DANIJEL CVJETIĆANIN Evroatlantske vrednosti

Piše Danijel Cvjetićanin

Ukoliko prihvatate da su „glib“, „blato“ i „mulj“ metafore Srbije, ako ste shvatili da je svako ubistvo opravdano, pod uslovom da su ubijeni Srbi, ako pozdravljate podelu na gospodare i potlačene, onda smo spremni za Evropu (i NATO) – kao banana zemlja, naravno, jer takvo je mesto za nas predviđeno

Sada je postalo jasno da pridruživanje Evropskoj uniji nije onoliko blizu koliko su nas u to ubeđivali naši strani prijatelji i domaći evroatlantski aktivisti iz vladinog i nevladinog sektora. Zato će naši skoro namagarčeni lideri morati za sledeće izbore da smisle neku još budalastiju, a dovoljno primamljivu, žvaku za birače. Za sada su se posvetili NATO – ideji o obnovi osmanlijske imperije, ali me je strah šta će biti kada i ta moda protutnji?

NA TERET OBVEZNIKA
Došlo je vreme da razmotrimo sistem vrednosti koji treba (koliko sutra) da delimo sa našim evroatlantskim prijateljima, da ne kažem „gospodarima“ – pošto u evroatlantskom vokabularu reč „prijatelj“, kao i veliki broj drugih reči, imaju dva sasvim suprotna značenja. Nije moguće sakriti da se domaći evroatlantski aktivisti (da li sami, ili opet po nagovoru) uporno trude da percepciju srpskog naroda, u svetu, ali i kod kuće, ocrne do krajnjih mogućih granica. „Koja smo mi g…“, po njihovom mišljenju, treba da postane ne samo lozinka Druge Srbije, nego uobičajeni pozdrav i znak raspoznavanja među Srbima kod kuće, ali i na svim meridijanima. Ključne reči Druge Srbije „glib“, „blato“ i „mulj“ izuzetno doprinose borbi protiv „širenja beznađa u Srbiji“. Kao i obilje vesti, u „Politici“ i drugim vodećim listovima, o dolasku proleća i psihičkoj depresiji koja je zahvatila golubove lepezanere na Dorćolu.
Suprotno opštem verovanju, brojni evroatlantski aktivisti svoje apanaže  dobijaju iz džepova poreskih obveznika, a ne od svojih stranih mentora (koji su im omogućili povlašćenu poziciju), što je u skladu sa važnim principom minimalizacije troškova. Poslušničke klike i režimi uvek se finansiraju sredstvima poreskih obveznika, a ako ta sredstva nisu dovoljna, mentori (i gospodari globusa) će im omogućiti dopunske prihode iz međunarodnog šverca cigareta, droge, oružja, ljudi (i njihovih organa) i sl.

NASILJE I TEROR
Pravilan odnos prema nasilju (i teroru) osnovna je evroatlantska vrednost, koju morate da prihvatite, pošto ona najdublje zadire i u pitanje ljudskih prava. Možda vam nije jasno kakva je razlika između kamenovanja žena u Saudijskoj Arabiji i Iranu? Razlika je u tome što izvori nafte iz ove dve zemlje nisu na jednak način kontrolisani od strane zapadnog kapitala. Zato je kamenovanje u Iranu zločin (zbog kojeg će Iran biti bombardovan atomskim oružjem), dok je kamenovanje u Saudijskoj Arabiji bizarno ispoljavanje tradicionalnih običaja, koje će, vremenom, iščeznuti.
Isto tako, mora vam postati jasno zašto masovno proganjanje i ubijanje Srba u BiH nema nikakve sličnosti sa ubijanjem Bošnjaka i muslimana. Ako ste shvatili da je svako ubistvo (bar delimično) opravdano, pod uslovom da su ubijeni Srbin ili Srpkinja, onda ste spremni da podelite evroatlantske vrednosti sa svojim zapadnim prijateljima.
Ali ni to nije najvažnije. Najvažnije je da razumete da se većoj sili ne treba protiviti i da je pravo jačega uvek preče. Ako delite ovu evroatlantsku vrednost, ostale ćete sasvim lako iz nje izvesti. A možda ćete se i sami pridružiti domaćim evroatlantskim aktivistima, koji „hrabro“ pljuju u lice sopstvenog naroda uz diskretnu podršku prijatelja sa tomahavkom, koji im viri iza leđa.

IMPERATIV USPEHA
Da li ste primetili da je imperativ uspeha jedna od osnovnih evroatlantskih vrednosti? Nedavno završeno svetsko prventstvo u fudbalu je to najbolje pokazalo. Pitam se da li bi fudbaleri Španije, da su bili tehnički inferiorniji (kao što su to bili igrači Holandije), kramponima nasrtali na grudi i srčane mišiće holandskih fudbalera? U tim borilačkim skokovima videlo se da pobeda, čak i u igri, mora biti postignuta po svaku cenu. A mislite da je u pitanju bilo više od igre?
Ali uspeh se ne interpretira na jednak način za svaku zemlju (i privredu). Za neke se smatra da je uspeh da kupe preduzeća, ili druge resurse u inostranstvu, dok drugi dobijaju pohvale ako sve svoje resurse prodaju. U evroatlantskoj optici, najveći privredni uspeh koji bi mogla da postigne Rusija sastojao bi se u tome da prirodne resurse Sibira stavi pod kontrolu svetskih ekonomskih lidera, koji najbolje znaju kako da ih iskoriste na dobrobit slobodnog sveta. A najveći uspeh Kine (ili Indije) bio bi da zaustavi svoj brz industrijski rast i izvoz, pošto je opstanak ljudi na planeti Zemlji neodrživ uz tako brz rast industrije. Sva je prilika da Kina i Rusija ne dele pomenute evroatlantske vrednosti. Pogodite zašto?
Ma mora da postoji neka prokleta doskočica u izrazu „delimo iste vrednosti“! Možda je potrebno da prođe izvesno vreme dok se naviknemo da ista „vrednost“ za jedne treba da znači jedno, a za druge nešto sasvim drugo (i suprotno). No najvažnije je da svako dobro zna svoje mesto. Podela na gospodare i potlačene ogleda se na svakom deliću prostora i u svakom trenutku. Delite li i ovu vrednost? Odlično! Hajdemo onda u Evropu (i NATO) – kao banana zemlja, naravno, jer takvo je mesto za nas predviđeno.

Један коментар

  1. Avatar

    … да се на овим странама могу читати и ваши текстови.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *