Почетна / Друштво / Zloupotreba pedofilije

Zloupotreba pedofilije

Piše Dragomir Anđelković

Pedofilija i borba protiv nje predmet su intenzivne zloupotrebe, kako u svetu tako i kod nas, od strane mondijalističkih centara moći i njihovih propagandista. Umesto da se pedofilija promišljeno i delotvorno suzbija, koristi se za dalju degradaciju tradicionalne porodice, nacije i države

Pedofilija je poremećaj koji se ispoljava kao seksualna naklonost odraslih prema deci. Ljudi takvih sklonosti bilo je oduvek. Kako ističe Jakov Gilinskij, ruski stručnjak sa seksualne delikte: „O njima se danas mnogo piše, ali sada nema više pedofila nego što ih je bilo ranije“. A koliki je njihov udeo u populaciji ukazuju ispitivanja seksualnih sklonosti, sprovedena u Rusiji i SAD-u. Ruska pokazuju da ih u muškoj populaciji ima oko 4%, a u ženskoj oko 1%. Prema američkim ispitivanjima čak 9% muškaraca pokazalo je seksualnu naklonost prema deci (Derяgin G., „Kriminalьnaя seksologiя“, 2008). Razlike u rezultatima posledica su rigidnih standarda na osnovu kojih je u SAD-u „dijagnostifikovana“ pedofilija. Iako je odrasli muškarac koji iskazuje seksualne pretenzije prema zreloj, a nepunoletnoj devojčici nemoralan, ipak ne znači da je pedofil.

PEDOFILIJA – MIT I ISTINA
Kako god bilo, ispitivanja pokazuju da usled straha od sankcija i osude okruženja, kao i ličnog stida zbog sklonosti koje imaju, na sreću, većina pedofila ne izlazi iz domena fantazije. Međutim, stvorena je atmosfera da je gotovo svako dete, skoro na svakom koraku, ugroženo od pedofila. U mnogim zemljama javnost je toliko uspaničena da društvena klima počinje da nalikuje onoj iz vremena lova na veštice. Samo, sada je  došlo vreme da muškarci plate svoj danak. O tome je, između ostalog, u vezi sa slučajem jednog, kako se kasnije pokazalo nabeđenog vaspitača, na upečatljiv način govorila izuzetna švedska serija posvećena progonu „veštica“ tokom 16-17. veka. Imali smo priliku, pre oko godinu dana, da je gledamo na kablovskom kanalu „Viasat History“, a u njenoj poslednjoj epizodi napravljena je paralela između nekadašnjeg lova na veštice i sadašnje hajke na navodne pedofile.
Da ne bude zabune, ne kažem da ne treba sistematski raditi na svestranoj zaštiti dece. No, to ne sme da se čini šarlatanski, histerično ili da se ozbiljan problem zloupotrebljava. A kako tvrdi I. Kon, ugledni ruski seksolog: „Širom sveta, u prilog zaštite dece, često istupaju nekompetentne i ostrašćene osobe, i tako izazivaju histeriju pa ljudi svakoga počinju da sumnjiče za pedofiliju“. To ima užasne posledice za decu kao i za roditelje. S obzirom da je u većini utvrđenih slučajeva do seksualne zloupotrebe dece došlo unutar porodice, pod lupom sumnje su, pre svega, njihovi najbliži. Otuda, u strahu da ne budu optuženi, i to, nažalost, pre svega od svojih supruga, mnogi očevi uzdržavaju se od bližeg telesnog kontakta sa decom. To se, kako su uočili psiholozi, negativno odražava na normalan emotivni razvoj dece.
Lov na veštice nije bio rezultat samo histerije. Neretko su iza njega stajali pragmatični motivi. Tako su u 16. veku švedske vlasti nezadovoljstvo izazvano glađu preusmerile na nekoliko stotina nedužnih žena. Početkom narednog veka, danska monarhija iskoristila je taj fenomen za obračun sa nepokornim plemstvom. Lakše je bilo razračunati se sa samovoljnim velikašima i oteti njihove posede, ako su, makar preko optuženih supruga, bili povezani sa mračnim silama, nego na njih udariti zbog vidljivih političkih motiva. A da ne govorimo o „malim ljudima“, koji su koristili okolnosti da se osvete ili dokopaju tuđe imovine. I sada situacija nije mnogo bolja. Uz neukost i emotivni naboj, neretko ima i toga da navodni borci za zaštitu dece nastoje da se dokopaju raznih fondova i medijske slave. No, stvari su i mnogo gore.

NACIJA I PORODICA
Istoričar Lorens Ston analizirao je transformacije kroz koje je prošla porodica od 1500. do 1800. godine u Engleskoj. Zaključio je da početkom tog perioda u porodici nije bilo ni približno onoliko topline i intimnosti, koliko se početkom 80-ih godina prošlog veka – u vreme kada su mnogi već smatrali da porodica preživljava krizu – sa njim povezivalo. Lična sloboda u vezi sa izborom bračnog partnera gotovo da nije postojala. Sve je bilo podređeno interesima glave porodice, a deca nisu mažena i pažena, već su doživljavana kao sredstvo ekonomske i socijalne sigurnosti. Od malih nogu su opterećivana raznim obavezama, a od njih se očekivalo da, kada odrastu, pomažu ostarelim roditeljima. Naravno, ciklus se nastavljao, pa bi i oni svoju decu tretirali kao investiciju koja rano počne da se otplaćuje.
Takva porodica preovlađivala je do početka 18. veka. No, u skladu sa opštim napretkom, tokom tog veka porodica je izmenila raniji karakter. Mnogo veći značaj, pogotovo kada se radi o višim i srednjim slojevima, dobila je bračna i roditeljska ljubav. Sa nastupanjem moderne epohe, i sa njom skopčanim poboljšanjem životnih uslova širih slojeva, to se desilo i sa tim kategorijama stanovništva. Tokom 19. i 20. veka, ne samo u Engleskoj već i mnogim drugim delovima sveta, preovladala je porodica u kojoj se velika pažnja posvećuje deci. Desilo se još nešto: dok je unutar porodice porastao nivo topline, emotivne veze dobijaju drugačije prioritete van porodice. Ona je ranije bila tesno povezana sa širom rodbinskom zajednicom. Te spone su oslabila, ali je zato porodica postala mnogo privrženija naciji i državi. To je bio odraz dramatičnih promena koje su se odigrale na drugom planu.
Kako ističe naš istoričar Dragoljub Živojinović: „U 17. veku nastaju snažne državne administracije protiv kojih krupni feudalci ne mogu da se bore“. Došlo je doba da države sa efikasnom centralnom vlašću zamene kvazidržave feudalne tvorevine. One su postepeno izgrađivale svoj „ideološki aparat“, koji je bitno doprineo podizanju nivoa lojalnosti prema državi, pa i dubinskom poistovećivanju sa njom, a u mnogim zemljama, i uobličavanju modernog nacionalnog identiteta. Stvorena je osovina porodica – država, koja je postala temelj patriotskog formiranja građana. Toplina, sve uobičajenija u porodici, projektovala se i na naciju. Deda koji bi metnuo unuka na krilo, i cupkao ga dok mu je pričalo šta je nekada bilo, davao je važan doprinos formiranju naciji i državi odanog građanina.

MONDIJALIZAM I LJUDSKA TOPLINA
Savremeno doba donelo je nove promene i na planu porodičnog života. Hedonizam naše epohe  i užurbani stil života, i tu su se manifestovali. Opravdana afirmacija težnje ka ličnoj sreći, počela je da zasenjuje porodične dužnosti, a u početku poželjno nastojanje da se zaštite žena i deca, počelo je da poprima tragikomičan vid. Rezultat toga je i plima razvoda. Promenio se i odnos prema državi i naciji. Mondijalističkoj eliti, koja vodi, pre svega, računa o interesima multinacionalnih kompanija, ne trebaju dobri građani, odani državi. Ne trebaju joj ni normalne ljudske emocije. Njoj trebaju alavi potrošači i uvežbani fahidioti, koji efikasno obavljaju poverene poslove. Građani bi mogli da se upitaju gde su moral i pravda u onome što se od njih traži da čine. S druge strane, otuđeni egoisti gledaju samo da namire svoje potrebe. A da bi se dobili takvi ljudi, potrebno je uništiti čak i onu toplinu koja unutar porodice opstaje u uslovima modernog, potrošačkog groznicom opterećenog stila života. Tome služe i preterivanja u vezi sa pedofilijom.
Ono što važi sa središta evroatlantskog sveta, tim pre važi za njegovu periferiju. U prvom slučaju atomizacija ljudi doprinosi njihovom delotvornijem stavljanju u službu unutrašnjeg (kroz samoživu potrošnju) i spoljnog (kroz odobravanje i služenje imperijalističkoj politici) ostvarivanja profita multinacionalnih kompanija. U drugom slučaju, atomizacija treba da doprinese učvršćivanju dominacije nad tim (neo)kolonijalnim zonama, odnosno da parališe tamošnju nacionalnu solidarnost i sposobnost da se deluje u prilog vitalnih nacionalnih interesa (pa i da se oni prepoznaju).

PEDOFILIJA I B-92
Kako je primetio ruski sociolog E.  Makarevič – tamo gde je istorijsko sećanje živo i opstaje rodoljublje, a jake su emotivne veze između roditelja i dece, svest građana otpornija je na manipulaciju. Oni još nisu postali duhovni podanici evroatlantskih multinacionalih kompanija. To je za njih i njihovu „petu kolonu“ u društvima koja još nisu potpuno postmoderno okupirana, nedopustivo.  Pa nastoje da što pre promene takvo stanje. A kada se očevi budu bojali da pomiluju decu, i ta društva će učiniće veliki korak u „poželjnom“ smeru. Stoga se od strane evroatlantskih propagandista utire put za opštu histeriju u vezi sa pedofilijom. To treba da imamo u vidu kada opazimo kolika joj se pažnja poklanja na nekim „našim“ medijima, kakav je, stiče se utisak, B-92.
Treba se boriti protiv pedofilije. Ali promišljeno, a ne na iracionalan način. Od histerije nema koristi, i kada oni koji nam ne misle dobro nju ne koriste za svoje ciljeve. Uz to, važno je da budemo realni. Sa problemima je lakše izaći na kraj ako stvarno znamo kakvi su, a ne podležemo mašti. Da spomenem jedan eksperiment, o kome govori I. Kon, a koji ukazuje kako stvari olako mogu pogrešno da budu protumačene. Skrivenom kamerom snimano je kako lekar pregleda trogodišnju decu. On nije dodirivao njihove genitalije. Potom su deca upitana da li je to činio. Čak 70% njih reklo je – da jeste! Umislila su da se to desilo. I ovakve stvari treba imati u vidu kada olako pomišljamo da smo postali društvo pedofila.

NOVI VRLI SVET
Ogromna većina očeva i deda nema pedofilske sklonosti, a naša deca i društvo imaće fatalnu štetu ako dede više ne budu cupkale unuke, a očevi ne budu mazili decu. To je, usled paničnog sumnjičenja okoline da su manijaci, već počelo da se dešava. A ako krotko nastavimo da idemo putem kojim nas vode, to će se dešavaće još u većoj meri. Tako ćemo, u lažnom strahu da smo okruženi monstrumima, stvoriti njih mnogo više nego što ih je ikada bilo! I još ćemo, u potpunosti, postati kolonija onih koji razaraju i svoje, a kamoli naše porodice.
Jednog dana može nam se čak desiti da borba protiv pedofilije odigra zadatu ulogu, i ona postane društveno prihvatljiva. Već sada u Americi postoje udruženja koja se bore za prava pedofila. Njihovi aktivisti traže da se umesto termina pedofil koriste izrazi – bojlav (boylov) i gerlav (girllove). Novi vrli svet pun je preokreta. Jedino je važno da globalni moćnici budu još bogatiji. Sve ostalo je za dnevnu upotrebu. Zato ne dajmo našu istoriju i kolena srpskih deda. Bez porodice, države i nacije, naša deca biće prepuštena tuđoj nemilosti! A oni koji se navodno bore za njihova prava, dok razaraju naše nacionalne institucije i vrednosti, niti će im pomoći, niti im stvarno žele dobro.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *