Почетна / Свет / Sarkozi protiv Roma

Sarkozi protiv Roma

Piše Mira Popović

Nikola Sarkozi pokušao je da iskoristi pobunu Roma u Sent Enjanu i Grenoblu, pokušavajući da skrene pažnju sa vrućih socijalno-ekonomskih tema na problem bezbednosti

Kao u izreci „da se Vlasi ne dosete“: francuski predsednik Nikola Sarkozi latio se ovog leta teme koja njegovim sunarodnicima leži na srcu – bezbednosti. Pošto od dolaska na vlast pre nešto više od tri godine nije prestao da razočarava birače u pogledu neadekvatne politike na planu poboljšanja ekonomske i socijalne situacije u zemlji, i pošto se učvrstio u poziciji nepopularnog šefa države, pronašao je temu čija mu je eksploatacija 2007. godine donela uspeh. Istina, događaji – nasilje u dva grada, Sent-Enjanu i Grenoblu – išli su mu na ruku, ali način na koji je pristupio problemu nije mogao da prevari nijednog iole pažljivijeg posmatrača. Udarivši po delikvenciji poreklom iz redova imigracije, a ovog puta i po Romima, Sarkozi je obema nogama zagazio na teren ultra desnog Nacionalnog fronta (FN), kao što je to učinio i u predsedničkoj kampanji pre tri godine kada je za sebe pridobio glasače ekstremne desnice. Ušao je u predizbornu kampanju za 2012. i ujedno pokušao da skrene pažnju sa političko-korumpcionaških afera koje dotiču državni vrh i sa kontroverzne reforme penzionog sistema, dakle sa tema koje „obećavaju“ vruću jesen.

NACIONALNI RAT PROTIV PROTUVA
Sarkozi je eksplodirao posle višednevnih nereda u Sent-Enjanu, u centralnoj Francuskoj, tokom kojih su Romi – razjareni zbog toga što je policija ubila jednog 22. godišnjeg pripadnika njihove zajednice, čergara koji je hteo da izbegne saobraćajnu kontrolu – razbijali i palili šta im je došlo pod ruku, kao i posle sličnih incidenata u Grenoblu, koji su usledili podleganju mecima policije jednog drugog Roma osumnjičenog za učešće u pljački kazina. Sazvao je vanrednu sednicu vlade u užem sastavu (premijer, resorni ministri – unutrašnjih poslova, imigracije i pravde, plus ministar za evropska pitanja Pjer Leluš jer će Francuska uskoro zavapiti da problem „putujućih ljudi“, kako ovde nazivaju čergare, nije samo francuski, već evropski problem), održao govor i izdao saopštenje u kojima nije birao reči. Tačnije, izgledalo je kao da je birao samo ratničke i preteće poruke otišavši, prema opštem mišljenju, predaleko.
Objavljujući „nacionalni rat protiv protuva“, šef francuske države je u govoru koji je održao u Grenoblu, prilikom ustoličenja novog prefekta Erika Le Duarona poslednjeg dana jula, poručio: „Vlada će voditi nemilosrdnu borbu protiv kriminala. Vodićemo istinski rat protiv krijumčara i kriminalaca.“ Takođe je, shodno toj „objavi rata“, najavio raspoređivanje dodatnih, specijalnih policijskih snaga i postavljanje novih 60.000 kamera za video-nadgledanje rizičnih područja.
Povodom pretnji ubistvom policajaca koje su usledile posle stradanja dvojice Roma i zahteva desetine policajaca da budu premešteni, Sarkozi se, uživljen u ulogu vojskovođe, zarekao da „nijedan policajac neće otići, već da su kriminalci ti koji će se povući.“
A Jelisejska palata je posle pomenute vanredne sednice vlade objavila saopštenje u kojem su divlja naselja Roma označena kao legla nezakonite trgovine decom, njihove eksploatacije za prošnju, kao i izvori prostitucije i kriminala. S obzirom na to, na činjenicu da su naseobine ilegalne i da u njima vladaju šokantni životni uslovi, vlada je odlučila da u naredna tri meseca (do oktobra) evakuiše polovinu – 300 od 600 – ilegalnih ciganskih logora. Uz to, Romi koji su učinili neki prekršaj biće „odmah sprovedeni“ u Rumuniju i Bugarsku, u zemlje odakle su (naročito iz Rumunije) čergari pohrlili u Francusku od kada su se te zemlje 2007. pridružile Evropskoj uniji.
Mimo onih koji žive u kućama i stanovima, rade i uklopljeni su sa ostalim stanovništvom, u Francuskoj ima oko 400.000 Cigana – „putujućih ljudi“. Oni žive u svojim zajednicama, ređe kao nekad pod šatorima (čergama), a više u kamp-prikolicama, i menjaju boravišta. Većina (čak 95 odsto) francuski su državljani, dok se broj njihove sabraće pridošle iz Rumunije (gde, prema različitim izvorima živi između pola miliona i dva i po miliona Cigana) i Bugarske procenjuje na oko 15.000.

Grenobl pod opsadom: Neredi u Sent-Enjanu i Grenoblu izazvani su usled ubistva i hapšenja Roma

RIZIK OD GRAĐANSKOG RATA
U svom diskursu usmerenom protiv Roma-delikvenata, odnosno imigranata uopšte, francuski predsednik takođe je najavio promenu zakona o francuskom državljanstvu tako da će ono biti oduzimano Francuzima stranog porekla koji su krivi za poligamiju, polno sakaćenje žena usled čega je ženama uskraćeno seksualno zadovoljstvo, kao i za ugrožavanje života čuvara reda. Ali, mnogo ozbiljniji problem od „izbora“ krivica koje mogu da dovedu do oduzimanja državljanstva, jeste taj što je Sarkozi povezao imigraciju sa nesigurnošću, to jest nebezbednošću.
Ta činjenica izazvala je buru oštrih kritika opozicije, organizacija za ljudska prava i sindikata koji su za 4. septembar najavili demonstracije u Parizu i širom zemlje. „Nećemo dozvoliti žigosanje stranaca, Francuza imigrantskog porekla ili putujućih ljudi kao što sramno čine predsednik zemlje i njegova većina“, rekla je vođa socijalista Martin Obri. Ona je Sarkozijeve stavove ocenila kao „antirepublikanske, protivustavne i štetne za Francusku i njene vrednosti.“ Bivši socijalistički premijer Mišel Rokar otišao je još dalje prigovorivši Sarkoziju da „podstiče napetost“ u društvu i „rizikuje da izazove građanski rat“, za šta će – „zasluženo platiti“!
Većina kritičara Sarkozija ocenila je mere protiv Roma i oduzimanje francuskog državljanstva „skandaloznim“, „ksenofobičnim“, „ratobornim“ i „populističkim“, a neka romska udruženja razmišljaju i da ga tuže za podsticanje rasne netrpeljivosti. Kritičari – ne bez osnova – podsećaju da Sarkozi, nasuprot retoričkom razmetanju, nije gotovo ništa uradio na planu borbe protiv nasilja i za bezbednost, ni kao ministar unutrašnjih poslova u vladi Žaka Širaka, niti kao sadašnji šef države. Da paradoks bude veći, levica se u toj oceni potpuno slaže sa ekstremnom desnicom, čija predstavnica, potpredsednica FN, Marina Le Pen, kaže da Sarkozi od 2007. godine o bezbednosti „peva na plej-bek“ i da „Francuzi znaju da ništa nije uradio.“
Sarkozijeve izjave da francusko državljanstvo „mora da se zasluži“ i da će biti oduzimano delikventima stranog porekla koji „nisu dostojni da ga imaju“ probudile su sećanja na praksu Petenovog režima u masovnom oduzimanju državljanstva i bojazan da bi ona mogla da se ponovi. Ne samo organizacije za borbu za ljudska prava poput „Mrapa“ i „SOS-rasizma“, već i mnogi ugledni političari, digli su glas upozorenja protiv opasnog podvajanja građana. Jasno je da će, ako se Sarkozijeve zamisli ostvare, kriminalac imigrantskog porekla biti teže kažnjen od „pravog“ Francuza za isti prestup i da tu nema govora o jednakosti građana koju proklamuje Ustav. I šta uopšte znači odvajanje državljana na „prave“ Francuze i Francuze stranog porekla? Da li će – pita se socijalistički poslanik, bivši ministar Pjer Moskovisi – „uskoro morati da se nosi znak da bi se Francuzi razlikovali, kao što je to bilo za vreme Okupacije?“

DOSTOJNI SREDNJEG VEKA
Prekori su došli i sa druge strane okeana. Ugledni američki dnevnik „Njujork Tajms“ oštro je kritikovao nove predloge Nikole Sarkozija na planu bezbednosti uz ocenu da francuski predsednik „opasno podstiče anti-imigrantska osećanja i da je vođen političkim kalkulacijama kratkog daha“. List ne propušta da podseti da je Sarkozi sin mađarskog imigranta, Pala, i da je oženjen Italijankom, Karlom Bruni, koja je stekla francusko državljanstvo.
Naspram svim gromoglasnim kritikama mera bezbednosti koje je predložio šef francuske države, u konzervativnom dnevniku „Figaro“ osvanuli su proteklog vikenda rezultati jednog istraživanja javnog mnjenja koji pokazuju da Francuzi plebiscitno odobravaju te mere: 80 odsto je za oduzimanje francuskog državljanstva građanima stranog porekla zbog poligamije ili podsticanja genitalnog sakaćenja žena, 70 odsto za oduzimanje državljanstva delikventima stranog porekla u slučaju napada na život policajca ili žandarma, a 79 odsto odobrava rasformiranje ilegalnih logora Roma. Jedan predstavnik vlade požurio je da poruči kako je to dokaz da Sarkozi „osluškuje kako narod diše“. Sasvim je druga stvar što opozicija i novinski sindikati ozbiljno dovode u pitanje kredibilnost ankete, jer sumnjaju u manipulacije u načinu postavljanja pitanja i u interpretaciji odgovora. Dnevniku „Figaro“, koji je istraživanje naručio od instituta za merenje javnog mnjenja „Ifop“, svakako ne bi bilo prvi put da konzervativnom predsedniku zemlje na sličan način „pritekne u pomoć“ kada se nađe na udaru teških kritika.
U međuvremenu, policija je počela evakuaciju ilegalnih ciganskih logora, a dvadesetak rumunskih udruženja poslalo je pismo francuskom ministru za evropska pitanja Pjeru Lelušu pozivajući ga da poseti zajednice rumunskih Roma i uveri se da su im životni uslovi „dostojni Srednjeg veka“, da je mnogim romskim zajednicama uskraćen pristup obrazovanju i minimalnoj zdravstvenoj službi, da žive bez struje i vode za piće… u Francuskoj, koju je Savet Evrope u Strazburu već osudio zbog lošeg tretmana i diskriminacije „putujućih ljudi“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *