Zakovao ekser u ruku, ceka *zapis* od Zukorlica…

Štrajkač iz preduzeća „Iskra metal“ Halko Društinac danas je oko podneva zakovao sebi ekser u kožu između palca i kažiprsta, kako bi skrenuo pažnju da su invalidi rada iz ovog preduzeća u štrajku već 115 dana.

0  0

http://www.eretzyisroel.org/~jkatz/bosnia6.gif

Hajj Amin al-Husseini with Bosnian Moslem fighters
Husseini flew from Berlin to Sarajevo to bless the Moslem army
inspect its arms and observe its exercises. Husseini’s army
in Croatia was comprised of some 20,000 Bosnian Moslems,
all of whom volunteered to serve in the German Waffen-SS.

0  0

DRUŠTVO SRPSKO-TURSKOG PRIJATELJSTVA INAT
DRUŠTVO SRPSKO-TURSKOG PRIJATELJSTVA INAT
Još je kralj Aleksandar Karađorđević izjavio da su Srbi izmirili sve račune sa Turskom 1912, pa ubuduće sa njima
možemo biti samo prijatelji. To, ipak, niko nije uzeo za ozbiljno do pre pet godina.
Društvo srpsko-turskog prijateljstva „Inat“ ima oko 8.000 članova. Predsednik Dragoslav Milosavljević, koji živi na relaciji Pariz-Beograd, oženjen je Francuskinjom, ali nije bio zainteresovan da utvrđuje već čvrsto srpsko-francusko prijateljstvo, zato se posvetio neočekivanoj raboti. Takoreći iz inata je osnovao društvo koje će razvijati prijateljstvo s jednim od najnevoljenijih naroda na balkanskim prostorima. Petsto godina dug prinudni brak Srba i Turaka ostavio je za posledicu predrasudu da su nam Turci najveći neprijatelji.

Ko je koga jahao

- Jednom sam rekao jednom profesoru iz Ankare da je dovoljno što su nas jahali više od 400 godina, a on mi je odbrusio: „Pitanje je ko je koga tu jahao, vi Srbi ste imali izvršnu vlast kao veliki veziri, kakvi sultani!“ Tako je samo u periodu od 1543. do 1612. Srbija doprinela vođenju carstva s 13 velikih vezira, sedam njihovih zamenika, 23 vezira, osam admirala (kapudin-paša), brojnim guvernerima provincija i s bezbroj velikih defterdara (šefova finansija) i najviših administrativnih službenika.

U Srbiji nikad ranije nije postajala ni naznaka da bi ovakvo društvo prijateljstva bilo moguće. U Beogradu živi oko 1.000 Turaka, a pretpostavlja se da ih na Kosovu i Metohiji ima još oko 30.000, mada su mnogi od njih podelili sudbinu komšija Srba. U srpskom jeziku ima oko 8.000 turcizama, a u turskom 1.000 srbizama. Dok smo mi preuzeli od Turaka: inat (čvrsto verovati), organ, dušek, („tuzla“ na turskom znači „so“), Turci su od nas nasledili reči: kašika, dušman…

Obećana zemlja

- U 15. i 16. veku u Srbiji nije bila toliko razvijena svest o naciji. Srpski velikaš nikako nije musavog i dronjavog kmeta doživljavao kao brata po krvi! Vera se menjala kao što se danas menjaju političke stranke, a u islam je masovno prelazilo sitno plemstvo. U srednjem veku Turska je bila isto što i danas Amerika. Turska carevina je u svom sastavu imala 32 zemlje, nikad nije spaljivala veštice, a Jevreji su tu nalazili spas. Prva velika migracija Srba u Tursku odigrala se u vreme Berlinskog kongresa.

- Naša istorija prećutala je da su na prostorima turske imperije u službenoj upotrebi bila čak četiri jezika: turski (za svakodnevne razgovore), arapski (jezik religije jer je njime napisan „Kuran“), zatim persijski (književni jezik) i – srpski, kao jezik diplomatije i vojske. I sultani su govorili srpski jer se smatralo da samo neobrazovani ne govore ovaj jezik.
Dosad se društvu za pomoć u učenju jezika i upoznavanju turskih običaja i kulture obratio samo jedan srpski diplomata, koji se posle šest meseci uputio na dužnost i nikad se više nije ni javio.

- U Ministarstvu dijaspore samo znaju gde ima dobre jagnjetine! Ovi naši ambasadori nisu nijednu vizitkartu doneli, a kamoli da su sklopili neki dobar posao. Hrvati su podigli svoju tekstilnu industriju zahvaljujući Turcima, a mi smo tu šansu propustili. I to zbog viza. Niko ne zna da Turčinu za dolazak u Srbiju treba garantno pismo i još da ga čeka prijatelj na aerodromu, inače će ga naši vratiti. Vize su uvedene devedesetih za vreme rata, a njihovo ukidanje vlada još nije stigla da stavi na dnevni red. Ma čak i Turčinu koji ima šengen treba tranzitna viza kroz Srbiju.

Zamislite koliko Srbija gubi, oko tri miliona Turaka radi u zapadnoj Evropi. Kad bi samo milion prošlo kroz Srbiju na putu za otadžbinu, zaradili bismo više nego da imamo naftovod. A da ne pričam da sporazum o slobodnoj trgovini s Turskom stoji na razmatranju već 10 godina – priča Milosavljević, čije društvo svakodnevno dobija ponude za poslovnu saradnju s turskim firmama.
Izgleda da je bivši ambasador Tuske u Beogradu Hasan Oktem bio u pravu kad je, predajući akreditive tadašnjem premijeru Vojislavu Koštunici, u šali rekao da je inat najpoznatija turska reč u Srbiji. Dok Srbija ne haje za brojnu dijasporu u Turskoj, njeni potomci nisu zaboravili zavičaj, pa se kod Istanbula prostire Beogradska šuma na 6.000 hektara, a grad se diči crkvom Beogradske Bogorodice. Dok Beograd ima Stambol kapiju, u Istanbulu je podignuta Beogradska kapija!

0  0

Одличан текст. Није ни чудно кад се види ко га је писао. Било би добро да господин Танасковић напише један текст и о Моамеру Зукорлићу. Прошле године сам гледао на једној локалној телевизији у Рашкој области или Санџаку (користим оба имена, јер она симболишу историју области из које потичем) како муфтија Зукорлић говори на једном скупу муслимана поводом неког њиховог верског празника. Окупио привреднике, политичаре, народ, поред њега је био и посланик ЛДПа Кенан Хајдаревић, и онда осуо по Србији. То ме није збунило, знао сам и раније за његове политичке амбиције. Збунила ме његова пооштрена реторика и његова смелост да тако прича. Човек прети интернационализацијом виртуелних проблема које сам измишља, узбуњује народ, прича како су му одузета људска права, каже да школује кадрове у Новом Пазару, да Пазар више неће бити препознатљив по фармеркама него да се тамо рађају нове идеје (ово сад парафразирам, по сећању). Немам ништа против универзитета у Пазару, под условом да се људима тамо не испира мозак; читао сам нешто о ситуацији и проблемима на Приштинском универзитету па ме ово подсетило на то. Независном Косову су највише допринели интелектуалци са тог Приштинског универзитета (двојица Косовских академика су докторирали историју на тези по којој су Албанци староседеоци Косова, негирању Косовског боја и слично). Један угледни албански историчар из Приштине је убијен јер се томе успротивио (жао ми је што не знам имена али може се лако пронаћи литература о овом и сличним догађајима).
Могао би Печат да један број посвети Рашкој области (мој предлог је да се број назове И РАШКА И САНЏАК), и да се посебно позабави овом регионализацијом која се најављује а богами и остварује(институције се померају из града у град, померају се судсаки, полицијски, здравствени органи, неко ту нешто опасно мути, још мало па ће Прибој бити месна заједница).

0  0