REPUBLIKA SRPSKA O MSP Tragedija s obe strane Drine

Piše Anja Vujević

Činjenica da Srbija nikada nije izgovorila rečenicu: „Ako napravite presedan na Kosovu i srušite međunarodno pravo, to isto pravo ćete dati i RS“, čime je mogla međunarodnu zajednicu da natera na razmišljanje i možda spreči izrečeno mišljenje MSP, „baca sumnju da je sve unapred bilo dogovoreno“

Za razliku od kosovskih Albanca koji su još 1877. definisali svoj nacionalni cilj ne odustajući ni onda kada za svoje secesionističke zahteve nisu imali podršku velikih sila, Srbija i RS niti znaju šta je njihov dugoročni nacionalni cilj, a još manje kako da dođu do njega.

SRPSKA MIRNA I POSVEĆENA
Odgovor Banjaluke na pravni presedan MSP glasi – ništa se nije desilo i mi nismo avanturisti da nas neko nagovori da i mi usvajamo nekakve deklaracije. Ne krijući svoju brigu što će nabujati secesionistički zahtevi u svetu, iz Banja Luke poručuju da ostaju privrženi Dejtonskom mirovnom sporazumu, a da će RS možda potražiti svoj put nekada, jednog dana (samo da tog dana ne bude u NATO-u).
„Podrška data etnički motivisanoj secesiji može imati dalekosežne posledice po međunarodnu stabilnost i očuvanje integriteta velikog broja evropskih država, kao i zemalja na drugim kontinentima“, naveo je predsednik RS Rajko Kuzmanović u prvoj reakciji na odluku MSP.
Srpska će, naglasio je, „ostati stabilna, mirna i posvećena Dejtonskom mirovnom sporazumu“.
Predsednik Vlade RS Milorad Dodik, koji je pre četiri godine došao na vlast izgovarajući reč „referendum“, sudsku odluku je ocenio kao „pravno nasilje nad Srbima i srpskim državama“, ističući „privrženost politici Beograda spram Kosova“.
Dodikove brojne izjave proteklih dana, nemoguće je ne primetiti, odišu protivrečnošću. S jedne strane, on poručuje da je odluka MSP „dobar putokaz za RS“, da će i „BiH jednog dana morati odlučiti o svom statusu“. S druge, naglašava: „Mi nismo avanturisti! Srpska ima još strpljenja da se bavi dejtonskom strukturom i izvornim Dejtonom, jer nam je jasno da ni unilateralne akcije ne mogu da porode adekvatna i najbolja rešenja. Treba izbeći da mi sad nešto uradimo“.
Mnogo više pažnje, nego refleksijama ove odluke MSP na RS, u izjavama zvaničnika RS posvećeno je beskonačnom ponavljanju kao sopstvenog stava pravdajućih izjava ministra inostranih poslova Vuka Jeremića i predsednika Srbije Borisa Tadića, od onih kako se sud „nije izjasnio da li Albanci imaju pravo na secesiju“ do one da će „sve to biti poništeno u Generalnoj skupštini UN“. Zanimljivo je da su javni servisi BHT1 i Federalna TV daleko veću pažnju i minutažu posvetili odluci MSP-a, nego javni servis RS na čijem se „Dnevniku“ ova vest tek polustidljivo provukla, što govori o tome da je Banja Luci stalo da presuda MSP u RS bude što mirnije prihvaćena.

