ALEKSANDAR ĐAJA Žaoka

Piše Aleksandar Đaja

I pored propasti jedne kvazipolitičke strategije odbrane Kosmeta i Srbije u Hagu, umesto radikalnog zaokreta i promene „cele ekipe“, isti ljudi, sa još gorom strategijom, sada idu na Generalnu skupštinu, podnoseći predlog nove Rezolucije o KiM – znajući da stavljaju glavu na panj: ali ne svoju, već našu!

Četiri meseca posle usvajanja u Skupština Srbije Deklaracije o osudi zločina nad Muslimanima u Srebrenici, koju je predložila vladajuća koalicija, predvođena Demokratskom strankom predsednika Srbije Borisa Tadića – druge deklaracije, o osudi zločina nad Srbima u ratu na prostorima bivše Jugoslavije, još uvek nema! Gotovo da je više niko i ne spominje, iako je svojevremeno obećano da će ona odmah biti donesena posle deklaracije o Srebrenici!
Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, izjavio je tim povodom da ne postoji konsenzus o deklaraciji kojom bi Skupština Srbije osudila zločine nad Srbima. Marković je rekao da je problem i u vladajućoj koaliciji i u opoziciji, jer svi zastupaju stranačke interese i „oštro“ zapretio: „Ukoliko do septembra ne dođe na dnevni red deklaracija u kojoj će se osuditi zločini nad Srbima, mi ćemo da vidimo šta ćemo da radimo!“

PRESTRAVLJENI – ZBRISALI NA LETOVANJE
Razume se, te pretnje su se poslanici smrtno uplašili, te su u četvrtak, 29. jula ekspresno usvojili sramni amandman Vladana Batića na izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojim su poslanicima omogućili da zadrže po dve fotelje do kraja mandata – i zbrisali na letovanje! Poslanici „Za evropsku Srbiju“ podržali su ovaj amandman kako bi, pre svega, obezbedili dvostruke funkcije za svoje kolege u Skupštini Vojvodine. Koalicija SPS-JS ga je podržala zbog lidera JS i gradonačelnika Jagodine Dragana Markovića Palme. Amandman su podržali i poslanici G17 plus da bi Veroljubu Stevanoviću omogućili da ostane i poslanik i gradonačelnik Kragujevca. A, samo pre izvesnog vremena, predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković istakao je u svom dobro poznatom maniru „kristalno jasnog izlaganja“, da će Vlada i državni organi pružati punu podršku Agenciji za borbu protiv korupcije i doneti „planove integriteta“ u skladu sa smernicama i rokovima koje odredi Agencija. Bojim se da su narodni poslanici pomislili da su „planovi integriteta“ nešto kao, što bi rekao Lane Gutović u „Tesnoj koži“, „ordever“, iliti „Lepa Brena za četiri osobe“ – te su tako i glasali! Nije pomoglo ni to što je direktorka Agencije Zorana Marković pozvala predsednika Srbije Borisa Tadića da ne potpiše izmene ovog zakona, jer ozbiljno dovode u pitanje kontrolu vlasti. Predsednik Srbije je, međutim, „teška srca“, taj zakon, ipak, potpisao…
A samo pre petnaestak dana, srpska vlast je doživela „težak nokaut“ od Međunarodnog suda pravde u Hagu, koji je u odgovoru na pitanje srpskih vlastodržaca, da li je Deklaracija o proglašenju nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom – hladnokrvno odgovorio da jeste. Takođe, onako usput, Britanci su lupili i „dangu“ srpskom „demokratskom režimu“, odbivši da izruče Ejupa Ganića, s obrazloženjem da u Srbiji ne bi imao pravno, nego političko suđenje. Prevedeno na jezik „ulice“ to bi značilo da oni otvoreno tretiraju Srbiju – kao „banana državu“! Ovim je, čini se, naročito bio pogođen predsednik Tadić, koji je u svoje lično ime i u ime građana Srbije (mada mi to nismo od njega tražili), izrazio najdublje „zaprepašćenje“! Da li je neko zbog toga pozvao britanskog ambasadora i uručio mu zvanični demarš Republike Srbije?

IGRA ŽABE I ŠKORPIONA
Gotovo da je nemoguće prebrojati sve političke i ekonomske poraze sadašnje srpske „demokratske oligarhije“ poslednjih godina, koje su dovele celokupan srpski narod na „dno dna“ moralnog integriteta, ljudskosti, dostojanstva, materijalne egzistencije, siromaštva i, prvi put u istoriji Srba – bukvalnog gladovanja – a bez ikakvih političkih, moralnih ili, eventualnih, krivičnih posledica po njihove aktere. Štaviše, i pored očigledne katastrofalne propasti jedne kvazipolitičke strategije odbrane Kosova i Srbije u Hagu, umesto radikalnog zaokreta i promene „cele ekipe“ – isti ljudi, sa još gorom strategijom, sada idu na Generalnu skupštinu, podnoseći predlog nove Rezolucije o Kosovu – znajući da, zapravo, stavljaju glavu na panj – ali ne svoju, već našu! I u tome je najveće licemerje i demagogija njihovog predugog političkog tumaranja po našim dušama i razaranja srpskog nacionalnog bića! Da li će neko i posle „crnog septembra“ i našeg novog samoubilačkog pohoda ka Generalnoj skupštini UN podneti ostavku, ili biti smenjen? Mislim da će, ovoga puta, to zaista biti nužno…
U kultnom filmu Nila Džordana, „Igra plakanja“, oteti britanski vojnik, svom čuvaru, vojniku IRE, priča sledeću priču: „Otrovni škorpion dođe na reku, ali, kako ne ume da pliva, zamoli zelenu žabu da ga na leđima preveze na drugu obalu. Ne dolazi u obzir – odgovori žaba – ti ćeš da me ubodeš! Ma, jesi li ti luda – na to će škorpion – ako te ubodem, oboje ćemo da potonemo i da se udavimo u reci!… Žaba pristane i sa škorpionom na svojim leđima otisne se ka drugoj obali. Međutim, negde na sredini reke, žaba oseti kako joj se škorpionova žaoka sve više zabada u stomak…. Hej, šta to radiš? Znaš da ćemo oboje da se udavimo!… Znam – odgovori škorpion – ali, ne mogu da odolim. Ne umem drugačije!“
Dokle ćemo da ih nosimo na svojim leđima, kad znamo – za žaoku?

2 коментара

  1. Avatar

    hm, hmm…*nije Haso bolan riba…to sam se ja pricvrstijo da nepanem i udavim se…*

  2. Avatar

    Ha , ha Lune , dobar ti je komentar .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *