Почетна / Регион / Sarajevska kapitulacija

Sarajevska kapitulacija

Piše Anja Vujević

Učešćem na ministarskoj konferenciji „EU-Zapadni Balkan“ Beograd je priznao nezavisnost južne srpske pokrajine, jer je Kosovo u Sarajevu imalo jednak tretman sa ostalim državama učesnicama

Sarajevska konferencija „EU – zapadni Balkan“, čiji su zaključci sažeti u „istorijskoj predsedničkoj izjavi“ u kojoj ništa značajno niti novo, a ponajmanje istorijsko, nije rečeno, ipak je donela dve istorijske stvari – prvi put su za istim stolom našli Vuk Jeremić i Skender Hiseni, i članstvo u NATO-u istaknut je kao zajednički regionalni cilj.
Da bi prvi cilj bio ostvaren Srbija, kao i sve zemlje učesnice sastanka, bile su bezimene. Na jarbolima nije bilo zastava država, a učesnici konferencije su zastupljeni samo imenom, bez naziva države, a sve kako bi Kosovo imalo ravnopravan tretman sa ostalim učesnicima sastanka.

IZA BLINDIRANIH VRATA
Tvrdnje ministra inostranih poslova Srbije Vuka Jeremića kako je Srbija izvojevala još jednu pobedu jer je u Sarajevu tobože osujetila pokušaj predstavnika Prištine da na ministarskoj konferenciji „EU – Zapadni Balkan“ govore izvan Rezolucije 1244, jer je Hisenija najavio Lamberto Zanijer, samo su potvrda kapitulacije Srbije i njenog neizgovorenog priznanja lažne države za suseda.
Rezolucija 1244 izričito zahteva da na međunarodnom planu srpska južna pokrajina mora biti zastupljena pod imenom Unmik Kosovo, što u Sarajevu nije bio slučaj. Takođe, ostaje činjenica da Hiseni, čiji sadržaj obraćanja učesnici konferencije brižljivo skrivaju, nije govorio u ime UNMIK-a, nego u ime bezimene države kakve su bile i ostale učesnice konferencije. Jedina razlika između njega i ostalih jeste to da je on imao privilegiju da bude najavljen. Vodeći se tezom „korak po korak“, kako bi Beogradu bilo dato vreme da postepeno pripremi javnost da sa Prištinom sedne za isti sto i pod zastavama, ministarska konferencija koja je trebalo da bude otvorena za javnost i da je novinari prate iz pres sobe, održana je iza zatvorenih, blindiranih vrata.
„Ne vidim nikakvu vezu između Kosova i Srbije na njihovom putu ka EU. Postupaćemo sa obe zemlje u okviru Rezolucije 1244, i videti presudu Međunarodnog suda pravde. Konferencija je govorila o evropskoj perspektivi svih zemalja ovog regiona i nikoga nismo izostavili“, rekao je komesar za proširenje EU Štefan File, eksplicitno određujući da su Srbija i Kosovo na ministarskoj konferenciji tretirani kao „dve zemlje“.
Zanimljivo je da je pres konferencija prekinuta kada su na red došla pitanja o Kosovu i da je File izbegao da prokomentariše svoju izjavu da se nada da „BiH i Kosovo neće zaostajati za ostalim zemljama u regionu“.
Tvrdnje lidera DSS-a Vojislava Koštunice da je „sadašnja vlast ovu pogubnu politiku započela kada je neposredno posle jednostrano proglašene nezavisnosti potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji nalaže uspostavljanje dobrosusjedske saradnje” i da je „konferencija u Sarajevu nastavak tog pogrešnog puta koji će Srbiji dugoročno naneti ozbiljnu štetu“, pokazale su se utemeljenim već u Sarajevu.

RIGOROZNI USLOVI
Beograd ne samo da je otvoreno pristao da na jednoj međunarodnoj konferenciji Priština ima isti tretman, nego je i dobio jasnu poruku da od članstva u EU nema ništa sve dok ne ispuni „rigorozne uslove“. Naime, u predsedničkoj izjavi se navodi da „EU potvrđuje potrebu ‘za fer i rigoroznim uslovima’ u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja i u skladu sa obnovljenim konsenzusom o proširenju koji je odobrio Savet EU u decembru 2006. godine“.
„Zemlje zapadnog Balkana moraju intenzivirati napore na ispunjavanju kriterijuma i dogovorenih uslova na putu ka članstvu u EU. Napredak svake zemlje zavisiće od njihovih vlastitih zasluga“, navodi se u izjavi.
U dokumentu se dodaje da EU očekuje da zemlje regiona krenu u narednu fazu procesa pridruživanja na osnovu uspostavljenih kriterijuma i dogovorenih uslova.
EU je ponovila punu podršku zemljama regiona u njihovim nastojanjima da intenziviraju dinamiku reformi. Zemlje zapadnog Balkana obavezale su se da će intenzivirati napore na rešavanju ovih pitanja.
U izjavi se navodi da regionalna saradnja doprinosi ubrzanju pomirenja, dobrosusedskim odnosima, te klimi pogodnoj za rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja. Naglašen je i prioritet završetka procesa pomirenja u regionu, te su u vezi s tim pozdravljene sve nedavne inicijative.
Specijalni izaslanik EU za Balkan, čije imenovanje nije isključila Ketrin Ešton, ili „jedna jaka delegacija“, nadgledaće, između ostalog, i kako „Srbija provodi rigorozne uslove“.
Kao najozbiljniji kandidat za ovu funkciju, ili člana delegacije, pominje se bivši visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun, koji danas ima jak uticaj u britanskoj vladi, ali je i jako blizak sa Eštonovom. Šta očekuje Beograd nije teško zaključiti iz Ešdaunove izjave da je „Beograd izgubio moralno pravo da vlada Kosovom na osnovu svega pet odsto tamošnje populacije i time što je pokrajinu natopio krvlju i isterao kosovske Albance tokom rata“.
Lord za koji se ponosno slikao sa oružjem i kosovskim teroristima, kategoričan je da nikakvi pravni argumenti ne mogu osporiti samoproglašenu nezavisnost Kosova, jer, kako kaže, „pravni sistemi samo su izraz onoga što je moguće na terenu“.
„Svi znaju da Beograd više ne može da vlada Kosovom, pored ostalog i zbog načina na koji je tretirao tamošnje Albance koji čine 95 odsto populacije pokrajine. Zato se međunarodna zajednica i nalazi na Kosovu od 1999. Dakle, zakoni moraju da dostignu realnost na terenu – kao što je to bio slučaj sa Crnom Gorom i Makedonijom čijem se formiranju protivilo nekoliko država, i kao što se sada događa sa Kosovom“, rekao je Ešdaun.

NEPORECIV SIGNAL
Iako se u predsedničkoj izjavi ne pominju atlantske integracije, da je bilo reči i o njima govori izjava zamenika državnog sekretara SAD-a Džejmsa Štajnberga.
„Sastanak ‘EU-zapadni Balkan’, koji se danas održava u Sarajevu, pokazuje nedvosmislenu privrženost međunarodne zajednice da se BiH, ali i celi region integriše u EU i transatlantske strukture“, rekao je Štajnberg.
„Taj sastanak je neporeciv signal da smo spremni da budemo partneri zemljama regiona i učinimo što je moguće da pomognemo proces evroatlantskih integracije ne samo BiH nego i celokupnog zapadnog Balkana. Imali smo priliku da sagledamo dosadašnji napredak u mnogim područjima i pozitivne događaje, ali i da vidimo koji su to izazovi pred nama“, rekao je zamenik državnog sekretara SAD-a.
„Okupili smo da se pokušamo ohrabriti proces postizanja političkog dogovora u BiH da se preduzmu koraci ka reformi ustava i da se sistem u ovoj zemlji načini sposobnim da odgovori izazovima članstva u EU i NATO-u. Ta naša zajednička privrženost uz podršku Ruske Federacije i Turske pokazuje da imate zaista jake i privržene partnere…Sa članstvom u NATO-u dolazi odgovornost i lideri ove zemlje moraju da znaju da moraju da budu u stanju da donose odluke koje će doprinositi bezbednosti ne samo BiH nego i celokupne transatlantske zajednice“, rekao je on.
Nešto slično izjavila je i Ketrin Ešton, predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku:
„Osnovni prioritet za vlasti BiH mora biti da ispune težnje i očekivanja građana: da ostvare napredak u integracijama u EU i NATO, te da se pozabave problemom aktuelne ekonomske krize“, poručila je Ketrin Ešton, predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.
Interes za članstvo BiH u NATO-u nije skrivao ni šef diplomatije Velike Britanije Vilijem Hejg.
NATO integracije kao jedna od tema konferencije, razlog su što Moskva u Sarajevo nije poslala svog zamenika ministra inostranih poslova Vladimira Titova, nego je odlučila da je na samitu simbolično predstavlja njen ambasador u Sarajevu Aleksandar Bocan-Harčenko.

Skender Hiseni i ministar spoljnih poslova Albanije Iljir Meta

BiH U NATO
Postavlja se pitanje – koji je interes Srbije da gura BiH u NATO, što je učinila ne samona ministarskoj konferenciji, već i Istanbulskom deklaracijom.
Na jednom od prošlogodišnjih sastanaka sa liderima političkih partije u RS, predsednik Srbije Boris Tadić od njih je izričito tražio da članstvo RS i BiH u NATO-u ne vezuju za Srbiju, i da ne insistiraju na stavu „RS nije mesto u NATO-u bez Srbije“, pri čemu je više puta ponovio kako bi „sve bilo lakše da smo u NATO-u“, potvrdilo je „Pečatu“ više lidera iz RS koji su učestvovali na ovom sastanku.
Nije teško zaključiti da Tadić želi BiH u NATO-u, pa kao predsednik vojno neutralne zemlje sebi dozvoljava da u Istanbulskoj deklaraciji gura BiH u NATO i podržava otimačinu državne imovine RS, kako bi potom mogao lakše da povede Srbiju istim putem. U BiH, članici NATO-a, Tadić traži argument da „Srbija ne može biti pusto ostrvo u okruženju zemalja članica NATO-a“, da „RS i Srbija ne treba da budu razdvojene bezbednosnim zidom nego da se nađu s iste njegove strane“.
Njegovim pritiscima podlegla je i Banja Luka što potvrđuje izjava premijera RS Milorada Dodika da između njega i Vuka Jeremića nema razlike u pogledima na sastanke BiH, Srbije i Turske, ali i Dodikov otvoren zaokret od toga da „BiH treba da bude vojno neutralna i demilitarizovana“ do toga da je „BiH mesto u NATO-u, ali da o tome treba da odluče građani“.
Novouspostavljena osovina Istanbul-Beograd-Sarajevo, BiH treba da uvede u NATO, nakon čega bi se ovom savezu pridružila i Srbija. I sve do tog cilja, odigraće se još mnogo komičnih predstava poput one u Istanbulu gde je predsednik Srbije, koji nije u stanju da se izbori sa separatizmom u svojoj državi i da sačuva njenu celovitost, dao garancije celovitosti i teritorijalnom integritetu BiH, ili ove poslednje sarajevske gde niko ne predstavlja nikog, ali svako govori u nečije ime.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *