Odgovor Nataše Jovanović na reagovanje vladike Atanasija

Piše Nataša Jovanović

Kako ste se odmah po izlasku Pečata br. 125, a povodom teksta „Vunena vremena“, oglasili demantijem bez demantija imam profesionalnu i moralnu obavezu da vam se obratim ovim putem i ujedno pokušam da ispoštujem napisano mi pismo, to jest na ovaj način stavim do znanja da sam isto i pročitala.
Kako je tekst „Vunena vremena“ imao za cilj objektivno informisanje javnosti koje Vi osporavate, u obavezi sam da Vam skrenem pažnju da nijednom rečju niste opovpgli, činjenično demantovali ili se kategorički usprotivili poruci teksta, a to je da je predaja Kosova u ruke albanskim ekstremistima koja je legalizovana na MSP u tesnoj vezi sa progonom vladike Artemija, niti da su srpski manastiri (čijom odgovornošću?) prepušteni „kosovskoj kulturnoj baštini“. Ali smo zato saznali da su odbegli monasi „pljačkaška družina“, što ja Vama osporavam budući da sam imala prilike da vidim u kakvim okolnostima preživljavaju. Pod dva da su moj izvor vama bolna tačka sajtovi „Pastir dobri“ i „Borba za veru“ koje ocenjujete kao anticrkvene, što, opet nije istina, jer broj onih koji znaju šta je pozadina dešavanja u ERP daleko prevazilazi broj posetilaca pomenutih sajtova. O nepoštovanju odluke Sinoda iz 2006. godine koju pominjete, a koja se odnosi na „raspuštanje pljačkaške družine“, Vrhovni sud Grčke je, lično mislim, vičniji da prosuđuje o finansijskim zloupotrebama nego Sinod. Koliko mi je poznato, finansijsko poslovanje Crkve nije deo kanonske regulative.
Da li ste na zasedanju Sabora vladici Artemiju „snishodili“ ponudivši mu penzionisanje (tačnije umirovljenje – malo više preciznosti s vaše strane, molim) o tome će sud doneti narod, koji (što sve češće zaboravljate) nazivali ga vi „šušom i tmušom“, „sektašima“, „evroslinavcima“ ili „trabantima“ (preuzeto iz Vama potpisanih prepiski) čini onaj treći elementarni deo Crkve.
U demantiju koji se svodi na ispravku u tekstu navedenog prevoznog sredstva koje ste koristili krenuvši ka Gračanici, ipak nudite i jednu dragocenu informaciju, priznajem. Kažete da ste „dana 13. februara leta Gospodnjeg 2010. došli na Kosovo dečanskim autom, sa vladikom lipljanskim Teodosijem. Svrativši prethodno u Kuršumliju, gde vas je čekao prispeli u međuvremenu sinodski akt o razrešenju vladike Artemija, akt sa njegovim potpisom pored ostalih, ušli ste oko podne na Merdare…“. Poštovani vladiko, samo ste izostavili da kažete kako se desilo da vas akt zatekne na putu ka eparhiji u kojoj ste do toga momenta kako i sami u pismu tvrdite bili nepoželjni „zbog vršljanja“, a do dolaska u Kuršumliju o tome  niste znali ništa. Ako ste, pak znali, ostaje nejasno kako se desilo da se u subotu 13. februara, samo jedan sat posle završetka sednice Svetog sinoda, na kojoj je odlučeno da budete postavljeni za administratora Eparhije raško-prizrenske, nađete u sedištu episkopa Artemija. Kako je akt mogao tako brzo stići, osim ako odluka nije bila doneta već nekoliko dana ranije, a sama sednica od 13. februara bila obična predstava?
Kao Srpkinja pravoslavne vere ne mogu se složiti sa vama da tekst „Vunena vremena“ blate nam Svetu i sabornu apostolsku crkvu, razlog više što je blato već bačeno, ali od strane onih koji bi trebalo da je hrane i čuvaju:
1. pozivanjem pape u Srbiju;
2. vašim viđenjem ekumenizacije kojom ste posvađali i eparhije i vernike;
3. jeftinim obračunima koje sprovodite nad svim i svakim ko pokuša da ili drugačije od Vas pristupi temi progona vladike Artemija sa Kosmeta.
U tom smislu, poštovani vladiko, skrećem vam pažnju da vam mantija koju ste ogrnuli i titula doktora teologije koju ponosno nosite po eparhijama ne daje za pravo da vređate telo Vaše crkve, pa činili njega i „piskarala“, „tužna lica u monaškoj rasi“, „propali pravnici“ ili „beslovesnici“.
A povodom opaske koja je sa Vašim pismom stigla, a u kojem se pominje „opšta crkvena kultura“ i „nepoznavanje kanona“, primećujem da se primenjuju dvojaki aršini, jer u protivnom ostaje nepoznato kako su novinari pojedinih medija i analitičari koji već godinama pljuju po SPC-u, a danas isključivo po vladici Artemiju, odjednom dobili blagoslov da obaveštavaju javnost o ovoj „osetljivoj“ temi, i da pri tome dobijaju informacije upravo iz Sinoda SPC-a.

„Ali Sin Čovečiji kada dođe, hoće li naći vjeru na zemlji?“ Lk. 18, 8

43 коментара

  1. Сјајно и професионално!!!

  2. Bravo, svako vam je slovo na mestu.
    Argumentovano i bez vredjanja.

  3. 90-их година неки наши политичари позивали су на помирење четника и партиѕана. “Печат” важи за часопис у коме објављују аутори левичарске орјентације. У Америци постоји часопис четника “Српске новине”. То су једина два српска часописа који објављују истину о владики Артемију. Тако да се коначно остварио сан о уједињењу четника и партизана. Не знам шта је са љотићевцима, али им желим да се и они прикључе. Уствари, мислим да се преко Владике сва искрена Србија грчевито бори за оно што јој једино преостаје а неко жели да јој уѕме: а то је да останемо оно што смо као народ увек и били – правдољубиви и истинољубиви. Наташи подршка.

  4. Moze svasta da bude, djavo bi ga znao, ali i sejtan je imao udela,cini se da je ili losa vuna, ili strikeraj, pa kao da se raspreda, naravno ne kao *tesna koza*, nego kao *tesna vuna*.., svi su se nesto uznemirili, svi nesto *rade* uz penziju, Atanasije, Rva Ras…stvarno sve nesto *vuneno*

  5. Драгљуб

    Некада су оци Цркве међусобно расправљали о проблемима унутар тела Цркве, а данас дочекасмо богме и такве новотарије које са православним предањем никакве везе немају, то јест да жена – лаик спочитава и држи лекцију о православној еклисиологији и догматици једном епископу Српске цркве! Тиме су узурпирана и права еп. Артемија и то од самих његових “бранитеља” пошто видимо, епископ Артемије не може ни да дође до речи од силних лаика – бранитеља који га наводно “бране” а у ствари дају одушка свом, очигледно одавно накупљеном једу према Српској цркви!

  6. Bogu hvala da jos uvek imamo bogoljubive i istinoljubive novinare.

  7. Zoran Kraljevo

    Bravo za novinarku Pecata! Sjajan odgovor!

  8. Небојша

    НА МНОГАЈА ЉЕТА СЕСТРО!
    Свака част на храбром одговору и одбрани истине!

  9. E, pa neko izadje i na crtu Atanasiju i kaze ono sto misli narod i na Kosovu i u celoj pravoslavnoj Srbiji!Drage nam vladike odnarodile se, Crkve ce im ostati prazne, vernici ce se u sumama moliti, Bog ce se na Srblje naljutiti. Pisite hrabri, svedocite istinu

  10. ZAZIVECE MONASKE SUME

    Хиљаде штапова распуклим се друмом креће
    Можете му отети сандале и бројаницу
    Мртви ће живима палити свеће
    Из монашких шума слушаћете посланицу’‘

  11. Милоје

    Не може се сакрити град што на гори стоји.Тако ни истина о Њ.П. владики Артемију.Тако ни брука бив. еп.Атанасија.Наташа је жена истиноносица.Нека јој Господ врати уздарје за истинољубље њено.

  12. др. Жарковић

    Атанасијево поганоустије ће утихнути пред снагом аргумената благочестивих,храбрих и златоустих истинољубаца попут Наташе.Наташи треба исказати највеће признање као борцу за чишћење загађеног нам духовног простора у коме је главни клицоноша бивши администратор ЕРП Атанасије.

  13. Честитам сестри Наташи што благим речима а јаким разлозима обори острашћеног Голијата који је умислио да је он Црква и који је унео прљавштине у наше светиње речима поганим и делима безакоња.Што би народ рекао “Засвири па за појас задени”Неко заиста том острашћеном и човекомзјем опијеном човеку,бившем епископу Атанасију мора рећи:за име Бога,доста!Ради спасења његовог и ради мира нашег, који он блатећи сваког ко се не слаже са његовим баханалијама,ремети.

  14. Угљеша Лекић

    “Заповијест је Господња да не останемо нијеми у временима када је вјера у опасности. Када је у питању вјера, нико нема право да каже, ‘ко сам ја?’. Нема право ни свештеник,..ни владар,..ни земљоделац,..ни бескућник који једва долази до дневног следовања. Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати, а ти зар да останеш нијем и незаинтересован?” Свети Теодор Студит

    “Када не би било гоњења, ни мученици не би просијали, ни исповедници не би добили венце победе од Христа и не би својим подвизима учврстили и обрадовали Православну Цркву.” – Свети Марко Ефески

    “Бори се против сваког зла, тренутно га уништавај, војуј против њега оружјем свете вере датим ти од Бога, оружјем Божанске правде и мудрости, молитвом, побожношћу, крстом, храброшћу, преданошћу и верношћу.” – Свети Јован Кронштатски

    Ово је тек почетак!
    Господ не оставља војску истинољубиву и правдољубиву, благодаћу Духа светог Господе Исусе Христе дај нам снаге да издржимо до краја, па ако нам је на спасење нека то буде и мученички крај. Тебе, само Тебе ради. Јер си Ти пут, истина, и живот!!!
    Све за Христа, Христа ни за шта!
    Сестро Наташа говори, само говори!

  15. Blago onima koje napadaju i osporavaju oni koji Svetu liturgiju krivotvore, kojima dveri svete i zavese oltarske smetaju, koji crkve jereticke sestrinskim nazivaju, koji mucenika Vukasina sa stepincem hoce da bratime,koji papsko prstenje primise i neveste njegove postadose, koji hoce u zagrljaj papski da nas bace,koji sebe crkvom proglasise ipredanje otaca svetih pogazise,koji preosvecenog vladiku Artemija lazima i klevetama najnize vrste zivog razapinju,koji verno stado njegovo proterase i od pastira na silu odvjise.Blago onima koji u odbranu svtoga Jovana Zlatousta,svetoga Jovana Sangajskog ,svetoga Nektarija i mnogih drugih svetitelja ustadose uvreme njihovih progona.Draga moja Nale blago tebi.

  16. Одговор Владике Атанасија на ваш текст-памфлет називате ”демантијем без демантија”!?! Шта је још имао да каже о Вашим псеудо изворима и клеветничким тврдњама што није рекао? Све што Вама није рекао наћићете у тексту ”Косара и Џулија: лажа и паралажа. Тврдити да је Англо-америчка ”пресуда” тзв. МСП директноу вези са пензионисањем( или као што Ви и Вама сличниволе да кажу- ”прогоном”) Владике Артемија и ”његових” монаха је тешка клевета наше Цркве, Патријарха, СА Сабора и СА Синода.
    Чини ми се и да се један лаички недељник, лијеве орјентације, непотребно, неодмјерено,једнострано и пристрасно експонира па и уплиће у ствари наше Свете Цркве. Такву вашу орјентацију неможете правдати антицрквеним дјеловањем појединих новинара и ”аналитичара” типа Мирка Ђорђевића.

  17. Draga Natasa,

    Dok god postojite na zemlji, istinu govorite, casno i posteno zivite, ne bojte se nikog osim Boga!!!
    Zelim Vam puno srece, dobrog zdravlja i sve najbolje od srca!!!
    Banjalucanin, pravoslavne vjeroispovjesti

  18. Ovaj odgovor predstalja jedno vrhunsko delo nacina kako se da odgovoriti jednom licemeru i primitivcu. Problem nije istina i sustina, koja je u sadrzini teksta iznesena. Problem nije u tome da se autor, kome odajem veliko priznanje, nece razumeti. Razumece ga svaki onaj koji realno, i objektivno razmislja. Razumece ga, i kao sto se to vidi iz ovih 15 komentara svak ko je objektivan i posten.

    Problem je u tome sto ga nece i nemogu razumeti bas upravo oni koji bi trebali da ga ponajbolje i ponajvise razumeju. A to su naravno gospoada: Jeftici, Bulovici, Radovici,Gavrilovici, Bigovici i njima slicni. Bio sam u prepisci sa gospodinom Radovicem, u nekoliko navrata. Pisao sam kriticki o svima spomenutim i to u jednom sarkasticnom stilu, ponajvise. Citajuci ono sto oni pisu, pred oci mi izlaze uvek slike karikatura od ljudi, a ne istiniti i pravi vcojnici koji bi trebali da vojuju za ocuvanje Spasiteljeve misije. Na zalost tek onda kada ih iskarikirate do te mere, i kada ih u njihovom stilu slikovito opisete i prikazete, tek vas onda takvi mogu i jedino vas tada razumeju. Rec naravno svakoga ili podstakne, ili opomene ili pogodi.

    Najvise naravno pogadja rec istine. Najvise im smeta kada ih cinjenicama pritisnete i prikujete uza zid. Tek onda pokusavaju da odgovore. Naravno ovaj clanak kao i mnogi drugi posvecen je mada se samo spominje jedan lazov i izdajnik, mnogim lazovima i izdajnicima, koji su se ogrnuli svestenickim ruhom. Kako izdajnicima i prodatim dusama objasniti da je izdajnik izdajnik ma kakvu on uniformu na sebi nosio? Ti ljudi koji na sebi nose crnu mantiju, smatraju sebe da su nedotacivi. Tim stilom se naravno u odgovoru na prethodhodni, clanak gospodje Jovanovic, Zoran Jeftic koji se lazno predstavlja kao Atanasije, a ja se ponosim sto sam ga prekrstio u Stanasije, sluzio smatrajuci da ce ga ruho, od nistavnog dela zakloniti i spasti. Prepodobni otac Justin je upozoravao, i zalosno je da oni koji sa staze Pravoslavlja skrecu nisu u stanju da Avine reci razumeju, da delo a ne ruho postavlja cin nekome.

    U ime Boga neki daju sebi za pravo svasta, pa cak i gluvonemu decu da siluju, ali kada ih upitate sta su za Boga ucinili tu su narvno tanki sa odgovorom. Jedno dok sam ziveo u Beogradu, zatekao sam se u jednoj sudnici kao svedok. Na optuzenog se srucilo drvlje i kamenje. Napadi razne vrste, pa cak i da je izdao drzavu. Nekako dodje red i da optuzeni nesto progovori. Pita on sudiju, kako je se neko usudio da njemu pre postojeceg sudjenja u drugoj parnici posalje presudu u kojoj u zaglavlju stoji “u ime naroda” da taj neko njemu presudjue po svom zakljucku u ime tudje? Sudija se u momentu zbuni, i poce kao da mu nesto objasnjava, i da ce naravno i njegova presuda biti izrecena u ime naroda. Na to ce njemu optuzeni:
    – Pa zar vi zaista mislite da nesto radite u ime naroda, kada tako postupate?
    – Ja upravo tako mislim, – odgovori sudija.
    – Dobro, dobro sudija, imate vi pravo da mislite kako hocete, niko vam ne brani, nego ako tako izricete presude u ime jednog citavog naroda, odgovorite mi sata ste vi onda uradili za taj narod? – pita njega optuzeni. Posle ovog pitanja sudija je ostao nem.

    Prblem danasnjeg stradanja nevinih nije nastao dakle juce. On traje mnogo vekova, unazad. Od onog vremena kada je neko smislio teoriju da mu je sve dozvoljeno u ime Boga. Nasrtaj na jednu nevinu zrtvu Vladiku Artemija, pa onda i na ostalo njegovo monastvo, instigatori toga nasrtaja su upravo oni ljudi koji su kako je negde u zimu prosle godine pisao rezimsko glasilo Borisa Juniora iz Beogrdaskog Pasaluka, “Blic” da su daroviti teolozi da bi otisli da studiraju na rimokatolickim univerzitetima i koledzima, potpisivali ugovor o saradnji sa UDB_om. Da, upravo ti koji su te ugovore potpisivali, a bili su to po imenice sledeci: Risto Radovic, alijas Amfilohije, Mirko Bulovic, alijas Irinej, raspop Miras Dedajic, onada pop Radovan Bigovic i naravno Satanasije, tvorac neverovatnog recnika, kojim se ovi “daroviti teolozi” sluze. Svi su oni odlazili dakle uz saglasnost udbe da zavrasavaju studije na Jezuitskim homoseksualnim koledzima. Rezultate tih i takvih “teologa” uveliko sada vidimo. Vidimo ih ne samo kroz reci iz “bogate” prostacke riznice Satanasijeve koje pobroja autor ovog izuzetno dobro osmisljenog odgovora, vec i onih njegovih sumanutih definicija, kao sto je ona da crkva nije pravna ustanova!? Ja za sada ne bih vise. Jer sta dalje govoriti i polemisati sa onima koji ovako delotvore. Ako Crkva nije pravna ustanova, onda po kojim pravilima deluje njena misija i njueno sudstvo po kome ona sudi???

  19. Moj odgovor gospodinu iz Podgorivce bio bi sledeci: Recimo ni ja nisam nikada bio levicar. Ali kada je istina u pitanju nema veze da li ona dolazi od levicara ili desnicara. Pogotovu u danasnja vremena. Busevi, Reganovi, Tacerke i druga desnicarska kamarila, i te kao su se klanjali uz mnoge naravno druge Levicare, Kenedijeve recimo, sefovima vatikanskog homoseksualnog udruzenja. Karakter ljudi se ne ceni prema boji koze, verskoj opredeljenosti, niti pak politickoj orijentacaiji. Vec i naravno po moralnom delovanju, osobe. A ince to sto se pozivate na clanak sAtanasijev pod naslovom Kosara i Dzulija. To tek nema veza s pamecu. Prvo nesretni sAtanasije, naziva Julju gorin Dzulijom. Dakle on nije u stanju da je pravilno po imenu oslovi. A onda jos u njemu on pise takve lazi, da se coveku utroba u stomaku okrene. Pisac donjeg pisma postojecem sefu homoseksualnog udruzenja iz Vatikana za cije je skute prionuo ne samo sAtanasije, vec i svi oni koji se sa njime postapaju, Radovici, Gavrilovici, Bulovici i tako redom je Reks Vejler. Knjzevnik iz Britis Kolumbije, je lavicar. Izvolite i procitajte njegove pismo u prevodu sa engleskog na srpski, pa ga pobite i recite da nije izrekao istinu iako je levicar. Jedno su ekstremni levicari komunisti, i njihovi naslednici poput EUtopista rezima Borisa Juniora iz Beogradskog Pasaluka, na koje se uz put da vas podsetim oslonise “slavni vladike” progonioci Vladike Artemija, a drugo levicari umerenog karaktera. Necete nam jos reci dargi Pekovicu, da su Kurjaci Draskovic i Jeremic, pa onda Jeljcinov imenjak Boris Junior, Dacici i tako redom desnicari???

    Света Издаја

    Писмо Јозефу Ратзингерu од старне књижевника Рекс Вејлера.

    Фебруара 16, 2008.

    Драги Господине Јозеф Ратзингеру: Ви сте папа сада и према La Cavilta Cattolica ви сте ”посредник највише правде, и заштитник оних који су угњетени.”

    Као лидер ваше институције, шта сте учинили да се у оквиру ваше цркве, пред лице правде изведу они који су се огрешили о исту? А шта сте поготову учинили да се жртве ових прекршиоца заштите?

    Коју врсту правде ћете применити за Марциала Мациел Дегуладо¹ за оно што је он нудио њговим студентима ради наводног праштања њихових младалалачких сагрешења, представљајући се да он има папско одобрење за његове прљаве сексуалне радње које је он у знак праштања примењивао на тим истим младим стдентима. Жртве његове бестијалне сатанске игре су вам писале и молиле вас да нешто предузмете. Па онда, шта добро ћете ви понудити тим жртвама.

    Ваше ћутање је издајство тих жртава и издајсто Исуса, који рече. ” Буди као дете.”

    Коју правду би имате да препoручите за 63 фратра педофила, и кардинала Антонија Белкаувуа и Јохна Крола у Филаделфији? Коју правду за оне којма је под вашом директивом прикривн њихов криминал, па су премештани из парохије у парохију да би и даље наставили да наносе зло, те да би се још на тај начин, снабдевали новим жртвама.

    А када кардинал Бернард Лао није могао да скрива више педофиле у његовој арчбискупји, ви сте га сакрили као арчпопа у Басилци Свете Марије у Ватикану. Је ли ово ваша правда? Шта би драга Марија имала да каже? Шта ће те ви урадиди за рањене жртве?

    Како ћете ви компезовати жртве фртатра Бруце Ритера у Њујорку, војног капелана Роберта Пиблеса у Текасау, арчбискупа Јулиуса Петза у Пољској, бискупа Франзихуса Есенбача у Немачкој, и жртве кола содомије које је водило Христово Братство у Канади и Аустралији?

    Господине Ратзингер, ваше стадо очекује свету правду. Ви рекосте да сте разговарали са Богом и да вам је рекао да народ не треба да употребљава кондоме у време када има секс. Шта вам он рече о вашим поповима, бискупима и кардиналима који су злоупотребили милионе невиних широм света? Је ли Бог сугерисао надохнаду за те невине жртве? И какву правду за оне, који су одговорни за овај криминал? А која је та правда за оне који су покрили и сакрили овај криминал? Коју правду применити за вас, који је коловођа (на челу) кола од овога иституциолизованг система злоупотребе деце?

    Не рекосте ама баш ни једну реч како да се помогне и да се удоме ове жртве, а ваше ћутање је као једна ерозија погодила ваше стадо. Хоћете ли се извинути оним поштеним Католицима чија је религија наружена.?

    Да ли можете да сагледате како је овај криминал укаљао име Исуса Христа и свих верољубивих Хришћана? Зар нисте свесни ужаса сваког хуманог бића чија су основна осећања достојанства уздрмана овим криминалом?

    Хуманост изнад свега је неопходна ради духовне правде и основног достојанства. Исус је лечио народ, делио храну, удомљавао сиротињу, и уливао поверење онима који су прогањани. То се зове духовност у пракси. Правда овде и сада. То је правда Христова, Гнадијева и других следбеника правде. Када ви можете понудити онима који пате на овоме свету, те истините почасти Христовог примера?

    Рекс Вејлер.
    ______________
    Рекс Вејлер (Rex Weyler) познаник Лоре Буш из студентских дана, који је када је Ђорђе Буш јуниор изабаран за председника САД написао чувени чланка ”Поручите Лори да је жалим” је аутор писма Holy Betrayal (Света издаја) које је угледало светлост дана заваљујући интелектуалном часопису ”Adbusters” из Ванкивера, у коме Рекс критикује Јозефа Ратзингера за његово прећуткивање сексуалне злоупотребе од старне развратничког римокатоличког свештенства, потсећајућои Ратзингера да је такав његов однос према тим жртвама издаја правде и Христа. Писмо Вејлерово је објављено заједно са још стотинак интелектуалних радова у споменутом часопису у рубрици Највећих Идеаја у години 2008.

  20. Od kada se to gospodine Pekovicu ljudi ocenjuju prema politickoj opredeljenosti, a ne po moralu.

    Ako cemo posteno vasi “vladike” koji su se dali u hajku i odstrel na valdiku Artemija i casno monastvo sa Kosmeta su se oslonili na EUtopisticki rezim Borisa Juniora sefa sada vec Beogradskog pasaluka. Da kojim slucajem rezim Borisa nije manje levicarski nego li pak oni koji pisu u casopisu Pecat? Bar ovi koji ovde pisu nisu izdajnici kao oni drugi, to jest Borisovci. Ono sto je sAtanasije napisao u clanku o Juliji i Kosari, to je takva laz i kleveta tamo iznesena da sto bi nas narod rekao ni pas s maslom pojeo ne bih. A da ne govorimo sto sAtanasije ne zna ni ime gospodje Gorin da napise kako treba. I pisac donjeg pisama sefu vatikanskog homoseksualnog udruzenaj Reks Vajler, knjizevnik iz Britis Kolumbije je levicar. Procitate sta je on napisao u tom pismu pa izvolite i pobijte ga.

    Света Издаја
    Писмо Јозефу Ратзингерu од старне књижевника Рекс Вејлера.
    Фебруара 16, 2008.
    Драги Господине Јозеф Ратзингеру: Ви сте папа сада и према La Cavilta Cattolica ви сте “посредник највише правде, и заштитник оних који су угњетени.“
    Као лидер ваше институције, шта сте учинили да се у оквиру ваше цркве, пред лице правде изведу они који су се огрешили о исту? А шта сте поготову учинили да се жртве ових прекршиоца заштите?
    Коју врсту правде ћете применити за Марциала Мациел Дегуладо¹ за оно што је он нудио њговим студентима ради наводног праштања њихових младалалачких сагрешења, представљајући се да он има папско одобрење за његове прљаве сексуалне радње које је он у знак праштања примењивао на тим истим младим стдентима. Жртве његове бестијалне сатанске игре су вам писале и молиле вас да нешто предузмете. Па онда, шта добро ћете ви понудити тим жртвама.
    Ваше ћутање је издајство тих жртава и издајсто Исуса, који рече. “ Буди као дете.“
    Коју правду би имате да препoручите за 63 фратра педофила, и кардинала Антонија Белкаувуа и Јохна Крола у Филаделфији? Коју правду за оне којма је под вашом директивом прикривн њихов криминал, па су премештани из парохије у парохију да би и даље наставили да наносе зло, те да би се још на тај начин, снабдевали новим жртвама.
    А када кардинал Бернард Лао није могао да скрива више педофиле у његовој арчбискупји, ви сте га сакрили као арчпопа у Басилци Свете Марије у Ватикану. Је ли ово ваша правда? Шта би драга Марија имала да каже? Шта ће те ви урадиди за рањене жртве?
    Како ћете ви компезовати жртве фртатра Бруце Ритера у Њујорку, војног капелана Роберта Пиблеса у Текасау, арчбискупа Јулиуса Петза у Пољској, бискупа Франзихуса Есенбача у Немачкој, и жртве кола содомије које је водило Христово Братство у Канади и Аустралији?
    Господине Ратзингер, ваше стадо очекује свету правду. Ви рекосте да сте разговарали са Богом и да вам је рекао да народ не треба да употребљава кондоме у време када има секс. Шта вам он рече о вашим поповима, бискупима и кардиналима који су злоупотребили милионе невиних широм света? Је ли Бог сугерисао надохнаду за те невине жртве? И какву правду за оне, који су одговорни за овај криминал? А која је та правда за оне који су покрили и сакрили овај криминал? Коју правду применити за вас, који је коловођа (на челу) кола од овога иституциолизованг система злоупотребе деце?
    Не рекосте ама баш ни једну реч како да се помогне и да се удоме ове жртве, а ваше ћутање је као једна ерозија погодила ваше стадо. Хоћете ли се извинути оним поштеним Католицима чија је религија наружена.?
    Да ли можете да сагледате како је овај криминал укаљао име Исуса Христа и свих верољубивих Хришћана? Зар нисте свесни ужаса сваког хуманог бића чија су основна осећања достојанства уздрмана овим криминалом?
    Хуманост изнад свега је неопходна ради духовне правде и основног достојанства. Исус је лечио народ, делио храну, удомљавао сиротињу, и уливао поверење онима који су прогањани. То се зове духовност у пракси. Правда овде и сада. То је правда Христова, Гнадијева и других следбеника правде. Када ви можете понудити онима који пате на овоме свету, те истините почасти Христовог примера?
    Рекс Вејлер.
    ______________
    Рекс Вејлер (Rex Weyler) познаник Лоре Буш из студентских дана, који је када је Ђорђе Буш јуниор изабаран за председника САД написао чувени чланка “Поручите Лори да је жалим“ је аутор писма Holy Betrayal (Света издаја) које је угледало светлост дана заваљујући интелектуалном часопису “Adbusters“ из Ванкивера, у коме Рекс критикује Јозефа Ратзингера за његово прећуткивање сексуалне злоупотребе од старне развратничког римокатоличког свештенства, потсећајућои Ратзингера да је такав његов однос према тим жртвама издаја правде и Христа. Писмо Вејлерово је објављено заједно са још стотинак интелектуалних радова у споменутом часопису у рубрици Највећих Идеаја у години 2008.

  21. Izostavih malopre. Vi napisaste:

    Тврдити да је Англо-америчка “пресуда“ тзв. МСП директноу вези са пензионисањем( или као што Ви и Вама сличниволе да кажу- “прогоном“) Владике Артемија и “његових“ монаха је тешка клевета наше Цркве, Патријарха, СА Сабора и СА Синода.

    Da svakoako, i puno hvala. Vese crkve, vaseg patrijaraha, vasag sabora i sinoda. Ali ne i nikako nase SRPSKE SVETOSAVSKE PRAVOSLAVNE CRKVE. Slazem se sa vama gospodine. Nismo jedno te isto. Vi pripadate tome nemoralu i smetilistu koje je svoje okrilje naslo pod jurisdikciom beogradske patrijarsije. Nije uzalud Ava Justin pisao: ” Begradska patrijarsija je to i zato ja nikada necu recu Srpska Pravoslavna Crkva.” Necu vala ni ja dokle god takvi ptrijarsi, takvi sinodi i sabori njome vladaju.

  22. Komentar na clanak natase Jovanovic
    Odgovor Nataše Jovanović predstalja jedno vrhunsko delo načina kako se da odgovoriti jednom licemeru i primitivcu. Problem nije istina i suština, koja je u sadržini teksta iznesena. Problem nije u tome da se autor, kome odajem veliko priznanje, neće razumeti. Razumeće ga svaki onaj koji realno, i objektivno razmišlja. Razumece ga, i kao što se to vidi iz ovih 15 komentara svak ko je objektivan i pošten.
    Problem je u tome što ga neće i nemogu razumeti baš upravo oni koji bi trebali da ga ponajbolje i ponajviše razumeju. A to su naravno gospoada: Jeftići, Bulovići, Radovići,Gavrilovići, Bigovići i njima slični. Bio sam u prepisci sa gospodinom Radovićem, u nekoliko navrata. Pisao sam kritićki o svima spomenutim i to u jednom sarkastićnom stilu, ponajviše. Čitajući ono što oni pišu, pred oći mi izlaze uvek slike karikatura od ljudi, a ne istiniti i pravi vojnici koji bi trebali da vojuju za očuvanje Spasiteljeve misije. Na žalost tek onda kada ih iskarikirate do te mere, i kada ih u njihovom stilu slikovito opišete i prikažete, tek vas onda takvi mogu, i jedino vas tada razumeju. Reč naravno svakoga, ili podstakne, ili opomene ili pogodi.
    Najviše naravno pogadja reč istine. Najviše im smeta kada ih činjenicama pritisnete i prikujete uza zid. Tek onda pokusavaju da odgovore. Naravno ovaj clanak kao i mnogi drugi posvećen je, mada se samo spominje jedan lažov i izdajnik, mnogim lažovima i izdajnicima, koji su se ogrnuli svesteničkim ruhom. Kako izdajnicima i prodatim dušama objasniti da je izdajnik izdajnik, ma kakvu on uniformu na sebi nosio? Ti ljudi koji na sebi nose crnu mantiju, smatraju sebe da su nedotačivi. Tim stilom se naravno u odgovoru na prethodhodni, članak gospodje Jovanovic, Zoran Jeftić koji se lažno predstavlja kao Atanasije, a ja se ponosim što sam ga prekrstio u Stanasije, služio smatrajuci da će ga ruho, od ništavnog dela zakloniti i spasiti. Ne samo tada, nego to je njegov stil u opšte kada kleveće i napada svoje protivnike i neistomišljenike. To je stili I drugih njegovih saboraca i pristalica. Prepodobni otac Justin je upozoravao, i žalosno je da oni koji sa staze Pravoslavlja skreću nisu u stanju da Avine reči razumeju, da delo a ne ruho uzdiže nečiji čin.
    U ime Boga neki daju sebi za pravo svašta, pa čak i gluvonemu decu da siluju, ali kada ih upitate šta su za Boga takvi učinili tu su narvno tanki sa odgovorom. Jedno dok sam živeo u Beogradu, zatekao sam se u jednoj sudnici kao svedok. Na optuženog se sručilo drvlje i kamenje. Napadi razne vrste, pa čak i da je izdao državu. Nekako dodje red i da optuženi nešto progovori. Pita on sudiju, kako je se neko usudio da njemu pre postojećeg sudjenja u drugoj parnici pošalje presudu u kojoj u zaglavlju stoji „u ime naroda“ da taj neko njemu presudjue po svom zaključku u ime tudje? Sudija se u momentu zbuni, i poče kao da mu nešto objašnjava, i da će naravno i njegova presuda biti izrecena u ime naroda. Na to ce njemu optuženi:
    – Pa zar vi zaista mislite da nešto radite u ime naroda, kada tako postupate?
    – Ja upravo tako mislim, – odgovori sudija.
    – Dobro, dobro sudija, imate vi pravo da mislite kako hoćete, niko vam ne brani, nego ako tako izričete presude u ime jednog čitavog naroda, odgovorite mi šta ste vi onda uradili za taj narod? – pita njega optuzeni. Posle ovog pitanja sudija je ostao nem.
    Tako danas slično rade i ‘junaci’’ iz priče Natašie Jovanović a i drugih autora koji slične teme raspravljaju.
    Prblem današnjeg stradanja nevinih nije nastao dakle juče. On traje mnogo vekova, unazad. Od onog vremena kada je neko smislio teoriju da mu je sve dozvoljeno u ime Boga. Nasrtaj na jednu nevinu žrtvu Vladiku Artemija, pa onda i na ostalo njegovo monaštvo, instigatori toga nasrtaja su upravo oni ljudi koji su kako je negde u zimu prošle godine pisao režimsko glasilo Borisa Juniora iz Beogrdaskog Pašaluka, „Blic“ da su daroviti teolozi da bi otišli da studiraju na rimokatoličkim univerzitetima i koledžima, potpisivali ugovore o saradnji sa UDB_om. Da, upravo ti koji su te ugovore potpisivali, a bili su to po imenice sledeći: Risto Radovic, alijas Amfilohije, Mirko Bulovic, alijas Irinej, raspop Miras Dedajic, onada pop Radovan Bigovic i naravno Satanasije, tvorac neverovatnog rečnika, kojim se ovi „daroviti teolozi“ služe. Svi su oni odlazili dakle uz saglasnost udbe da zavrašavaju studije na Jezuitskim homoseksualnim koledžima. Rezultate tih i takvih „teologa“ uveliko sada vidimo.
    Vidimo ih ne samo kroz reči iz „bogate“ prostačke riznice Satanasijeve koje pobroja autor ovog izuzetno dobro osmišljenog odgovora, već i onih njegovih sumanutih definicija, kao što je ona da crkva nije pravna ustanova!? Ja za sada ne bih više. Jer sta dalje govoriti i polemisati sa onima koji ovako delotvore. Ako Crkva nije pravna ustanova, onda po kojim pravilima deluje njena misija i njueno sudstvo po kome ona sudi i presuđuje???

  23. Владимир

    Владика Атанасије је циганин из околине Драгиња. Не знам зашто то нико не узима у обзир када се говори о њему. Он није никакав *необичан* човјек, неки громадни ум који се запетљао у високој теологији, итд, изгубио компас па се сад понаша бахато и прљаво. Човјек је просто – циганин, па зато говори и понаша се као циганин. И изгледа као циганин, наравно..
    Некако се у нашем друштву подразумијева да је увреда рећи за некога да је циганин, па ваљда зато нико неће да говори о томе. То би била увреда ако бих човјеку који је словен рекао да је циганин, јер бих тиме наравно хтио да му кажем да има одређене карактерне особине које су типичне у циганском народу, а које се код словена сматрају понижавајућим и увредљивим. Међутим, ако за циганина кажемо да је циганин, какве ту може бити увреде? Владика Атанасије просто ЈЕСТЕ циганин. При том не мислим фигуративно – да је словен који се понаша као циганин – него циганин по крви.. који се при том и понаша као циганин (ах, изненађења..)

    И увијек је био исти такав какав је сада. Једнако културан и паметан. Ко вам је крив што сте га осамдесетих прогласили за ауторитет, за “великог теолога којег признаје читав свијет”, па вам се то сад разбија од главу.

  24. Поштована г-це Јовановић изузетно ми је жао, што сте и у свом одговору без одговора, наставили са “новинарском” употребом расколнички коректних чињеница, логике, псеудо-политичких контекста, духовно-идолатризованих поставки и наравно следствено томе закључака!

    Наравно, моја жалост је због Печата, чији сам поносни власник у свих 126. издања, а ако Бог да куповаћу и читаћу наш недељник све до Судњег дана. Поврх тога, поклонио сам у сврхе родољубиве мисије најмање још 200-тинак бројева… Зато ми тако лако пада да Вам се овим путем обратим.

    Са друге стране ме радује Ваш ИСТРАЖИВАЧКИ ДОПРИНОС србском новинарству којим сте свим Србима, како оним једино исправним Артемијевим, тако и оним другим папиним, цијиним (какви су јелте Његова Светост, митр. Амфилохије и наравно испред свих вл. Атанасије) или чијим све не; дали на знање да “ХЕЛИКОПТЕРА” и “ОКЛОПНИХ ТРАНСПОРТЕРА” није било у техничкој подршци синодског Десанта на манастир Грачаницу! Остаје још да нас ослободите фаме да владика Атанасије Јефтић мачорима или мачкама, сазнаћемо тачно, везује свете каноне, Цркве од Истока, о репове…

    Тако сами, мало по мало, раскринкавате адвертајзинг кампању Vilovski&Šaper&Co. против своје Цркве. Јер србски народ добро види и осећа где је ЖИВА И ИСТИНИТА ВЕРА, па се сабира око својих отаца на светој Литургији, иначе би испред Србске патријаршије било 100.000 православних хришћана а не 100 “светосаваца”! Толико их је истина у мало старијем саставу било и када су први пут демонстрирали пре петнаестак година против блаженопочившег Патријарха Павла… Цифре добро знамо да нису мера Истине, као што знамо да Истина није владика Артемије, а ни владика Атанасије, него Христос, Рецепција Цркве је некад дуготрајан и мукотрпан подвиг, који се НИКАДА неће догодити у случају Ваших досадашњих текстова под два због начина на који идете, а под један због места на које сте кренули. Тако да “тмуша и шуша” нису многи који су Једна и Света, него неколицина коју срећемо као Интернет-медија бригаду…

    1. папу нико из Цркве није звао да долази у Србију!
    постоји само црквена дипломатија са церемонијалном реториком (која је “виша математика” за “ревносне” ђаке који нису савладали ни алгебру смирења) и медијска злоупотреба те теме од стране компрадорског режима Б.Т.-а
    2. “екуменизација” коју спроводи вл. Атанасије?!
    најискреније ћу Вас замолити да нам било како ближе представите то езотерично виђење праксе поменутог епископан СПЦ-е…
    3. “јефтино обрачунавање” – добро, ако је на корист, било би занимљиво прочитати антологиска обрачунавања Светих отаца Цркве са јеретицима и расколницима, па чак и међу собом… али нигде и никада у историји Цркве нисмо имали феномен “ревновања” на уличном дијалекту, тако омиљен на интернет-барикадама…

    Драга г-це Јовановић, да ли Ви стварно мислите да Синод и Сабор нису требали да се припремају за разрешавање тешке духовне ситуације у којој се налазила ЕРП-а за време вл. Артемија? Требало је пустити да се организују “одбрана и последњи дани”?! Па да се наши непријатељи још више окористе! НОРМАЛНО је било да се вл. Атанасије НА ВРЕМЕ запути пут Грачанице, Цела Црква је и видела и осећала пастирску бригу и одлучност отаца, па и знала за неопходно и оправдано икономиско “финале”. Бар она Црква која иде у Цркву! Када је фронт већ био проваљен, што није ни чудо с обзиром на симеоновску логистику, онда га је требало скраћивати и прегруписати снаге!

    О да, да не заборавимо, верујем да сте Ви видели неуслове у којима су били косово-метохиски манастири. Да ли је то и због тога што је помоћ од стране, какве да је али србске државе са непотписаним благословом одлазила simeonovskim путевима на другу страну?! Али се увек имало за најскупље мобилне телефоне, бар оне које смо редовно виђали по Београду… итд.исл.

    Искрено се надам, да ћемо са Ваше стране у најскорије време моћи да прочитамо озбиљне аналитичке текстове који не личе на Џулију него на Слободана од Антонића!

    Примите на крају моје поштовење и остајте у сваком добру!

    п.с. а кога су нам то страни па на крају и грчки судови испоручили? нарочито оне који имају и неку позадину која је још за сада скривена…

  25. Nismo ga mi proglasili za autoritet. Proglasili ga gospoda Bulovici i Radovici. A to ste u pravu da je cudno sto je nekom palo napamet da rec Ciganin koja oznacava etnicko poreklo te grupe lutalica zamenjuje nekim drugim recima kao sto je nekavi romi. Kod mene u selu rom covek je copav covek pa ga zovu copo. Zato ja uvek imam problema kada mi neko kaze vidi onogo roma. No u stvari prica o sAtanasiju je jos neobicnija. On ne samo sto je Cigo, nego je kako i sami rekoste kalp na jeziku. Do krajnje mere je takav. Nema on nista sa Bogom niti Hristom povezano. Ali tu je u svakom slucaju da pomogne projezutskom krilu, u SPC, odnosno odstrelnim jastrebovima, Bulovicu i Radovicu. I ova dvojica nisu mnogo bolji od njega. Cak im je recnik gori od sAtanasijevog. Pogotovo Bulovicev. I ne cudi. Bulovic je cak i Bibliju preveo na Ciganski. Zasto je to radio ako i on nije Ciganin? A Radovic. Pa njegovi vode poreklo od Malisora to jest Siptara iz Crne Gore. Odlican dakle tim, koji docekuje saucesnika u njgnusnijem kriminalu sveta, Jozefa Ratzingera, koji je saucestvovao u silovanju gluvoneme dece, da za dve godine od sada dodje u na nekakav teferic u Nis!?

  26. Владимир

    Лука, ви пишете о нечему другом.. Прво, за ову тему је небитно да ли цигане треба звати ромима. Друго, сваког човјека треба поштовати и не спрдати се са њим. Кад владику Атанасија зовете Циго, Сатанасије, итд, тиме само компромитујете себе, јер показујете да немате културе, а његовом угледу не штетите. Баш напротив, кад некога нападате на такав простачки начин, онда му омогућавате да *све* своје нападаче прогласи за простаке итд, дакле компромитујете и људе који умију критиковати образложено и ефектно.

    Ово што сте написали за другу двојицу владика и за католичког папу је, такође, обично лупетање..

  27. Dragi Vladimire,

    Prema gospodinu se gospodski ophodi, a prema primitivcu, njega po svakoj mogucnosti treba zaobici. Medjutim primitivac sAtanasije, je igrom slucaja, i vremena u kome se nalazimo stavio sebi mitru na glavu. Zato i jeste nezaobilazan. Nemojte se mnogo brinuti. Veliki deo svog zivota sam posvetio radu sa ljudima. Pregovorima najvise, i to tamo gde sam ja sedeo vi niste u stanju bili da na takva vrata da pokucate. Ali to ne iznosim da bih sebe uzdigao, vec zato sto sam kroz taj svoj posao naucio da ljudi ne vole stereotipnost, vec vise vole upadice i posalice. Bio sam u prepisci sa mnogim nazovivladikama iz okvira beogradske patrijarsije. Dok sam bio ozbiljan sa njima, odgovora od njih nije bilo. Vas mitropolit a moj mitroprofit Amfilokvije vas Radovic a moj Razdoric, nije ni pomislio da mi na desetak pisama odgovori dok mu nisam u jednom stavio do znanja da je samo zahvaljujuci komunizmu postao “vladika” a da njega nije bilo, ni koze u manastiru ne bih bio u stanju da cuva. Tek mi je tada odgovorio, spominjuci nekakve beslovesne macke, koje svoj izmet u prasinu zatrpavaju. Toliko o njegovoj ucenosti, i moralu.

    No ne bih se vise zadrzavao na tim primitivcima, koji pripadaju jurisdikciji beogradske patrijarsije.

    Vidim da ste u zastitu uzeli vatikanskog dusegubnika, sefa u stvari tog homoseksualnog kluba. Pa kazete vi da ono sto sam o vasem “papi” a mome najordinarnijem kriminalcu, sam izneo nije tacno.

    Rimokatolicki fratar Oliver Ogredi iz Irske, je silovao na stotine decaka koji su mu pomagali u oltaru. Taj sav kriminal je sve prikrivao Jozef Ratzinger jos u vreme dok je bio biskup u Bavarskoj. Izvolite pogledati ovaj link: http://vimeo.com/6835517 pa onda sami sudite.

    A sada procitajte ovaj citat ispod mada na Engleskom koji svedoci o silovanju gluvoneme dece u Vinskonsinu od strane rimokatolickog fatra Lorenca Marfija. Ukupno 200 gluvonemih decaka je ovaj razvratnik silovao, i o tome je blagovremeno bio obavesten Ratzinger, koji i pored stravicnih dokaza, nije ne samo hteo, rasciniti idiota vec je celu stvar nastojao da se prikrije od policije i sudskih organa. Zbog ovog skandala proletos su u Vasingtonu bile ogromne demonstracije, gde su demonstranti nosili parole da Ratzinger zbog saucesnistva u tom kriminalu mora da podnese ostavku. Istom Ratzingeru posle ovoga skandala, je stavljeno do znanja da ako se pojavi u SAD da ce biti uhapsen i sudjen. Tako nesto mu je preceno i u Londonu. Ratzinger je na jesen trebao da poseti Britaniju, ali se sada o tome ne prica mnogo. Najverovatnije, da je poternica iz Londona jos uvek na snazi za njim. Zato ne znam koji su vasi kontraargumenti ovim dokazima, da me napadate da ono sto sam izneo o Ratzingeru nije istina. Voleo bih i ja da to sve nije istina, ali eto jeste sve je to istina, i nije uzalud Ava Justin nazivao rimokoatolicku jeres dusegubnom tamnicom. Kratak je ovo prosor, i moje je vreme ograniceno, pa tako nemogu da vam sve u detalje opisujem, i zbog cega je to sve tako. U njakracim crtama razlog ovoakvoj devijntnosti u sta se Vatikan pretvorio je nacin skolovanja i odgoja tamosnjeg. Na njihove skole, koledze i univerzitete, ne odlaze normalni ljudi. Vec uglavnom oni problematicni. Pogotovu oni koji su seksualno devijantni. Svidelo se to vama ili ne, ali danas je javna tajna da je ratzinger homoseksualca. Uz njega su pristali: Jeftici, Bulovici, Razdorici, Gavrilovici, dakle oni koje vi pokusavate da odbranite.

    Top Vatican officials — including the future Pope Benedict XVI — did not defrock a priest who molested as many as 200 deaf boys, even though several American bishops repeatedly warned them that failure to act on the matter could embarrass the church, according to church files newly unearthed as part of a lawsuit.

    The internal correspondence from bishops in Wisconsin directly to Cardinal Joseph Ratzinger, the future pope, shows that while church officials tussled over whether the priest should be dismissed, their highest priority was protecting the church from scandal.

    The documents emerge as Pope Benedict is facing other accusations that he and direct subordinates often did not alert civilian authorities or discipline priests involved in sexual abuse when he served as an archbishop in Germany and as the Vatican’s chief doctrinal enforcer.

    The Wisconsin case involved an American priest, the Rev. Lawrence C. Murphy, who worked at a renowned school for deaf children from 1950 to 1974. But it is only one of thousands of cases forwarded over decades by bishops to the Vatican office called the Congregation for the Doctrine of the Faith, led from 1981 to 2005 by Cardinal Ratzinger. It is still the office that decides whether accused priests should be given full canonical trials and defrocked.

  28. Nisam znao da sAtanasije ima cak i ugled??? Kakvi li su tek oni kod kojih jedan takav odrpanko i aljkavac uziva ugled!?

  29. Gospodo i gospodje, molim Vas da komentare v.Atanasija ne uzimate kao njegove licno. Nije to on, on to samo generalno, navodi. I moramo to uzeti kao jednu olaksavajucu okolnost, jer ostali iz, jelte, vlasti to isto misle ali ne govore. A da je to tako, vidi se iz toga da se niko nije od tih v.Atanasija, komentara, nije ogradio, cak ni ovlas.

  30. Драго Жарковић

    Живку Пековићу из Подгорице
    Ваша инсинуација о “псеудо изворима и клеветничким тврдњама”, морала би уз извињење јавности бити часно повучена уколико сте частан а неинформисан човек.Ви то наравно нећете учинити уколико сте идолопоклоник па се дивите том гнојавом и “дозлабога” одвратном извору прљавштина,лажи и клевета.Подсетићу Вас на само неке умилне изливе љубави према роду и Богу тј. деци Божјој Вашег идола:
    „Све су то мирашевци, псевдозилоти, секташи, еврослинавци, трабанти, комуњаре, медиокритетски менталитети, скоројевићи, конвулзивни ‘духовници’ и њихови суфлери и епигони, духовни слепци који су веру учили по звездама и месечевим менама, новопечени ‘типичари’, зилоти, маловерни смућени и смушени људи окорелих савести, путујући циркузанти, дојучерашњи удбаши који срамоте храм Божији, црни магови, дозлабога срамне пропалице, неупућени и болесни људи са папистичком ‘непогрешивошћу’ који углас певају будибогзна шта и леже по патосу, људи који имају своје надимке, а не знају ни да бекну, велеучени ‘канонисти’, а уствари дилетанти и секташи, мутиводе и цркворушитељи, фамозни и неславни одметници, безаконици, бесавесници, антидуховници, несрећни народоразбијачи, заведени и незнавени богомољци, слични јеретицима, језуитски инквизитори, шпијуни, огавне уходе и жбирови, бескрупулозни лажљивци, клеветници и подметачи, фанатици који праве халабуку и брукају Цркву, хистерични људи неуротичне ускости, искључивости, незнања и бесловесја, инквизиторски, медиокритетски менталитети, штрајкачи, откачени попови… пљачкашка група, пискарала, шуша и тмуша, лопов…“ Ето,драги Живко,од тих премудрости,којима би позавидео и гадаријски бесомучник,нама се јежи коса на глави.Ми Срби за таквима више нећемо.Није нам драго што је Вама МИЛО да таквих има.Али то је Ваш избор.Идите за њима.Обожавајте их.Величајте их.Али не солите нам памет.Наситили смо се Ваше срамоте.

  31. Драго Жарковић

    ПС Отуда смо радосни што имамо Наташу .И не би њен мали нокат мењали за целог Велибора.

  32. Наташа само тако наставите и будите пример осталим колегама,а даће Бог да и остали устану у одбрану Србије

  33. hm, hmm drzimo stvari pod kontrolom, neposredno !!

    * zgrada Komunisticke Partije amerike nalazi se
    u 26 ulici, izmedju Brodaway-a i 6 avenije a preko puta Srpske
    Pravoslavne Crkve “Sveti Sava” u kojoj je sluzio nas Vladika Sv.
    Nikolaj Velimirovic.*

  34. Рече тамо некакав (вероватно из феле преучених кабинетских теолога удобно заваљених у фотељу и са цигаром у руци): “…припремају за разрешавање тешке духовне ситуације у којој се налазила ЕРП-а за време вл. Артемија”, а ваљда под том “тешком духовном ситуацијом” сматра огромно и константно обнављање монаштва у страдалној и окупираној ЕРП (какво се није видело ни у једној другој епархији СПЦ у задњих 20 година, а што је било трн у оку многим завидницима, а и претња екуменистичким плановима), јер прави монаси, као особе потпуно посвећене Богу, никако се не уклапају у визије новог уједињеног хришћанства под управом папе, а за коју се пожртвовано (уз разне бенефиције) залаже та поменута каста кабинетских теолога и која не преза ни од каквог насиља, подметања, клеветања и манипулисања само да оствари унију са Ватиканом. Ипак им је много дражи јеретик папа од православног епископа Артемија, јер како кажу, папа је “моћан човек”.

  35. Jeste vala mocan je taj sef homoseksualnog kluba iz Vatikana, ali u danasnej vreme samo u jednom U silovanju glovoneme dece.

  36. “Петре”,
    не треба да се преда мном осећаш као озлојеђени, несвршени богослов: нисам формално богословски образован, немам фотељу, дувањење или како би за то рекао Деда Патриаар “кађење нечастивом” нисам никада практиковао… Фела, каста, завидљивост, насиље, подметање, клеветање и манипулисање су изрази добри за краткотрајно потискивање сопствене несигурности и растерећење напетости, али не раде посао…

    “огромно и константно обнављање монаштва” – би по Теби требало да буде кључни аргумент у прилог даље изнете конструкције да су завидљивци и екуменисти дошли главе владици Артемију… “Петре”:
    1. Да ли си Ти избројао колико је то владика Артемије имао монашења, а колико размонашених својих калуђера? А колико други оци наше помесне Цркве? И да ли у ту статистичку обраду улазе и друге манифестације монаховања? Како се тог пребројавања и ИЗВИКАВАЊА нису сетили велики Антоније, Теодосије и Василије, или да ли на Светој Гори имају и нека такмичења тог типа? Боже, прости. Важно је да је то важно једино духу гордости и религиозно-идеолошког самопотврђивања… Здрава и зрела црквеност има “радост и мир у Духу Светоме” као потврду себе.
    2. “Тешка духовна ситуација” чији је почетак у богословско-духовној редукцији Православља (између осталог и на монахократску црквеност која се пребројава и јури са светом на спољашњи пубертетски начин) се нескривено показала на крају у монашком дезертерству, напуштању анти-папистичког фронта који им је био поверен! Резервни положај код “грешног Милоја” је слика и прилика те пара-синагогалне “пожуде за спасавањем и поучавањем” наравно других, као и неизоставног задовољства осуђивања… На том резервном положају се било и онда када је требало стражити на молитвеној линији црквеног фронта ЕРП! Нажалост.
    3. Срећом да то није сва истина о томе шта је владика Артемије оставио на својој катедри, да постоје многи и много тога који и чиме се наставља жива и истинска борба под Његовим Високопреосвештенством… Не дај Господе да се нашим слабостима редукција изведе до расколног краја.

  37. Озлојеђеност се види само у вашим коментарима Срђане, јер због ваше велеучености не можете да сагледате просту истину, а при чему лукаво изврћете чињенице да би се уклопиле у вашу злобну слику о в.Артемију, базирану на дубокој мржњи према њему и његовом монаштву.

    Ваше мудролије само на први поглед (и то неупућенима) могу да изгледају стамене, али довољно је само мало загребати у њихов смисао па да изађе на видело њихова бесмисленост. Нпр. ова ваша лукава реченица: >>Како се тог пребројавања и ИЗВИКАВАЊА нису сетили велики Антоније, Теодосије и Василије<>Важно је да је то важно једино духу гордости и религиозно-идеолошког самопотврђивања<< Дакле, ја као обични верник могу читав живот, по читав дан, да хвалим в.Артемија (као и Антонија, Теодосија и Василија) да су иза себе оставили многобројне ученике, а да то ни најмање не утиче на моју гордост, јер нити сам ја в.Артемије, нити сам његов монах, а нити имам било какве везе нити заслуге за многобројност Артемијевог монаштва, тако да је крајње смешно тврдити да се ја (нико и ништа) гордим тиме што в.Артемије има многобројно монаштво. Заиста смешно. По вама гледано, можда ћу се погордити зато што хвалим и Антонија, Теодосија и Василија због њиховог многобројног монаштва. Дивна вам је логика.

    Међутим, као лаик могу да видим (као што и сви могу да виде) да су у свим епархијама обични људи мање више скоро у истој мери црквени без обзира на надлежног епископа, али зато што се тиче броја монаха по манастирима (као и њиховог односа према верницима) то дубоко зависи од надлежног епископа и лако се може видети. Стога да би се проценило у којој епархији влада здрава духовна атмосфера, довољно је видети где су у највећем броју хрлили људи да се замонаше, јер пре напуштања света да би се посветили Богу, дакле пре тако важне животне одлуке, сигурно су веома добро промислили где и ко их може руководити и научити (нарочито својим личним примером) уском путу стицања врлина да би се приближили Христу Богу уз "радост и мир у Духу Светоме", али таквим као што сте ви то ништа не значи, јер према екуменистичко-реформаторским погледима монаштво је вредно презира.

    И сад ви нама, удобно заваљени у неку фотељу у којој безбрижно мудрујете, тврдите да је у ЕРП за време в.Артемија била "тешка духовна ситуација", без обзира на огроман број људи који су се одрекли свега (чега ли сте се ви то одрекли ради Господа?) да би се баш код в.Артемија замонашили и посветили Господу, а ви нити сте теолог (како сами кажете), а нити сте монах (већ очигледно монахофоб који услед велеучености презире монаштво), али то вам не смета да износите такве (злобне) тврдње, него чак у својој високоумној гордости дајете себи за право и да осуђујете друге да су парасинагога, а при чему, наравно, од толике препамети и не видите да ви некога осуђујете. Таман посла. Мора да сте услед толиког знања непогрешиви.

  38. У горњем коментару грешком је избрисана ова реченица:

    Ваша лукава реченица: >>Како се тог пребројавања и ИЗВИКАВАЊА нису сетили велики Антоније, Теодосије и Василије<< имала би смисла једино у случају да се бројношћу својих монаха хвалио лично в.Артемије, а као што сви знамо он то никад није рекао (на вашу несрећу), осим ако не мислите да сам ја, Петар, уствари в.Артемије.

  39. Поштована г-це Јовановић,

    када се већ јављам још један пут на име реплике једном од коментатора Вашег Одговора, да искористим прилику за малу напомену која Вам може бити од користи. На једном месту сте написали:
    “Колико ми је познато финансиско пословање није део канонске регулативе…”
    Пошто не сумњам у Ваше правдољубље и професионални труд, сматрао сам за корисно да Вас за неку другу прилику подсетим чињенице да су и “финансије” део регулативе Цркве и административно и канонски! Да не одлазимо у Стари Завет, кратко би се могли подсетити Дела Апостолских и бриге око трпеза њубави и удова и сирочади… Већ у најстаријем слоју канонског предања имамо канонске одговоре на уочене проблеме око “финансија”, који су својом систематиком и учесталошћу привукли неопходну пажњу Отаца. И тако кроз векове Цркве и до нашег Устава СПЦ…
    Црква је НЕЗАВИСНА у финансиском пословању од државе како по токовима, “таксама”, књиговођству… све до КОНТРОЛЕ и суда! Слободна је да сама регулише све, или када сматра за неопходно, пре свега због механизама намирења дуга, да предмет да и у руке државе.

    Надам се да ће ово подсећање, уз нека друга употпуњена сазнања дати позитивнију слику са Ваше стране на тешка догађања која сви са молитвемом бригом преживљавамо.

    Примите још једном срдачне поздраве и молитвену подршку да се Ваш труд искористи на најбољи начин на србску корист.

  40. Драги “Петре”,
    желео бих да избегнемо опасност да злоупотребимо наше домаћине и е-простор. који је не само слободарски као истински опозициони компрадорском режиму него и демократски у саборном народном духу, дакле да не правимо билатерални форум… Са друге стране у ширем контексту место тј. став који је Вама запарао уши је од специфичне тежине за поглед на “Вунена времена” и “одговоре”, тако да:

    1. Када не иде благодатна логика тешко иде и формална логика:
    Св.ЈОВАН ЛЕСТВИЧНИК каже: “Када причаш гордиш се, када не причаш гордиш се!” Толико о томе да се Ви не можете гордити са овим или оним “аргументовањем” тј. начином употребе чињеница. Из истинског и живог подвижничког духа извире истинска и жива православна мисао са логиком, која је АНТИНОМИЧНА по форми а спасавајућа по суштини. И она не користи број монашења, нити било шта од “овога света” као ФОРМАЛНИ КРИТЕРИЈУМ православља или духовности… Који иначе и не постоји!
    2. Као “обичан верник”?! Ко су необични верници? Они који имају духовника: а)лаика, б)монаха, в)презвитера, г)јеромонаха, д)игумана, ђ)епископа… Или су то само монаси?!
    Ваш “посао” као хришћанина није да “хвалите” него да благодарите!
    “Слава Господу, колико је христоподобне духовне деце родио Преосвећени…” Христоподобне а не милојеподобне! И запамтите брате да је бројање – “прибројавање” на крају: Ко умре као хришћанин/монах тај је хришћанин/монах.
    3. Ја “презирем” монаштво?!
    Ја могу само да плачем што неки оци и братија нису за Трпезом Очевом, него скупљају жиреве, док чувају свиње непоГрешном Милоју. Боже сачувај да…
    Монаси својим монашким заветовањем потврђују завете које су дали као и сви други хришћани на светом Крштењу, и у овом животу се труде на себи својствен начин да их узорно испуне, тако пројављујући да је њихов живот заснован на и да је у Будућем Веку…
    И они који нису у манастирској насеобини, ако су хришћани “напустили”(види одрицања) су “овај свет”, а и једни и други се спасавају у њему… И једни и други “излазе” у Град који ће доћи, у светој Литургији, а не у својим индивидуалистичким одушевљењима!
    Тако поштујем монашки и брачни начин живота као иконе=символе= тајинства будућег Вечног живота…
    Цркве никада није било без монаштва(св.Претеча и Пресвета Богомајка) и красиће је до Судњег дана.
    Јел ово све било по “канонима”?
    Проблем је да се монаштво доживљава ваноргански: а то се догађа увек када се Православље редукује, своди са Царства на било шта или кога у свету… да служи за идеолошко поткрепљивање ставова.
    4. “тешка ситуација” је конкретно био тајни или тихи раскол мањег дела ЕРП са, не овим или оним Синодом, него Црквом као Црквом! И да Косово и Метохија нису окупирани, и да је Римски епископ православан и да нема јереси римоцентричног и женевског екуменизма и да је све у Литургији затворено “тешка духовна ситуација” би била акутна упала, која би тражила лек и видање.
    5.Господе исцели. И дођи!

  41. *Лука, ви пишете о нечему другом.. Прво, за ову тему је небитно да ли цигане треба звати ромима. Друго, сваког *……hm, hmm da li si siguran…? Pa to smo *apsolvirali* u *Rvatskoj*..hm, hmm..Srbin ili Vlaj..? cesto *sporki vlaj*..novi nazivi, novi nacini razmisljanja…? Aaaa, nisu to *oni*, tosu Rooomi…da ne duzim…e, iz to *necemu drugom* desava se sve..sto nas tisti..a, o trenutno..Zukorlicu, ne bih, nije *tema*..dobro, nije ciganin, nije rom, nije srbin,bosnjak,…hm, hmm ali je *nasrtljiv*..

  42. Просто је фасцинантна ваша упорност у извртању чињеница Срђане. Нико не тврди да је број монаха критеријум православности, нити неко тврди да је нпр. Артемије православнији од Филарета, већ број монаха наводим као доказ да је ваша тврдња о “тешкој духовној ситуацији у ЕРП за време Артемија” једна тешка небулоза. Ваљда људи који се одричу (али заиста, а не апстрактно као ви) овога света ради Господа, боље знају од вас (који филозофирате удобно заваљени у “фотељу”), да ли је негде тешка духовна ситуација или не.

    Кажете:
    >>Ваш „посао“ као хришћанина није да „хвалите“ него да благодарите!<<
    Е хвала вам што ме благородно подучисте мада то уопште није ни тражено од вас, али тако је то кад гордост не да мира.

    Елем, можете ви причати колико хоћете да су монашки завети исти као и завети приликом крштења, али то једноставно није истина. Од лица које се крсти захтева се одрицање од сатане, покајање и право вероисповедање, док монах даје завете безбрачности, сиромаштва и послушности свом духовном оцу, тако да је то огромна разлика у тежини завета. Али можда је вама ипак удобније (за вашу савест и самовредновање) да и даље наставите да мислите како монаси нису ништа већи пред Богом од нас обичних верника (хришћана који нисмо монаси нити смо у јерархији Цркве), јер одрицање од материјалног богатства, као и породице, изгледа по вама, једнако је неким ситним одрицањима обичних хришћана у "овом свету". Е па није тако. Није без разлога нити случајно што се монаштво назива ангелским образом, јер се монах практично уподобљава самим анђелима, али вама то свакако ништа не значи, јер колико поштујете монаштво види се кад га декларишете некаквим "индивидуалистичким одушевљењем". И Шмеман би вам позавидео на тим речима.

    А тек вређање грешног Милоја (као и монаха), достојно је титуле истакнутог борца новотарско-екуменистичког "православља" по којем ако не волиш папу, Зизијуласа, Шмемана и домаће непогрешиве "апостоле" екуменистичких новотарија, онда си мрачњак, зилот, фанатик, секташ и бедник који је вечито крив и којем се покајање никако не признаје, јер то тако кажу љубвеобилне, преучене и непогрешиве персоне.

    Такође, што се тиче "раскола" јасно је да екуменисти гурају многобројним неправдама и провокацијама в.Артемија у раскол, да би оправдали своје безакоње и гажење Светих канона, али ма колико викали о томе, в.Артемије, а нити његови монаси нису у расколу нити су икада били ма шта год мислили о томе кабинетски теолози (и даље удобно заваљени у своје фотеље). Лаж поновљена и хиљаду пута и даље је лаж, јер раскол представља ПРЕКИДАЊЕ сваког богослужбеног, односно ЛИТУРГИЈСКОГ и КАНОНСКОГ ЈЕДИНСТВА са Црквом као Црквом (па био то онај или овај Синод) и то се никад није десило у ЕРП, нити "тајно" нити "тихо", тако да све друго су само безочне и бестидне лажи екумениста-новотараца (који узгред газе свој основни завет са крштења о вери у ЈЕДНУ Свету Саборну и Апостолску Цркву приликом исповедања римокатоличке јереси за Цркву и то "сестринску", а да не причам о њиховом признању примата папи и заједничких молитви са инославнима).
    Заиста, Господе исцели. И дођи!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *