OGNJEN TADIĆ Srpska osluškuje topot turskih konja

Razgovarali Nataša Jovanović i Uglješa Mrdić

Predsednički ste kandidat ujedinjene opozicije Republike Srpske. Kako u okolnostima političkih turbulencija praćenih snažnim angažovanjem stranih sila na stvaranju unitarne BiH vidite mogućnost povratka nacionalne opcije na vlast?
Uveren sam da „Zajedno za Srpsku“, za razliku od sadašnje vladajuće stranke, neće prevariti narod i da će učiniti obećano. Koalicija „Zajedno za Srpsku“ osnovana je od strane Srpske demokratske stranke, Partije demokratskog progresa i Srpske radikalne stranke Republike Srpske. Očekujemo da nam se pridruže i Srpska napredna stranka, Nova socijalistička partija i nekoliko drugih stranaka. Koalicija je organizovana kao grupa stranaka okupljena oko zajedničkih programskih ciljeva usmerenih ka očuvanju ustavnog poretka Republike Srpske i Dejtonskog mirovnog sporazuma, ekonomskom i socijalnom razvoju što pre svega podrazumeva povećanje zaposlenosti i sigurniji život penzionera, formiranju nekorumpirane i efikasne izvršne vlasti, borbi protiv kriminala, stvaranju uslova da mladi organizuju svoj život u Republici Srpskoj i borbi da se ukine svaki vid stranog prisustva u vlasti i odlučivanju.
Kandidat „Zajedno za Srpsku“ za srpskog člana predsedništva BiH je dr Mladen Ivanić, i on dolazi na predlog Partije demokratskog progresa, a Srpska demokratska stranka je mene kandidovala za predsednika Republike Srpske.
Koalicione potpisnice su opredeljene da zajedno i pre i posle izbora rade na realizaciji navedenih ciljeva, i to se zaista vidi na svakom pojedinom pitanju.

U kojoj meri Srbija kao garant Dejtonskog sporazuma daje podršku za opstanak i jačanje Republike Srpske, te da li poslednji potezi koje je Beograda povukao u regionu svedoče da veza između matice i bratske republike postoji, ali samo deklarativno?
Od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma postojale su različite faze saradnje između Banja Luke i Beograda. O periodu Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića mnogo je rečeno tako da se sada ne bih posebno osvrtao. Prava i ničim uslovljena saradnja počela je sa prvom Vladom Vojislava Koštunice. Granice su se otvorile, odnosi pravno bolje uredili, a i na jednoj i na drugoj strani Drine postojali su ljudi koji su suštinski bili opredeljeni za saradnju i prosto da kažem „voljeli je“. Danas se ljudi teško snalaze kada je to u pitanju. Postoji puno marketinških kampanja, spoljnih manifestacija saradnje i jedinstva, ali suštinski stvari stoje u mestu. Razumljivo je da je Srbija u mnogo težoj poziciji zbog stalnih pritisaka vezanih za Kosovo i Metohiju. Srbiju stalno teraju da pristane na nešto što je na štetu njenih interesa. Javnost u Republici Srpskoj hoće da pomogne Srbiji, ali se često uplaši poruka koje dolaze iz Beograda. Jedna od njih je i takozvana Istanbulska deklaracija.

Koliko tim pretpostavkama doprinosi političko približavanje Tadića i Silajdžića, te koja je geneza ove saradnje koju je i ministar spoljnih poslova Turske Davutoglu ocenio uspešnom?
Nije to jedini problem. Nekako se čini da svako iz okruženja ko se oseća nacionalno frustriranim želi da to reši pretenzijom na deo srpskih teritorija ili tako što će uz pomoć određenog procenta svoje nacionalne manjine odlučivati o životu u Srbiji. Frustracija Turske zbog činjenice da joj nije dozvoljen ulazak u Evropsku uniju, je očigledan. Isto osećanje prisutno je i kod Silajdžića jer nije ostvario projekat unitarne BiH. Ali, postavljam pitanje, kakve to ima veze sa Srbijom i zbog čega Srbija mora da bude njihovo rame za plakanje. Turci su isterani i iz Bugarske, Grčke, Albanije… Zašto tamo ne kompenzuju svoj spoljnopolitički deficit?!

Istanbulska deklaracija malo govori, ali, čini se, mnogo znači. Koje su posledice njenog potpisivanja?
Ona je napisana tako da o malo čemu možete polemisati, ali je njen suštinski nedostatak je taj što se u njoj govori o BiH, a da je pri tom sa nje izostao potpis bilo kog predstavnika BiH iz reda srpskog i hrvatskog naroda, pa čak i iz Republike Srpske. To je loša poruka. Dejton je za nas formula mira i  želimo da je sačuvamo radi sigurne budućnosti sledećih generacija. Dejton je od strane našeg naroda opravdano shvaćen kao minimum nacionalnih interesa.

Kako komentarišete spekulacije o mogućim razlozima nedolaska Silajdžića u Beograd?
Gospodin Silajdžić je veoma zatvorena osoba. On ponekad napravi određeni iskorak, kao ovo sa odlukom da dođe u Beograd, ali se brzo povuče na pozicije ekstremnog političkog lidera. Da li je u pitanju avionski motor, ili zatvorski režim poseta manje je bitno. To ne skreće pažnju sa činjenice da nije došao, pa čak casino ni nakon takozvane Istanbulske deklaracije. Morate shvatiti da u BiH traje predizborna kampanja, pa bi na izborima  „otkopčani“ Silajdžić verovatno gore prošao od ovog „zakopčanog“. To mnogo govori i o stanju javnog mnjenja kod muslimana.

Koliko je približavanje zvaničnog Sarajeva i zvaničnog Beograda u službi interesa spoljne politike Turske, te ako i jeste gde se tu krije interes same Srbije?
Očigledno da se Srbija postavlja tako da niko mimo nje nema prostor da plasira svoju zvaničnu politiku na one delove Balkana na kojima postoje simpatije za tursku restauraciju, a koje su, po pravilu, deo srpske državne teritorije. Međutim, mislim da je sve to i iznenađenje za predsednika Tadića. Nisam siguran da su takav razvoj događaja predviđali. Sreća je da ni Turska nije tako efikasna kao što je devedesetih bila tek ujedinjena Nemačka. Ima vremena da se stvari postave na svoje mesto i smatram da bi krajnja postavka trebalo biti to da i Turska i svako drugi uvažava poziciju Srbije, njen teritorijalni integritet u skladu sa poveljama UN-a, njenu ulogu garanta Dejtonskog mirovnog sporazuma i činjenicu da je ona odgovornija za stanje u regiji, pa da se tako treba više i pitati o tome šta se u regiji  dešava.

Da li se u RS čuje najavljeni topot turskih konja?
Nikada se nisu ni prestali čuti. Kad topot utihne o njemu se uči da se ne zaboravi. Sada nas svojim izjavama na njega podseća i turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu.

Predsednički kandidat ujedinjene opozicije Republike Srpske i potpredsednik Srpske demokratske stranke u Republici Srpskoj: Ognjen Tadić

Odnos Srbije prema RS od 2000. pojedini analitičari su ocenili kao sramežljiv. Da li se u ovoj konstataciji krije činjenica da se uloga politički odgovorne Srbije svela na  eksploataciju prirodnih dobar RS?
I Srbija i Republika Srpske su predmet eksploatacije. Nekim od kompanija u RS  vlasnici su i Srbi. To eksploataciju ne čini opravdanom jer stradaju građani, pada njihov dohodak, smanjuje se zaposlenost i novac odlazi van. Srbija i Republika Srpska trebaju zajedničku strategiju ekonomskog razvoja. Za to postoje uslovi po Sporazumu o specijalnim i paralelnim odnosima, a logika takvog dogovaranja je više nego opravdana.

Veza između Srbije i RS „održava“ se na sporazumima, ali koliko možemo govoriti o institucionalnim odnosima?
Na žalost malo. Izuzev veća za saradnju, po tom sporazumu nema drugog tela. Ali, jaka je vaninstitucionalna saradnja u privredi, kulturi, javnom informisanju, sportu… Veliki broj pojedinaca nas objedinjava. Na kraju krajeva sarađuju opozicione i vladajuće stranke. Biće to bolje. Na tome treba raditi.

Šta za vas u RS znači izjava našeg predsednika da želi da Srbija postane lider u regionu, te koliko se ova pozicija gradi na saradnji Beograda i Zagreba, a koliko na relaciji Srbija-RS?
Ako želite biti lider svima onda objektivno morate biti prisutni i u tom Zagrebu. Ja se pitam kakve koristi ima Srbija od takve politike. Švajcarska, Češka ili Portugal nikome ne žele biti lider pa svejedno žive veoma dobro. Zašto sebi postavljati neostvariv zadatak. Mi iz Republike Srpske smo spremni da Srbiju sledimo kud god ona krene. To je prirodna stvar. Ali ostali je slede samo u onoj meri u kojoj je  Srbija snažna i bogata zemlja.

Podaci o broju nezaposlenih i onih na ivici siromaštva svedoče da je socijalni i ekonomski ambijent RS zastrašujući. Šta je tome doprinelo?
Privreda Republike Srpske je uništavana u pet faza. Prvo ratnim zbivanjima, potom prekidom platnog prometa sa Srbijom, lošom privatizacijom, a zatim i okupacijom tržišta od strane stranih trgovaca da bi na kraju, a što se dešava sada,  nekolicine preduzeća koja su po mirisu i ukusu vladajuće stranke bila favorizovana, dok se prema ostalima neguje  maćehinski odnos. Istovremeno se svakodnevno ruše sistemi javnog privređivanja poput elektroprivrede, šumarstva itd.

Kakva je sudbina proizvodnje u RS koja suštinski nema  tržište ni u svojoj zemlji. Ko je kreator ove politike (ne)kontrolisanog uvoza na račun domaćeg proizvoda?
Ne može se za to niko pojedinačno optužiti. Svako ima svoj deo krivice. Uvek su najodgovorniji oni koji vrše vlast, jer su jedino oni jedino u mogućnosti nešto promeniti.

Kakva strategija bi mogla da izvuče RS iz ekonomskog ambisa, te da li ona postoji u vašem političkom programu?
Strategija bi trebalo da podrazumeva smanjenje javne potrošnje, smanjenje i pojeftinjenje administracije, racionalno trošenje budžetskih sredstava, nastavak investicionih radova pod promenjenim i povoljnijim uslovima za budžet, investicije u prerađivačku industriju, javno-privatno partnerstvo u iskorišćavanju prirodnih bogatstava uz kontrolni paket kod države, ulaganje u obrazovanje i zdravstvo radi spremnosti radnika, eliminisanje nelojalne konkurencije iz inostranstva, reforma penzionog sistema…. Imamo nameru da učinimo mnogo toga.

U više navrata ponovili ste da sudbinu Balkana kroji 12 američkih ambasadora. Da li to znači da je uloga predsednika ovih zemalja svedena na vazalski odnos ne pitanja i ne mešanja?
Danas manje nego ranije. Ključni razlog za to je aktivnija uloga Ruske federacije. Ipak, proći će još mnogo vremena dok ne „prohodaju“ ove naše balkanske prestonice.

Čime potkrepljujete tvrdnje da je planina Papuk postala obaveštajni hrvatski centar za prikupljanje informacija iz RS? Pokušavate li da kažete da Hrvatska na ovaj način kreira strategiju za poteze koje naknadno i povlači?
To je tako još iz vremena rata i predstavlja veliki problem za Banja Luku. Radi se o opremi dobijenoj radi akcije „Oluja“. Ona izgleda nikada nije ugašena. Hrvatska je veoma zainteresovana za Republiku Srpsku. Prvi razlog je bezbednosni i on ima smisla, jer mi smo ipak susedne zemlje, a drugi je strateški, vezan za sudbinu Hrvata u BiH. Na tom polju gospodin Milorad Dodik je više hrvatski nego srpski političar. Treći razlog je ekonomski i on je potpuno nelegitiman jer je skoncentrisan na otimanje dobara Republike Srpske. Četvrti je zainteresovanost za ometanje istraga o hrvatskim zločinima iz proteklih ratova, a zatim je tu i večita težnja da se iz Zagreba dominira Krajinom i Banja Lukom. Pavelić je kažu planirao da Banja Luka bude glavni grad NDH. Čak je u vreme rata gradio vodovod u Banjoj Luci. Plašim se da je nekim Srbima „preslatka“ voda sa tog vodovoda.

Kako objašnjavate ćutanje Međunarodne zajednice pred pretnjama Mesića, tada i vrhovnog vojnog komandanta hrvatskih snaga, da će prepoloviti RS kod Brčkog?
Pa valjda su svi očekivali da postoji konsenzus oko toga da je Mesić prolupao radi gubitka vlasti i da zbog toga njegove izjave ne trebalo da nas uznemiravaju. Ali, to nije tako. Nas te izjave i te kako uznemiravaju jer dolaze iz zemlje koja je članica NATO-a, pri čemu ni glavni štab NATO-a niti bilo ko drugi  ne osuđuje niti demantuje kao mogućnost. Očigledno je da je Mesić još jednom poslužio kao megafon za kontroverzne izjave. Verovatno mu je rečeno da to izjavi na kraju svog mandata kako bi ostavio dovoljno snažnu poruku koju niko neće demantovati, a da pri tome nije zvanično razotkrio politiku NATO-a.

Političko poklonjenje muslimanskim žrtvama prenelo je i prećutnu poruku Međunarodne zajednice i Beograda da se Bratunac, Sarajevo i Skelane spremaju za istorijski zaborav. Imate plan kako stradanja na tim prostorima otrgnuti od pripremljenog zaborava?
Tu je izuzetno važna uloga institucije predsednika Republike. Pre svega oko te institucije treba da se formira priča o istini iz proteklog rata. Predsednik Republike mora biti glavni promoter te istine.

Čini se da približavanje NATO-u teče pod velom političke konspiracije. Da li se odgovornosti za to može lišiti rukovodstvo RS i koja je njegova uloga u ovim procesima?
Neke stranke, poput SNSD-a i gospodina Dodika, su otvoreno za NATO. Srpska demokratska stranka pre svega želi da Dejtonski mirovni sporazum dobije svoju potvrdu time što bi BiH ovakva kakva jeste ušla u Evropsku uniju. Sve ostale strateške odluke bile bi donesene u skladu sa stavovima garanata Dejtonskog mirovnog sporazuma i voljom građana. Bez saglasnosti garanata ulazak BiH u NATO bi bio nepodnošljiv za Republiku Srpsku, jer bi se pod tim plaštom nastavila revizija Dejtona na štetu Republike Srpske.

4 коментара

  1. jovan jovanovic

    kako te nije stid da izađeš pred javnost i da pričaš o zapostavljanju istočnog dijela rs pa znaš li da u opštini novo goražde šesnaest godina hara SDS sve lopov do lopova sa leđa prevarenog naroda, a ovaj VAŠ SADA NAČELNIK ŠTO GA NE PROZVA DALIBOR NEŠKOVIĆ VODIČ KRIMINALA I KO GA JE DOVEO I KAKO SE NOSI SA OVOM FUNKCIJOM …….. ŠTA PRIČAŠ SRAM TE BILO…… POGAZILI STE MRTVE SRBE IZ GORAŽDA DA BI VI SADA UŽIVALI SRAM VAS BILO …….JE SI LI SE UPITAO KO ČUČI NA KULI, DOKLE JE DOŠLA ISTRAGA O KRUMINALU U OVOJ NOVOKOMPONOVANOJ OPŠTINI —— NEMOJ BOLAN DA SE POJAVLJUJEŠ U OVOJ OPŠTINI JER NEMAŠ ŠTA REĆI SVE SU VAM PRIČE ISPRIČANE……………………..!!!!!!!??????

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *