Italija 1990.

Piše Marko Marković

Pre neuspelog početka, na prvenstvu sveta, u Italiji 1990. godine, istu situaciju imali smo i 1962, godine u Čileu, a na tim prvenstvima ostvarili smo velike uspehe, peto i četvrto mesto

Možemo li, na narednom SP, u Južnoj Africi, da pobedimo Ganu?
Ako ne osvojimo bodove, u tom, prvom okršaju, na Mondijalu, postavlja se pitanje, ide li reprezentacija Srbije, u drugi krug!
To je, otprilike, zaključak svih. I samih igrača, zatim selektora Antića i na kraju poklonika najpopularnijeg sporta.
Na ranijim šampionatima planete, upravo smo, ostvarili odlične rezultate, baš, posle promašaja na početku najvećeg takmičenja.
Dogodilo se to u Čileu i Italiji.

OSIM: IGRAJTE KAKO I KOLIKO MOŽETE!
U Italiji 1990. godine imali smo snažan tim. Dobro pripremljen, a vodio ga je iskusni i vešti taktičar IVICA OSIM.
Otišli smo, na prvenstvo sveta, bez posebnih teškoća, pa je porastao optimizam, da može da se ostvari zapažen domet.
Voljom žreba našli smo se, u grupi i sa Nemačkom, koja je i trijumfovala, pošto je, u finalu, golom, iz penala, savladala Argentinu sa 1:0.
Pred taj okršaj sa Švabama, tradicionalno neugodnim protivnikom, prevladalo je mišljenje – „da ne treba mnogo zapinjati, jer je rival jači“. Valja se skoncentrisati na ono, što dolazi kasnije, da bi se reprezentacije Jugoslavije, našla, u narednom krugu.
Na sastanku sa svojim izabranicima Ivica Osim je, doslovce izneo, kako on vidi taj okršaj:
– Nemojte da vas opterećuje rezultat. Budite mirni i krenućemo oprezno. Mislim da nam je najvažnije, da mi sačuvamo snagu, za one susrete, koji slede. Dakle, igrajte kako i koliko možete. I da se izgubi ovaj duel, niko vam neće zameriti. Imaćemo mi priliku, baš ovde da se pokažemo, u pravom svetlu.“
Savladani smo sa 4:1. Ubedljivo, a u javnosti su upućene velike zamerke i samim fudbalerima i njihovom kormilaru Osimu.
Ocenjeno je da „ekipa nije spremna, da je pokazala nemoć, u tom prvom nastupu na šampionatu planetu, da se SIGURNO, BRZO, VRAĆAMO KUĆI!“
A onda je sve počelo, kako se samo poželeti može.
Protiv KOLUMBIJE 1:0, zatim sa Ujedinjenim Arapskim
Emiratima 4:1, ŠPANIJA je pala – 2:1.
Dođosmo do četvrtfinala i sudara sa Argentinom, i u čijim redovima je blistao MARADONA. Šabanadžović, koji ga je čuvao je isključen.
Posle 90 minuta – 0:0, onda i nastavci ne donose
ostaje bez pogodaka.
Dakle, odlučuju penali, ko će u polufinale: JUGOSLAVIJA ili ARGENTINA?
(Gaučosi su precizniji – na kraju je 3:2 za njih!
U ukupnom plasmanu, naš izabrani tim zauzeo je peto mesto, što je jedan od najzapaženijih dometa, od kada nastupamo na šampionatima sveta.
Oni, koji su tvrdili, posle poraza protiv Nemaca DA SE BRZO VRAĆAMO KUĆI – nisu se više oglašavali.

U ČILEU 1962. START SA PORAZOM
Pre neuspelog početka, na prvenstvu sveta, u Italiji, istu situaciju imali smo i pre skoro tri decenije, u Južnoj Americi.
Tadašnja selekcija Sovjetskog Saveza u prvom kolu potukla je naš izabrani tim sa 2:0.
Izgledalo je, da to može da bude kobno, za reprezentaciju Jugoslavije.
Ali, upravo taj promašaj kao da je dao neku posebnu energiju našim igračima.
Padaju redom: URUGVAJ 3:1, KOLUMBIJA 5:0, NEMAČKA 1:0. Došli smo, u polufinale, gde nas pobeđuje Čehoslovačka sa 3:1, a onda u borbi za treće mesto, savladao nas je i domaćin Čile sa 1:0.
Domet, ostvaren 1962. godine, pored onoga, iz Montevidea 1930 /podelili smo treće i četvrto mesto, jer se nije igrala utakmica za tu poziciju, već samo finale/ i naš najbolji, u istoriji nastupa na prvenstvima sveta.
Dakle, praksa pokazuje – još bolji smo, ako, na početku mondijala izgubimo, nego kada pobedimo!
A to potvrđuju i krajnji plasmani reprezentacije Jugoslavije na najvećem fudbalskom nadmetanju, na planeti.
Evo konkretnih dokaza:
U Montevideu, 1930. godine protiv BRAZILA, na startu 2:1.
Brazil 1950 – ŠVAJCARSKA 4:0.
Švajcarska 1954 – FRANCUSKA 1:0.
Švedska 1958 – ŠKOTSKA 1:0.
Francuska 1998 – IRAN 1:0.
Imali smo, dakle, na 5 od ukupno 10 naših, dosadašnjih učešća na prvenstvima sveta, na početku trijumfe. Da bi, upravo, posle toga gubili i ostajali bez iole zapaženijih plasmana.
Napomenimo, dva puta smo REMIZIRALI, u prvim susretima: Brazil 0:0, u Nemačkoj 1974. godine i isto tako bez golova. U Španiji 1982. godine, protiv Severne Irske.
Tri puta smo, odmah, na početku izgubili: u Čileu od Sovjetskog saveza 0:2, u Italiji od Nemačke 1:4 i u Nemačkoj, 2006. godine, od Holandije 0:1.
Naravno, svi želimo, da izabranici selektora ANTIĆA savladaju GANU 13. juna.
Ali i da se to ne postigne, opet činjenice potvrđuju – IMA DANA ZA MEGDANA.