Почетна / Свет / Lukašenko na nišanu Moskve

Lukašenko na nišanu Moskve

Piše Bogdan Đurović

Posle izjave da ruski predsednik Dmitrij Medvedev „brblja“, beloruskom Lideru Aleksandru Lukašenku iz Moskve upućena opomena u vidu filma, gde ga optužuju za ubistva opozicionara

Dok je predsednik Aleksandar Lukašenko 3. jula, na Dan nezavisnosti Belorusije, koračao na čelu kolone građana od minskog Oktobarskog trga do Trga pobede, verovatno je u glavi premotavao reči koje će uskoro da izgovori. I, kada je stigao do spomenika Pobede, gde je položio venac povodom godišnjice oslobođenja od fašističkog okupatora, moguće da još uvek nije bio svestan da će u narednim minutima otvoriti najtežu stranicu u odnosima sa Rusijom. Da će njegove opore reči o ruskom kolegi Dmitriju Medvedevu, koji mu je tog jutra uputio čestitku povodom nacionalnog praznika, pokrenuti lavinu koja može da ga zauvek odnese. Jer, sve što je izgovorio, već sledećeg dana vratilo mu se kao bumerang i to sa pozamašnom kamatom. Dobio je glavnu, ulogu negativca, u filmu „Kum Baćka“, ruske televizije NTV, koja je deo državnog koncerna „Gazprom medija“. Ulogu dostojnu ostvarenja Marija Puza i Frensisa Forda Kopole, s tim što ovde glavni protagonista nije rođen u Korleoneu na Siciliji, već u Kopisu u Vitebskoj oblasti.

NAFTA ZA POLJUPCE
U svom govoru pred Spomenikom pobede, Lukašenko je po ko zna koji put poslednjih meseci ponovio da on vodi „samostalnu, multivektornu spoljnu politiku“, koja ne prihvata „bilo kakav diktat, ni sa Zapada, ni sa Istoka“ i da je spreman na saradnju „sa svima bez izuzetka“, pored Rusije posebno spomenuvši EU i SAD. Već to je mirisalo na otvorenu provokaciju, ako se ima u vidu da Belorusiju i Rusiju povezuju: ZND, Carinski savez, Savezna država, Organizacija kolektivne bezbednosti, Jedinstveni ekonomski prostor, Evroazijska ekonomska zajednica… I još mnogo toga drugog, uključujući i čvrst odbrambeni rusko-beloruski bilateralni vojni savez. Zato se Lukašenkovo stavljanje znaka jednakosti između Rusije i Zapada, ne može tumačiti kao doprinos „mnogovekovnim tradicijama dobrosusedstva i plodne saradnje, zajedničkim kulturnim i duhovnim vrednostima, slavnim stranicama zajedničke istorije“, kako se izrazio Medvedev u svojoj čestitki.
Naprotiv, beloruski Baćka, kako ga u narodu zovu, raspalio je još žešće po Moskvi i posebno po Medvedevu. (Ovde bi se trebalo kratko zadržati na etimologiji reči „baćka“. To je deminutiv od „baća“, što bi u srpskom najpribližnije bilo reči „ćaća“, odnosno otac. Postoji još i verzija „baćuška“, što je deminutiv deminutiva, koji je dosta zastupljen u ruskom jeziku. U našem narodu ponekad ovako nazivaju Ruse, a oni reč „baćuška“ često koriste kao izraz čuđenja ili iznenađenja). Beloruski Baćka-Lukašenko svojim nastupom nije mnogo iznenadio Moskvu, jer poslednjih meseci on i nema lepih reči za „najbližeg saveznika“: „Nije ništa strašno, ništa novo za nas, već smo se adaptirali takvoj politici. Eto, kaznili su nas sa 1,5 milijardi dolara povećavajući cenu resursa koje uvozimo iz Rusije. Ali, mi ćemo za dve milijarde da povećamo cene za proizvode koje izvozimo u Rusiju. Zato je ekonomija veoma jasna: ne kažnjavaju oni nas, oni kažnjavaju svoj narod“.

Kremlj su posebno zabrinule izjave lidera Belorusije zbog činjenice da ove dve zemlje imaju čvrst odbrambeni bilateralni vojni savez. Aleksandar Lukašenko i Dmitrij Medvedev na vojnoj vežbi

Lukašenko govori o povećanju izdataka za rusku naftu i gas, koji su punih 16 godina njegove vladavine služili kao „perpetum mobile“ beloruske privrede, zahvaljujući čemu je mogao da stvori „privredno čudo“ – u svakoj prilici nabijajući na nos Moskvi kako bi trebalo da uči od njega. On je razvio specifičnu diplomatiju, koju moskovski analitičari nazivaju „nafta za poljupce“ i procenjuju da je, uvozeći ogromne količine energenata po unutrašnjim ruskim cenama, inkasirao 52 milijarde dolara od 1995. godine (državni budžet Belorusije je oko 17 milijardi). Srdačni susreti, bratski zagrljaji i lepa obećanja, bilo je sve što su u Moskvi videli od Lukašenka.
„Sve je bilo urađeno odlično. Vrlo mudro, mirno i lepo. To je bila mirna i tiha reakcija“, ocenio je Lukašenko u avgustu 2008. učinak Rusije u ratu sa Gruzijom. Međutim, kada je mesec dana kasnije trebalo priznati Južnu Osetiju i Abhaziju, on je počeo da uslovljava, zahtevajući sve više ustupaka, a naročito dolara. Medvedev i Putin su rekli – ne! Od tada je prošlo dve godine. Kap koja je prelila čašu strpljenja u Kremlju, bio je njegov manevar sa sporazumom o Carinskom savezu sa Rusijom i Kazahstanom. Beloruski parlament je, istina sa zakašnjenjem, ratifikovao sporazum, ali je Lukašenko počeo da ucenjuje, odbijajući da potpiše taj zakon, ako ne dobije odmah bescarinski uvoz sirove nafte i naftnih derivata iz Rusije, što nije bilo predviđeno u ovoj fazi integracije. Moskva je odgovorila preko „Gazproma“, malim gasnim ratom, zavrćući slavine dok Lukašenko ne plati dug od 192 miliona dolara za utrošeni gas. Dolare za tu isplatu pozajmio je od Azerbejdžana, demantujući i na taj način sopstvene izjave da „Belorusija ima pare, pare nisu problem“.

DISCIPLINOVANJE BAĆKE
Stojeći ispred spomenika zajedničke pobede nad okupatorom, Lukašenko se nadahnuo otporom Rusiji, a naročito njenom predsedniku. Komentarišući oštre reakcije Medvedeva na njegova pisma koja je nedavno razaslao ruskim medijima i političarima, u kojima optužujući Kremlj brani sebe, beloruski lider je poručio kolegi iz Moskve: „Brbljanje je to i ništa više! Kada nam bude otvoren pristup ruskom informacionom prostoru, kao njima beloruskom, tada neće biti pisama. Oni grubo falsifikuju, obmanjuju, neprofesionalno seku sve izjave i prave od nas idiote. Uvek smo u kritičnim periodima informisali političku elitu Rusije, znajući da oni dobijaju jednostrane informacije. Ali, čim se javio (Medvedev, prim. aut.), znači ujelo ga je“.

Nestale beloruske opozicionare Moskva je „upotrebila“ kako bi opomenula predsednika Lukašenka da je i u Belorusiji moguć scenario kakav se odigrao nedavno u Ukrajini

I ujelo ga je, zaista. Očito ne želeći više da „brbljaju“ sa Lukašenkom, Rusi su već narednog dana, 4. jula, pustili u pogon „Gazprom medija“ i kriminalistički dokumentarni film, koji Baćku može skupo koštati. S obzirom na to da je „beloruski informacioni prostor“, uključujući i internet, zatvoren za sve što bi moglo da našteti predsedniku, „Kum Baćka“ se u toj zemlji deli i umnožava od ruke do ruke, preko diskova, fleš-memorija.
Film se fokusira na nekoliko osnovnih pravaca i optužbi prema Baćki. Prvo, nestanak (i ubistva) nekolicine poznatih političkih protivnika Lukašenka: potpredsednika parlamenta Viktora Gončara, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Jurija Zaharenka, TV dopisnika ruske državne televizije i nekadašnjeg ličnog Lukašenkovog snimatelja Dmitrija Zavadskog, kao i biznismena Anatolija Krasovskog. Dalje slede optužbe za šverc i lično bogaćenje. Ruski novinari procenjuju da Baćka poseduje bogatstvo od 12 milijardi dolara, koje je stekao prodajom oružja i krijumčarenjem. Navodi se da Belorusija izvozi tenkove i avione „mig“, ali da novac od tih transakcija ne stiže u budžet. Pominje se i preprodaja jeftine ruske nafte u inostranstvu, kao i reeksport evropske robe u Rusiju. Posebno se apostrofira firma „Torgekspo“, za koju se navodi da ju je Lukašenko oslobodio plaćanja poreza, i da je ona prevozila iz Evrope u Rusiju ogromne kontingente votke i cigareta, koristeći se carinskim olakšicama u trgovini sa Moskvom. Eksperti procenjuju da je Lukašenko samo od ovog posla zaradio 4,5 milijarde dolara, dok ruske vlasti nisu prekinule ovu šemu.
Prema rečima vodećeg opozicionara Anatolija Lebedka, u Belorusiji danas više od 80 odsto radnika ima radni odnos zasnovan na jednogodišnjim ugovorima, što on ocenjuje kao glavni instrument političke kontrole nad narodom. Lebedko objašnjava da svi radnici moraju biti učlanjeni u jedan sindikat, što osim visoke članarine, podrazumeva i čvrstu ruku države u preduzećima. Moskovski novinari pominju i veze Lukašenka sa tajkunom Borisom Berezovskim, koji je pobegao iz Rusije posle dolaska Vladimira Putina. Kažu da je Berezovski pre dve godine dolazio u Minsk, a da ga Lukašenkova policija nije uhapsila, uprkos međunarodnoj poternici Moskve. Osim toga, Baćku prekoravaju za vanbračne ljubavne veze, iz kojih ima i najmlađeg sina Kolju, dok je zvanično još uvek u braku sa Galinom, sa kojom godinama ne živi.
Lukašenko se do sada nije izjašnjavao o optužbama iz filma. Savršeno je jasno da je „materijal“ namerno plasiran uoči predsedničkih izbora u Belorusiji, početkom naredne godine, gde će se Baćka boriti za četvrti uzastopni mandat. Pitanje je, međutim, kako će se stvari okrenuti, posle uskraćene podrške iz Moskve. On je i dalje nesumnjivi lider, ali je svestan opasnosti koja mu preti. Iako je u Rusiji danas teško naći nekoga ko je spreman da kaže lepu reč o Lukašenku (najviše mu zameraju rušenje savezništva), verovatno je posredi samo disciplinovanje Baćke i mala demonstracija šta može da usledi ako bude i dalje sabotirao ruske interese. Ali, nisu retki komentari u kojima se pominje i revolucija, ako Lukašenko nastavi da pljuje po Rusiji.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *