Почетна / Репортаже / Punto u korovu, „Zastava“ na pola koplja

Punto u korovu, „Zastava“ na pola koplja

Tekst i fotografije: Milan Timotić

Privatizacija decenije donela 5.000 automobila koje niko ne želi da kupi!

Najstariji industrijski kompleks u Srbiji, sa tradicijom dužom od pet decenija, „Zastava automobili“, danas odumire u zarđalim i u korov zaraslim pogonima i skladištima. Nekada fabrika koja je izvozila u 74 zemlje sveta i sa proizvodnjom od četiri miliona automobila i specijalnih i namenskih vozila, koja je zapošljavala više od 30.000 visokoobučenih radnika, spala je na 790, koji povremeno nešto montiraju na pokretnoj traci.
Obećanje države da će pomoći kragujevačkim metalcima da oporave fabriku u saradnji sa italijanskim „fijatom“, uz „genijalnu“ pomoć sveznajućeg i u sverazumevajućeg ministra Mlađana Dinkića, bilo je samo šarena laža za preostale radnike nekadašnjeg automobilskog giganta SFRJ. Bombasta obećanja o dolasku italijanskog kapitala i novih tehnologija za proizvodnju savremenih  vozila, od kojih bi se u Rusiju izvozilo 70 odsto proizvodnje, ostala su samo predizborne obmane.
Radnici su ostali na kapijama fabrike, a političari otišli u Evropu po svoje provizije.

„Ako Vlada Srbije ima želju da se u gradu pokrene proizvodnja, zašto iskusne majstore i stručnjake putem socijalnog programa šalje u penziju ili na druga radna mesta?“: Slavoljub Đoković

VELIKI, OGLODANI KOSTUR
Danas Fabrika automobila u Kragujevcu izgleda kao veliki, oglodani kostur, bez znakova života. Prilazi preduzeću su pod video nadzorom i danonoćnim fizičkim obezbeđenjem, ne zbog toga što bi neko mogao nešto da ukrade, već da se ne bi videla pustoš i zla kob koja se „uselila“ sa privatizacijom 2008. godine.
Obećanje koje je „fijat“ dao kupovinom fabrike, da će zbrinuti 2.700 radnika sveo je na 450, a i oni su poslati na plaćeni odmor.
Jedino sindikalci upozoravaju na nepravilnosti nakaradne privatizacije.
Najglasniji su iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Srbije. Predsednik Regionalnog odbora za Šumadiju, Slavoljub Đoković, predočava stanje u autokompleksu „Zastava“.
„Naša najveća sindikalna bitka u Kragujevcu je bitka sa ministarstvom koje vodi Mlađan Dinkić. To na šta mi ukazujemo već pet godina su i obećanja iz 2008. godine, kada je italijanski ‘fijat’ obećao da će zbrinuti 2.700 radnika, a ostavio je u fabrici samo 450. Međutim, ni oni ne rade, nego su poslati na plaćeni odmor u trajanju od 45 dana. Odmor im je istekao 9. jula, a još nisu pozvani da se vrate na posao u pogon za proizvodnju – sklapanje automobila. Linije za montiranje ‘punta’ danas stoje, nisu u pitanju remonti pokretnih traka i rekonstrukcija pogona za nove, veće kapacitete, već je razlog zastoja veliki broj neprodatih automobila koji se nalaze na nekoliko parkinga u krugu fabrike. Naša procena je da u korovu trune oko 5.000 ‘punta’“, kaže Đoković.
On naglašava da je panika uhvatila i lokalne i prodavce „Zastavinih“ automobila, konkretno „punta“, kao i  u celoj Srbiji.
„Prodavci na svojim lagerima imaju po tridesetak vozila, a u poslednja dva do tri meseca nisu prodali nijedno vozilo. Za model italijanskog ‘punta’ koji se trenutno sklapa u ‘Zastavi’, cena je previsoka (oko 8.000 evra). Teško da će se za taj auto, i po toj ceni, naći kupci. To je zastareo model koji su nam Italijani ‘uvalili’ u montažu i proizvodnju. U odnosu na stari ‘jugo’ i ‘zastavu 101’ to je tehnološki nešto bolja varijanta. Ali, za 8.000 evra u Srbiji i Evropi mogu da se pazare mnogo kvalitetniji i savremeniji automobili“ – tvrdi Slavoljub Đoković.

U fabrici Zastava rekonstruišu se krovovi, razne instalacije, i drugi objekti koji nikako ne mogu da utiču na povećanje proizvodnje

PROZIVODNE TRAKE ZA STARO GVOŽĐE
Na birou rada u Kragujevcu danas se nalazi više od 30.000 nezaposlenih, koji očajnički očekuju bilo kakvo zaposlenje. Kragujevac sa okolinom ima 200.000 stanovnika, po statističkim podacima iz 2007. godine bilo je zaposleno 51.000 ljudi. Poslednji podaci ove godine kazuju da zaposlenje ima oko 41.000 Kragujevčana. Za tri godine bez posla je ostalo 10.000 radnika, što znači da je godišnje bez hleba i perspektive ostajalo njih više od 3.000. Od tih 10.000 očajnika, više od 90 odsto su bivši radnici korporacije „Zastava automobili“.
Srđan Marinković, predsednik sindikata ASNS u ovoj fabrici iznosi za „Pečat“ najširoj javnosti uglavnom nepoznate podatke.
„Cela fabrika je u nekim rekonstrukcijama koje ne da nisu potrebne, naprotiv, pravi sa samo prividno, za javnost, stanje da se hale pripremaju za obimne radove sklapanja novih modela ‘fijatovih’ automobila. Rekonstruišu se krovovi, razne instalacije, i drugi objekti koji nikako ne mogu da utiču na povećanje proizvodnje. Zabranili su sindikalnim vođama koji javno kritikuju lošu privatizaciju i otpuštanje radnika da ulaze u krug fabrike. Sumnjamo u kompletan opstanak u poslu sa „fijatom“. Italijani su svoju staru tehnologiju iz Torina izmestili u Srbiju. Ta tehnologija i proizvodne trake bili su spremni za rezanje i transport kao staro gvožđe u topionice. Onda se našao ‘čarobnjak’ Dinkić da to dopremi ovde, u srce Šumadije, i obeća svetsku proizvodnju novog ‘punta’. Našu sumnju, takođe, potkrepljuje i otvaranje ‘fijatovih’ pogona u Rusiji, u Toljatingradu (gde se proizvode ‘lade’). Kako može da ide 70 odsto kragujevačke proizvodnje automobila u Rusiju, ako ‘fijat’ tamo ima fabriku“ – pita se Marinković!

„Sumnjamo u kompletan opstanak u poslu sa „fijatom“. Italijani su svoju staru tehnologiju iz Torina izmestili u Srbiju. Ta tehnologija i proizvodne trake bili su spremni za rezanje i transport kao staro gvožđe u topionice“: Srđan Marinković

Do 2000. godine „Zastava“ je imala 30.000 radnika. U roku od deset godina zaposlenost je spala na 6.000 ljudi. Kako se država danas odnosi prema zaposlenima, radnici i njihovi sindikalni lideri misle da neće ostati više od 1.000 radnika na montaži „novih“ automobila. Fabrika kamiona sa 790 zaposlenih spašće na 300, a „Namenska industrija“ (oružarnica – proizvodnja dugih i kratkih cevi ) koja je imala oko 2.900 radnika na 1.000 zaposlenih, jer je pre mesec dana 480 radnika prihvatilo socijalni program i otišlo iz fabrike. Gigant od 30.000 ostaće sa desetostruko manjim brojem radnika, a i njihov broj će sa nekim novim ugovorima zasigurno biti desetkovan.
„Budućnosti kragujevačke Fabrike automobila nema sa zastarelim programom iz ‘fijatove’ proizvodnje. Ako Vlada Srbije ima želju da se u gradu pokrene proizvodnja, zašto iskusne majstore i stručnjake putem socijalnog programa šalju u penziju ili na druga radna mesta? Jer, ako oni odu, kako da se pokrene i osavremeni proizvodnja u automobilskoj industriji“, tvrdi i pita se Đoković.

_________________

Ćerke firme bez miraza

Za tri godine bez posla je ostalo 10.000 radnika, što znači da je godišnje bez hleba i perspektive ostajalo njih više od 3.000. Od tih 10.000 očajnika, više od 90 odsto su bivši radnici korporacije „Zastava automobili“

„Zastava“ kompleks sastojao se od više firmi koje su direktno učestvovale u proizvodnji i to „Zastava kamioni“. „Zastava IMPRO“. „Zastava hortikultura“, „Zastava rezervni delovi“ i DP „21. Oktobar“. Sve su to bile ćerke firme, a kako stvari stoje, ostaće bez miraza.
„Zastava kamioni“ imaju 790 zaposlenih, koji već dve godine dolaze na posao svakog dana, ne rade ništa i za to vreme „spakovali“ su 10 kamiona;
„Zastava IMPRO“ radi program proizvodnje prikolica. Radnici su invalidi rada, njih oko 400, a novi poslodavci ih isteruju iz radnih hala i ne obezbeđuju im novi poslovni prostor;
„Zastava hortikultura“ sa 200 zaposlenih radi na održavanju fabričkog kruga – zelenih površina (760 hektara). Danas ne rade ništa, i po ugovoru primaju 65 odsto plate. Država je svih tih 760 hektara poklonila „fijatu“;
„Zastava rezervni delovi“ drže „zaposlenost“ stotinu radnika. Oni su radili na prodaji rezervnih delova iz „Zastavinog“ programa. Takođe dolaze na posao i ne rade ništa. Njihove hale su uz takozvanu industrijsku zonu. Tu po zamisli „fijata“ i države Srbije treba da se podignu nove hale za „fijatove“ komponentaše. Grade se nove hale iako postoje stare na 350 hektara. Vlada direktno otkupljuje zemlju umesto gradskih vlasti Kragujevca.
DP „21. Oktobar“ nalazi se u samom centru Kragujevca i po zakonu trebalo je da bude privatizovano još 2003. godine. Apsurd je da se još i danas zove društvenim preduzećem, jer zakon to zabranjuje. Lokacija DP „21. Oktobar“ je veoma zanimljiva za tajkune i druge mešetare. Firma je učestvovala u proizvodnji automobila „Zastava“ sa gotovo 40 procenata. Danas rade nešto „sitno“, što im ne obezbeđuje opstanak. Zaposleno je 370 radnika sa platom od oko 16.000 dinara.

4 коментара

  1. Oni nerade za *domace trziste*, nego za Italijansko…ukljucujuci i italijanski dzep, Rasa kaze.
    ….Нисмо ми никаква тржишна држава. Ми смо заостали бастард деценијског ниподаштавања тржишта.

    Као деда од 77 лета доста сам апотекарски оријентисан. Идем по свим продавницама медицинске опреме и питам: „Имате ли ношу за одрасле?” Не. Кад је Вук Караџић описивао књажев двор у Крагујевцу описао је да по собама постоје ноћни судови, како је то по целој културној Европи. Али данас, после 180 година, у Србији нема нужде за одрасле, призната је само бебама. Тражим и „ношу са столицом”, необично важан геријатријски инструмент…. Кажу: добављач не може да се нагоди са царином. Царина би хтела изгледа да нагло обогати државу на великој нужди.

    Финансијски напор вредан хвале. Увози се свакојаки луксуз, али неопходне животне ситнице су за нашу царину и трговачку мрежу споредне. Поставља се питање: да ли трговина може по свом ћефу да укида неопходне потрепштине. И да ли царина може да одрапљује царинску дажбину по свом избору? Не мери ли се шта је нужно, а шта није нужно. Ноше за нужду, свих врста су – нужне. Хоће ли једног дана престати да увозе со? Чему норме привредног живота ако нису ту да помогну становништву у свакојакој нужди.




    0



    0
  2. Molim vas,ove price o nekom proizvodjacu automobila iz Kragujevca treba smanjiti na najmanju meru.Pitate zasto,evo zasto,pa to je od samog pocetka bila fijatova filijala za stare i izbacene modele,jer su oni radili novije.Po meni proizvedeno 4 mil.krseva,za cetrdset pedeset godina nisu uspeli da naprave ni jedan valjan auto.Cujte,radilo 30 000 hiljada ljudi i svinja kopa ali pravi stetu.Moram da se podsmevam jer mi nista drugo nije preostalo a tako bih voleo da se ponosim i hvalim.Slusajte dinkicev decacki san,sklapacemo stari punto pa ga izvozimo u Rusiju.Kakav moron i kreten,dodje Sojgu i rece mu da oni imaju takvih 10 fabrika koje mogu ta sranja od auta da sklapaju i da je malo ruzno teko govoriti o Rusiji sto je fantasticno tacno.E,zbog takvog odnosa Rusi zavedose jos ostrije stendarde,pa ako hoces nesto da im prodas,kvalitet mora da bude u najmanju ruku kao za zapadnoevropsko ili americko trziste.Na moju zalost titoisti su unazadili ovu zemlju 50 god.daj boze da je nasa deca nekad postave na prave noge.




    0



    0
  3. ..sta vise pisati ili reci???…, sve je vec svima jasno unazad par godina, …pa pre nego sto su dosli italijani u Kg., vec je uveliko bilo u sredstvima javnog informisanja da je 60000 radnika ostalo na ulici u Torinu i svim poslovnicama fiata u Italiji, da drzava Italija vise nece da investira i dize svoju fabriku gigant fiat, iz mrtvih po vec ne zna se koji put…, a pametni Dinkic je bukvalno svaki dan smarao po TV, novinama o ideji uspesnosti sta ce se sve proizvesti i postici, zajedno sa gradonacelnikom Kg….!!??..eee sad ga treba pitati sta bi od toga??, totalno se izgubi kad je u problemu, kao malo dete kad se ukaki, takva mu bude faca..igra se covek tudjim zivotima i na kraju puj pike ne vazi…eee Dinkicu da se ja pitam na elektricnu stolicu bi ti meni za primer..zato sto si kao i mi sve znao ali si Bogom dan i niko ti nista ne moze, vec su te podrzali tvoji s kojima si zajedno na vlasti sto znaci i za njih isto svi duvate u istu tikvu…za vas sramota ne postoji…




    0



    0
  4. sačinite reportazu o tome, sta je sve Dinkic od svog pojavljivanja u politici učinio u nasem drustvu, odnosno privredi. Pozdrav.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *