REZOLUCIJA O KOSMETU Od nemila do nedraga

Piše Uglješa Mrdić

Iako srpska vlast i deo opozicije i dalje sve velike sile stavlja u istu prijateljsku ravan, činjenica je da nam za sada Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije čuvaju samo dve velike sile, Rusija i Kina, što je potvrđeno i na poslednjem zasedanju SB UN

„MSP bez uticaja na Ist Riveru“, „Srbija se neće predati“, „Zanijer i Ban Ki Mun pozivaju na dijalog“, „Hiseni traži promenu Rezolucije 1244“, „Francuska i Britanija oštro o srpskoj inicijativi“, „Kina i Rusija podržavaju suverenitet Srbije“, „Dijalogom do rešenja“, „Sudar mišljenja Istoka i Zapada“, „Jeremić: Hoćemo saradnju sa Prištinom“, „Velika Britanija protiv srpskih inicijativa“. To su medijski naslovi koji su usledili dan posle zasedanja Saveta bezbednosti (SB) Ujedinjenih nacija (UN). Stavovi država članica Saveta bezbednosti ostali su nepromenjeni posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde (MSP) o jednostranoj proglašenoj nezavisnosti Kosova.

BRITANSKI GNEV
Velika Britanija predvodila je grupu država koje su se oštro obrušile na srpski predlog rezolucije u Generalnoj skupštini do te mere da ih je ruski ambasador Vitalij Čurkin pitao „odakle toliki gnev?“.
„Srpska rezolucija je neprihvatljiva“, rekao je drugi čovek britanske misije pri UN Filip Parham, čije su stavove podržali Amerikanci, Austrijanci i Francuzi.
„Rezolucija će biti razmatrana. Ako govorimo o stavu Rusije onda treba reći da ćemo podržati tu rezoluciju“, naveo je Čurkin.
Odgovarajući na žestoke kritike, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić rekao je da Srbija očekuje da će većina država članica stati iza stava da jednostrani potezi nisu put ka rešavanju problema.
„Nema zajedničkog stava EU o ovom problemu… Mi smo se konsultovali sa velikim brojem članica EU kao i sa Evropskom komisijom… Nadamo se da će, pošto bude prihvaćena, ova rezolucija pomoći da se okonča pravni postupak i otvore vrata pregovorima“, rekao je Jeremić posle sednice Saveta bezbednosti.
Jeremić je, u govoru pred ambasadorima najmoćnijeg tela svetske organizacije, istakao da nema savršenog rešenja, ali mora postojati neko pravično rešenje za kosovski problem oko kojeg se svi mogu složiti i koje će moći da pokrene napred.
„Srbija će nastaviti da koristi sva diplomatska sredstva da sačuva svoju teritoriju, ali nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Značajna većina zemalja-članica UN, uključujući i one koje sede u Savetu bezbednosti, poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. U ime mog naroda, želeo bih da izrazim najdublju zahvalnost za podršku i solidarnost, i apelujem da ostanu na toj principijelnoj poziciji i ne priznaju Kosovo“, poručio je Jeremić.
Govoreći o mišljenju MSP-a Jeremić je rekao da je sud svojim mišljenjem potvrdio Rezoluciju 1244 i delovanje UN u pokrajini.
„Ništa što je sadržano u savetodavnom mišljenju MSP-a ne menja suštinske parametre rezolucije 1244 SB UN. Odluka suda dala je mogućnost da se pogrešno protumači i podrži unilateralizam na svetskoj sceni“, rekao je Jeremić i dodao da bi tako narodi imali minimalno podstreka da pronalaze sporazume.
Šef UNMIK-a Lamberto Zanijer podneo je izveštaj o stanju na Kosovu ambasadorima država članica SB UN u Njujorku.
„Dugoočekivano mišljenje MSP-a otvorilo je mogućnost Beogradu i Prištini da stupe u dijalog koji bi bio važan“, rekao je Zanijer i naglasio da status UNMIK-a i Euleksa na Kosovu ostaje isti. A znamo da UNMIK i Euleks čine sve što je u njihovim zadacima, da Kosovo postane nezavisno. Lamberto Zanijer i Ban Ki Mun napisali su novi izveštaj o stanju na Kosovu pre nego što je Međunarodni sud pravde saopštio savetodavno mišljenje o legalnosti kosovske nezavisnosti. Ban Ki Mun je upozorio i da je stanje na severu Kosova i dalje „politički delikatno“ i naveo dva incidenta koja to potvrđuju – bombaški napad tokom srpskog protesta u severnom delu Kosovske Mitrovice, kada je poginula jedna osoba i ranjavanje lokalnog političara Petra Miletića, tri dana kasnije.

ALBANSKO MENJANJE REZOLUCIJE
Predstavnici kosovskih Albanaca zatražili su da se 11 godina stara Rezolucija 1244 zameni novim dokumentom koji će „biti u skladu sa realnošću na terenu i mišljenjem Međunarodnog suda pravde“, što je rekao tzv. kosovski ministar spoljnih poslova Skender Hiseni, navodeći da Kosovo želi da „što pre postane članica UN“.
Tzv. kosovski ministar spoljnih poslova Skender Hiseni, zatražio je uoči sednice od generalnog sekretara UN Ban Ki Muna „zamenu“ Rezolucije 1244 UN o Kosovu.
On je poslao pismo SB, u kojem se na memorandumu takozvane Republike Kosovo traži da se obrati tom telu UN kao ministar spoljnih poslova nezavisne države. Ruska Federacija, kao predsedavajući SB UN, taj zahtev je odbila kao nelegitiman i zauzela stav da Hiseni može da govori, ali samo kao privatno lice, kao i svakog puta do sada.
Zapadne diplomate na Ist Riveru rekle su da su, bar u ovom trenutku, šanse da takva rezolucija prođe u Savetu bezbednosti „mizerne“, jer Rusija nema nameru da pristane na bilo kakve promene te rezolucije, ukoliko se sa tim ne složi i Beograd.
Hiseni je ponovio optužbe na račun vlasti u Beogradu, optužujući ih za „podršku kriminalcima sa severa Kosova“, mada je „većina kosovskih Srba spremna na saradnju“ sa institucijama u Prištini.
On je rekao da mišljenje MSP-a ne ostavlja nikakav prostor za različita tumačenja, navodeći da „budući razgovori sa Srbijom moraju biti održani na ravnopravnoj osnovi i međudržavnom nivou“.
Zamenik ambasadora Francuske pri UN Nikolas de Rivijer rekao je da mišljenje MSP-a potvrđuje da proglašenje nezavisnosti Kosova nije protivno međunarodnom pravu i Rezoluciji 1244, ali i da predstavlja kraj pravne rasprave, što stranama otvara mogućnost da se posvete drugim problemima i po strani ostave beskorisne debate.
Njegov britanski kolega Filip Parham bio je još stroži, nastavljajući tonom kojim su o srpskim inicijativama prethodnih dana govorili ambasador te države u Beogradu Stiven Vudsvort i Forin ofis.
„Kosovo je jedinstveni slučaj i ne predstavlja predložak za druge regione… Neće biti pregovora o statusu Kosova ili granicama… Svaki pokušaj da se tako nešto učini protivan je interesima Kosova i Srbije i Britanija će se takvim pokušajima odlučno suprotstaviti“, rekao je Parham.
„Srpska rezolucija neprihvatljiva“, rekao je britanski diplomata, govoreći o predlogu rezolucije koji je Srbija krajem prošle sedmice podnela Generalnoj skupštini UN.
Takve stavove podržala je i Rozmari di Karlo, zamenica američkog ambasadora pri UN, navodeći da je „Kosovo danas multietnička demokratija“.
„SAD se nada da će Kosovo i Srbija iskoristiti mišljenje MSP-a kako bi počeli pregovore o tehničkim problemima“, rekla je Di Karlo.
Austrija se pridružila ovakvim stavovima, pozivajući Kosovo i Srbiju da imaju poverenja u EU i ciljeve o članstvu u Uniji.

RUSKO-KINESKA PODRŠKA
S druge strane, ruski ambasador UN Vitalij Čurkin je naveo da Rusija podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i traži striktno poštovanje Rezolucije 1244. „Podržavamo aktivnosti UNMIK-a, ali upozoravamo još jednom na razočaravajuće mali broj Srba povratnika na svoja ognjišta. MSP nije odgovorio na ključna pitanja, uključujući i pitanje da li je Kosovo, u stvari istinska država i da li su zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova postupile u saglasnosti sa međunarodnim pravom. Nije nam jasno zbog čega je srpski poziv na dijalog naišao na otvorene pretnje pojedinih država“, rekao je Čurkin.
Kineski ambasador Li Baodong rekao je da teritorijalni integritet i suverenitet predstavljaju temelj međunarodnog prava.
„Mi to podržavamo, kao i napore Srbije usmerene u tom pravcu“, rekao je kineski ambasador, rekavši da se njegova zemlja zalaže za nastavak pregovora u okvirima Rezolucijom 1244.
„Jednostrani potezi ne rešavaju već komplikuju situaciju… Mišljenje MSP-a ne predstavlja prepreku rešavanju problema. Kina podržava napore da se obostrano prihvatljivo rešenje pronađe kroz pregovore“, rekao je Li Baodong.
I na sve to kako saznajemo zvanična Srbija pristaje da izmeni tekst Rezolucije o Kosovu i Metohiji koji je podnela SB UN, to jest da uvaži pojedine primedbe EU na svoj Predlog rezolucije.
Iako srpska vlast, pa i dobar deo opozicije i dalje sve velike sile stavlja u istu prijateljsku ravan, činjenica je da nam za sada Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije čuvaju samo dve velike sile, Rusija i Kina, dok SAD, Velika Britanija i deo članica EU, poput Francuske, na jasan način, koji ne može da bude otvoreniji, pokazuju da žele, podržavaju i pomažu stvaranje države Kosovo pri tom podržavajući albanske interese.

„SPONTANI“ DOGAĐAJI
Vrlo je interesantno pogledati šta se događalo u proteklih nedelju dana od iznošenja mišljenja MSP-a do zasedanja SB UN. Naime, usledilo je nekoliko „spontanih“ događaja po nalogu Međunarodne zajednice, a koji ne idu u prilog opstanku Kosmeta u sastavu Srbije, to jest očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i normalnog života Srba na Kosmetu.
Pošto se pokazalo da je MSP samo sredstvo za pravno i institucionalno pokriće političkog i oružanog nasilja najjačih i silnih i pošto je zvanična Srbija doživela debakl i totalni fijasko vezavši sudbinu Kosova i Metohije za savetodavno mišljenje ovog suda, usledilo je skupštinsko glasanje pod sloganom „Evropa nema alternativu“. Dotadašnja katastrofalna politika i njeni glavni akteri u borbi za očuvanje KiM amnestirani su skupštinskom odlukom, to jest usvajanjem Rezolucije Srbije o Kosmetu na predlog vladajuće koalicije. I što je najgore od svega, data je otvorena i blanko podrška da se sa takvom politikom nastavi.

Prema pisanju albanskog glasila „Koha ditore“ Priština očekuje podizanje međunarodnog legitimiteta Kosova. A zamenica tzv. kosovskog ministra spoljnih poslova Valoni Čitaku ocenila je da je krajnji cilj kosovske diplomatije da postane deo Ujedinjenih nacija, ali da to zavisi od priznanja i odnosa sa drugim zemljama.
Gotovo istovremeno nekadašnji komandant OVK Ramuš Haradinaj, inače krvni politički neprijatelj tzv. premijera Kosova Hašima Tačija, zatražio je od Haškog tribunala da bude pušten na privremenu slobodu do ponovljenog suđenja. Odbrana navodi da, ako bude pušten iz pritvora, Haradinaj neće predstavljati opasnost za svedoke i žrtve, niti postoji rizik od bekstva.
A Euleks je zatražio početak rada suda u Kosovskoj Mitrovici, kako bi kompletan pravosudni sistem na Kosmetu stavio pod svoju kontrolu ne bi li i na taj način Srbima na severu pokrajine oduzeo deo prava. Portparol Euleksa Irina Gudeljević izjavila je da je neophodno da što pre bude obnovljena vladavina prava na severu Kosmeta, kako bi građani imali pristup pravdi.
Gudeljevićeva je istakla da je Kosmet jedinstven pravosudni prostor i da može postojati samo jedan pravosudni sistem i da su toku razgovori o povratku lokalnih sudija i tužilaca u mitrovački Okružni sud su u toku.
Sud u severnom delu Mitrovice ne funkcioniše punim kapacitetom više od dve godine, pošto su jedinice međunarodnih snaga, 17. marta 2008. godine, upale u zgradu, gde su nekoliko dana protestovali nekadašnji srpski radnici u pravosuđu, zahtevajući da budu vraćeni na radna mesta.
Na sve to istih dana EU je upozorila Albaniju na političku krizu u toj zemlji ne obazirući se na krizu na Kosovu i Metohiji. Za EU politička situacija u „nezavisnom Kosovu je stabilna“, ali je brine „politička situacija u susednoj državi – Albaniji“.
A Bi-bi-si je pozivajući se na diplomatske izvore u sedištu UN objavio da je „trenutno nova rezolucija o Kosovu malo verovatna imajući u vidu da se tome protivi Rusija, jedna od pet stalnih članica UN“.
Dan posle zasedanja SB UN tzv. kosovski premijer Hašim Tači izjavio je da je ideja vlasti Srbije o novim pregovorima o statusu Kosova „potpuno neizvodljiva“, tvrdeći da je Kosovo „već sto odsto nezavisno“.
„Kosovo je nezavisno i suvereno sto odsto. Priznato je od strane najmoćnijih zemalja sveta, deo je Svetske banke i MMF-a. Ideja iz Srbije je iz opticaja ideja Slobodana Miloševića i nešto što je najmanje moguće, nešto što ne treba ni Srbiji ni regionu i kao takva će uskoro otići u zaborav“, rekao je Tači u intervjuu za Bi-bi-si.
Borba za Kosmet se nastavlja. Samo se postavlja pitanje dokle će dve velike sile da nam čuvaju južni deo teritorije pored neshvatljivog i do sada istorijski nezabeleženog stava zvanične Srbije. Prvi put u istoriji zabeleženo je da jedna suverena zemlja gaji prijateljske namere prema neprijateljski nastrojenim državama, koje uporno i transparentno rasparčavaju našu teritoriju. To je isto kao da je srpska vlast u Prvom svetskom ratu izjednačavala neprijateljsku Austro Ugarsku i prijateljsku Rusiju, u Drugom svetskom ratu Sile osovine (Nemačku, Italiju) i naše saveznike, ili za vreme NATO agresije, vojnike Severno-atlantskog pakta i pripadnike Vojske Jugoslavije. Ovog puta istorija se ne ponavlja, već se stvara nezabeleženi presedan, izjednačavanje prijatelja i neprijatelja…