Почетна / Спорт / Šampionski tim Vojvodine

Šampionski tim Vojvodine

Piše Marko Marković

Novosadski crveno-beli prvi prekinuli dominaciju „velike četvorke“ i osvojili šampionsku titulu u sezoni 1965/1966

Od 1946/1947, kada je oformljena Savezna liga, koja se igrala po dvostrukom bod-sistemu, pa do 1991. godine, kada se raspala Jugoslavija, titulu šampiona uglavnom su osvajali Crvena Zvezda, Dinamo, Partizan i Hajduk.
Samo pet puta u tom periodu (četiri i po decenije) slavili su dva puta LALE, dva puta Sarajevo i jednom Željezničar.

POBEDA „LALA“
U takmičarskoj 1965/1966 dogodilo se iznenađenje. Nisu trijumfovali ni Beograđani, ni Zagrepčani, kao ni Hajduk, već je prvo mesto pripalo VOJVODINI!?
VUJADIN BOŠKOV i BRANKO STANKOVIĆ predstavljali su idealan tandem. Prvi je bio neprevaziđeni menadžer, drugi stručnjak najvišeg kova.
Oformljena je ekipa, sastavljena od BORACA i ZNALACA!
U to vreme, nekako je važilo pravilo – DA MI IMAMO SVOJU FDUBALSKU ŠKOLU, MAŠTOVITU, BEZ POTREBE DA SE MNOGO TRČI.
Boškov i Stanković su, međutim, težili ka tome, da se igra bazira na izvrsnoj kondiciji i da svaki pojedinac mora da bude i MARATONAC!
Na putu ka trijumfu olakšavajuća okolnost bila je u činjenici da u tom nadmetanju za šampiona 1965/1966, Partizan nije imao ama baš nikakvih ambicija, jer je nastupio u Ligi šampiona i stigao do finala, a u odlučujućem susretu poražen je u Briselu protiv Reala – 1:2. Na kraju prvenstva izabranici trenera GEGIĆA zauzeli su tek jedanaesto mesto. Umalo i da ispadnu iz Prve lige, što se i dogodilo beogradskom Radničkom i timu Trešnjevke, koji su zauzeli 15 odnosno 16 mesto.
Tako je Vojvodina došla do mesta na počasnom tronu.
Iza nje su se plasirali: Dinamo, Velež, Rijeka, Crvena Zvezda, OFK Beograd itd.
Hajduk je, recimo, zauzeo tek trinaestu poziciju!?
Od 30 utakmica, Novosađani su 17 dobili, devet je završeno nerešeno – četiri meča su izgubljena.
Drugoplasirani Dinamo zaostao je osam bodova.
Uglavnom su nastupali:
PANTELIĆ – ALEKSIĆ, RADOVIĆ – NEŠTICKI, BRZIĆ, SEKEREŠ – TAKAČ, SAVIĆ, RADOSAV, TRIVIĆ, PUŠIBRK.

DVOSTRUKI USPEH U KUPU ŠAMPIONA
Kao najbolji klub u Jugoslaviji, „LALE“ su stekle pravo da se nađu u najeminentnijem takmičenju na kontinentu. Isto tako prvi put, jer je i to bilo rezervisano za članove VELIKE ČETVORKE.
Prvo je eliminisana Bečka ADMIRA.
Onda su, voljom žreba, naišli dueli sa ATLETIKOM iz Madrida.
U Novom Sadu rival je savladan sa 3:1, a u revanšu, u glavnom gradu Španije 2:0 za domaćina.
Dakle, ukupno – 3:3. Tada nije važilo pravilo da se kod simetričnog rezultata daje prednost onome ko je bio efikasniji u gostima.
Prema ranijem pravilu ukoliko je postojala potreba za MAJSTORICOM, ona bi se igrala u Roterdamu.
Ali, procurila je informacija da je ATLETIKO spreman da ponudi našem klubu za ono vreme fantastičnih 25 hiljada dolara. Uz to plaćen boravak ekipi sedam dana, besplatan hotel, teren za trening, transfer itd. Sve ako se treći duel priredi na stadionu MANZANARES, gde prvak Španije dočekuje protivnike.
BOŠKOV je, uz konsultaciju sa Upravom i rukovodstvom puta prihvatio BAČENU RUKAVICU!?
Bilo je mnogo oprečnih mišljenja, pa i pitanja – ZAR DA SE TAKO VOJVODINA OPROSTI OD KUPA ŠAMPIONA?
A šta se dogodilo?
Atletiko je prvo poluvreme dobio sa 2:1. U nastavku je naš tim izjednačio. Sledili su produžeci i pogotkom SILVESTERA TAKAČA Novosađani su ostvarili jednu od najznačajnijih pobeda u dugoj istoriji. Čini se nikada lepšu i značajniju od ove.
Slatku, kao med.
Od tih, tako zarađenih 25 hiljada zelenih novčanica, opet na predlog Boškova i saglasnost Uprave, fudbaleri su dobili najveći deo. Koliko je poznato, u periodu posle Drugog svetskog rata, to su najveće premije isplaćene za jedan takav domet u fudbalu.

MEČ SA SELTIKOM
Vojvodina se našla u četvrt-finalu Kupa šampiona.
Zaustavljena je u mečevima sa SELTIKOM, kasnije i osvajačem trofeja u tom takmičenju.
U Novom Sadu prvog marta 1967. godine 1:0 za naš tim.
Za ovu priliku prvi put na stadionu ispunjenom do poslednjeg mesta upaljeni su reflektori, koji su kupljeni od prodaje TAKAČA pa su nazvani TAKAČEVE OČI.
Revanš u Glazgovu je doneo poraz od 0:2 i tako je priča završena.
Ostaje zapisano u analima fudbala na ovim prostorima, da je VOJVODINA prva ostvarila nešto što drugi nisu.
U borbi za titulu prvaka Jugoslavije razbila je VELIKU ČETVORKU, ujedno je i prva umesto najkvalitetnijih i neprikosnovenih jugoslovenskih klubova igrala u Kupu šampiona.
To su i najznačajniji dometi, sada u Super ligi, najstarijeg srpskog kluba.
Navijači Vojvodine ponosni su na davne uspehe svojih ljubimaca, kakvih na žalost, sada nema…

Један коментар

  1. Avatar

    Bice opet slavlja na Karadjordju.. ZIVI BILI PA VIDELI!
    Vojvodina – jedna jedina – pola bela pola crvena

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *