Почетна / Друштво / REGIONALIZACIJA Prodaju nam rog za sveću

REGIONALIZACIJA Prodaju nam rog za sveću

Piše Marko Keković

Srpski vlastodršci, pod izgovorom ravnomernog regionalnog razvoja, gore od želje da udovolje zahtevima za etničke jedinice. Istovremeno, za Srbe van Srbije nije ih ni najmanje briga

Tek dve nedelje kasnije u Vojvodini su se setili da je na Zakon o regionalnom razvoju Skupština Srbije usvojila amandman Saveza vojvođanskih Mađara, kojim su opštine Ada, Senta i Kanjiža praktično preseljene iz Severnobanatskog u Severnobački okrug. Odmah su izračunali da će tom operacijom broj mađarskog stanovništva biti povećan za deset procenata i da će oni činiti apsolutnu većinu (53 odsto) u okrugu čije je sedište Subotica. Istovremeno, broj Srba biće smanjen za četiri odsto.
Sve je obavljeno iza zavese sukoba ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića i opozicionih poslanika. Dok se Dinkić svađao sa Jorgovankom Tabaković, Nenad Čanak sa Veljom Ilićem, a skupštinsko zasedanje prekidalo, Balint Pastor je u širom za njega otvorena vrata Zakona o regionalnom razvoju smestio svoj amandman.

NAPLATA DUGA
Poslanici SVM nekoliko puta su zaduživali republičku vlast (Zakon o informisanju, Deklaracija o Srebrenici…), pa se znalo da je stvaranje etnički celovite teritorije uz granicu sa Republikom Mađarskom naplata tog duga. Ova selidba teritorije i ljudi dugo se priprema, izvodi etapno i još formalno nije okončana, jer joj smeta Vladina Uredba o upravnim okruzima iz 1992. godine. Za vešte privrženike pravne države uvek postoji način da se zaobiđu pravne prepreke. U ovom slučaju to je postepeno zaokruživanje okruga na etničkom principu. Za predsednika SVM Ištvana Pastora to je samo „psihološko-politička prepreka, koja već godinama sprečava izmenu Uredbe o upravnim okruzima i za koju se nadamo da će uskoro biti otklonjena“.
Ovo je, po Ištvanu Pastoru, „treći korak ka nečem što je prirodno, jer su pomenute tri opštine već postale deo komorskog i sudskog sistema Severnobačkog okruga sa sedištem u Subotici“.
„Psihološko-politička prepreka“ su prevaziđene i ovaj Pastor zabrinute Srbe umiruje rečima da „priče da bi neko time bio ugrožen po meni nemaju nikakvog osnova, jer ako ulazak u komorski, sudski, a evo sada i sistem regionalnog razvoja, nije nikoga ugrozio, zašto bi ga ugrozilo ulaženje u sastav okruga“. Onaj drugi Pastor, Balint, šef poslaničke grupe manjina u Skupštini Srbije, samo dva dana posle usvajanja njegovog amandmana rekao je na Palminoj televiziji „da je vreme da se Ustav Srbije promeni jer ne daje dovoljno široke mogućnosti za razvoj regionalizacije i decentralizacije unutar Srbije“, mada smatra da se i po važećem mogu „formirati novi regioni, nove autonomije“.
Oba Pastora, kao i sve u mađarskim političkim strankama (SVM, DSVM i DZVM) nikada nije interesovala autonomija Vojvodine, ma kakva ona bila, a podržavali su je kao prolazno rešenje. Ono što oni hoće je teritorijalna autonomija za devet opština na severu Bačke i to su zajednički deklarisali.

Političare u mađarskim političkim strankama (SVM, DSVM i DZVM) nikada nije interesovala autonomija Vojvodine – ono što oni hoće jeste teritorijalna autonomija za devet opština na severu Bačke i to su zajednički deklarisali: Andraš Agošton

DUGOVA IMA JOŠ
Poslanici bošnjačkih stranaka takođe su često tas na vagi prilikom glasanja u parlamentu Srbije. Za te usluge već su nagrađeni. Prijepolje, Priboj, Nova Varoš, Sjenica, Tutin i Novi Pazar našli su se u jednom tzv. statističkom regionu, Šumadijsko-zapadnom. Da bi se ovo „oposlilo“, Nacionalni saveta za decentralizaciju smanjio je broj regiona sa sedam na pet i tako pripremio teren za prekrajanja sadašnjih granica okruga. Time je izazvao veliko protivljenje srpskih političkih partija, ali to nezadovoljstvo ne dotiče
Nenada Čanak, koji šefuje ovim savetom. „Zadovoljni smo izmenama Zakona“, kaže predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća Esad Džudžević, „ali će naši zahtevi biti u potpunosti ispunjeni tek kada sve sandžačke opštine budu u jednoj administrativnoj jedinici“. I ovde, kao u slučaju grupisanja Mađara, smeta Uredba o okruzima, po kojoj su Prijepolje, Priboj, Sjenica i Nova Varoš u Zlatiborskom, a Novi Pazar i Tutin u Raškom okrugu. To znači da će i Bošnjaci svoju etničku teritoriju dobiti u etapama, a da im je region prolazno rešenje.
Poslanika Partije za demokratsko delovanje Rize Halimija, kad god treba da se namakne 126 glasova, glasa za vladine zakone, kao što je to bilo i prilikom usvajanja budžeta za ovu godinu. Inače, na čekanju je zahtev Albanca iz Bujanovca, Medveđe i Preševa, koji traže formiranje posebnog regiona, a traži da im on bude Ustavom garantuje, jer samo na svojoj etničkoj teritoriji vide zaštitu prava Albanaca. Za podnosioce ovog zahteva važeći je referendum, kojim su se oni izjasnili „za političku i teritorijalnu autonomiju sa pravom priključenja Kosovu“.

RASTAKANJE SRBIJE
Nezadovoljni su na severu, nezadovoljni na jugu, nezadovoljni su u Raškoj. Zadovoljavaju ih samo etničke teritorije. Tek na njima, u budućim pokrajinama, osećaće se demokratski, sigurno i otvoriće im se perspektiva razvoja. Srpski vlastodršci, pod izgovorom ravnomernog regionalnog razvoja, gore od želje da im udovolje. To je evropski, to je šik, jedino tako će poteći potoci novca iz evropskih fondova. Istovremeno, za Srbe van Srbije nije ih ni najmanje briga. Srbi van matice su u do juče bratskim republikama i državama podvrgnuti asimilaciji i lišeni nacionalnih i ljudskih prava, a da država Srbija za njih neće ni prstom da mrdne. Ne samo da ih je ostavila na nemilost, nego i pomaže da im bude gore, a u slučaju Republike Srpske (stvorena na genocidu) da nestane.
Za Srbe van Srbije evropski kriterijumi o obaveznim regionima i ravnomernom regionalnom razvoju ne važe. Iz dosadašnjeg iskustva znamo da je ovde svaka secesija počinjala zahtevom za ekonomskim razvojem i boljim životom. Znaju to u Evropi, a najbolje u odcepljenim državama, pa Srbima ponegde neće da daju ni status nacionalne manjine. A naši vlastodršci nam prodaju rog za sveću.

2 коментара

  1. Avatar

    Регионализација на карти је лоша, превише уситњени региони (осим БГД) па би опет била Београдизација.
    Србија мора имати више СЛИЧНИХ ПОКРАЈИНА,, БЕЗ ДРЖАВНЕ АУТОНОМИЈЕ, па је најбоље извршити ПРАВИЧНУ РЕГИОНАЛИЗАЦИЈУ тј формирање покрајина БЕЗ ДРЖАВНИХ атрибута и овлашћења:
    – Војводина (2.милиона )
    -Београд 1,750,
    -ДРИНСКО-ИБАРСКА 1,4 ,
    -МОРАВСКО-ДУНАВСКА 1,2 ,
    -ЈУЖНОМОРВСКА 1,4,
    а КиМ специјални статус (суштинска аутономија, з4)…
    Свака покрајина би имала мали покрајински парламент од 50 (бирају грађани – ВЕЋИНСКИ ПРИНЦИП),
    од којих 15 иду у главни ДРЖАВНИ који има 100 изабраних пропорционално на државном нивоу…
    То значи 90+100 = Укупно 190 посланика.

  2. Avatar

    Sramota je tko vodi Srbiju kako se ne vodi briga o srpskim interesima baš niti malo .Nitko ozbiljno ne spominje vladu Republike Srpske Krajine u progonstvu a trebalo bi i te kako . Hrvati bi to puštali svakih pola sata , pogledajte njihovu brigu za samo jednog Tihomira Prudu ? A naša vlada ne pita za 250 000 protjeranih Srba iz Krajine . Ne pomaže Republici Srpskoj da ojača nego se vrši pražnjenje cele Hercegovine umesto da se pomogne tom kraju i da ljudi tamo opstanu . Naročito je velika nebriga o Srbima u Glamoču ,Drvaru, Grahovu i Bos. Petrovcu . Srbi su u tim mjestima prepušteni sami sebi i nestajanju .O njima ne brine to jest odmaže im federacija BH , ali o njima ne Brine niti Republika Srbija niti Republika Srpska . Ovako olako odricanje od mesta gde Srbi žive vekovima svojstveno je samo u Srpskoj vlasti i politici .Da o Srbima povratnicima u Krajinu niti ne govorim , misli li itko tražiti minimalno sprovođenje plana Z-4 ili autonomije Srba u Hrvatskoj . Teško jel u politici Srbije nema Srba a još manje patriota .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *