Obamin štap za britansku stražnjicu

Piše Dejan Lukić

Nafta koja se izlila iz bušotine Britiš petroleuma i zagadila američke vode, bila je izgleda samo povod za politički sukob najbližih atlantskih saveznika – SAD i Velike Britanije

Izlivanje nafte iz havarisane  bušotine  Britiš petroleuma u Meksički Zaliv ušlo je u treći mesec sa dobrim izgledima da još duže truje more, obale američkog juga i politiku na obe strane Atlantika. Takozvana „specifična veza“ između dva najbliža atlantska saveznika, SAD i V. Britanije, već je kontaminirana kao  retko kada u poltičkoj praksi dve zemlje. Sudar američke arogancije i britanske uvređene sujete proizveo je, takođe, neobično  ispoljavanje zvaničnog američkog antibritanizma i britanskog medijskog antiamerikanizma.

ŠOVINIZAM AMERIČKOG PREDSEDNIKA
Mitraljiranje je otpočeo Barak Obama „neuravnoteženom“ (Tajms), „nedržavničkom“ (Telegraf), „sitnom“ (Mejl), „šovninističkom“ (Gardijan), „infantilnom“ (Ivninig Standard) izjavom da će lično „ispraštiti izvesnu  stražnjicu“ zbog nanesene štete njegovom Meksičkom Zalivu. U ovom slučaju to bi bila britanska stražnjica, prvenstveno rukovodsta Britiš petroleuma (BP). I još više: arogantni američki sin inače visoko osteljive majke Britanije insistira da britanska kompanija ne sme da isplaćuje dividende njenim investitorima i deoničarima dok Obama ne naplati Britancima štetu „do poslednjeg centa“. Povodom ovog poslednjeg centa, američki jug je već  krcat – kako izveštavaju britanski reporteri otuda – stotinama pravnih savetnika i advokata koji su se bacili na sastavljanje računa koji će američke korporacije, država i pojedinci isporučiti Londonu.
Prema prvim procenama, izlivanje nafte u more (sa dubine od hiljadu i po metara) i na obale Zaliva koštaće BP najmanje 40 milijardi dolara. Ko će, zaista, da plati taj račun, ko je sve kriv i kolika će šteta da bude, merena u dolarima i političkim posledicama?
Multinacionalna kompanija Britiš Petorleum zapošljava samo u V. Britaniji preko deset hiljada ljudi. Osamnaest miliona Britanaca ima deonice ili uplaćuje u penzioni fond BP. Isplata štete, suspenizija ili kresanje dividendi, pogodiće stotine hiljada britanskih (ali i američkih) investitora.
Još samo pre nekoliko meseci BP je bio najjača britanska kompanija (po kapitalizaciji na berzi). Ovog momenta vrednost deonica pala je već za 40 posto sa perspektivom daljeg gubitka milijardi koje bi bile isplaćene za troškove čiju naplatu sada ultimativno traži Barak Obama. A sve to dok se desetine hiljada barela nafte dnevno i dalje izlivaju u more.
U Londonu niko ne osporava odgovornost BP, ali je ona, bar u Vajtholu i u britanskoj javnosti, pala u senku američkog zvaničnog „šovinističkog“ i „antibritanskog“ reagovanja na incident. Britanski mediji sa obe strane političkih podela sviraju na istoj noti u osudi Obaminog šovnizima, pri čemu se naširoko eskploatiše i njegov lični motiv za „nepodnošenje“ Britanaca.

„Očigledno nameran da pokaže kako nije ni slabić ni kolebljivac, Obama je odabrao Britiš petroleum da se pokaže kao mačo na javnoj sceni. Uz to, a za razliku od njegovih prethodnika u Beloj kući, kod njega nema privatnih simaptija koje bi ga sputavale u njegovim javnim antipatijama prema Britaniji. Njegov pokojni otac (Kenijac) trpeo je od britanske kolonijalne okupacije, i to treba imati u vidu… Jedan od njegovih prvih poteza po ulasku u Ovalnu sobu bilo je uklanjanje biste Vinstona Čerčila iz Bele kuće. A još svežiji je pokazatelj da u protokolu za državnu posetu Kraljice (Elizabete Druge) Americi (jul) nema tradicionalne državne večere“ (Sandej tajms).
Lord Tebit, jedan od seniora vladajuće Konzervativne partije, osuđuje američko reagovanje na krivicu BP za izlivanje nafte kao „sirov, zadrt,  ksenofobičan, politički motivisan istup Obamine drskosti“.
I gradonačelnik Lodnona, Boris Džonson, kaže da sve ovo nije samo   kontroverza oko ekonomskog i ekološkog incidenta, nego da je reč o Obaminoj „anti- britanskoj retorici“ i „šovnističkoj prozivci“.

AMERIČKO TROVANJE INDIJACA
Ovo su samo primeri iz serije krupnih reči, do sada retko ili nikada  verbalizovanih u Londonu na račun  jednog američkog predsednika.
Veliki deo britanskih medija sa svih strana ideoloških linija bavi se, upravo, pitanjem Obaminog ličnog animoziteta prema Britanciima. Paralelno, napominje se da je američka satanizacija BP – uz svu njegovu odgovornost u ovoj havariji – u punom kontrastu sa načinom na koji su Amerikanci svojevremeno tretrirali američku korporaciju „Junion karbajd“, odgovornu za daleko veću katastrofu u indijskom gradu Bopal (1984), kada je živote izgubilo tri hiljade ljudi. Obama sada traži na tacni glavu Tonija Hajvorda, direktora borda BP, dok Voren Anderson, svojevremni izvršni direktor „Union karbajda“ šeta obalama Floride i uživa u nekoliko svojih palata.
Indijske vlasti gonile su Andersona za „masovno ubistvo iz nehata“. Američka kompanija bila je zanemarila seriju bezbednosnih mera – baš kao sada BP – što je dovelo do ispuštanja visoko otrovnog gasa iz fabrike pesticida američke komapnije. Pored tri hiljade mrtvih, pola miliona stanovnika Bopala ostali su oštećenog vida, disajnih organa i mentalno oboleli.
Ceo slučaj je aktiviran prošle nedelje kada je, posle toliko godina, sedam bivših rukovodilaca „Junion karbajda“ osuđeno, svaki na po dve godine zatvora. Anderson, ključni krivac,nije bio među njima. Još ranije je, uz visoku kauciju, pušten do početka sudskog procesa, ali je izmakao indijskoj pravdi i našao bezbedno utočište u svojoj Americi.
Uprkos očiglednoj krivici za masovnu smrt ljudi, “Junion karbajd“ se izvukao relativno jevtino. Pod političkim pritiskom iz Vašingtona, indijska Federalna vlada je 1989. godine prihvatila dil po kome je američka kompanija platila  400 miliona  dolara odštete nastradalima i njihovim porodicama – po 500 dolara za svaku žrtvu!.
Britanci su i sami imali priliku da na svojoj koži isprobaju ovu „indijsku medicinu“ kada je u Severnom moru (1988) eksplodirala  naftna  platforma „Alfa Nord Si Ojl“, u vlasništvu američke korporacije „Oksidental petroleum“. Prilikom eksplozije poginulo je 167 radnika, većinom Britanaca. Potonja istraga otkrila je seriju manjkavosti u bezbednosnom sistemu (a radi uštede troškova), ali Britanci nisu išli dalje od toga, i sve se završilo u duhu atlantskog savezništva i „specifičnih veza“.

POLITIČKI POTRES U LONDONU
Na stranu Obamin lični animozitet prema Britancima, u Londonu je pitanje bez odgovora: kakav je politički motiv mogao da rukovodi američkog predsednika da jedan naftni incident, istina masovnih proporcija i posledica, proizvede u tako jak politički potres, na način tako neprimeren u saobraćaju među saveznicima?
Napokon, i sam Obama zna da je BP od početka bio spreman da plati svoj deo štete, i da je u stanju da plati i više od 40 milijardi za kompenzaciju i čišćenje američke obale od zagađenja. Obamini savetnici znaju, takođe, da je samo prošle godine BP inkasirao 26 milijardi dolara profita. Novac jeste primarna stvar i u odnosima među saveznicima, ali i BP i britanska vlada moraće, međutim, da se pre toga zabave samim Barakom Obamom koji je, kako beleži „Sandej tajms“ (13.juna), „očajnički naumio da ispraši britansku stražnjicu“.
Kolokvijalni anglo-saksonski narativ govori da su velike katastrofe kakva je ova, najčešće kao naručena prilika da se u javnoj svesti pokopaju neprijatne vesti. Alen Mils, reporter „Sandej tajmsa“ iz Vašingtona, piše da je problem BP i premijera, Dejvida Kamerona u tome što se čitav incident i ljuljanje  speciffične veze odigrava u sve težem vremenu za Baraka Obamu, pa je i ovaj njegov nastup pokušaj da pokopa neprijatne činjenice. „Problem sa Vol stritom, iscrpljujuća borba za reformu zadravestvnog sistema, ekonomija u dubokoj krizi i neispunjena predizborna obećanja, potamnili su iluziju o  Obaminom ‘istorijskom’ predsedničkom termu“.
Sajmon Hefer, Telegrafov kolumnista, razmišlja na isti način:
„Dosadašnji predsednički učinak Obame je razočaravajući; Amerikanci se spremaju da na srednjoročinim izborima u novembru glasaju protiv njegove partije; direktor njegove Centralne banke upozorava ga da 1,4 triliona državnog deficita (9,4 bruto nacionalnog proizvoda) preti ‘grčkim slučajem’; Avganistan mu je skinuo oreol mirotvorca sa glave… Ako Obama već trpi kritike da nesposobno barata ovom katstrofom, kao što je Džordž Buš katastrofalno baratao posledicama uragana Katarina, onda bi mu bolje bilo da, ili umukne, ili, pak, da traži neku drugu stražnjicu koju će da ispraši“. I onda: „Od sada pa nadalje, ne treba ga uzimati suviše ozbiljno“.
Teške reči usred Londona.

INFANTILNA RETORIKA
Premijer Dejvid Kameron i Barak Obama prošle subote podgli su slušalice i, prema ono malo šturih vesti iz Dauning strita, „izrazili zabrinutost“ daljim isticanjem nafte u Zaliv. Pri tome, izražavjaući „zabrinutost“, obojica su mislili na nešto drugo. Obama, kako će da ispraši stražnjicu, naplati od Kamerona štetu do poslednjeg centa i zaustaviti pad svog unutrašnjeg  rejtinga. Kameron, kako će  da sačuva ono što mu Obama misli da ispraši, kako da umanji štetu i, najviše, kako će dalje da barata sa ovakvim Obamom.
U tom telefonskom razgovoru koji su obe strane – indikativno – suprpotno običaju zadržale u priličnoj tajnosti od medija, Obama nije, očigledno, „promenio šare“. Niti se Kameronu isplatilo da Velikom bratu u lice spočitava njegov „šovinizam“ i dalje ruinira ono što je još ostalo od  specifičnih veza.
Kameron, zatim, nije mogao da već u drugom mesecu svog manadata pita Obamu upravo ono što su mu u londonskim medijima masovno savetovali: „Da li je Obama svestan posledica njegovog grubog, infantilnog i agresivnog nastupa prema najbližem savezniku. Prema savezniku čiji hrabri vojnici, mornari i piloti ginu i bivaju ranjavani u američkim ratovima proteklih godina“ (Radio BBC 4).
Kameronu je, takođe, sugerisano da Obami prenese da Britanci nisu „nimalo impresionirani“ njegovom očiglednom namerom da radi izbornih poena, a „jevtinom populističkom retorikom“, žrtvuje dobre odnose sa V. Britanijom. I da pri tome „ne daje ni pet para kako ćemo mi na to da odgovorimo“ (Telegraf).
Konačno, u ovoj zaista retko viđenoj medijskoj atmosferi antiamerikanizma u Londonu, Obamu podsećaju da Britanci smatraju kako je Amerika vinovnik tekuće najveće „ekološke“ katastrofe u svetskoj ekonomiji i finansijama. To „zagađenje“ je stotinu puta više zagadilo drugu obalu Atlantika, Evropu i čitav svet, nego ova mrlja Britiš petroleuma. Ali, tada Britanci nisu  umakali pero u žuč kao što to sada radi Barak Obama i „šovinisti iz njegovog čikšskog ganga“ (Hefer).
Sve u svemu, havarisana bušotina Britaiš petroleuma u Meksičkom  zalivu već  je kontaminirala i poltičku atmosferu dve obale Atlantika, koje kao da se malo razmiču. A sam Barak Obama mogao bi da zažali što mu je ikada palo na pamet da ispraši stražnjicu do sada najvernijeg saveznika i „američkog nosača aviona na obalama Evrope“. To mu osetljivi Gordi Albion neće lako da oprosti.