PRISLUŠKIVANJE „Veliki brat“ u skladu sa zakonom

Piše Uglješa Mrdić

Usvajanje zakona o elektronskim komunikacijama, koji je predložila Vlada Srbije, dovešće do kršenja Ustava, jer se otvara mogućnost prisluškivanja i praćenja kretanja građana bez odluke nadležnog suda

Posle seta zakona iz oblasti bezbednosti, koji su usvojeni u proteklih godinu dana u Skupštini Srbije, poput Zakon o tajnosti podataka, Zakon o odbrani, Zakona o vojsci, Zakona o VBA i Zakona o VOA, predloženim Zakonom o elektronskim komunikacijama, aktuelna vlast je na najboljem putu da u svakom pogledu ne samo da kontroliše bezbednosno-obaveštajni sektor u Srbiji, već i same građane. Po ko zna koji put proteklih godina, zahvaljujući Vladinim aktivnostima dolazi do mogućnosti kršenja Ustava Republike Srbije.
Naime, neprimerenim načinom usvajanja Zakona o elektronskim komunikacijama, čije je donošenje predloženo ove nedelje po hitnom postupku, bez javne rasprave dovodi do zaključka da pojedina rešenja iz tog zakona mogu imati za posledicu ugrožavanje Ustavom i zakonom zajemčenih ljudskih prava.
Predlog zakona je tek početkom ove nedelje postavljen na zvaničan sajt Skupštine Srbije, što je samo još jedna potvrda o neregularnosti i neustavnosti delova zakona i da vlast „nešto“ krije od građana.
Ono što najviše uznemirava javnost jeste da ovaj zakon pruža mogućnost pristupa državnih bezbednosnih struktura takozvanim zadržanim podacima. Pri tom se ne pominje odluka suda kao osnov, a ti podaci o komunikaciji nekada govore bar podjednako kao i sama sadržina telefonskog razgovora ili i-meila. Reč je o podacima koji govore – ko, kad, kako, koliko dugo, odakle je s nekim razgovarao, odnosno komunicirao preko Interneta.

KRŠENJE USTAVA
Tim povodom se prvi javnosti obratio republički poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, koji je istakao da „taj sistemski zakon zavređuje javnu raspravu i pažnju javnosti, pogotovo stručne, a da su pojedina rešenja iz tog zakona nejasna, kontroverzna i mogu imati za posledicu ugrožavanje Ustavom i zakonom zajemčenih ljudskih prava, navedeno je u saopštenju poverenika.
On je dodao da se otvara pitanje “da li su i tzv. zadržani podaci zaštićeni ustavnom garancijom po kome je odstupanje od tajnosti pisma i drugih sredstava komuniciranja dozvoljeno samo na osnovu odluke suda ili se tim podacima može pristupati i bez odluke suda, po osnovu koji se utvrđuje nekim posebnim zakonima“.
„Evropski standardi, izraženi u odlukama Evropskog suda za ljudska prava, govore da su i zadržani podaci integralni deo komunikacije, podjednako važni kao i sadržina. Ministarstvo za telekomunikacije izabralo da „stvar lomi preko kolena“. Nedavno je Ustavni sud ocenio kao neustavne odredbe člana 55. važećeg Zakona o telekomunikacijama zato što je taj član predviđao mogućnost da se od zabrane aktivnosti kojima se narušava privatnost telekomunikacionih poruka može odustati, ne samo na osnovu odluke suda, već i bez nje ako se to propiše nekim zakonom“, rekao je Šabić, dodajući da je indikativna odredba člana 130. predloga zakona kojim se na nevešt i nezgrapan način pokušava isključiti nadležnost Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za kontrolu obrade „zadržanih podataka“.
Inače, umesto te kontrole od nezavisnog organa, kao alternativna uvodi se „kontrola“ od „organa nadležnog za zaštitu tajnih podataka“, a pošto takav organ ne postoji, znači da kontrole i ne bi bilo, da bi obrađivači podataka kontrolisali sami sebe.

PROTIVLJENJE OPOZICIJE
Udruženje novinara Srbije javno je podržalo stav poverenika za informacije da bi usvajanje zakona o elektronskim komunikacijama dovelo do kršenja Ustava.
S druge strane, ministarka za telekomunikacije Jasna Matić odbacila je Šabićeve ocene.
Ona je rekla da predloženi zakon predviđa obavezno vođenje evidencije o tome ko pristupa podacima i u skladu sa kojim dokumentom, a sve u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije.
„To znači da se bez sudskog ovlašćenja ne može vršiti ovlašćeni nadzor, a da se za pristupanje zadržanim podacima vodi odgovarajuća evidencija“, rekla je Matićeva.
Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić očekuje da će usvajanje zakona o elektronskim komunikacijama omogućiti da Srbija isprati vrtoglavu brzinu kojom se telekomunikacije razvijaju i dramatično menjaju svet.
Obrazlažući poslanicima taj zakonski predlog, ministarka Jasna Matić je rekla da su pred Srbijom izazovi otvaranja tržišta za nove operatere, prelazak sa analognog na digitalno emitovanje televizijskih programa, ubrzavanje procesa približavanja EU, prodaja državnog dela vlasništva kompanije Telekom „Srbija“, kao i dalje usaglašavanje propisa sa standardima EU, a da će njihovom realizaciji doprineti usvajanje zakona.
Inače i u samoj republičkoj vlasti ne postoji stopostotna sloga oko usvajanja ovog Zakona. Socijalisti su izrazili bojazan da će određene odredbe predloženog zakona uticati na rad nezavisnog regulatornog tela i najavili podnošenje amandmana kojim će definisati šta je agencija, šta je javna agencija, a šta je nezavisno regulatorno telo.
Predstavnici opozicionih stranaka su ocenili da Vlada Srbije žuri sa donošenjem tog predloga zakona kako bi „pripremila podlogu“ za privatizaciju „Telekoma Srbije“.
Takođe postavili su pitanje koliko će Agencija za elektronske komunikacije, koja će zameniti Ratel, biti samostalno regulatorno telo države, navodeći da „vlast daje velika prava telu koje nije jasno definisano, koje za sebe, a u ime države, stalno naplaćuje neke prihode“.

MOBILNI I INTERNET POD PRISMOTROM
Izgleda da će zahvaljujući novoj zakonskoj regulativi građani biti pod kontrolom „Velikog brata“. Tako da izvan „gluvih soba“ („Pečat“ je prošle godine u 59. broju pisao o „gluvim sobama“ i Institutu bezbednosti BIA) praktično neće postojati stalna zaštita od napada na informaciju, a i dalje će prisluškivanje fiksnih i mobilnih telefona, kao i kontrola interneta biti omiljeni metod zloupotrebe „moćnika“, koji su ili političkom voljom ili po nalogu zapadnih struktura raspoređeni na pojedine bitne funkcije u državnom aparatu Srbije. Pitanje je samo koliko se i gde metodi zloupotrebljavaju i da li je reč o pojedinačnim ispadima pojedinih funkcionera i oficira bezbednosnih službi Srbije ili je reč o koordiniranoj akciji sa političkim kabinetima vlastodržaca.
Prema saznanjima „Pečata“ danas je u Srbiji najlakše prisluškivanje telefona.
Ukoliko se korisniku konferencijske veze pruži dodatna usluga isključivanja tikera (kratkog tona koji obaveštava da vas, dok razgovarate, čeka druga veza), osoba C bez problema može u potaji slušati razgovor osoba A i B. U konferencijskim razgovorima maksimum je osam osoba istovremeno. Korisniku se može pružiti i usluga da preko kompjutera koji uopšte ne mora biti fizički blizu – beleži kada je prisluškivana osoba na liniji, a kada nije. Ovo je najjednostavnije prisluškivanje, jer nije potrebna bilo kakva oprema, jer u modernim digitalnim centralama predviđena je i ta mogućnost koja i ne mora biti iskorišćena. U analognim centralama tajne operacije obavljaju se teže, sporije budući da se mora raditi ručno, „peške“, nema softvera. U Srbiji je odnos između digitalnih i analognih centrala pola-pola.
Što se mobilnih telefona tiče, veruje se da su oni, zapravo, radio-stanice koje uopšte nije problem prisluškivati. Fiksni telefoni, na digitalnoj centrali, lakši su za prismotru od mobilnih koji uglavnom podrazumevaju stalni pokret (ako nema pristupa centrali).
Da ne govorimo o laserskim uređajima i o „bubicama“ za prisluškivanje o čemu smo pisali u „Pečatovom“ feljtonu o prisluškivanju početkom prošle godine.
Predstavnici Vlade se javno žale da se „propuštanjem da Narodna skupština usvoji zakon po hitnom postupku, dovodi u pitanje proces prelaska sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i da se onemogućava dalje sprovođenje započetog procesa liberalizacije tržišta i privlačenja novih investicija u razvoj infrastrukture, čije je sprovođenje otežano nepostojanjem adekvatnog zakonskog okvira i efektima globalne ekonomske krize“.
Donošenjem Zakona o elektronskim komunikacijama trebalo bi da se obezbedi savremen, efikasan i jedinstven pravni okvir koji će omogućiti dalji razvoj elektronskih komunikacija čime se direktno doprinosi povećanju konkurentnosti, a građanima Srbije da se omogući veći izbor kvalitetnijih servisa što samim tim povećava i kvalitet svakodnevnog života. Ali u Srbiji se zahvaljujući vlastodršcima dešava suprotno…

_____________________

Zadiranje u privatnost

Ombudsman Saša Janković podneo je amandman Skupštini Srbije kojim bi bilo onemogućeno BIA da sama odlučuje kada će primeniti ovakvu meru.
„Činjenica je da ti podaci pojedinačno, a pogotovo svi zajedno po standardima i praksi evropskog Suda za ljudska prava predstavljaju zadiranje u privatnost komunikacije“, kaže Saša Janković, zaštitnik prava građana.
BIA navodi da agencija ne dobija nikakva veća ovlašćenja usvajanjem ovog zakona.
U saopštenju iz kabineta direktora BIA Saše Vukadinovića navodi se da se ovako prikupljeni podaci samo kada se koriste kao dokaz u postupku prikupljaju na osnovu odluke suda. Sve ostalo BIA radi kao preventivnu meru zbog bezbednosti republike Srbije, za šta je dovoljna samo odluka rukovodioca Službe bezbednosti,odnosno MUP-a. BIA podseća i da ona nije jedini organ koji koristi ovu mogućnost i novinare upućuje da pitaju VBA i Upravu kriminalističke policije MUP-a šta misle o tome.