Почетна / Свет / Blamaža Angele Merkel

Blamaža Angele Merkel

Rubrika
Piše Miroslav Stojanović

Izbor kandidata vladajuće koalicije za novog šefa države, posle iznenadne ostavke Horsta Kelera, doveo je u pitanje sudbinu nemačke kancelarke jer je njen kandidat Kristijan Vulf na jedvite jade pobedio rivala Joahima Gauka

Da je narod birao, Kristijan Vulf ne bi postao novi, i najmlađi šef države (51) u (posleratnoj) istoriji Nemačke: simpatije plebsa bile su upadljivo na strani njegovog rivala Joahima Gauka.
Nije vredelo. Predsednik se u ovoj zemlji ne bira na neposrednim izborima. Taj posao preuzima posebna (savezna) skupština (čine je svi poslanici Bundestaga i delegacije šesnaest pokrajina, srazmerno veličini) i sve se odvija po stranačkim uzusima i aritmetici. A matematika je bila (veoma) naklonjena kandidatu vladajuće koalicije, doskorašnjem šefu pokrajinske vlade u Donjoj Saksoniji i potpredsedniku Hrišćansko demokratske unije (CDU) Angele Merkel, Vulfu: koalicija je u izbornoj skupštini raspolagala nadmoćnom većinom.

NE KAO PROTIV SRBA
Pa, ipak, uprkos toj nadmoći, glasanje obavljeno 30. juna pretvorilo se u političku dramu koalicije i veliku blamažu Angele Merkel. Izbor Kristijana Vulfa visio je o koncu, a time i sudbina nemačke kancelarke i njene vlade. Vulf je postao predsednik tek u trećem krugu glasanja, kad mu je bila dovoljna prosta većina. U prva dva kruga, uprkos dramatičnim apelima i upozorenjima Merkelove, ne samo da je bio daleko od neophodne apsolutne većine, nego mu je veliki broj koalicionih delegata – u prvom krugu čak četrdeset četiri – uskratio glasove i „darovao“ ih njegovom rivalu, kandidatu opozicionih stranaka, socijaldemokrata i zelenih, Joahimu Gauku.
Vidno uznemirena, Angela Merkel je, u pauzi između dva izborna kruga, pokušala da „disciplinuje“ svoju stranačku pastvu, upozoravajući je na dramatične posledice ako se u drugom krugu ponovi „priča“ iz prvog.
Posle drugog kruga bila je u šoku, ali je sada promenila taktiku. Pokušala je grozničavo da iskoristi fudbalsku euforiju i mobiliše svoju „vojsku“: dosad smo, rekla je igrali kao protiv Srbije, dakle gubitnički, predstoji nam da sada odigramo kao protiv Engleske, trijumfalno.
Trijumf je, istina, izostao, ali se jedan broj delegata odazvao njenom borbenom pokliču i Vulf je, konačno, prošao. Ostale su, međutim, posledice velike blamaže, koju, očigledno, ne mogu da ublaže samoumirujuća podsećanja iz redova vladajuće koalicije na staru nemačku izreku po kojoj je sve dobro kad se dobro završi (ende gut, alles gut).
Prema najnovijem istraživanju obavljenom za potrebe prvog programa javnog televizijskog servisa (ARD), 62 odsto učesnika u ovom istraživanju veruje da koalicija u Berlinu neće dugo, iako je na vlast došla pre nepunu godinu. Znatno veći procenat (77 odsto) je onih koji su duboko uvereni da Merkelova uopšte ne vlada raštimovanim i haotičnim timom tri stranke (CDU, CSU i FDP) od kojih svaka vuče na svoju stranu, iscrpljujući se u javnim gloženjima. Dve trećine građana, sudeći prema ovoj anketi, smatra da je izbor šefa države predstavljao za „najmoćniju ženu sveta“ tešku moru i blamažu.

Čovek „slobode, prava i demokratije“ koji je uživao simpatije većine građana Nemačke: Joahim Gauk

ĆUDLJIVE EMOCIJE PLEBSA
Veliko je pitanje koliko će parole koje lansiraju stranački prvaci koje se svode na formulu – glavu gore, pogled napred, više timskog duha i rad, rad, rad – pomoći da vladajuća koalicija izađe iz ćorsokaka. Njene akcije na političkoj (demoskopskoj) berzi stoje loše: samo opoziciona formacija socijaldemokrata i zelenih, ne računajući, dakle i Levicu, osvojila bi u ovom času sjajnih 47 odsto- najbolji rezultat za poslednjih osam godina, od oktobra 2002.
Crno-žutima (konzervativci i liberali) ostaje, dakle, samo da veruju kako su simpatije i emocije plebsa ćudljive i prevrtljive. Pokazalo se to u slučaju novog šefa države. Tek što je kročio na tron, na „najlepši iako ne i najvažniji“ položaj u zemlji, uskočio u luksuznu predsedničku limuzinu (naravno mercedes) s tablicama koje nose oznaku „0-1“ i dvorac „Belvi“, Vulf je preko noći gotovo postao miljenik nacije: 58 odsto građana najednom je sada uvereno da je on „prava ličnost za predsednika“ a samo 38 odsto da bi njegov rival Gauk bio bolji. Njihova uverenja i raspoloženja su se sve do izbora iskazivala u potpuno suprotnim proporcijama, a mediji nikada nisu bili tako jedinstveni, osluškujući upravo glas naroda, u oceni da je Joahim Gauk bio idealna ličnost za prvog čoveka u državi.
U neravnopravnom predsedničkom megdanu (zbog već spomenutog odnosa snaga u izbrnoj skupštini), sukobile su se dve, po mnogo čemu, različite ličnosti, pri čemu je svaka od tih razlika mogla imati, da su u pitanju neposredni izbori, određenu težinu: Kristijan Vulf zapadnjak, relativno mlad, profesionalni političar, katolik, Joahim Gauk istočnjak, dvadeset godina stariji, nestranačka ličnost, bivši protestantski sveštenik. Podatak o verskoj pripadnosti nije zanemarljiv: u sekularnoj i konfesionalno podeljenoj zemlji, s gotovo jednakim brojem katolika i protestanata (po tridesetak miliona registrovanih vernika), crkva igra, mada se to ne ispoljava napadno, važnu ulogu u javnom životu.
Prilikom glasanja za parlament, većina kandidata javno saopštava svoju versku pripadnost, uverena da bi to moglo da igra izvesnu odluku prilikom odlučivanja birača. Od šesnaest ministara, po šestoro pripada jednoj ili drugoj crkvi, dva ministra iz redova liberala se o tome ne izjašnjavaju. Od 622 poslanika Bundestaga, 190 je katolika, 177 protestanata, a njih 223 smatra da to uopšte nije bitno ili da je reč o njihovoj strogo privatnoj stvari i ubeđenju.

KOMUNISTIČKI ANTIKOMUNISTA
Da je opoziciona formacija crveno-zelenih u Joahimu Gauku pronašla atraktivnog kandidata iako nije njen pripadnik (sebe definiše kao „levog i liberalnog konzervativca“ i bliži je ideološki suprotnom taboru), videlo se već na startu kratke predsedničke kampanje (ustav je nalagao da se novi šef države izabere najkasnije trideset dana posle ostavke prethodnog): Gauk je, posve neočekivano, i na (zavičajnom) istoku i na zapadu zemlje dočekivan gotovo euforično. Mediji su već tu činjenicu „pročitali“ kao šamar profesionalnim političarima („Špigl“ mu je u broju od 7. juna posvetio naslovnu stranu kao „boljem predsedniku“) i otuđenoj politici. Odmah su konstatovali da iza Vulfa stoji (uspešna) partijska karijera, a iza Gauka – život. Predstavljan je visokim principima  kao čovek „ slobode, prava i demokratije“.
Zasluge za to stekao je kao „antikomunist u komunizmu“ i , navodno, protivnik režima u bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Republici i, posebno, famozne istočnonemačke tajne policije Štazi. Kažemo „navodno“: jedan broj prvaka Levice, stranke koja nije podržala njegovu kandidaturu (Levica je imala svog kandidata, novinarku i poslanika Bundestaga Lukreciju Johimzenen, koja je odustala od trke posle drugog kruga), među kojima je u tome bio najglasniji i najdirektniji Oskar Lafonten, tvrdi da Gauk i nije bio „u zavadi sa Štazijem“.
U svakom slučaju, uz njegovu biografiju išli su podaci koji su Gauka predstavljali kao srčanog borca za ljudska prava i slobode. Naglašavalo se da je s propovedionice Bogorodične crkve u Rostoku, gde je, inače rođen 1940, „hrabro“ propovedao da je sloboda bogom dano pravo, a ne pitanje milosti vlastodržaca. Predvodio je demonstracije protiv Honekerovog režima koje su dovele do pada Berlinskog zida, bio poslanik u prvom višestranačkom parlamentu Istočne Nemačke, do ujedinjenja i potom vladin opunomoćenik za čuvanje tajnih arhiva Štazija u dva mandata, na čelu službe koja se i danas označava, u medijskom žargonu, po njegovim imenom. Posle (očekivanog) izbornog neuspeha, poznatiji nego što je pre bio, nastaviće tamo gde je stao: baviće se publicistikom i nastupati kao putujući govornik i (neformalni) propovednik.

„ČOVEK BEZ OSOBINA“
Novog nemačkog predsednika pre nego što se popeo „na Olimp“ predstavljali su, uglavnom, kao nasmejanog „čoveka bez svojstava“ i „partijskog karijeristu“, koji se uporno, bez zastajkivanja i kolebanja, i kad je bivao gubitnik, peo političkim lestvicama, od predsednika konzervativne (đačke) mladeži (sa sedamnaest godina) do šefa pokrajinske vlade u Donjoj Saksoniji i (višegodišnjeg) potpredsednika Hrišćansko demokratske unije (CDU).
Posle mučnog i maratonskog glasanja za izbor predsednika, i trećeg kruga, pokušao je da se našali: ovo je, ipak, sve proteklo brzo, na položaj šefa pokrajinske vlade u Hanoveru čekao sam sedam godina: dva puta ga je na izborima porazio tadašnji pokrajinski premijer i potonji kancelar Gerhard Šreder.
Slanjem Kristijana Vulfa u predsedničku fotelju, Angela Merkel se oslobodila poslednjeg (ozbiljnog) rivala i pretendenta na kancelarski tron. I ovoga puta odneo je prevagu njen hladni pragmatizam nad emocijama: nije prihvatila sugestiju opozicionih socijaldemokrata da Gauk bude zajednički kandidat, iako je s Gaukom vezuje blisko prijateljstvo, a s Vulfom – otvorena surevnjivost.
Za nagle simpatije Nemaca prema Vulfu, koji im koliko do juče nije bio po „predsedničkoj meri“, podjednako su zaslužni on sami – njegov prethodnik. Horst Keler je delovao namrgođeno i frustrirano, s porukama koje su često delovale „apokaliptično“: kad je, usred krize koja je potresala planetu, govorio o „monstrumu finansijskog tržišta“ (iako je pre dolaska na čelo države bio direktor Međunarodnog monetarnog fonda) i kad je upozoravao da je budućnost Nemaca i njihove dece na kocki, podsećajući na milione nesrećnika koji su dugi niz godina bez posla.
Vulf je u svom prvom, inauguracionom govoru, u čijem središtu su se našli integracija stranaca, opasku da bi jednake šanse pri zapošljavanju trebalo da imaju svi, bez obzira na to da li se neko „zove Jilmaz ili Krauze“ (prvi je imenovao jednu muslimanku za pokrajinskog ministra u Hanoveru) i jednake šanse u obrazovanju, bez obzira na poreklo i imetak, slikao Nemačku vedrim bojama.
Ljudima se to očigledno dopalo. A posebno „dah svežine“ koju u dvorac „Belvi“ unosi novi predsednički par: atraktivna prva dama „Made in Germany“ gotovo dvadeset godina je mlađa od dosad najmlađeg nemačkog predsednika (rođen je 1959. u Osnabriku): sada i Nemci, kažu, konačno mogu da konkurišu Obami i Sarkoziju.

Један коментар

  1. „Sommermärchen“- Ljetna bajka
    Vec vise od dva mjeseca u NjEMACKOJ mediji najavljuju ljetnju bajku zvano Svjetsko Fudbalsko Prvenstvo ,koje se juce sto se Njemacke tice vise nego uspjesno zavrsilo.Pre nesto vise od dvadesetak dana Kancelarka Merkel pozvala je sve vaznije urednike novinskih i radio kuca na zvanican dogovr koji je u stvari bio jedna vrsta polu ratnog stanja gdje su dobili instrukcije kako treba i mora da se pise,ako znamo da na zapadu postoji auto cenzura koja je bolja od ijedne drzvane ne trerba mnogo pameti pa vidjeti koliko istine ima u zapadnim medijima.Vec izvjesan dio vremena svako iole ozbiljan ekonomski analiticar ili nezavisni novinar nema pristup nekom vecem dnevnom ili nedeljnom listu a o tv kucama da sei ne govori,i sta ostaje istin, formiranje novih novinskih kuca sto je vrlo tesko ili skoro nemoguce zbog pre svega finasiskih problema a drugo tesko se etablirati na trzistu.U takvoj situaciji jedina mogucnost je internet portali gdje se daju slike i stanje svjetske ekonomije a u u ovom slucaju Evropske u stvari Njemacke kao glavnog segmenta evra.
    U Njemackoj su se u proslom mjjesecu desila dva politicka zemljotresa tako je u stvari izgledalo a dali je u stvari tako tesko je sa sigurnoscu reci.Prvo Roland Koh je podnio ostavku i tom prilikom izjavio da u zivotu postoi osim politike i nesto drugo ,svako ko je iole poznavao ovog poliricara iz Hesena zna da je to bila laz,o cemu se ovdje u stvari radi, Koh kao i Merkel i Koler su svi clanovi Bildeberg grupe i nastalo je razmimoilazenje u stavri sukob jer Merkelova je Kamcelarka sto joj neosporno daje veliku moc i u usporedbi sa pozicijom ove dvoice predsjednika i veliku odgovornost.Koh je vise od 10 godina u Hesenu na vlasti i pouzdano se zna daje lobista farma koncerna ali nema politicku vlast koju je htio za sebe a to je Ministarstvo Finasija koje je htio da ima gdje bi imao veliku i vlast i moc da ucjenjuje i vrsi pritisak,na drugoj strani Savezni predsjednik Koler je u svojoj politickoj karijeri imao dosta odgovornih funkcija a jedna od vrlo vazniji je bila za vrijeme kancelara Kola glvni i odsgovorni kordinator za izgradnju nekadasnjeg DDR gdje se pokazalo da su od investicija 6oo milijardi DM napravili saldo -300 miljardi.Tako da je ovaj „ekspert „vjerovatno zato i postai sef Svjetske Banke gdje je po ocjeni ekonomista i renomiranih profesora univerziteta ako nista bar zaradio dozivotnu robijui ,tako se ocjenjuje njegov rad.2oo8 godine u septembru mjesecu desio se Lehman Brother ali iako se to desilo City of London,the Wall Street,IWF svjetska banka,EZB evropska centralna banka PO SVAKU CIJENU i dalje su zadrzale kasino privredu i naredjuju agresivnu novcanu politiku sto bi drugim rijecima znacilo stampanje novca i inflacija.Evropskim politicarima se savjetuje da ove godine ne idu na godisnji odmor tako Evropski ekonomista Jacques Cailloux iz Royal Bank of Scxotland kaze da u sledecim sedmicama moze se ocekivati da djavo eksplodira,dalje kaze Cailloux da EZB mora kupiti spanske otrovne akcije inace prijeti da spanski kolaps od 2000 milijarda koliko su vrednosti privatnih i drzavnih potrazivanja i vrednosti koje ce dovesti do kolapsa EVRA.IWF trazi ili bolje reci naredjuje ,najnovi dopis evropa mora 5oo milijardi evra staviti u pogon koje je kancelarka Merkel donijela prosle godine u aprilu mjesecu.Citav ovaj bankarski stres ima jedan jedini cilj da drzave koje jos imaju neku ekonomsku moc prisiliti da daju novac koji imaju na raspolaganje za spasavanje banaka.Ali koje su to drzave naravno Njemacka zato EZB kupije svaki dan toksicne drzavne obveznice Spanije i pitanje je samo kratkg vremena kada ce jedan takav paket biti donesen ili naredjen i za sve ostale bankrotne drzave radi zaraze da ne dodje do bankarskog kolapsa u stvari da se isti izbjegne.Zato pritisak na vlast raste, odlicna novcana proliferacija takozvani“quantitative easing“ -pristajanje ili zuzustimmen, mediji rade na tome da narod svojim informacijama i nevaznim informacijama skrenu paznju na pogrean kolosek sto im za sada uspijeva.Jedan takav artikal se pojavio 9 juna u Spiegel-Online sa natpisom „Mini-Teurung,u tekstu se kaze da oni koji upozoravaju od inflacije nemaju za pravo kada su podaci za jun o,9% ,inflacija.Dali ovaj natpis u Spiegel i novinar nista iz istorije nije naucio i iz ekonomije nema blage veze ,licno mislim ni jedno ni drugo vec to ima uveliko novinarske „istine“ sa gore pomenutog sastanka kod kancelarke.Da za ovaj spasilacki paket u kojemu Njemacka ima najvecu ulogu u stvari radi se o novom Versajskom Ugovoru u kojemu je nekada moralo biti placeno vise nego se moglo u stavri vise nego je tadasnja Njemacka privreda mogla prihodovati.U jednom se moramo sloziti da inflacijaod 1919 do 1923 uopste nije bila primjetna u stavri u toj mjeri da je prestavljala neku opasnost,ali kada je Francuska zajedno sa Belgijom umarsilala u Rursku oblast danasnj Rajnu Vestfaliju i najrazvijeni deo odvoila od ostalog dijela zemlje i dogodilo se to sto se dogodilo u kratko je inflacija eksplodirala.U novembru 23 godine ljudi su sa kolicima odnosili novac da kupe hleba ,a zatim je Njemacka planom zvani Dawens-Plan organizovana naravno spolja,ovaga puta prijeti jedna takva inflacija kakvu svijet nije vidio.
    Ako se zna da su u USA 49 drzave bankrot ne treba bitimnogo pametan pa doci do zakljucka sta nas ceka.Sto se tice novog Predsjenika Njemacke Vulfa izgleda da je biran naosnovu spoljasnjeg izgleda tako kazu osobe ljepseg pola,kod nas bi rekli lijep za u svatove mada se ja u ovom slucaju nebih slozio nego dobar za primanje saucesca sto se po svoj prilici moze dogoditi.
    Jos jedna stvar koja moze biti vazna za kraj a to je da su 1995 godine kada su se dogovarali o zajednickoj evropskoj valutu tada imali u vidu ovo sto se sada dogadja, tako da svaka zemlja na papirnim novcanicama ima svoj znak vodite o tome racuna i gledajte da na vasim ako imate stoji X a to je oznak za Njemacku a Y je ako se ne varam Grcka.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *