Почетна / Свет / Treći čovek Rusije

Treći čovek Rusije

Piše Bogdan Đurović

Sergej Šojgu je već dve decenije na čelu resora za vanredne situacije, još iz vremena SSSR-a, čime je ubedljivo ministar sa najdužim stažom u Ruskoj Federaciji

Njegov životni moto je – radi ono što treba, pa neka bude šta bude. Sergej Kužugetovič Šojgu tako radi već 55 godina, koliko je napunio 20. maja. Osnivač je Ministarstva za poslove građanske odbrane, vanredne situacije i likvidaciju posledica elementarnih nepogoda Ruske Federacije (MČS RF), general armije i Heroj Rusije. Šojgu je ministar sa ubedljivo najdužim stažom u ruskoj vladi, duže od 16 godina. A pre toga, tri i po godine bio je predsednik Državnog komiteta za vanredne situacije. Kao i Dmitrij Medvedev, Aleksandar Solženjicin i patrijarh Aleksij Drugi, Šojgu je nosilac Ordena Svetog Save prvog stepena Srpske pravoslavne crkve (2003.), za pomoć i podršku srpskim izbeglicama iz Hrvatske, BiH i Kosmeta. Posle dve decenije u samom vrhu vlasti, može da se pohvali poverenjem 73 odsto građana Rusije. Ne samo po tome, stoji uz rame Putinu i Medvedevu.

PRODOR U SRCE BALKANA

Dok je još radio u građevini, Šojgu je sa grupom entuzijasta formirao dobrovoljne spasilačke odrede, koji su odlazili na mesta elementarnih nepogoda. S jeseni 1990, još za vreme SSSR-a, kada je stvorena Državna komisija za vanredne situacije, Šojgu je postavljen na njeno čelo. U nju su ušli pripadnici dobrovoljnih spasilačkih odreda i planinari, sa iskustvom pomoći u razornim zemljotresima. Tada nisu imali ni prostorije ni ljudstvo. Prvi put su se ozbiljno predstavili javnosti u septembru 1991, kada su sprečili rušenje cevi od 700 tona u jednoj rafineriji. Da se cev srušila, izazvala bi potres ekvivalenta 9 stepeni po Rihteru. Tragedija je sprečena, a ta operacija je zabeležena u Ginisovoj knjizi rekorda.
Od 20. novembra 1994, komitet je transformisan u ministarstvo. Već tada u njegovom sastavu bile su snage građanske odbrane, sa svojim naoružanjem, infrastrukturom i brojnim stanjem od oko 20.000 pripadnika. Prema ocenama zapadnih eksperata, MČS RF danas je jedna od najoperativnijih spasilačkih službi na svetu, sa visokim borbenim potencijalom. Naravno, i jedno od najmoćnijih ruskih ministarstava. Od 2002. godine, u sastavu MČS-a je i vatrogasna služba Rusije. Trenutno je jedna od najvažnijih preokupacija ministra Šojgua i MČS-a stvaranje sistema „Oksion“, koji treba da poveća brzinu obaveštavanja i informisanost građana o elementarnim nepogodama i kriznim situacijama. Kako ističe Šojgu, to će dodatno uvećati broj od 12 života građana, koliko MČS dnevno spase u Rusiji.
Magistar ekonomije Šojgu nije kancelarijski činovnik. Svakodnevno navlači svoju spasilačku jaknu i odlazi na mesta nezgoda. Uvek je prisutan prilikom velikih katastrofa. Među prvima je doleteo na lice mesta prošle godine, prilikom havarije na gigantskoj hidrocentrali „Sajano-Šušinskaja“, ili nedavno u rudnik „Raspadskaja“, koji je zadesila serija eksplozija. Rukovodi spasilačkim i humanitarnim operacijama ne samo u Rusiji, već i u Tadžikistanu, Južnoj Osetiji, Abhaziji, Bosni, Srbiji…
U našoj zemlji aktuelan je projekat formiranja regionalnog centra za vanredne situacije kod Niša. Zapadni mediji i analitičari su u više navrata ukazivali da će to poslužiti Rusiji za obaveštajni i vojni prodor u srce Balkana, u neposrednoj blizini američke baze „Bondstil“ i bugarske prestonice. U svim ovim izveštajima naglašava se „bliskost Šojgua sa specijalnim službama Rusije“. Zanemaruje se, pri tom, banalna činjenica – Sergej Šojgu je i sam na čelu jedne od najvećih ruskih specijalnih službi, potpuno osposobljene za sve vrste operativnog rada i opremljene za sve zadatke. A o bazi kod Niša, Šojgu i drugi ruski zvaničnici su u više navrata istakli da će njen cilj biti reagovanje u vanrednim situacijama u regionu, posebno u slučaju velikih požara, poput onih u Grčkoj prošle, ili pre dve godine u pirotskoj opštini.

Ministarstvo za vanredne situacije zaslužno je što su spaseni mnogi životi prilikom havarije na gigantskoj hidrocentrali „Sajano-Šušinskaja“

PAMTE GA I KAO HULIGANA
Šojgu je poreklom iz ruske republike Tuva, na samoj granici sa Mongolijom i nedaleko od četvoromeđe sa Kinom i Kazahstanom. Zanimljivo je poreklo njegovog prezimena, jer su po tradiciji svi muškarci u njihovoj familiji dobijali ime Kužuget. Sovjetski činovnik koji je upisivao imena smatrao je to neprihvatljivim, pa je zahtevao da smisle nešto drugo. Tako je Sergejev otac promenio prezime u Šojgu, zadržavši ime Kužuget, a stric je ime „prebacio“ u prezime. Po porodičnom predanju, tuvinska reč „šojgu“ potiče iz tibetanskog jezika i znači „prosvetljeni um (Bude)“.
U školi nije bio odlikaš. Po rečima njegovih učitelja, provlačio se, ali nije padao razrede. Pamte ga i kao huligana. Za opkladu je preplivao zapenjeni Jenisej, prelazio preko polusmrznute reke, skačući sa sante na santu. Skočio je jednom i sa desetometarskog mosta u prikolicu parkiranog traktora „Belorus“. Ali, od 1967. počinje da se interesuje za arheologiju, priključuje se istraživačkim ekspedicijama. Ova strast dovela je pre tri godine do toga da pokrene veliki istraživački projekat iskopavanja tajanstvene tvrđave Por Bažin iz 8. veka, koja se nalazi na ostrvu u centru tuvinskog jezera Tere Hol. U centru ove tvrđave nekada se nalazio budistički hram. Na Šojguovu inicijativu, pokrenut je veliki arheološki projekat. Na ostrvo su nahrupili akademici, profesori i njihovi studenti, novinari, političari, spasioci. Bukvalno su oživeli staru tvrđavu i njene uličice, trgove, postavljajući šatore i kućice, javna kupatila i menze. Dolazio je i Šojgu, svirao gitaru i pevao sa studentima do jutra…
Kada su ga jednom pitali u vezi sa njegovom velikom podrškom rodnoj Tuvi, ministar je odgovorio: „Želim da pomažem bez obzira ko je tamo na vlasti, kakvu politiku vode i da li me vole ili ne. Tamo sam se rodio i stalno imam osećaj duga. Ne pred nekim konkretnim ljudima, već pred tom zemljom koju nazivam malom domovinom. Osećam se kao dužnik. Dužan sam svojoj rođenoj školi. Dužan sam lekarima koji su me ušivali, lečili i stavljali mi gips“.
Rado proučava rusku istoriju. Posebno epohu Petra Velikog, rat protiv Napoleona i dekabriste. U februaru 2009. predložio je da se negiranje pobede SSSR-a u Drugom svetskom ratu proglasi za krivično delo. Skuplja predmete orijentalne umetnosti, posebno figurice Bude iz raznih zemalja. O svojoj religioznosti kaže: „Ima trenutaka kada želiš da se obratiš onome čemu ne možeš da se obratiš direktno. I tada shvatiš da si vernik“. Šojgu je kolekcionar hladnog oružja: sablji, bodeža, indijskih, kineskih i japanskih mačeva, astečkih žrtvenih noževa… Poseduje i istorijske eksponate. Voli fudbal, hokej i konjički sport. Dobro svira gitaru, voli pesme o tajgi. Bavi se i slikarstvom, akvarelom, ali su retki oni kojima je pokazivao svoje radove.

Magistar ekonomije Šojgu svakodnevno navlači svoju spasilačku jaknu i odlazi na mesta nezgoda: Šojgueva ekipa bila je na licu mesta u rudniku „Raspadskaja“, koji je zadesila serija eksplozija

RUSKA INSTITUCIJA
Posebna oblast interesovanja mu je lov. Umesto po elitnim svetskim destinacijama, Šojgu najviše voli da danima luta po nepristupačnim ruskim predelima, daleko od svake civilizacije. „On ne sedi na jednom mestu, on traži zver“, opisuje njegov način lova glavni urednik tiražnog „Moskovskog komsomoljca“ Pavel Gusev. Ili pešači po tajgi, ili se vozi čamcima po hladnim rekama u potrazi za ulovom. Očevidci tvrde da je spreman da se na brisanom prostoru, sa običnom puškom, pogleda sa medvedom u oči. To mu je donelo veliki ugled među ruskim lovcima i saradnicima.
Porede ga po nečemu i sa prvim čovekom u svemiru Jurijem Gagarinom. Šojguu je 26. aprila 1993. odmah dodeljen vojni čin general-majora, a prethodno je bio samo stariji poručnik u rezervi. Jedini čovek u istoriji SSSR-a kome je odmah dodeljen čin majora, bio je upravo legendarni Gagarin. Potom je Šojgu dobio činove general-potpukovnika (1995), general-pukovnika (1998) i generala armije (2003). Najviše priznanje, Heroj Ruske Federacije, dodeljeno mu je u septembru 1999, u jeku drugog čečenskog rata, za herojstvo pri izvršavanju vojničke dužnosti u ekstremnim situacijama. Oženjen je Irinom i ima dve ćerke: Juliju (33) i Kseniju (21).
U rodnom gradu Čadanu, po njemu je nazvana ulica. Pojavio se i planinski vrh pod nazivom Sergej Šojgu, a bivši sovhoz „Plamen revolucije“ preimenovan je i sada nosi njegovo ime. Ime koje je već odavno crvenim slovima upisano u rusku istoriju. Radio je sa Jeljcinom, Putinom i Medvedevim. On je konstanta, on je ruska institucija. On je, bez dileme – treći čovek.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *