Почетна / Спорт / ROLAN GAROS Poslednji turnir u Parizu

ROLAN GAROS Poslednji turnir u Parizu

Piše Mira Popović

Ukoliko se kompleks Rolan Garosa ne modernizuje, zbog brojnih nedostataka (prostor, rasveta, funkcionalnost terena) Otvoreno prvenstvo Francuske u tenisu od sledeće godine moglo bi da bude organizovano u nekom drugom gradu

Ovogodišnje otvoreno prvenstvo Francuske u tenisu (23. maj – 6. jun), Rolan Garos, igra se možda i poslednji put u francuskoj prestonici. Srećom, nije reč o opstanku turnira, već o njegovom eventualnom preseljenju iz Pariza u neko manje ili više atraktivno mesto udaljeno od Grada svetlosti.

U HARMONIJI SA PARIZOM
Problem se nametnuo iz mnogobrojnih razloga, među kojima prednjači činjenica da je kompleks Rolan Garosa, koji se prostire na 8,5 hektara, postao uveliko tesan i za igrače i za publiku (pariski Gren slem je prošle godine posetilo blizu pola miliona ljudi). U odnosu na Vimbldon (18,5 hektara), to je više nego skroman prostor, vajkaju se Francuzi, koji se u mnogo čemu, pa i u teniskim turnirima odmeravaju sa svojim ostrvskim susedima.
Veliki problem Rolan Garosa jeste i taj što nijedan teren, pa ni centralni Filip Šatrije, niti ne manje slavni Suzan Lenglan – nije pokriven i nema rasvetu. Koliko muke to može da zada igračima (a da ne kažemo i publici) pokazala je prva nedelja turnira kada je, posle prvih blistavih sunčanih dana, kiša počela da „seče“ mečeve, da ih prekida i tera na nastavak do večernjih sati, kada je prirodno svetlo slabo. Iskusili su to i naši teniseri, naročito četvrta teniserka na svetu, Jelena Janković, koja je plasman u osminu finala obezbedila pobedom nad Ukrajinkom Alonom Bondarenko igrajući doslovce po blatu, nastalom od kišom ukvašene šljake, ali i Viktor Troicki koji je, pošto je u punom sjaju sunca u prvom kolu pobedio Tomija Robreda, izgubio u trećem kolu od Rusa Mihaila Južnog u meču koji se zbog vremenskih (ne)prilika igrao kasno, a sudija nije uvažio molbe Troickog da se prekine zbog loše vidljivosti.

Veliki problem Rolan Garosa jeste i taj što nijedan teren, pa ni centralni Filip Šatrije, niti ne manje slavni Suzan Lenglan – nije pokriven i nema rasvetu

Francuska teniska federacija (FFT) oglasila je da postoje dva rešenja pomenutih problema: ili da se ide na rekonstrukciju postojećeg prostora Rolan Garosa i proširenja s time što bi se „zahvatilo“ nekoliko hektara iz okolne Bulonjske šume, ili da se turnir premesti u jedno od četiri mesta: Marn-la-Vale (nedaleko od Diznilenda), Versaj (na zapadu), Gones (na severu) ili Evri (južno od Pariza). Budući da dislokacija podrazumeva izgradnju terena, pratećih sportskih objekata i infrastrukture, cena premeštaja turnira iznosila bi 600.000 evra, za razliku od 200.000 evra na koliko se procenjuje „doterivanje“ sadašnjeg prostora pariskog Gren slema.
„Mi smo privrženi terenima na Port d’Oteju (postojeća lokacija Rolan Garosa). Neke najlepše stranice u istoriji našeg sporta ispisane su na tim terenima. Oni imaju istoriju, dušu“, kaže predsednik Francuske teniske federacije Žan Gašasen. On ne krije da je projekat rekonstrukcije sadašnje lokacije izrađen „u savršenoj harmoniji sa Gradom Parizom“, ali ne isključuje ni mogućnost premeštanja.
Međutim, baš ta „harmonija“ sa gradskom opštinom, na čijem je čelu socijalista Bertran Delanoe, nažuljila je vladajuću desnu partiju UMP koja, očito više politički nego sportski, navija da se Rolan Garos izmesti izvan Pariza – pa neka košta šta košta.
Što se igrača tiče, oni su listom – počevši od naše Ane Ivanović, pobednice pariskog turnira 2008. do prošlogodišnjeg osvajača Pehara Musketara, Švajcarca Rodžera Federera – privrženi sadašnjoj lokaciji.
„Ja verujem u tradiciju. Bilo bi razočaravajuće da se Rolan Garos preseli“, kaže prvi teniser sveta.
Odluka o budućnosti Rolan Garosa trebalo bi da se donese do februara iduće godine.

Vrhunski profesionalizam, borbenost i lepota igre: Novak Đoković

ILUZIJA GOLOTINJE
Ako problem modernizacije i proširenja čuvenog francuskog teniskog turnira tek treba da se reši, jedna druga nedoumica koja se odnosi na „beli sport“, otklonjena je. Reč je o sakupljanju i reciklaži teniskih loptica koju je FFT pokrenula pre dve godine. Samo na Rolan Garosu upotrebi se 60.000 loptica, a 2010. godine – izbacila je FFT računicu na početku pariskog turnira – biće sakupljeno na raznim terenima 600.000 loptica koje će biti iskorišćene za izradu sportskih podloga.
Naši teniseri dali su sve od sebe tokom ovogodišnjeg Rolan Garosa, a u vrhunski profesionalizam, borbenost i lepotu igre mogli smo se naročito uveriti gledajući mečeve srpskih najboljih reketa, broja tri na svetu, Novaka Đokovića i četvrte teniserke sveta Jelene Janković. Kod Noleta, kojem su francuski komentatori i ove godine prognozirali da će izvesti „puč“ i pomrsiti račune i snove dvojici slavnih asova – Federeru i „kralju šljake“, drugom teniseru sveta Rafaelu Nadalu – primetili smo i želju da se, osim igrom, još nečim izdvoji na terenu, da svom nastupu da lični pečat. Izabrao je diskretan način – na šortsu koji nosi, tik ispod pojasa, ispisan je njegov nadimak NOLE što se vidi tek izbliza i kada mu se, u punom zamahu, majica podigne uvis. Takvom ličnom obeležavanju nije odoleo ni Nadal koji na petama patika nosi ispisan svoj nadimak RAFA.

Osvojila Pariz šarmom i pobedničkim mentalitetom: Jelena Janković

Za razliku od muške diskretnosti, pojedine teniserke kao da su se na ovogodišnjem Rolan Garosu utrkivale u što upadljivijim, pa i smelijim haljinicama. Najdalje je u tome otišla crnoputa Amerikanka Venus Vilijams koja je, pre nego što je ispala već u trećem kolu, izazvala senzaciju svojom haljinicom od crne čipke koju je sama kreirala. I ne samo za teniske terene neuobičajenom haljinicom na crvene bretele, već više gaćicama koje su bile u boji kože i stvarale „iluziju golotinje“, kako je sama priznala.
Domaćini, Francuzi, nisu se proslavili ni 2010. godine na Rolan Garosu. Štaviše, ove godine su potvrdili najgori rezultat u istoriji turnira, pošto je najbolji francuski teniser Vilfred Conga u trećem kolu (do kojeg je jedini dogurao) predao meč Južnom. Poslednji put jedan Francuz – Janik Noa – osvojio je pariski turnir daleke 1983. godine, a u ženskoj konkurenciji to je poslednji put pošlo za rukom Meri Pirs pre deset godina.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *