Почетна / Друштво / BEČEJ Ukidanje srpskih tragova

BEČEJ Ukidanje srpskih tragova

Piše Marko Keković

Svojevremeno su Srbi u Bečeju prihvatili da se iz naziva Ulice 21. januar 1942, koja izlazi na Tisu i kojom su mađarski fašisti odvodili Bečejce da ih gurnu pod led reke, uklone godinu. Učinili su to da njihovim komšijama ne bude povređivano nacionalno osećanje. Kasnije, kada su menjani nazivi ulica u Bečeju, njih niko ništa nije pitao

Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, u potiskom gradu Bečeju broj Mađara (11.725) veći je od broja Srba (11.197) za 528, pa ipak se odluke koje se tiču njihove ravnopravnosti redovno donose na štetu Srba. Ovo je čudnije tim pre što su na poslednjim lokalnim izborima stranke sa mađarskim predznakom osvojile tek malo više od trećine odborničkih mandata, a u opštini imaju apsolutnu vlast, jer su im svoje mandate pridodali demokrate i njihove filijale. Predsednik opštine je Mađar, a od devet članova opštinske vlade šestorica nose mađarska prezimena. Naravno, zaštitnik građana je takođe Mađar.
Ovaj inventar strukture žitelja i vlasti u Bečeju može se razumeti kao prebrojavanje po nacionalnoj osnovi. Baš o tome se radi, a nezadovoljstvo koje nas je dovelo u Bečej leži u tome što su jedni malo ravnopravniji. Zato ovo ne treba shvatiti kao stvaranje zle krvi i sejanje razdora među mirnim i dobrim komšijama, čemu se po oprobanom receptu redovno pribegava kad god Srbi reše da se požale da su u svojoj državi obespravljeni. Ma koliko se gomilala ovakva ideološka magla, to neće pomoći nego će više povećati strah Srba da svoje nezadovoljstvo javno ispolje. Potpisnik ovih redova mora da vodi računa da neko od njegovih sagovornika ne bude prepoznat, jer bi u tom slučaju, rekoše mu, imali grdnih nevolja. I ovako će se tragati za neposlušnim građanima.

FAŠISTIČKE ŽRTVE PONOVO POD LED
Bečej se nalazi na bačkoj strani Tise, opština je formalno u Južnobačkom regionu, a Mađarska koalicija Vojvodine stavila ga je među onih devet opština na severu Bačke, uz granicu sa Mađarskom, od kojih se pravi etnički region. Kao što su Ada, Senta i Kanjiža praktično preseljeni iz Severnobanatskog u Severnobački okrug, tako će i Bečej biti prenet iz Južnobačkog, samo da partner, glasač vladinih odluka, bude zadovoljan. Pa šta košta, neka košta.
Svojevremeno su Srbi u Bečeju prihvatili da se iz naziva Ulice 21. januar 1942, koja izlazi na Tisu i kojom su mađarski fašisti odvodili Bečejce da ih gurnu pod led reke, uklone godinu. Učinili su to da njihovim komšijama ne bude povređivano nacionalno osećanje. Kasnije, kada su menjani nazivi ulica u Bečeju, njih niko ništa nije pitao. Samo im je rečeno da imaju svoje predstavnike u Skupštini opštine, pa neka oni brane njihove interese. Tako su ulice Maršala Tita, Petra Drapšina, Moše Pijade, Ive Lole Ribara, Lenjinova, JNA i druge, čak i Bečejaca Todora Dukina i Slavka Simina dobili nova imena. Istina, ovde novi nazivi nisu davani, kao u onim mestima gde su Mađari u većini, po ličnostima i događajima vezanim za vreme fašističke okupacije. Ipak je ovde približan ukupan broj Srba i Mađara, pa je bilo važno da se i na ovaj način brišu tragovi antifašističke borbe.
U toj histeriji preimenovanja ulica zastalo se sa promenom naziva dva bečejska trga: Trga pobede i Trga žrtava fašizma, ali je sada i ovaj nedovršeni posao ušao u skupštinsku proceduru da ga odbornici aminuju. Sa ovim drugim, koji je posvećen žrtvama fašizma, zadatak će im biti sasvim lak, jer je tabla sa novim nazivom već postavljena, za sada uz dosadašnju. Narodnim predstavnicima ostaje samo da dočekaju svoj zvezdani trenutak, izvade četiri šrafa i staru tablu, a sa njom i sećanje na žrtve fašističkog terora, bace u smeće, pa će trg biti obasjan nebeskom svetlošću. Zato se zove „Čilag ter“ (Zvezdani trg). Predsednik opštine Petar Knezi, inače pravnik po struci, na poslednjem zasedanju lokalnog parlamenta baš je tako objasnio dvostruki naziv trga. Zvezde su izraz želje naroda, pa je to narodni naziv za taj trg, a niža tabla, već prekrižena, je zvanično ime. Tako je gradonačelnik i zvanično uveo novi naziv u upotrebu. Dva imena za isti trg ne mogu postojati. Pošto se zna želja naroda, žrtve fašizma mogu natrag pod led u Tisu.

Poveća kuća na centralnom trgu, legat Bogdana Dunđerskog, lepo je okrečena i prosto blista. Međutim, njena unutrašnjost ostavlja mučan utisak

ŠTA SA SPOMENIKOM
Posao sa onim drugim trgom je malo komplikovaniji. Novo ime je lako naći, ali šta sa ogromnim spomenikom borcima Narodnooslobodilačkog rata, koji dominira trgom? Iz prikrajka na sve to gleda Petar Prvi Karađorđević. Ne nada se da će biti vraćen na staro mesto, već strepi šta će biti sa njim.
Bečejci nekoliko godina zvanično nisu obeležavali dan svoga grada. Vlastima se nije dopadalo što je to bio 8. oktobar, dan kada je Bečej oslobođen od fašističkog okupatora. Kakav je to grad koji nema svoj dan, pa su od prošle godine, da bi ličili na sve gradove, ponovo uveli tu svetkovinu. Novi datum je 1. avgust, a slavi se i sledećeg dana. Lepo, letnje vreme, a ne, kao nekad, sumorno oktobarsko. Neimenovani sagovornici kažu da je za izbor tih datuma zaslužna austrougarska odluka iz 1774. godine da se u Bečeju mogu naseljavati i nepravoslavci. Takođe kažu da novi grb grada odražava duh tog vremena.
Još mnogo toga su nam ispričali sagovornici, a najmučniji utisak ostavila je nebriga za legat veleposednika i velikog dobrotvora srpskog naroda Bogdana Dunđerskog, koji je on zaveštao Matici srpskoj. Poveća kuća na centralnom trgu, kome se traži novo ime a ne znaju šta će sa spomenikom, lepo okrečena, prosto blista. Njen kompletan izgled, međutim, tačno odražava situaciju u Bečeju. Spolja gladac, unutra jadac…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *