Raditi protiv Srbije nije krivica

Piše Marko Keković

Da je reforma pravosuđa izvršena neustavno i traljavo po kriterijumu moralno-političke, partijske podobnosti, što je, koristeći obilje argumentacije dokazao na stranicama „Pečata“ Ratko Marković, dokazuje i zahtev Evropske komisije da se poništi niz odluka

Boško Ristić radi za „interese firme iz druge države i interese druge države protiv interesa firme iz svoje države i svoje države u kojoj je član najviših organa“

Ne možemo čak ni jednu mašinu da zamenimo bez odobrenja Agencije za privatizaciju, a Boško Ristić slobodno krčmi našu imovinu, kaže Mirko  Vujanović, generalni direktor somborskog „Borelija“, društvenog preduzeća nastalog od prodajnih i drugih objekata „Borova“ u Srbiji, koje zapošljava oko 700 radnika. Ako mu se ne stane na put, uskoro će Ristić, advokat „Borova“, rasprodati po bagatelnim cenama celokupni inventar „Borelija“, kao što je, kako se tvrdi, već omogućio da njegov hrvatski klijent kupi između 10 i 15 lokala.
Vujanović je ogorčen, a to osećanje sa njim dele zaposleni, rukovodstvo i sindikalna organizacija, što Ristićeva advokatska kancelarija radi za „interese firme iz druge države i interese druge države protiv interesa firme iz svoje države i svoje države u kojoj je član najviših organa“. Oni još smatraju da su advokatske usluge koje Ristić pruža Hrvatskoj protiv svoje države nespojive sa njegovim ulogama narodnog poslanika, predsednika Odbora za upravu i pravosuđe i člana Visokog saveta sudstva. Pored svega, „Boreli“ dokazuje da je čitav posao nelegalan, jer po našim zakonskim odredbama ovakvom imovinom ne može se, sem uz izričitu saglasnost Vlade Srbije, trgovati sve dok Srbija i Hrvatska o tome ne potpišu bilateralni sporazum.
Boško Ristić negira navode iz „Borelija“ i tvrdi da se sve radi po zakonu. Takođe da on ne prodaje njihovu imovinu nego je samo pravni zastupnik svog klijenta, a cena se postiže na licitaciji i da nije, kako se sumnja, vlasnik advokatske kancelarije. Ristić na kraju kaže da je advokatski posao strogo odvojio od svojih državnih i stranačkih funkcija.

GLAVA NA PANJU
Sudovi u Sremskoj Mitrovicu i Valjevu proglasili su nevažećim ugovore o prodaji „Borelijevih“ lokala „Borovu“, ostali nisu. Vujanović ovako suprotne odluke sudova po istoj stvari tumači Ristićevim funkcijama i uticajem koji on ima na pravosudni sistem, pa očekuje da će i odluke o ništavnosti kupoprodajnih ugovora sudova u Sremskoj Mitrovici i Valjevu na sledećoj pravosudnoj stepenici biti poništene.
Ako se Vujanovićeva prognoza ostvari, advokatski nameštenik Boško Ristić će praktično pokazati kako funkcioniše reformisano sudstvo, čija je politička perjanica, i kako je on uspešno razdvojio mukotrpni rad za koru hleba od visokih državnih funkcija, kojih se nevoljno prihvatio, samo da prekine partijski monopol i stvori slobodno i ničim, osim zakonima, sputavano pravosuđe. Nešto je Ristić proredio nastupe na televizijama i dokazivanje da u ovoj zemlji nije obavljen nikakav reizbor, pa nije ugrožena stalnost sudske funkcije, kao preduslov za nezavisno sudstvo, nego potpuno nov izbor. Puj pike, ovo do sada ne važi, idemo ispočetka da omogućimo da građanima Srbije sude samo dostojne sudije, a njih su nam podarili po merilima Nate Mesarović, Snežane Malović i Boška Ristića.
Za ove nije problem što čitava pravnička struka smatra da je čišćenje pravosuđa izvršeno po kriterijumu moralno-političke, partijske podobnosti. Sa strukom, a i svim ovdašnjim protivnicima je lako. Prilepi im se koja etiketa, ostalo ignoriše.

Reči našeg istaknutog stručnjaka za ustavno-pravna pitanja dr Ratka Markovića odjeknule su u Briselu, ali, nažalost, ne i u Beogradu

To su pokušali da učine i sa obiljem argumentacije koja se nalazi u tekstu „Sudstvo-Ahilova peta države Srbije“ našeg istaknutog ustavno-pravno stručnjaka, prof. dr Ratka Markovića (objavljen u 111. i 112. broju „Pečata“). Tu ubedljivu i osnovanu argumentaciju često su koristili u javnosti Srbije, doduše ne pominjući ni autora ni „Pečat“. Međutim, ono što nije doprlo do ušiju i pameti naših vlastodržaca i „reformatora sudstva“, doprlo je do Evropske komisije koja zahteva da se izvrši: „revidiranje procedure izbora“, „preispitivanje sastava pravosudnih tela“, „poštovanje stalnosti sudske funkcije“, i da se svim neizabranim sudijama „do rešenja njihovog statusa isplaćuje sedamdeset odsto plate“.
Nešto pre ovog zahteva Evropske komisije Ustavni sud Srbije poništio je neustavnu odluku u vezi sa reizborom sudije Zorana Saveljića, što, s obzirom na obrazloženje, ukazuje na to da će i ogroman broj nereizabranih sudija morati biti vraćeno na funkciju. Na to ukazuju Omera Hadžiomerovića, sudije Apelacionog suda u Beogradu: „Očekujemo da se nedostaci reizbora sudija uskoro otklone, a pravni model bi mogle da budu odluke Ustavnog suda“.
I Vida Popović Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda kratko komentariše odluku Evropske komisije: „Mogu samo da kažem da je žalosno što smo dočekali da nam i Evropa kaže ono što smo mi, nacionalni stručnjaci tvrdili od početka“.
Dakle, kompletan posao oko navodne reforme pravosuđa traljavo je i neustavno urađen, i mora se popraviti. I to baš tamo gde su Boško Ristić i ostali stavljali glavu na panj da je sve urađeno u skladu sa evropskim vrednostima.

NE ZNAMO DA SMO SREĆNI
Možda će niški advokat, koji je razdvojio profesiju od funkcija predsednika Odbora za upravu i pravosuđe i člana Visokog saveta sudstva i koji nema svoju advokatsku firmu nego je unajmljenik u tuđoj, uspeti da evropskim pravnicima  pokaže da oni ustvari nemaju pojma o pravnoj državi i u interesu svih građana Srbije odbani svoje životno delo. Vrlo je verovatno, međutim, da će Ristić nastaviti da prodaje „Borelijevu“ imovinu „Borovu“, na licitaciji i uz poštenu cenu, jer kao nameštenik mora svakodnevno da se dokazuje. Valjda će viši sud imati razumevanje za privatni posao člana VSS i ućutkati sudove u Sremskoj Mitrovici i Valjevu. Tako se na Ristića neće odnositi optužba iz Sombora da radi za interes Hrvatske, a protiv interesa Srbije.

„Mogu samo da kažem da je žalosno što smo dočekali da nam i Evropa kaže ono što smo mi, nacionalni stručnjaci tvrdili od početka“: Vida Popović Škero

Raditi protiv Srbije i nije baš neka krivica, naročito ako se šteta prikaže kao korist. Davanje Vojvodini mogućnost da postane država je korisno zbog vropskih integracija, stvaranje etničkih regiona na kritičnim tačkama Srbije je dobro da se manjine lepo i sigurno osećaju a nama to podiže ugled u Evropi, proglašavanje Turske za glavnog spoljnjepolitičkog partnera je od neprocenjivog značaja za uživanje blagodeti islamske civilizacije. Igmanskom inicijativom stupili smo na put pomirenja i evropske perspektive, samo da ne pominjemo Dobrovoljačku ulicu u Sarajevu i Tuzlansku kolonu, da obostranim povlačenjem optužbi za genocid pred MSP Hrvatskoj damo sve (pride priznanje za agresuju), a ona nama ništa, da shvatimo da smo deklaracijom o Srebrenici „pokazala hrabrost i istorijsku zrelost“, a ne da smo Republiku Srpsku prepustili na nemilost Harisu Silajdžiću…
Ostaje još da shvatimo kakva će se sreća na nas sručiti što milijardu evra, sa daljom tendencijom, presipamo u džepove stranih banaka i tako čuvamo kurs dinara. Naivni, kakvi smo, mislimo da je bolje bilo te pare plasirati u proizvodnju. U odnosu na sve ovo šta je krčmljenje „Borelijevih“ lokala!?

5 коментара

  1. Avatar

    Основни проблем српског друштва је његова елита (”елита”). Ако изузмемо значајан део који је изразито антисрпски настројен из убеђења, због материјалне користи или се једноставно приклонио јачем, остаје ипак значајан број људи који се није одрекао родољубља и који још увек ”робује ” ”традиционалним” моралним и људским вредностима.Зашто су ти људи тако јавно неуочљиви у односу на ове друге? Постоје објективни разлози који доприносе томе – неслобода медија, фаворизовање љубимаца креатора ”Новог светског поретка”, мањак материјалних средстава…Све разлози којим се могу оправдати постојање свих тоталитарних друштава и сваке, или бар већине,досадашњих окупација.Јаки разлози,али недовољни и нису суштински.Суштински разлог је у слабостима српске елите – није рашчистила са самом собом, са својим дилемама, отуда тако слаб отпор,стална дефанзива, пораз за поразом и стерилност у супротстављању надолазећем злу.За сваку похвалу су покушаји одбране српског језика, историје,културе,хришћанских и људских вредности, али су очигледно недовољни. Бранећи себе, бранимо и светску цивилизацију, као и сви слободномислећи и слободољубиви људи у свету. За сада се то не чини довољно добро и за то нема оправдања.

  2. Avatar

    Српска интелектуална елита није у стању да се избори са перфидним играма преобликовања свести и промоцијом сурове ждероњске филозофије – ”циљ оправдава средство” – на уштрб свих позитивних људских вредности, која се свакодневно одиграва на националним фреквенцијама у виду ”риалити” емисија.Шунд, неукус, скоројевићка животна филозофија, иживљавање над слуђеним људима нас запљусну кад прошетамо по програмима – све за новац.То су ствари које је релативно лако демаскирати и указати на манипулацију, нехуманост и штетност тих порука, а то наша елита не успева, а камоли кад су у питању крупнији и важнији испити.Освајач је покорио и стерилисао нашу елиту, а тиме и народ.Поздрављам то што се ”Печат” није помирио са ропством и што покушава пружити отпор.

  3. Avatar

    Zaključci eksperata EK potvrđuju da je “postupak reizbora pokazao značajne nedostake u pogledu SASTAVA i nezavisnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca… Primedbu na sastva navedena dva tela smatram najbitnijom i potpuno osnovanom. Upravo to se u pismu g. J. M. Barroso-a od 27.04.2010.g. navodi kao SADRŽINA zaključaka EK dostavljenih zvaničnicima Srbije.

    U međuvremenu je objavljen zapisnik samoproglašenog Visokog saveta sudstva (isto važi i za Državno veće tužilaca) od 06.04.2009.g. Iz njega se može zaključiti da je protivustavno i nezakonito “konstituisanje” (odluka o tome ne postoji u zapisniku bez broja i dnevnog reda) Visokog saveta sudstva izvršeno na sednici koju je NEOVLAŠĆENO sazvala ministarka pravde Snežana Malović, premda je ona samo član VSS po položaju, dok zakon propisuje da ovu sednicu može sazvati samo PREDSEDNIK Vrhovnog suda Srbije kojeg Srbija NIJE IMALA na dan 06.04.2009.g. Vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije bila je Nata Mesarović, izabrana na opštoj sednici 09.03.2009.g. koja, takođe, nije imala ovlašćenje za sazivanje konstitutivne sednice, jer nema pravni kapacitet i legitimitet PREDSEDNIKA Vrhovnog suda Srbije (jedino ovlašćenog za sazivanje sednice) zato što nije birana od Narodne skupštine Republike Srbije.

    Dakle, ministarka pravde Snežana Malović i Boško Ristić, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, po Ustavu i zakonima članovi po položaju u oba napred navedena tela, najodgovornoji su što je protivustavno i nezakonito konstituisanje oba tela izvršeno SINHRONIZOVANO 06.04.2009.g. Znali su oni da se za konstituisanje nisu stekli zakonski uslovi (na to ih je čak UPOZORILA Nata Mesarović u dva navrata, prema zapisniku koji je 27.05.2010.g. objavilo “Vreme”), zato što nisu bili izabrani svi obavezni izborni članovi (u VSS je nedostajao jedan sudija, advokat i profesor pravnog fakulteta).

    Bezakonje u Srbiji u sprovođenju tzv. „reforme“ pravosuđa odmah je prepoznala i domaća i evropska stručna javnost. Reakcije su usledile krajem prošle i početkom ove godine. Da se podsetimo nekih reagovanja.

    „Proces reizbora sudija je sproveo Visoki savet sudstva, organ čiji je SASTAV NEREGULARAN… Ceo proces “zamene” sudija i tužilaca bio je sproveden bez ikakvog merljivog kriterijuma u vezi sa načinom obavljanja sudijske funkcije i stručnosti, vođen je u tajnosti i bez obrazloženja i obaveštavanja onih kojih se dotični proces ticao… Direkcija Udruženja sudija i tužilaca, izražava najdublje zaljenje svojih članova i javno iskazuje solidarnost sa svim svojim kolegama koji su na ovaj način oštećeni i u isto vreme osuđuje ovakvo nelegalno postupanje, uz napomenu da će učiniti sve što je u njenoj moći da ovakva situacija bude promenjena i da prevladaju principi pravne države” – stoji u pismu Direkcija Udruženja sudija i tužilaca (Portugal).

    “Takvo postupanje sa nosiocima pravosudne funkcije ne uliva sudijama i tužiocima drugih evropskih zemalja poverenje, neophodno da bi se razvijala saradnja, između ostalog, u oblasti borbe protiv korupcije i međunarodnog kriminaliteta. Naprotiv, ono izaziva najgore sumnje. Ova situacija izgleda kao ogromno nazadovanje na planu demokratije” – stoji u protestnoj noti francuskog sindikata sudija upućenoj ambasodoru Srbije u Francuskoj .

    “Sudska vlast zbog svega ovoga sudijama i tužiocima iz drugih zemalja ne može uliti dovoljno poverenja koje je potrebno za razvoj međunarodne pravne saradnje u cilju borbe protiv najvećih zala koja ugrožavaju savremeno društvo, korupcije i organizovanog kriminala. Upravo obratno, budi najgore sumnje. Ova situacija predstavlja korak unazad u procesu konstituisanja demokratske i pravne države u Srbiji. Zbog toga, ove odluke TREBA DA BUDU PONIŠTENE u cilju poštovanja principa i vrednosti Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje Srbija deli sa ostatkom država članica Saveta Evrope, i koje treba da razvije u budućnosti zajedno sa državama članicama Evropske unije” – stoji u protestnoj noti španskog udruženja sudija upućenom ambasadoru Srbije u Madridu.

    Konačno, Ustavni sud Srbije ima sve neophodne ALATE kojima može poništiti sve odluke Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine Republike Srbije – donete od strane ovih organa ili na predlog VSS i DVT kao dva nepotpuna protivustavna i nezakonita tela. Ni danas još nisu ispunjeni USLOVI iz Ustava i zakona za konstituisanje oba napred navedena tela. Sve odluke o izboru sudija i tužilaca se moraju i mogu poništiti samo zbog toga što su donete ili predložene od strane pravno nepostojećih samoproglašenih tela (nepotpunog sastava VSS i DVT – jer njihov nepotpun sastav Ustav i zakon ne propisuju, i ne dozvoljavaju – u tome je propisan izuzetak samo za Ustavni sud). I bez žalbe bilo kojeg kandidata, ali i takvih žalbi neizabranih ima (koji nisu bili stalne sudije). Međutim, postavlja se pitanje da li je Ustavni sud, u međuvremenu zaražen “trojancima” (sudijama imenovanim na zajdnički predlog dva nepostojeća tela VSS i DVT) – sveden samo na političku instituciju, ili je ostao i sud? Imajući u vidu činjenicu da je jedva “napabirčio” osam glasova za samo DELIMIČNO poništavanje odluke VSS koja je u CELINI nezakonita (što se “iz aviona vidi” kako je to slikovito opisao prof. dr Zoran Ivošević u jednoj TV emisiji) – mišljenja sam da Ustavni sud Republike Srbije više nije sud, već politička institucija. Evropa će morati da “čisti” po srbijanskom dvorištu.

  4. Avatar

    Vreme iza nas nam govori da Evropa neće zaboraviti nezakonitosti koje karakterišu tzv. reformu pravosuđa u Srbiji, u kojoj su “deformatori” podjarmili pravosuđe Srbije obojivši ga u žutu boju, uništili decenijama građenu organizaciju sudske vlasti, a nosioce sudijske i tužilačke funkcije sveli na državne nameštenike. Što je najbitnije, veurjem da ni Srbija neće zaboraviti one koji su protivustavno i nezakonito 06.04.2009. “konstituisali” dva samozvana tela: VSS i DVT – najveće štetočine u novijoj istoriji Srbije, koje od tog dana PROIZVODE bezakonje kao na filmskoj traci. Ustavni sud će tek sada imati posla, budući da odluke donosi najveći broj sudija koji je nelegalan i nelegitiman. Legalne su samo sudije koje su to bile pre skandalozne reforme, ako su “izabrane” u sud istog ranga i za istu teriroriju, kao što su legalne i sve one sudije koje “sede kod kuće” i čekaju odluku Ustavnog suda.

    Postoji li u Srbiji zaista namera (politička volja) da se poštuju primedbe evropskih institucija u vezi sa reformom pravosuđa u Srbiji? Kao advokat po zanimanju, veliki sam kritičar aktuelne “reforme” pravosuđa, ali istovremeno veliki pobornik STVARNE reforme pravosuđa koja je u Srbiji izostala, a ja se u svojoj naivnosti, tome nadao. Belodano je jasno da gospođa ministarka i njeni politički sponzori istinsku reformu pravosuđa nisu ni želeli, već što više u žuto obojeno partijsko sudstvo. U tome nisu sasvim uspeli jer DS nema dovoljno kadrova, posebno ih nema za sudije, zato su za sudije birali svoje “večite studente”, sa prosekom jedva preko šestice, kandidate koje teško da bi ijedan pametan poslodavac zaposlio, a kamoli neko još za sudije birao.
    Ako već danas postoji STVARNA namera (a kad-tad će se ona javiti, pod pritiskom evropskih institucija) da se poštuju zaključci eksperata Evropske komisije onda predsednik Tadić, premijer Cvetković ili ministarka Malović treba da ih OBJAVE. Da javnost vidi koliko su ti zaključci u saglasnosti sa izjavama ministarke, Boška Ristića, Nate Mesarović i dr.

    Premda do danas nisu objavljeni pomenuti zaključci njihova SADRŽINA je POSREDNO poznata. Pismo Evropske komisije (g.Barroso-a od 27.04.2010.) je i imalo za CILJ da podseti vlast u Srbiji na nezakonitosti koje su utvrđene još februara 2010. i da se “pokrenu” na akciju radi rešavanje problema na koje je ukazano (da se pređe sa reči na dela). Ako postoji namera da se poštuje ono što je NORMALNO u svakoj državi: sopstveni USTAV i ZAKONI (a na to se primedbe evropskih eksperata upravo odnose) onda se mora PONOVITI izbor svih sudija i tužilaca. Inače – kasnilo se i sada se kasni sa mnogim radnjama i aktivnostima za koje su propisani ZAKONSKI rokovi. Izbor sudija i tužilaca je najbitniji deo reforme.

    Sa druge strane, objavljeno je mnogo dokaza da za sudije i tužioce nisu birani najbolji kandidati. Bez rangiranja, koje je nesporno izostalo, to i nije bilo moguće. I da zanemarimo činjenicu da je Nata Mesarović sebe moralno potpuno kompromitovala unapređivanjem njenog sina (prethodno ga promovisala u “stručnjaka” i radnu grupu VSS), ona može da bude predsednik VKS ne zato što je rođaka predsednika (ako je to tačno, ili zato što je ovome simpatična) već zato što je NAJBOLJA od svih kandidata za to mesto u sudstvu. Prvo je trebalo izabrati NAJBOLJE u srbijanskom pravosuđu za sudije VKS, pa od najboljih sudija izabrati predsednika VKS i time predsednika VSS u svakom sastavu. I onda redom: sud po sud, rang-lista, izbor…

    Problem je Evropska komisija odmah i TAČNO locirala: to je krnji VSS koji je KOMPROMITOVAN do stepena zločinačkog udruženog poduhvata, u pogledu SASTAVA (protivustavan i nezakonit sastav je donosio odluke) i u pogledu NEZAVISNOSTI (izborne sudije se NIŠTA ne pitaju, do danas, nijedan od njih ne sme ni da “zucne, a svašta bi mogli ispričati). Jasno je zašto “deformatori” NISU ŽELELI za člana profesora pravnog fakulteta. NAUKA im ne bi dozvolila bahato divljanje, sa propisima i sa ljudima. PREVAGU u tom kvazi nezavisnom SUDKOM TELU odneli su: zakonodavna vlast preko Boška Ristića, “glavnog političara u Srbiji za izbor sudija i tužilaca” (a javnosti je poznato da se ovaj ne libi da iznosi neistine i na TV sa nacionalnom frekvencijom), izvršna vlast preko gospođe ministarke, i politika preko Nate Mesarović (ili rođačke veze, još nije razjašnjeno, sa politikom).

    CILJ USTAVA i ZAKONA O VISOKOM SUDSTVU je da IZBORNI članovi imaju ODLUČUJUĆI glas po KVALITETU i KVANTITETU. A ko nam to o reformi najviše priča: Malović, Mesarović i Ristić – i iznose, po pravilu, neistinite ocene o silnim uspesima “reforme”, iako su svojim nezakonitim delovanjem DOVELI U PITANJE Srbiju kao državu!

    Regres je ostvaren U SVAKOM POGLEDU, pa bi “popravke” morale obuhvatiti i ORGANIZACIJU mreže sudova, a na NORMATIVNOM delu nas tek “reforma” očekuje (ali zato odmah treba samo otkloniti neka glupa rešenja koja su krajem prošle godine uneta u pravni sistem).

    Nema nam druge, do “Jovo – nanovo”. Bolje što pre, šteta po Srbiju će biti manja.

  5. Avatar

    USTAVNI SUD KAO POLITIČKA INSTITUCIJA
    Zašto Ustavni sud Republike Srbije nije sud, već politička institucija, kazuje obrazloženje odluke donete povodom žalbe neizabranog sudije Saveljića.
    Premda je u članu 54. stav 1. Zakona o Visokom savetu sudstva upravo IZRIČITO propisano da će se konstitutivna sednica zakazati u roku od 7 dana od dana izbora izbornih članova, sud navodi da u toj odredbi ne piše ono što stvarno piše i da “nije izričito propisano da će se VSS konstituisati nakon izbora svih njegovih izbornih članova”. Uz napomenu da Ustavni sud nije nadležan za “autentično tumačenje” napred navedene odredbe, tačno je zaista da zakonodavac nije upotrebio reč “njegovih” koju Ustavni sud u obrazloženju svoje odluke koristi (nepotrebno, jer je u zakonu i nema), kao što nije upotrebio ni reč “svih” (koja je za zakonodavca koji dobro zna srpski jezik bila suvišna).
    Pravo pitanje za Ustavni sud je trebalo da bude ovo: da li je zakonom propisan izuzetak za VSS da se može konstituisati nakon izbora, recimo samo dva-tri izborna člana, kako to proizlazi iz ovog stava Ustavnog suda? Po ovom i ovakvom političkom stavu Ustavnog suda konstitisanje bi zaista bilo moguće i sa dva izborna člana.
    Ustavni sud ovde zanemaruje da je Ustavni zakon upravo SAMO za njega (Ustavni sud) propisao izuzetak (da se može konstituisati sa 2/3 članova), ali ne i za Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, kao nove ustavne institute.
    Nadalje, neosnovano je pozivanje Ustavnog suda na stav tog suda iz 2004. godine koji se odnosi na konstituisanje Narodne skupštine Republike Srbije. Ustavni sud ovde zanemaruje činjenicu da je 250 narodnih poslanika isto što i 249 narodnih poslanika, jer se radi o “članovima” istog “kvaliteta”. To, međutim, kod Visokog saveta sudstva nije slučaj, jer su USTAV i ZAKON propisali različite KATEGORIJE članova ovog organa, kako po POLOŽAJU u državi, tako i po PROFESIJI koju obavljaju neki od izbornh članova (advokat i profesor pravnog fakulteta), a kod sudija i po RANGU u sudstvu.
    Da je Ustavni sud zaista delao kao sud – zaključio bi da je konstituisanje VSS bilo protivustavno i nezakonito. Međutim, kao čisto politička institucija zaključio je da može biti i onako kako USTAV i ZAKON ne propisuju. Ipak, kada je LEGITIMNOST rada u pitanju Ustavni sud navodi: “Ustavni sud smatra da se LEGITIMNOST rada jednog državnog organa kao što je VSS, pored ostalog, ostvaruje njegovim konstituisanjem u PUNOM sastavu”.
    Zaključak je jasan. Po Ustavnom sudu ni danas LEGITIMNOST VSS nije ostvarena. Istovremeno taj “sud” zauzima stav da je taj NELEGITIMAN organ (VSS) mogao da donosi LEGALNE odluke!
    Pa gde to ima? U Srbiji zemlji neprava!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *