PJER MARI GALOA (1911-2010)

Piše dr Mila Alečković-Nikolić

Veliki francuski general Pjer Mari Galoa, umro je 23. avgusta 2010. godine u Parizu. Ostaće upamćen kao francuski republikanac sa verom starinskog rojaliste. Čitavog života sačuvao je u sebi onu De Golovu magičnu formulu: spoj antiglobalističkog sa arhajskom verom u moralnu vertikalu i misionarstvo u svetu

Iz svog pariskog stana 23. avgusta 2010. godine otputovao je u večnost nekog boljeg i pravednijeg antiglobalističkog sveta, naš veliki prijatelj Pjer Mari Galoa, srpskoj javnosti poznat kao general, iskusni geopolitičar, poznavalac fizike, aeronautike, vojne doktrine, ekonomije, geografije, istorije i sociologije, i poslednji živi De Golov saradnik.
Otišao je na put zatvorivši tajna vrata tačno stote godine ovozemaljskog života, jer su nebeske sile ovom snažnom ljudskom umu poklonile čitav zaokruženi smrtnički vek.

UČESNIK POKRETA OTPORA
Vrativši se iz Alžira, general francuske avio brigade, Pjer Mari Galoa već 1940. godine piše „Peščanik veka“, gde se obračunava sa nacizmom. Tokom rata bio je u sastavu ekipe francuskih i savezničkih bombardera, a posle rata priključen je civilnoj avijaciji. Posle rata u Hirošimi, Galoa predviđa dugačku nadolazeću eru  hladnoga rata u svetu. Već posle 1945. godine u Francuskoj, u samom korenu, kritikuje početak vladavine velikog novca u svetskim odnosima.
Njegov program o naoružanju otadžbine, 1950. godine prihvatio je francuski parlament, a od 1953, kada je osmislio doktrinu francuskog atomskog oružja, Pjer Mari Galoa je priključen kabinetu ministra nacionalne odbrane. U Nevadi 1955. godine učestvuje u nuklearnim probama.
Galoa je bio saradnik francuskih novina „Slobodna Francuska“ i „Borba“, a kao bivši avijatičar dugo vodi aeronautičku rubriku. Ovaj žilavi čovek napisao je zaista veliki broj kapitalnih knjiga. Evo samo nekih naslova: „Strategija nuklearnog doba“ (1960), „Atlantski savez“ (1961), „Paradoks mira“ (1967), „Evropa menja gospodara“ (1972), „Rat od sto sekundi“ (1985), „Geopolitika, putevi moći“ (1990), „Crna knjiga odbrane“ (1994), „Rukopisi iz rata“ (2001), „Godina terorizma“ (2002), „Dugujemo istini“ (2002), „Manifest za Evropu naroda“ (2007).
Sa još nekoliko prijatelja, 2003. godine, Pjer Mari Galoa osnovao je „Forum za suverenitet i nezavisnost“ Francuske.
Njegova čuvena dela „Da li Francuska izlazi iz istorije“ (1999), „Krv nafte“ (Tom 1: Irak, Tom 2: Bosna i Hercegovina) (1995), kao i iste godine štampano „Sunce Alaha zaslepljuje Zapad“, čitali su i globalisti i antiglobalisti, i levičari i desničari, prijatelji i neprijatelji slobode.
Izvanredan profesor i pedagog, odlikovan najvišim francuskim odlikovanjima, on piše i drži predavanja o odnosima Kine i Amerike, o mondijalizaciji, o budućnosti Evrope, o Bliskom istoku, o bitki za energetske izvore, posebno za naftu i gas, o francuskoj ekonomiji, a pre svega o Nato snagama. Prvi je u prošlom veku izgovorio rečenicu: „Ko želi da sazna puteve budućih ratova, neka samo prouči puteve kojim teku nafta i drugi energenti“. Kosovo i Metohija – bila je takođe njegova tema.
Još u De Golovo vreme Galoa je teoretičar francuskog nuklearnog odvraćajućeg naoružanja  i inicijator francuske odbrane i nezavisnosti. Svoju zemlju video je kao jaku državu bez teritorijalnog cepanja (!) i o tome je stalno pisao i govorio. Predavanja je držao na Sorboni i na čuvenom Koledžu Francuske, ali i svuda po svetu: u Madridu, Rimu, Londonu, Hamburgu, Seulu, Tokiju, Briselu, Lisabonu, Istanbulu, Buenosairesu,  Bagdadu, u Pretoriji… U Beograd, na žalost, zbog već poznih godina i bolesti nije mogao da doputuje, iako je imenovan za člana SANU.
Na referendumu za Nacrt evropskog Ustava, Galoa je zaokružio NE. A verovao je u ujedinjenu Evropu naroda i nacija!
Da li je verovao u ulogu Francuske u 21. veku? Moguće je da ga je, budući koliko je dobro poznavao stvari, ponekada ta vera i napuštala. Ali do svoje stote godine života, drugima je, kao hrišćanski propovednik jake volje, usađivao upravo snažnu veru u budućnost i smisao daljeg života Francuske.

PRIJATELJ ISTINE
Sve nas je bodrio. Iako već prilično star, ovaj lucidni pedagog i profesor želeo bi da pomogne svakom ko bi mu se obratio. Svi smo mi, bili Francuzi ili Srbi, za njega bili samo „deca“. Tako bi se obraćao i onima koji su imali jedva desetak godina manje od njega. Na srpski narod je gledao kao na najveću žrtvu svetske geopolitičke prekompozicije sveta, kao na najveću rupu u rasparanoj košulji, i kao na jedini, gotovo nesvesni, sudbinski otpor globalističkom nasilju i monopolu.
U njegovoj prostranoj sobi u Parizu u ulici Rembranta broj 8, od samih vrata počinjao bi razgovor ili polemiku, kako bi sačuvao što više vremena da svetske tajne objasni sagovorniku.
General Galoa bi dolazio i učestvovao na stotinama pariskih tribina kako bi nas u najgorim godinama rata podržao, uvek argumentovano govoreći o uzrocima sukoba na Balkanu. Pariska televizija ga je u toku rata na prostorima bivše Jugoslavije bojkotovala, ali je zato bio redovni učesnik emisija na čuvenom radiju „Kurtoazi“, a njegove emisije blokirale bi sve falsifikovane vesti. Pjer Mari Galoa znao je dobro da je krivica uvek u uzroku, nikada u samoj posledici, i taj uzrok bi savršeno objašnjavao, hladnim, mirnim tonom koji niko nije mogao da poremeti ili izbaci iz ravnoteže.
Nije bilo tog koji bi generalu Galou mogao da ospori tvrdnju, jer niko od političkih struktura nije imao znanje i dokaze koje je imao Galoa. Nije bilo tog čoveka u Francuskoj koji bi sa njim mogao verbalno da se sukobi na terenu geopolitike. Jedini način bio je da ga izbegnu. Ali Pjer Mari Galoa postao je oslonac svima koji su branili istoriju i činjenice u poslednjem ratu. Vrlo dobro je bio upoznat i sa optužbama haškog suda, a posredstvom poznanika, pratio je sve procese.
Kako čoveka Pjer Mari Galoa objasniti u jednoj rečenici?
Bio je veliki francuski republikanac, sa verom starinskog rojaliste. Čitavog života sačuvao je u sebi onu De Golovu magičnu formulu: spoj antiglobalističkog sa arhajskom verom u moralnu vertikalu i misionarstvo u svetu.