BEZ AVANTURIZMA RS
Dodik je 27. jula pokušao sazvati sastanak lidera, ne obaveštavajući ih šta će biti tema razgovora i praveći selekciju među vanparlamentarnim strankama. Tako na sastanak nije pozvana SNS koja zahteva usvajanje Deklaracije o nezavisnosti RS, ali jeste Dragan Kalinić čiji su politički stavovi, izuzev onog da podržava vlast, još uvek nepoznanica.
Sastanak su bojkotovale sve opozicione stranke, dok su se pozivu, pored Kalinića, odazvale partije na vlasti – DNS i SP. Rezultat ovog sastanka je, kako je objasnio premijer Dodik, odluka da Vlada RS formira ekspertski tim koji će razmotriti odgovor RS u slučaju da bude pritisaka na nju i urušavanja Dejtona. Takođe, naglašena je puna podrška politici Beograda i poručeno da RS ostaje privržena Dejtonu i da se „neće baviti avanturizmom i usvajati tamo nekakve deklaracije“. Ovakvi zaključci govore da je ovaj sastanak plod pritiska javnosti, jer nije doneo ništa novo. Naime, NS RS je pre godinu dana usvojila Deklaraciju u kojoj decidno kaže da će u slučaju novih nametanja i pritisaka na RS biti raspisan referendum. Budućnost RS spram Kosova definisana je Rezolucijom NS RS od 28. februara 2008. godine u kojoj piše: „Ukoliko veći broj zemalja članica UN, a pre svega EU, prizna ovako proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, Narodna skupština smatra da bi time bio uspostavljen nov međunarodni princip i praksa u priznavanju prioritetnog prava na samoopredeljenje, do razdruživanja. U tom slučaju, Narodna skupština Republike Srpske smatra da ima pravo da stav o svom državnopravnom statusu utvrdi putem neposrednog izjašnjavanja građana na referendumu“.
Obrazlažući zašto se nisu odazvali pozivu, iz opozicije su poručili Dodiku da „ne žele biti njegova ikebana u predizborne svrhe, niti mu pomagati da ispuni obećanje dato Vašingtonu, da će se Srpska ponašati kao da se ništa nije desilo“.
„Apelujem na Vas da najvažnijim nacionalnim pitanjima pristupite ozbiljno, poštujući institucije RS i ne prejudicirajući odgovore Srpske na najvažnija nacionalna pitanja. Samo na taj način možemo definisati nacionalne interese i strategiju za njihovu realizaciju, što su kosovski Albanci uradili još 1878. godine, a koja će biti iznad svakog uskostranačkog interesa i vodilja za sve buduće vlasti“, navodi se u otvorenom pismu lidera SDS-a Mladena Bosića upućenom Miloradu Dodiku.
Dok iz pozicije na svakom koraku nastoje da istaknu podršku Borisu Tadiću, opozicione partije politiku Srbije spram Kosova žestoko kritikuju.
„Aktuelno rukovodstvo Srbije uspeva da svojim potezima uradi ono što proklamovani neprijatelji Srba pokušavaju bezuspešno već duže vreme. Iznošenjem pred MSP u Hagu pitanja: ‘Da li je proglašenje nezavisnosti privremenih institucija na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?’ i, s druge strane, daljim stalnim isticanjem da je Srbija za celovitu BiH, upravo su postignuta dva preostala cilja međunarodne zajednice sa SAD-om na čelu – samostalno Kosovo i unitarna BiH“, ocenio je za „Pečat“ predsednik SDS-a Mladen Bosić.
Rezultat te politike, izričit je, tragičan je po Srbe s obe strane Drine, a samo je nepoznato da li su to vlasti Srbije radile svesne ili nesvesne posledica.
„Ukoliko su vodile ovakvu politiku znajući do čega će dovesti, onda je to čista kolaboracija i izdaja i treba što pre da odu sa scene. Ako su u najboljoj namjeri vukli poteze koji su se pokazali loši, onda su tragično nekompetentni da vode zemlju i takođe bi trebalo odmah da podnesu ostavke… Situacija sada izgleda očajno loše, najgore po nesrećne Srbe koji su ostali na Kosovu i Metohiji i poverovali političarima da oni imaju plan kako da ih zaštite“, smatra Bosić.

BEZ ANALOGIJE
Upravo činjenica da Srbija nikada nije izgovorila rečenicu: „Ako napravite presedan na Kosovu i srušite međunarodno pravo, to isto pravo ćete dati i RS“, čime je ako ništa deo međunarodne zajednice mogla naterati na razmišljanje i možda sprečiti izrečeno mišljenje MSP, kaže Bosić, „baca sumnju da je sve unapred bilo dogovoreno da bi imalo ovakav ishod“.
„Nema države koja ne bi iskoristila takvu analogiju, nemoguće je izignorisati tako nameštenu poziciju. Pominjanje da će sve to poništiti Generalna skupština UN je čisto obmanjivanje građana“, dodaje on.
Pažljivom analizom događaja koji su obeležili poslednju deceniju, navodi „lako je primetiti da se u stvari samo odvija jedan osmišljen scenario“.
„Tvrdnje Milorada Dodika kako se ništa nije desilo, i kako je mišljenje MSP-a neobavezujuće, upravo su mu alibi da ništa ne uradi. Glasačima u Srpskoj šalje poruku da će on dalje raditi na samostalnosti, a Amerikancima da mu to ne pada na pamet i neka to uradi neko posle njega, ako bude hteo. To je tipična kontrola situacije, slična onoj od pre dve godine kada je Kosovo samoproglasilo samostalnost i kada se hvalio Briselu kako je on sprečio značajnije reakcije u RS na tu odluku. Isto to i sada radi. Takva situacija se ovde ponavlja još od Dodikovog prvog mandata 1998. godine. Tada je pripremio teren za konačnu arbitražnu odluku o Brčkom i RS je ostala bez Brčkog. I istovremeno je iskontrolisao situaciju kada je bombardovana Srbija… Međunarodni mentori svojim igračima, liderima, dozvoljavaju da povremeno narodu bace dimne bombe kako bi skrenuli pažnju javnosti sa njihovog zajedničkog projekta. Tako je Dodik 2006. godine uz blagoslov OHR-a obećao referendum, a podsetiću vas da su u tu izbornu kampanju radili Amerikanci, kako bi došao na vlast. U ovom mandatu, ugradio je u Ustav BiH Brčko kao distrikt i uveo treći entitet, iskontrolisao je situaciju oko samoproglašenja nezavisnosti Kosova i sada odluke MSP-a, i RS poveo u NATO. I otuda je valjda zaslužio silne pohvale koje mu je neki dan uputio odlazeći američki ambasador“, analizira Bosić.

IZDAJA KOSOVA
Za njegovu partiju kaže, najvažnije je da RS definiše svoj nacionalni cilj i ona ostaje privržena Rezoluciji NS RS koja zahteva raspisivanje referenduma o nezavisnosti RS ukoliko Kosovo dobije podršku većine zemalja članica UN.
I ugledni profesor međunarodnih odnosa na banjalučkom Fakultetu političkih nauka Emil Vlajki deli ovakve stavove, i ocenjuje da su „Beograd i Banja Luka izdali Kosovo“.
„Kada su Albanci proglasili nezavisnost, međunarodna zajednica je napravila dil sa zvaničnim Beogradom. Vlast u Beogradu je rekla da će se za Kosovo boriti mirim sredstvima, uz pomoć međunarodne javnosti i druge gluposti, onda su rekli da će se preko UN obratiti MSP, a cilj svega toga je da što veći broj država prizna Kosovo“, kategoričan je Vlajki.
Tražiti mišljenje od MSP-a je bio dobar potez, ironično primećuje, ali „za one koji su ga diktirali i čije naloge je ispunjavao Beograd“.
„Nije Srbija napravila grešku, ako je tačno ovo što tvrdim da je beogradski režim marioneta novog svetskog poretka, ni što nije rekla: ‘Ako ode Kosovo, ode i RS’, jer radi tačno ono što joj se kaže“.
U RS se, uveren je, „neće desiti ništa izuzev ispraznih izjava i retorike dogovorene sa međunarodnom zajednicom“.
„Aktuelna vlast u RS zajedno sa Beogradom radi na islamizaciji BiH. Srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović je sa ostalim članovima uputio molbu za prijem BiH u NATO. Znači, međunarodna zajednica je pre četiri godine dozvolila SNSD-u da zamajava narod pričom o referendumu i da populistički osvoji vlast. Zauzvrat, ućutkan je narod u RS kada je proglašena nezavisnost Kosova, a ni sada neće biti oštrih reakcija. Uz sve to se radi na ulasku BiH u NATO, čime priča o nezavisnosti RS ponovo pada u vodu, a kao najvažniji saveznik SAD-a u NATO, Turska će preko ovog vojnog saveza biti dominantna u BiH“, zaključuje Vlajki.
Tačno je da RS u ovom momentu ne bi mogla računati na priznanje bilo koje države. Ali, ni 1992. godine nije imala ničiju podršku izuzev Srbije, pa je posle četiri godine doživela međunarodno priznanje. Problem RS je što je njena nacionalna politika dezorijentisana, bez želje da definiše nacionalne ciljeve i ideje kako do njih doći. Neminovno je da bi svaki skupštinski ili referendumski akt te vrste, visoki predstavnik stavio van snage. Ali, da je takav akt recimo usvojen u decembru prošle godine kada je PDP predložila NS RS da raspiše referendum o nezavisnosti, što su odbile partije skupštinske većine, pitanje je da li bi MSP doneo tako olaku ocenu i srušio međunarodno pravo. Snažni zahtevi RS za nezavisnošću mogli su biti i dobar pregovarački adut u rukama Beograda, ali i otvoriti vrata nekoj novoj konferenciji o zapadnom Balkanu koja ne bi samo menjala granice Srbije. Izaći goloruk pred silu koja je došla da otima i pljačka, kao što je to učinio Beograd, može samo samoubica.