Kako se bliži vreme kada Međunarodni sud pravde u Hagu treba da izađe sa mišljenjem o legalnosti secesije kosovskih Albanaca, tako se u srpskoj javnosti, iz različitih „obaveštenih“ i obaveštajnih kuhinja, sve primetnije plasiraju „ideje“ šta bi Srbija trebalo da uradi u slučaju povoljnog rešenja. (Naravno, u slučaju da je za nju rešenje nepovoljno, Srbija bi trebalo samo da lepo prizna secesiju i da se što pre pomiri sa sudbinom).
Tako je ringijervski „Blic“, 9. jula, plasirao članak u kome se tvrdi da Beograd, u slučaju povoljne presude, očekuje obnovu pregovora sa kosmetskim Albancima uz „posredovanje Evropske unije“. Nekakav neimenovani izvor „blizak pregovaračima“ (?) objasnio je „Blicu“ da se „Beograd u celoj ovoj priči predstavlja kao kooperativna strana koja ništa neće uslovljavati“ (?!). Štaviše, navodno se Beograd sprema da „Kosovarima“, a sve uz posredništvo EU, u zamenu za sever Kosova ponudi ne samo priznanje i stolicu u Ujedinjenim nacijama, već i „deo Preševske doline većinski naseljen albanskim stanovništvom“!

KAD SRBIJA „BIRA“
Na ovu „vest“ sutradan se nadovezao „Pres“ člankom pod nazivom „Srbija daje Preševo za sever KiM?“. „Blicovu“ tvrdnju o „kompromisu“ koji navodno nudi Beograd, komentarisao je analitičar Dušan Janjić. On je potvrdio da je „činjenica da je lobiranje ovakvog plana u međunarodnoj zajednici počelo još početkom ove godine. … U takvim lobiranjima aktivno učestvuje naša diplomatija, nevladine ličnosti i mnogi drugi. … Ova nova ideja o razmeni Preševa za Leposavić jeste srpski kompromis kako bi se na pregovore odobrovoljili Albanci i SAD“, objasnio je Janjić. Međutim, nakon ove izjave u članku stoji podnaslov koji glasi „Janjić: Menjanje granica samo ako smo u NATO“. Naime, ovaj analitičar nam objašnjava da je pomenuti plan „već propao“, zato što Srbija nije u NATO. Navodno, zapadne zemlje „ne žele podelu dok se na zapadnom Balkanu ne uspostavi efikasniji sistem bezbednosti, odnosno dok ceo region ne uđe u NATO“. Stoga, zaključuje Janjić, „Srbija ima izbor – ili da uđe u NATO, ili da ostane ranjiva bez ikakve kontrole nad Kosovom“.
Uz ovaj „Presov“ tekst ide i geografska karta (vidi dole) koja ilustruje predloženi „kompromis“. Karta je objavljena sa potpisom „Poslednji pokušaj: Mitrovica za Preševo i sedam albanskih sela“. Na karti se vidi da bi Srbija „dobila“ četiri puta veću teritoriju, od one koju bi „dala“. Pri tome je karta Srbije data kao etnička mapa, tako da se lepo vide teritorije naseljene Bugarima, Vlasima ili Mađarima (kao, verovatno, novi kandidati za „razmenu“?).
Dakle, ovaj plan „kompromisa“, je zaista povoljan – Srbija bi trebalo da da deo svoje teritorije (koji joj još nije otet), da bi dobila drugi deo teritorije (koji joj je otet). Odnosno, Srbija bi, kako bi dobila sever Kosova, trebalo „samo“ da prizna „nezavisnost“ Kosova, „samo“ da novoj „državi“ da „Preševsku dolinu“ (kao miraz?), i još, pride, pošto valjda ni to nije dovoljno, „samo“ još i da uđe u NATO. „Cijena – prava sitnica!“, što bi rekao onaj alanfordovski mudrac.

Geografska karta koju je objavio „Pres“ ilustruje navodni „kompromis“ „Preševo za sever KiM?“. Na karti se vidi da bi Srbija „dobila“ četiri puta veću teritoriju, od one koju bi „dala“. Pri tome je karta Srbije data kao etnička mapa, tako da se lepo vide teritorije naseljene Bugarima, Vlasima ili Mađarima (kao, verovatno, novi kandidati za „razmenu“)

BRITANSKO „SPINOVANJE“
Čitajući ove sjajne „ideje“ i „kompromise“ setio sam se da je tačno mesec dana pre „Blicovog“ otkrića Miša Đurković objavio uverljivu analizu na istu temu, pod nazivom „Jedan namazani britanski spin: ili razmena juga Srbije za sever Kosova“. On je tu upozorio da je rečenu ideju zapravo plasirao londonski „Ekonomist“, pet dana ranije. Naime, „Ekonomist“ navodi reči Ragmi Mustafe, gradonačelnika Preševa, koji je rekao da bi razmena severa Kosova za Preševsku dolinu „donela stabilnost u region i zaustavila rat zauvek“. Dalje se u članku kaže da su zapadne diplomate protiv otvaranja pitanja granica, ali, veli autor, „treba se nekad zapitati kolika je cena“. Nekad su potrebni „hrabri potezi“, kako bi se stvari konačno razrešile. Članak se završava izjavom Belgzima Kamberija, aktiviste za ljudska prava iz Preševa, koji kaže kako su oni taoci odnosa između Prištine i Beograda. Međutim, zaključuje autor, „oni bi mogli da budu deo rešenja, a ne problema“.
Đurković ovaj tekst naziva „savršenstvom britanske propagandne mašinerije“ i „školskim primerom obaveštajnog pakovanja jedne političke inicijative, sa svim relevantnim elementima željene operacije i ishoda“. Đurković smatra da je „jedini razlog što Albanci još 1999. ili 2004. nisu u paketu počistili sve četiri opštine na severu jeste što su one strateški ostavljene za neku buduću zamenu“. To je najlakši način da Albanci od Srbije dobiju ne samo priznanje secesije, već i strateški važne delove juga Srbije. „Kad nešto od Engleza dolazi, po pravilu je, naučili smo to, velika podvala“, upozorava Đurković. „Preševska dolina“ je prostor koji je još Cvijić pominjao kao „vrata Balkana“. „Predaja ovog prostora je odricanje od bilo kakve ozbiljne budućnosti“, kaže Đurković. „To je, između ostalog, i odricanje od Koridora 10. Iako sam nesklon krupnim rečima, u ovom slučaju moram da jasno kažem kako bi onaj ko sa srpske strane ulazi u takve pregovore, mogao da rizikuje čak i da bude optužen za akt izdaje. […] Jer bez Koridora 10 Srbija nema nikakvu budućnost“.

LISTA „BESKONAČNIH ZAHTEVA“
Ono što je, posle ove Đurkovićeve analize, izašlo u „Blicu“ i „Presu“ samo pokazuje da se sa „obaveštajnim pakovanjem jedne političke inicijative“ i dalje nastavlja. Jedini novi momenat, koji Đurković nije mogao ni da pretpostavi – ali koji se zapravo odlično uklapa u njegovu analizu – jeste i najnovija „ideja“ da Srbija, uz „Preševsku dolinu“, uđe i u NATO, kako bi još bolje podmazala „kompromis“. Ova ideja se nadovezuje na neke nove argumente zašto bi Srbija ipak trebalo da uđe u NATO. Ranije su nam govorili da ne možemo u EU, ukoliko prethodno ne pristupimo NATO. Pošto je postalo jasno da od ulaska u EU za duži niz godina nema ništa, sada nam govore kako treba da postanemo članica NATO baš zato što još dugo nećemo biti deo EU. Navodno, „pitanje bezbednosti Srbije neće biti akutno, ako je članstvo u EU štiti“, „jer 21 država jeste istovremeno u EU i u NATO. […] Razume se, stvari stoje drugačije ako se ne bi ušlo u EU, jer tada bi Srbija bila izolovana i izložena različitim bezbednosnim rizicima“ („Politika“, 18. maj 2010). Dakle, pošto nas EU neće štititi, moramo da uđemo u NATO da nas okolne zemlje (koje su, slučajno, u NATO) ne rastrgnu.
Kako god da okrenemo, po ovim našim analitičarima, NATO nam ne gine. Jedino što ostaje nejasno jeste da li je listi zahteva koje Srbija treba da ispuni tu i kraj. Kao što već imamo neodređenu i praktično beskrajnu listu zahteva koje moramo da izvršimo ako želimo prijem u EU, tako se sada, izgleda, formira slična lista zahteva i za „konačno“ rešenje kosovskog pitanja. Videli smo da su priznanje kosovske „države“, „Preševska dolina“ i ulazak u NATO, tri uslova koji su, zasada, dati Srbiji. Ako se sa proširenjem ove liste nastavi brzinom kojom je širena u poslednjih mesec dana, možda ćemo na kraju doći dotle da navijamo da mišljenje Haškog suda bude negativno po Srbiju. Jer gore stvari od ovih koje ćemo „dobiti“ u slučaju povoljnog rešenja zaista nije lako zamisliti.

2 коментара

  1. Драган

    Одлична колумна која је прави одговор на медијску кампању којом смо изложени поводом преговора око поделе Космета, који нам наводно предстоје наком доношења саветодавног мишљења у Хагу. Сигурно је да би наша власт то волела, како би коначно скинула „косовски терет“ са евро-атланских леђа, али таква одлука би била погубна са становишта националних интереса.




    0



    0
  2. srbi su mrtvi samo to jos ne znaju




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *