Dugo bez Pelea

Piše Marko Marković

U meču sa Jugoslavijom Edson Arantes do Nasimento – Pele, odigrao je oproštajnu utakmicu za Brazil i tako označio kraj briljantne reprezentativne karijere

Edson Arantes do Nasimento – PELE.
Kralj najvećeg kraljevstva na svetu – FUDBALSKOG!
Sa selekcijom svoje zemlje osvojio je tri titule šampiona planete.
Za izabrani tim KARIOKA igrao je 92 utakmice i postigao 77 golova.
Pedantni statističari su još zabeležili, da je ovaj velikan u dugoj i bogatoj karijeri nastupio na 1.363 meča i da se, u listu strelaca upisao 1.281 put!
Poslednji put istrčao je na teren prvog oktobra 1977. godine. Bio je to susret SANTOS – KOSMOS /Njujork/, čiji je dres nosio.
A posle ovih podataka – sećanjem se vraćamo na 18. jul 1971. godine.
Tog dana, na velelepnoj MARAKAKI, u Rio de Žaneiru, čuveni PELE oprostio se od reprezentacije Brazila.
Dakle, pre 39 godina.
Ali, na tom spektaklu, pred oko 160 hiljada gledalaca i mi smo bili akteri. Jer, Federacija Brazila i sam PELE odlučili su, da njegov poslednji okršaj, u nacionalnom dresu, bude baš protiv reprezentacije Jugoslavije!
Veliko priznanje, ujedno i obaveza. Valjalo je biti na visini takvog događaja.
Fešta je počela, još pre polaska na put. Tadašnji selektor VUJADIN BOŠK0V i KLUB SPORTSKIH NOVINARA BEOGRADA odlučili su da se, na stadionu JNA odigra revijalna utakmica REPREZENTACIJA – NOVINARI. A onda, odatle pravo na avion i let za Rio. Vatromet je ispratio fudbalere.
Pobedio je tim poslenika SEDME SILE sa 2:1, a specijalni žiri proglasio je za najboljeg igrača Momčila Vukotića. Pripala mu je vredna nagrada – KOLOR TELEVIZOR.
I, naravno, ne bi to zavređivalo posebnu pažnju, da u to vreme TELEVIZOR U BOJI ovde nije bio retkost.
Crno-beli aparat, ko je uspeo da ga nabavi, iz Elektronske industrije iz Niša, taj je imao BOGATSTVO.
U Kini i kod nas, kao i u državama Socijalističkog lagera još uvek nije bilo KOLOR-TELEVIZORA!?
Domaćini spektakla vodili su računa o svakom detalju. Igrači, rukovodstvo puta, novinari, iz Jugoslavije i gosti pozvani su, na gala-prijem, u baru KATAKOMBE, na samoj obali Kopakabane.
Lično PELE pozdravio je sve zvanice, održao prigodan govor na pitanje, zašto se oprašta od nacionalnog dresa tako rano u trideset prvoj godini, kratko je odgovorio:
„Sam se rodio, sam ću i da umrem!“
I, onda je došlo do dirljivog susreta između njega i Džajića, pošto su stari znanci. Nastupali su u selekciji sveta, a podsetili su se i gostovanja SANTOSA u Beogradu, kada je PELE pozdravljen od oko 70 hiljada gledalaca. Rezultat je bio 3:3. Džajić je „kljukao“ upotrebljivim loptama LAZAREVIĆA, pa je tako Zvezda izborila nerešen ishod.
Inače, ako se već pominje taj duel, sa poznatim klubom iz Brazila, čiji je dres nosio PELE – dodajmo i podatak, da je SANTOS svake srede gostovao u Evropi, Aziji, Australiji. Jedna cena bila je za sam klub, a druga, posebna, za PELEA!
Dobijao je, u to vreme, fantastičnih pet hiljada dolara po utakmici!?
U baru KATAKOMBE dva orkestra zabavljala su goste. Jedan od voditelja programa dao je kratko objašnjenje:
„U Brazilu se, svake godine, organizuju brojni festivali, gde se takmiče razni bendovi – u sviranju SAMBE. Ali, na tim nadmetanjima ne nastupaju i ova dva sastava. Nikada! Razlog – toliko su dobri, da nemaju konkurenciju. Najbolji su na svetu“.
I onda je počela neviđena fešta. U Južnoameričkom stilu. Zvuci sambe i drugih, predivnih melodija, kao da su bili najlepši uvod u ono što je sledilo sutradan, na Marakani. Oproštaj PELEA!
Naš tim istrčao je u sastavu: VUKČEVIĆ – RAMLJAK, STEPANOVIĆ –  PAVLOVIĆ, PAUNOVIĆ, HOLCER – PETKOVIĆ, OBLAK, BJEKOVIĆ, AĆIMOVIĆ, DŽAJIĆ.
Igrali su još: Antonijević, Filipović, Jerković.
Mi smo poveli pogotkom Džajića, domaćin je izjednačio, pa stigao i do 2:1, a onda je Jerković sjajnim udarcem izjednačio na 2:2, što je bio i konačan rezultat.
Desetak minuta pre kraja – PELE je podigao obe ruke i sa suzama u očima, otrčao je počasni krug, uz gromoglasni aplauz oko 160 hiljada posetilaca,
Označen je kraj jedne briljantne karijere. Možda i najboljeg fudbalera svih vremena.
Igrača, koji je bljesnuo, na šampionatu sveta, u Švedskoj 1958. godine, sa 17 godina, da bi izrastao u takvog diva, da je od obične igre stvorio UMETNOST.
Jedan je bio i nikada, niko, kao ON – Edson Arantes do Nasimento – PELE…