ALEKSANDAR ĐAJA Krive Drine Južnog toka

Piše Aleksandar Đaja

Umesto što je sa svojim bugarskim kolegom „razgovarao“ o Južnom toku, predsednik Tadić je mogao da popriča sa Barakom Obamom o tome da se američka vojna baza Bondstil, smeštena na srpskom tlu, premesti, na primer, u – Tiranu

Srpska napredna stranka zatražila je krajem prošle nedelje od predsednika Srbije Borisa Tadića da se izvini Gaspromu zbog izjava vezanih za trasu gasovoda Južni tok. „Ugled naše zemlje je narušen time što je predsednik Srbije u dogovoru sa bugarskim predsednikom bez znanja Gasproma menjao ili pokušao da menja rutu međunarodnog gasovoda Južni tok“, rekla je funkcionerka SNS Zorana Mihajlović-Milanović.
Na to je portparolašica Demokratske stranke Jelena Trivan odgovorila: „Izjava je sramna ne samo zato što je lažna, već zato što je duboko protivna interesima naše zemlje. Reč je o najgrubljoj laži s obzirom na to da predsednik Tadić nije pregovarao, već razgovarao o nečemu što je legitimna tema“ – rekla je Trivanova. „Izjava je još sramotnija, jer govori o tome kako SNS vidi državu i sa koliko digniteta bi je oni vodili!“

I DORĆOL ZASLUŽUJE JUŽNI TOK
Nešto mislim: a što, umesto o Južnom toku, predsednik Tadić nije, na primer, „razgovarao“ sa Barakom Obamom o tome da se američka vojna baza Bondstil, smeštena na srpskom tlu (i to, veoma neučtivo, bez pitanja, a još manje odobrenja), premesti, na primer, u – Tiranu?!
Ipak, da se ne bi upuštao u tako delikatne teme kao što su „ugled zemlje“, „najgrublja laž“, razlika između „pregovaranja“ i „razgovaranja“, ili „dignitet vođenja zemlje“ (jer, kako je DS vodi, to gledamo već duže vreme) – priznajem da bi mi lično odgovaralo kada bi trasa gasovoda Južni tok mogla da prođe nekako preko Dorćola, te da iskoristim priliku i prikačim jednu slavinicu za potrebe mog domaćinstva. Velika je majka Rusija, ona bi mi oprostila, dok će za one sa Zapadu, gasa biti i više nego što im sleduje. Taman dok ne prođu ovih deset, dvadeset, trideset godina „svetske ekonomske krize“, i premijer Cvetković ne objavi da smo konačno postali – najbogatija zemlja na svetu!
Ali – posle Avganistana!
Verovali ili ne, Amerikanci su u Avganistanu otkrili naslage ruda vredne skoro bilion dolara, za koje se dosad nije znalo, a koje su dovoljne da fundamentalno promene privredu te zemlje i od nje načine rudnog magnata. Naslage gvožđa, bakra, litijuma, kobalta, zlata i nekih drugih retkih ruda toliko su velike, i uključuju toliko ključnih sirovina za modernu industriju da bi Avganistan mogao da postane jedan od najznačajnijih rudarskih centara na svetu, piše „Njujork tajms“. Valjda ga zato Amerikanci i bombarduju svaki dan bombama od hiljadu tona, premeštajući brda i doline, ubijajući „greškom“ desetine svatova i slučajnih prolaznika – a sve, ne bi li, tobože, nekom „pametnom bombom“ (kakve li su tek one glupe?!), pogodili Bin Ladena u glavu! A, zapravo, njihov je cilj da u Avganistanu bombama naprave toliko duboke kratere u onom ubogom kamenitom i pustinjskom tlu, koje izgleda kao iz doba Isusa Hrista, da gvožđe, bakar, litijum, kobalt, zlato i tako dalje – samo pokulja iz utrobe zemlje i upadne u džepove bankara na Vol Stritu!

SVETSKA LIHVARSKA INTERNACIONALA
Zato su i Srbiju tako pedantno i divljački bombardovali 1999. godine, a posebno Kosovo i Metohiju. Iz istog razloga kao i Avganistan – za naše dobro! Da bi ogromno rudno bogatstvo Kosova, pod bombama, samo pokuljalo napolje i smestilo se u džepove „svetske lihvarske internacionale“, one iste koja kontroliše MMF i Svetsku banku, dajući nam „na kašičicu“ mrvice kredita od po nekoliko miliona dolara, tek toliko da ostanemo u komi, priključeni na njihove aparate za održavanje života! Kao što su svojim avionima, krstarećim raketama i kvazipametnim bombama, oteli deo teritorije suverene zemlje Srbije i predali ga u ruke Šiptarima, da bi ti njihovi sponzorisani „heroji borbe protiv diktatorskog režima Slobodana Miloševića“, iz šume u Goraždevcu kod Peći, na reci Bistrici,  pre sedam godina rafalima iz automatskog oružja ubili dvoje i ranili četvoro srpske dece – a da krivci do danas nisu pronađeni? Da li je i to za Amerikance bila samo „kolateralna šteta“, ili ona više „ne važi“, kad se rat završi?
Mora da je premijer Kosova Hašim Tači, prilikom svog boravka u Prizrenu sredinom jula ove godine, imao na umu pobijenu srpsku decu u Goraždevcu, kada je pozvao predsednika Srbije Borisa Tadića da se pokloni žrtvama srpskih bezbednosnih snaga stradalih tokom rata na Kosovu 1998-1999. godine. „Predsednik Tadić, kao što se poklonio žrtvama u Srebrenici, treba da se pokloni i na Kosovu zbog genocida srpske države!“ Vala, kako je s tim jednosmernim izvinjenjima predsednika Srbije krenulo, ništa nije nemoguće…
Zbog svega ovoga, malo mi je i krivo što će za izvinjenje jedino da izvisi Gasprom, ali, valjda će i oni to da protumače kao „kolateralnu štetu“ ugovaranja poslova sa „srpskim demokratskim režimom“, predsednika Borisa Tadića. Samo da ne bude ono: „preko preče, naokolo bliže“. Jer, Rusi mogu da biraju, dok naše vođe o tome da i oni u svetu o nečemu odlučuju, imaju veoma pogrešnu i varljivu iluziju… A, pogotovo su stručni da za ispravljanje svojih ličnih, unutrašnjih „krivih Drina“, gotovo uvek, namerno ili slučajno, izaberu pogrešno – i vreme, i mesto!

3 коментара

  1. Avatar

    Грчевита борба председника Тадића и српске политичке ”елите” за западно-европске интересе није никаква вест.

  2. Avatar

    Свака част, право у срж проблема! Надам се да су припаднице лепшег пола сада схватиле грешку, да критеријум за избор председника државе, не сме бити “леп је”. Борисе, Борисе, штеточино!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *