IV BATAJ Srbija je okupirana, a De Gol je oskrnavljen

Piše Iv Bataj

Povodom izjave Tima Džuda za Radio Slobodne Evrope da bi interes Srbije bio da pronađe svoga De Gola i prizna nezavisno Kosovo, francuski geopolitičar Iv Bataj objašnjava zašto je pozivanje na slavnog francuskog generala u slučaju Kosmeta istorijski pogrešno i politički nepošteno

Srbiji nikada ne daju da bude u pravu, čak i kada ona to u stvarnosti jeste. To je utisak koji se stiče posle stava Međunarodnog suda u Hagu, koji je nekada smatran ozbiljnom institucijom. Očigledno da je to vreme prošlo. Jednostranost sudija u kosovskom konfliktu pokazala je da je od integriteta ove institucije ostao još samo puki mit.

ZLONAMERNA ANALOGIJA
Ako proučite profil tih četrnaest sudija koji čine sud, ne možete a da ne uspostavite vezu između njihove nacionalnosti i političke orijentacije njihovih zemalja u konfliktu oko Kosova. U stvari, postoji jasna cirkularnost: sve sudije Međunarodnog suda koje su u svojoj presudi odobrile krađu Kosova i Metohije od Srbije, sami upravo pripadaju državama koje su priznale lažnu nezavisnost KiM. Izuzetak je jedino marokanski sudija, verovatno zato jer je dobio uputstva da ne ugrožava interese Maroka u bivšem „Rio de Oro“ (zapadna Sahara), koju potražuje Mauritanija, a na koju  je bacio oko i Alžir. Što se tiče deset sudija koji su glasali protiv Srbije, može se primetiti da su to isključivo elementi koji direktno potiču iz anglosaksonskog sveta (kao što su britanski i novozelandski sudija, zatim „američke“ sudije) ili „francuski“ sudija  rođen u  Bratislavi ili Aleksandriji, a zatim angloameričke mekušne igračke kojima se lako upravlja iz Sijera Leonea i Somalije, zemalja koje uopšte nemaju svoj pravni sistem. Jedno je izvesno, sve sudije koje su zauzele stav protiv Srbije, dobro su proceđene kroz institucije Vašingtona i Londona, gradova u kojima se studiralo ili prolazilo kroz „staževe“, a potom su od Angloamerikanaca stizale povlastice i napredovanja. Što se tiče meksičkog sudije, on je čovek Fondacije Rokfeler.
Čim je Srbija objavila da će političku stvar oko Kosova podići na nivo međunarodnog Suda, brže bolje napravljene su izmene u sastavu sudstva. Takođe, budući da je krajem juna zamenjena, sudija Kineskinja (stav njene zemlje o Kosovu dobro je poznat!), tobože slučajno, nije mogla da glasa.
Budući da je Tim Džuda, čovek koji je predstavljen kao ekspert za Balkan, u svom intervju za Radio Slobodne Evrope, napravio pogrešnu analogiju sa De Golovom politikom pomenuvši sever Afrike, ja, pre svega kao degolista, a zatim i kao Francuz koji je živeo u Alžiru, osećam obavezu da na deklaracije i poređenja ovog čoveka javno odgovorim i pokažem zašto su ona potpuno pogrešna.
Naime, Tim Džuda u svom intervjuu tvrdi da bi interes Srbije bio da pronađe svoga De Gola i prizna nezavisno Kosovo.
Kao dete francuskog sudije, od svog ranog detinjstva pa sve do nezavisnosti Alžira živeo sam u njemu i situaciju oko Alžira poznajem jednako dobro kao i onu oko srpskog Kosova i Metohije. Poznajem je jednako dobro kao što poznajem istoriju Francuske i istoriju Srbije.
Zato pođimo redom.
Moj prvi stav povodom izjava Tima Džude jeste: SRBIJA JE OKUPIRANA, A DE GOL JE OSKRNAVLJEN.
Ime našeg velikog generala De Gola često se u poslednje vreme na različite načine zloupotrebljava i zato sam  dužan da neke stvari istorijski objasnim. Čudno je čuti jednog Engleza koji do sada baš i nije pokazivao neko veliko poznavanje srpske istorije, kako odjednom na Balkanu priželjkuje pojavu nekog „srpskog De Gola“ koji bi rešio problem Kosova. POZIVANJE NA GENERALA DE GOLA U OVOM SLUČAJU JE ISTORIJSKI POGREŠNO I POLITIČKI NEPOŠTENO. Takođe nije slučajno što te izjave prenosi baš Radio „Slobodna Evropa“, radio koji je davno u Pragu osnovala CIA i koji, pored američkog Kongresa, i dalje finansiraju američke fondacije, tipa fondacije Soroš.

KOSMET NIJE ALŽIR
Izjave Tima Džude i poređenje situacije oko Alžira sa problemom Kosova, neodrživi su iz više razloga. Navešću u tom smislu nekoliko argumenata, koliko logičkih, toliko i istorijskih, pravnih i političkih.
1. Prvi argument protiv onoga što Tim Džuda izjavljuje o Kosovu i Metohiji tiče se  geografije. Između Francuske i Alžira nalazi se Sredozemno more. Iako Alžir nije mnogo udaljen od Francuske, on se ipak nalazi na jednom drugom kontinentu. Ono osnovno što treba znati, to je da ALŽIR JESTE BIO FRANCUSKI, ALI ON NIKAD NIJE BIO FRANCUSKA. Za razliku od toga, Kosovo je uvek imalo teritorijalni kontinuitet sa Srbijom, jer je KOSOVO BILO I JESTE SRBIJA.
2. Drugi argument nastavlja se na prvi i tiče se istorije koja je Anglosaksoncima obično manje važna. I pored toga što su različiti režimi i različite administracije ucrtavali svoje granice, KOSOVO IPAK PRIPADA SRBIJI OD SREDNJEG VEKA. Za razliku od toga , Francuska se u Alžiru nastanila tek od 1830. godine. Ovo je vreme poslednjih kolonijalizacija, koje su carstva davala većini evropskih zemalja. Mi u Francuskoj obično kažemo da su Francusku stvorili Kapesijanski kraljevi (kraljevi iz dinastije Kapeta). NACIONALNI NEKROPOLj KRALJEVA FRANCUSKE NALAZI SE U SAN DENIJU PORED PARIZA, A NE U ALŽIRU. NASUPROT TOME , SRBI SU ODUVEK NA KOSOVU I METOHIJI, I RELIKVIJE RANIH SRPSKIH KRALJEVA VEZANE SU ZA KOSOVO, ŠTO SVEDOČI O KOSOVU KAO O PRAVOJ ISTORIJSKOJ KOLEVCI SRPSKOG NARODA. Alžir to u odnosu na Francusku – nikada nije bio.
3. Treći argument je argument istorijske manjine i većine. Francuzi su u Alžiru uvek bili manjina, a evropska populacija oko 1960. godine, zajedno sa francuskom vojskom tamo nije premašivala 1.400.000 stanovnika. ZA RAZLIKU OD TOGA, NA KOSOVU SU SRBI DUGO BILI UPRAVO VEĆINA. Međutim, strana osvajanja, etnička čišćenja i egzodusi, kao i nekontrolisano useljavanje populacije sa visokim natalitetom, vremenom su izmenili etničku strukturu kosovske regije u korist albanske populacije. MEĐUTIM, SRBI ZA OVAKVU EVOLUCIJU DOGAĐAJA NISU NI ODGOVORNI NI KRIVI. Francuski Degolista Andre Malro, bivši ministar kulture, Jugoslovenima, odnosno Srbima već 1975. godine stavio je do znanja da nešto kod njih nije u redu. Malro je u to vreme govorio: „Vaše granice su porozne, a danas je jedina za imigrante otvorena granica u Evropi upravo granica sa Albanijom. Vi ste ludi i srljate u katastrofu, imaćete vaš Alžir u blizini vašeg Orleana.“ To su bile reči Malroa, hteo je da kaže da je za nas Francuze Alžir daleko od Pariza (istorijski gledano – Orleana), ali da će vama problem Kosova biti i te kako blizu Beograda. Malroovo poređenje sa Alžirom bilo je tehničke prirode, ali on je već tada uvideo neprirodnu demografsku opasnost koja se nad tom srpskom regijom nadvijala.
4. Četvrti argument je argument teritorijalnog integriteta, odnosno razbijanja države. Analogija Tima Džude je logički potpuno pogrešna, jer i ako je general De Gol dao nezavisnost Alžiru KAO BIVŠEM FRANCUSKOM POSEDU, on  je uvek branio integritet nacionalne teritorije. De Gol se 1940. sklanja u London jer je francuska teritorija po ko zna koji put okupirana od strane Nemaca. De Gol u Londonu ne organizuje kolaboraciju, već otpor. Ubrzo zatim, upravo Englezi i Amerikanci postavljaju mu prepreke. Zato je politički veoma teško zamisliti nekog „srpskog De Gola“ koji bi sada, kako to Tim Džuda shvata, trebalo da postane poslušnik upravo sila koje su razbile bivšu Jugoslaviju i Srbiju od 1991. godine do danas: evropska unija pod kapom AMERIKE, NATO-a i USA IMPERIJALIZMA.
Ukratko, KOSOVO I METOHIJA NISU ALŽIR, NEGO SRPSKI ALZAS I LOREN, A NJEGA DE GOL NIKADA NE BI DAO NEMAČKOM OKUPATORU! TO JE PRAVA ANALOGIJA A NE ONA KOJU PRAVI TIM DŽUDA! Uostalom, čuveno je De Golovo suprotstavljanje NATO-u. Kada De Gol Francusku povlači iz udružene komande NATO snaga 1966. godine, on ovaj čin od ogromnog istorijskog značaja objašnjava željom da Francusku izvuče iz ANGLOSAKSONSKE, PRE SVEGA AMERIČKE VOJNE KOMANDE. U istom pravcu bila je i De Golova želja da Francuska poseduje nuklearnu energiju.

SRPSKA JOVANKA ORLEANKA
Čak i ako ne kažemo da bi u ovom poslednjem balkanskom ratu, general De Gol geopolitički svakako stao na stranu Srba, može se slobodno reći da on Francuskoj vojsci ne bi dozvolio da učestvuje u agresiji protiv Jugoslavije i Srbije pod komandom NATO-a, a vođene američko-engleskim imperijalizmom i nemačkom osvetom za Drugi svetski rat. Realno je pretpostaviti da bi general De Gol u tom slučaju u potpunosti upotrebio snagu i težinu pete po redu nuklearne sile na svetu DA BI TAKAV RAT SPREČIO i našao način da OČUVA NEZAVISNOST I INTEGRITET JUGOSLAVIJE I SRBIJE.
5. Peti argument odnosi se na spoljnu politiku i geopolitičku viziju Francuske i spoljnu politiku današnje Srbije. General De Gol nije tek tako dao nezavisnost bivšem posedu Alžiru. Poznato je da su mu i Francuzi iz Alžira i oni iz Metropole ovo zamerali, a zna se i kakve je probleme imao i sa komandom francuske vojske. Ali, general je ovaj čin sam objasnio: trebalo je stvoriti jaku državu koja će počivati na nuklearnoj disuazivnoj snazi i jakim institucijama Pete Republike. De Gol je želeo unitarnu državu, kraj dolarske hegemonije, kao i francuski kulturni i diplomatski uspon. Upravo zbog toga njega su federalistički i atlantistički krugovi predstavljali kao „nacionalistu“ stare škole. Ali, sve je to bilo smišljeno da bi se diskreditovao njegov projekat koji je Vašingtonu i Londonu zadavao ogromne brige. De Golova Evropa nije bila samo zona proste slobodne trgovine kao što je to današnja briselska Evropa, niti je bila američka kolonijalna zona, već je to bila jedna velika geopolitička ideja okupljanja najveće moguće ujedinjene Evrope naroda i nacija. Takva Evropa, velika Evropa sa Rusijom, trebalo je prema viziji De Gola da se prostire od Atlantika do Urala.
Spoljna politika Francuske trebalo je da počiva na francusko-nemačkom pomirenju i na saradnji sa Rusijom (pa makar to bila i Sovjetska Rusija).
Takođe je bila važna vizija međusobnih interesa sa arapskim svetom, nezavisno od američko-izraelske politike. UPRAVO U TOM KONTEKSTU DE GOL VRAĆA NEZAVISNOST BIVŠEM FRANCUSKOM POSEDU ALŽIRU.
Kao Francuz koji je svoje detinjstvo proveo u Alžiru, sam pripadam jednoj generaciji koja je generalu zamerala što nas je vratio u Francusku. Ako je Francuska sebi približila Gvijanu, mogla je svakako i Alžir. Mi smo u Alžiru živeli prijateljski sa tim narodom, koji i danas u ogromnom broju hrli u Francusku. Kao i stotine hiljada mojih zemljaka, i ja sam na palubi jednog broda detinjim suznim očima gledao napuštanje severa Afrike gde smo imali mnogo prijatelja. Ostavili smo sve: kuću, prirodu, prijatelje i afričko sunce i sa jednim koferom preko mora došli nazad u Francusku. Zato znam šta znači biti izbeglica u bilo kom pravcu, znam šta znači biti onaj ko gubi zemlju i pejzaž svog detinjstva.
Ali, ja sam takođe, živeći kasnije u Kanadi prisustvovao generalovom istorijskom uzviku: „Živeo slobodni Kvebek!“, koji nije bio ohrabrivanje separatističkog pokreta, jer je Kvebek već odavno bio francuski. Ovaj čin traženja slobode za francuski Kvebek bio je samo traženje pravde istorije.
Okupirane, otete i ukradene teritorije moraju kad-tad da budu vraćene svom vlasniku, odnosno narodu od kojeg su otete. I KOSOVO, I REPUBLIKA SRPSKA, I REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA I CRNA GORA SU SRPSKE TERITORIJE. Srpski De Gol kojeg priziva Tim Džuda ne može dakle da bude ni kolaboracionista, niti onaj ko likvidira i napušta srpske zemlje, već SAMO NJIHOV OSLOBODILAC.
A ako se srpski De Gol kojeg Tim Džuda uzaludno traži u sadašnjem predsedniku Srbije ne pronađe, možda će se pronaći neka srpska JOVANKA ORLEANKA. Posle toliko zla koje je učinjeno Srbiji, tako nešto će Srbiju svakako jednog dana snaći. Ali ni srpski De Gol, niti srpska Jovanka Orleanka svakako neće slušati naredbe ili savete atlantističkih lopova zemljokradica!