Почетна / Регион / SLUČAJ GANIĆ Podmetnimo drugi obraz

SLUČAJ GANIĆ Podmetnimo drugi obraz

Piše Nataša Jovanović

Da li je odbijanje zahteva Srbije da se Ganić izruči našoj zemlji, zbog pokušaja trgovine, pokazatelj konačnog kraha spoljne politike i koliko će nas ovaj diplomatski skandal koštati?

I posle suda sud. Nakon što smo se MSP-u ponudili da nam objasni koliki smo kao zemlja i koliki ne bi trebalo da budemo, još jedan šamar Srbiji stiže iz Londona. Sud u Londonu odbio je zahtev Srbije za izručenjem nekadašnjeg člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića, koga Beograd sumnjiči za ratni zločin u Sarajevu 1992, jer, kako navodi, Ganić u Srbiji ne bi imao fer suđenje. „Proces protiv Ejupa Ganića koji se vodi u Srbiji je pokrenut i koristi se u političke svrhe“, rekao je sudija Timoti Vorkmen uz obrazloženje da je Srbija pokušala da trguje sa ovim zahtevom.  Šta je uticalo na tako sramnu optužbu?

NEPRISTOJNA PONUDA
Reč Damira Arnauta. Naime, Arnaut, svedok odbrane, savetnik člana Predsedništva BiH Harisa Silajdžića, obelodanio je da su vlasti u Srbiji ponudile nagodbu da odustanu od gonjenja Ganića ukoliko od vlasti u BiH dobiju uverenje da će prihvatiti izvinjenje sročeno u Rezoluciji o Srebrenici iako se u njoj ne pominje reč „genocid“!
„Indipendent“ piše da je ovakav nalaz sudije osramotio Beograd, ne ulazeći dalje u elaboraciju koliko se Beograđani osećaju osramoćenim ne samo zbog gebelovske propagande koju sprovode oni koji jesu odgovorni za raspad Jugoslavije, već zbog činjenice da smo se u skladu sa očekivanjima bosanskih ekstremista za nikada do kraja istražene zločine u Srebrenici položili i izvinjenje. A onda kao još jedan diplomatski fijasko srpske politike stiže vest da smo Ganića, optuženog za napad na kolonu JNA 3. maja 1992. godine u tadašnjoj Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, bili spremni da trampimo samo da bi BiH prihvatila to izvinjenje. To objašnjava i nedavnu izjavu predsednika Borisa Tadića da za Srbiju uopšte nije centralno pitanje da Ganić bude izručen Srbiji, jer „za Srbiju je glavno pitanje da se dogodi sudski proces“. Tome treba dodati i činjenicu da je svedok Ganićeve odbrane koji je izneo na videlo sramnu ponudu Beograda sin Beriše Arnauta, ambasadora BiH u Srbiji. Da li smo sada bliži istini?
Ova kontraverzna nagodba koja na samom sudu ni sa čim nije potkrepljena ostavlja mesta i za zaključak da je reč samo o besprizornom izgovoru koji ima za cilj da pokaže kakvo je njihovo viđenje formata srpskih političara, a koji će pretrpeti sve dalje redefinicije genocida na račun nas samih, razume se. Demantujući best online casino navode Vorkmena, naša ministarka pravde Snežana Malović rekla je da izvinjenje ne može biti u vezi sa Ganićem, jer se „usvajanjem Deklaracije o Srebrenici, Srbija nedvosmisleno opredelila prema tom stravičnom zločinu i potpuno je jasno poštovanje iskazano prema žrtvama“.

ZAUVEK DISKREDITOVANI
Da li je reč o neodgovornosti ili simptomu teške političke nepismenosti koja nas je dovela u stanje da zaboravimo na činjenicu da se broj žrtava u Srebrenici svake godine udvostručuje dok u zaborav pada podatak da je u ratu u Bosni poginulo preko 30.000 Srba, od čega blizu 17.000 civila? Konačno, kakve posledice proizlaze iz ovog očito pravnog i političkog nasilja koje se sprovodi nad Srbima? Da li možemo da očekujemo da će naši političari savijene glave i ćuteći prihvatiti krivicu i nekim preglasavanjem amnestirati i sud u Londonu, kao što su onaj u Hagu? Ukoliko to urade onda je sasvim za očekivati da se možemo naći i pred dilemom kako se nagoditi, ovog puta, sa Ganićem čiji su advokati već najavili da će tražiti višemilionsku odštetu. No, na širem planu, po anglosaksonskom pravu budući da je rečeno da je Srbija zloupotrebila pravni sistem Velike Britanije u političke svrhe, možemo očekivati da će sve pravne radnje koje budemo preduzimali na Zapadu biti u startu diskreditovane čime smo utrli put za moguću obnovu postupka u Hagu protiv Srbije za učešće u agresiji na BiH.
A koliko je naše Tužilaštvo za ratne zločine spremno da dela van granica, budući da je unutar granica prečešljalo svaki pedalj u potrazi za „lošim“ Srbima? O tome najbolje svedoči podatak da je kao odgovor Vorkmenu na optužbu da je Beograd trgovao Ganićem, državni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević odgovorio: „Nisam o tome ništa čuo“. Ili ipak o svemu „rečitije“ govori izjava zamenika srpskog tužioca za ratne zločine koji se požalio što engleski sud misli da ovde ne bi imao fer suđenje, „jer na taj način devalvira se sav naš rad od sedam godina“.

Један коментар

  1. Оваква одлука Енглеског суда није нити најмање неочекивана.Западне ставове према нама Србима смо ваљда до сада сви упознали,посебно када су у питању злочини почињени над нашим народом.Проблем није у Хагу или Лондону него у нашем,српском правосуђу(Србије и Р.Српске) које је очигледно „НЕНАДЛЕЖНО“ да процесуира велики број предмета гдје су жртве припадници Српског народа.Жалосно је и више од тога да једноставно не постоји воља,нити институција која би се оваквим физичким а још више правним злочинима почињеним над Српским народом и правосуђем енергично и документовано супроставила. Истовремено,суд БИХ и њихово правосуђе раде шта хоће јер им се ми не супростављамо а сви који хоће да се томе супроставе као и ја са својим предметом о злочину над својим оцем Славком из Коњица,су препуштени сами себи и својој борби за истину.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *