ALEKSANDAR ĐAJA Vučji čopor

Piše Aleksandar Đaja

Deviza „Pređimo s reči, na dela“ u „obradi“ nove tzv. demokratske „petooktobarske vlasti“, glasi: „Pređimo s reči na – još više reči! Ništa ne koštaju, a ovaj jadni, napaćeni i zombirani srpski narod, ionako nema vremena, ni dovoljno želudačne kiseline da bi svario cinizam njihovih reči, već samo misli o tome kako će da preživi sutrašnji dan

Naučnici jedne američke laboratorije analiziraće genetski kod Ozija Ozborna ne bi li otkrili kako je britanski roker još uvek živ, iako je decenijama neumereno konzumirao drogu i alkohol. Stručnjaci kažu da bi njegov stil života najverovatnije ubio svakog „običnog“ čoveka, a i sam pevač, koji sebe opisuje kao „medicinsko čudo“, rekao je da ne razume kako je ostao živ posle 40 godina takvog života. Ozi Ozborn je priznao da je u jednom periodu života pio četiri flaše konjaka, „onesvešćivao se, budio i nastavljao da pije“.
Prosečan Srbin, naravno, nikada nije pio „četiri flaše konjaka dnevno“, niti je konzumirao drogu, barem ne u tolikoj količini – ali su ga zato 1999. godine, Amerika, NATO i zemlje zapadne demokratije, članice EU, u koju se toliko trudimo da uđemo, zasule sa takvom količinom „praha sa osiromašenim uranijumom“, da bi ona ubila – ne samo Ozija, već i Kita Ričardsa, Roni Vuda ili Igi Popa, zajedno i istovremeno! Pa, ipak, „prosečan Srbin“ je i dalje, pomalo, živ – mada, u sve manjem broju!

HUMANI KAPITAL
Nekako u vezi s tim, ministar za dijasporu Srđan Srećković lucidno je prošle subote u Beogradu zaključio da Srbija mora u potpunosti da iskoristi ljudske resurse kojima raspolaže, jer je to jedini segment društva u kojem ne zaostaje za drugim zemljama. „Humani kapital je zapravo naša najveća komparativna prednost u odnosu na  zemlje u okruženju“, rekao je Srećković na Generalnoj skupštini Organizacije srpskih studenata u inostranstvu. Dodao je da mladi ljudi iz Srbije koji žive u inostranstvu tamo stiču velika profesionalna znanja i „zapadni način razmišljanja“, koji je Srbiji potreban da bi još brže i bolje reformisala društvo.
„Ljudski resursi“, „humani kapital“ – Bože, govore li političari ovako prefinjenog  literarnog talenta o ljudima, ili o silosima za stočnu hranu? Još kada se tome doda preko potreban „zapadni način razmišljanja“ koji naši mladi ljudi treba da iz dijaspore donesu u Srbiju – galimatijas je kompletan! Jer, ministar Srećković, takoreći u istoj rečenici, prvo govori o tome da naši ljudi imaju superioran način razmišljanja, a zatim, „tri reda ispod“ – da taj način razmišljanja, zapravo, ništa ne valja i da ga treba uvesti sa Zapada!
Drug Tito i stari komunisti su nekada govorili: „Pređimo s reči, na dela“. To je nama, tada mladim ljudima, delovalo kao izanđala fraza (uglavnom je to i bila), te smo se posprdno odnosili prema njoj. Danas, međutim, deviza nove tzv. demokratske „petooktobarske vlasti“, glasi: „Pređimo s reči na – još više reči!“ Ništa ne koštaju, a ovaj jadni, napaćeni i zombirani srpski narod, ionako nema vremena, ni dovoljno želudačne kiseline da bi svario cinizam njihovih reči, već samo misli o tome kako će da preživi sutrašnji dan. Ovakva „politička strategija“ satiranja sopstvenog naroda od strane aktuelnog srpskog režima, sigurno nije plod poznavanja Šekspirovog „Hamleta“, u kome na Polonijevo pitanje: „Šta to čitate, kneže“, Hamlet odgovara: „Reči, reči, reči“… Ona je odraz bahatosti, neodgovornosti i neukosti srpskih vlastodržaca na ekonomskom i političkom planu, gde, za razliku od Hamletovog „ludila“, u kome Polonije prepoznaje „da u njemu ipak ima nekog sistema“ – ovde nema ničega!

RESURSI KOJI „SUSKAJU“
Srbija je postala jedna velika Patnja, u kojoj njeni sapatnici nisu sasvim sigurni jesu li još uvek živi? Ne znam da li ste skoro na ulici primetili, kad se neka osoba starija od 18 godina – onako, od srca nasmejala?
Istina, stanovnici Srbije više ne mogu da se pohvale blistavim osmehom, od kad su pre četiri godine „demokratske vlasti“ stomatološku zaštitu za većinu populacije isključile iz paketa obaveznog zdravstvenog osiguranja. S toga se danas kod zubara ide još ređe – jer usluge privatnih stomatologa, papreno koštaju! Poslednja istraživanja pokazuju da svega 8,5 odsto odrasle populacije ima sve zube, 9,3 odsto nema nijedan svoj zub, dok četvrtini populacije (26,6 odsto) nedostaje više od 10 zuba. I, kao da nije bilo dovoljno što za svoju platu, u samoposlugama, „ljudski resursi“ i  „humani kapital“, ne mogu da kupe gotovo ništa, sad su postali i – krezubi! Pa, kako, kao takvi, da usvoje „zapadni način razmišljanja“? Da „suskaju“…?
Ipak, da ne bi baš sasvim ispali iz trenda „prosvećene i demokratske EU“, koja će u svoje redove da nas upiše „kad bandera prolista“, predsednik Srbije Boris Tadić primio je početkom jula delegaciju gej i lezbejskih organizacija iz Srbije i podržao održavanje Parade ponosa u Beogradu. „Zajednički je ocenjeno da će održavanje Parade ponosa predstavljati civilizacijski iskorak i pokazati da Srbija postaje društvo bezbedno za sve svoje građane, bez obzira na njihovu različitost i seksualno opredeljenje!“… Razume se, ovom „civilizacijskom iskoraku“ neće moći da se priključe i oni „bezbedni građani“ Srbije koji „suskaju“, pa se zbog toga stide ili oni koji su u međuvremenu – umrli od gladi.
Nekada davno je deda svome unuku ispričao jednu životnu istinu: U duši svakog čoveka vodi se bitka. Kao borba između dva vuka. Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam… Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu, saosećanje i veru… Unuk se zamisli nekoliko trenutaka, pa upita dedu: Koji vuk na kraju pobedi?… Deda odgovori sa smeškom na licu: Pobeđuje uvek onaj koga hraniš.
Koji vučji čopor mi u Srbiji danas hranimo?!

Један коментар

  1. Avatar

    hm, hmm neka njega na *paradi ponosa*, nasa parada tek…sledi…www.narodni-front.dzaba.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *