Ko je rušio Jugoslaviju?

Piše Vasilije Đ. Krestić

Prema planu hrvatske nacionalne politike, tzv. srpsko pitanje u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji treba rešiti biološkim istrebljenjem Srba, njihovim etničkim čišćenjem, nasilnom hrvatizacijom i preveravanjem, što je i učinjeno

Mnogo je tema i problema koji pritiskaju vas, Srbe iz Hrvatske, Slavonije i Dalmacije, koji ste bili prinuđeni da napustite svoja vekovna staništa, svoje domove i svoja imanja. Priče o tim problemima su do vapaja bolne i ja ovom prilikom o njima neću da govorim i pozleđujem vaše rane. Kao istoričar ostaću na terenu svoje struke i pokušaću da se osvrnem na neka pitanja koja su aktuelna i koja zaslužuju da budu raspravljena i naučno razjašnjena. Govoriću o tome ko je kriv za nesporazume i sukobe između Srba i Hrvata, ko snosi odgovornost za raspad Jugoslavije, za rat i krvoprolića koja su se desila prilikom tog raspada, ko je, zašto i zbog čega radio na tome da etnički očisti Srbe iz Hrvatske, kome su i zašto oni smetali.
Tim temama ću posvetiti svoje izlaganje ne zato što želim da pozleđujem vaše rane i raspaljujem nacionalne strasti već zato što želim da pokažem koliko su neosnovane, zlobne i nemoralne tvrdnje zvanične Hrvatske o tome da su Srbi iz Hrvatske bili njeni nelojalni građani, da su na podsticaj sa strane, iz Srbije, želeli da se ocepe od Hrvatske i da se pripoje Srbiji, kako bi stvorili neku veliku, još iz vremena Ilije Garašanina sanjanu, srpsku državu, kao i to da ih je u tom smeru podstakao i Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti. Drugim rečima rečeno da krivicu ne snosi Hrvatska i njeno političko rukovodstvo već nezahvalni Srbi iz Hrvatske i velikosrpskim idejama zadojeni srpski političari i intelektualci. Žalosno je što takve ocene o Srbima iz Hrvatske, Slovenije i Dalmacije nisu svojstvene samo Hrvatima već i jednom delu građana Srbije, onima koji nisu brojni, ali su grlati i svakodnevno defiluju našim medijima, koji su im širom otvoreni, pa se stiče utisak da je veliki deo srpskog građanstva sklon da prihvati odgovornost i krivicu za izbijanje rata, za raspad Jugoslavije, pa i za etničko čišćenje Srba iz Hrvatske.

NEOSNOVANE OPTUŽBE
Budući da sam znatan deo svog života posvetio izučavanju istorije Srba u Hrvatskoj i međusobnim odnosima Srba i Hrvata, odgovorno tvrdim da su hrvatske optužbe protiv Srba neosnovane i ničim utemeljene. Tim optužbama, koje ne prestaju, nego se kao refren iz dana u dan i iz godine u godinu ponavljaju, pa su došli do jasnog izražaja i u optužnici protiv Srbije koja se našla pred Haškim sudom, Hrvati pokušavaju da se opravdaju a krivicu sa sebe prebace na Srbiju i na Srbe.
Osnovni uzroci nesporazuma između Hrvata i Srba u njihovoj novijoj istoriji kriju se u činjenici da su Hrvati, kad su sredinom 19. veka, Ilirskim pokretom, nacionalno stasali, počeli da ispoljavaju velikohrvatske namere i ciljeve. Njima su tada zasmetali Srbi pa su ih proglasili remetilačkim faktorom. Srbi su im smetali zato što su bili pravoslavne vere, što su se služili ćirilicom, što su nacionalno bili svesni i što nisu hteli da pristanu da budu pravoslavni Hrvati, kako su ih velikohrvati čak i u službenim statistikama tretirali. Pritisak na Srbe, od sredine 19. veka do naših dana, da pristanu da budu pravoslavni Hrvati imao je cilj da se stvori etnički čista i na temelju hrvatskog povijesnog i državnog prava velika, i koliko je god moguće više, rimokatolička Hrvatska. Odlučni da taj cilj ostvare, Hrvati nisu birali sredstva. Iz tih razloga je i nastala čuvena izreka da jednu trećinu Srba treba preveriti, jednu poklati a jednu proterati. Ta famozna programska fraza, koja je u temeljima hrvatske genocidne ideologije, najviše se vezuje za zloglasnog ustaškog ministra Mila Budaka. Međutim, ona je nastala daleko pre no što ju je Budak izgovorio, još u vreme postojanja Austrougarske monarhije.
Poznati hrvatski političar, nekada ministar bogoštovlja i nastave, Isidor Kršnjavi, jedan od najuglednijih frankovaca, član Čiste stranke prava, zapisao je u svojim dnevnicima „Bilo je jedno vrijeme kada se je pisalo da treba sve Srbe sjekirom utući. Ova misao imade nešto za sebe, i to nešto vrlo važno; ona naime, izriče otvoreno i dosljedno jedini način, kojim bi se dala provesti hrvatska misao…“
Da je namera o biološkom uništavanju Srba iz Hrvatske, Slavonije i Dalmacije činila sastavni deo nacionalnog programa ekstremnih velikohrvatskih krugova, i to još u okvirima Austrougarske, svedoči i činjenica da su hrvatski ban Pavao Rauh i Josip Frank, uz odobrenje najviših vojnih krugova u Beču, u slučaju rata sa Srbijom povodom aneksije BiH, sklopili sporazum koji „je glasio da se izvrši pokolj i iseljenje svih Srba iz Hrvatske.“ Tada je trebalo poklati oko 800.000 Srba.

Josip Boljkovac, Martin Špegelj, Stipe Mesić i Franjo Tuđman

ANTISRPSKI STAVOVI
Držeći se devize da je u politici sve dozvoljeno, kako je pisao poznati hrvatski političar, Frano Supilo, frankovački zastupnik u Saboru Hrvatske, dr Jerko Pavelić, brutalno otvoreno izjavio je u Saboru nekoliko godina uoči izbijanja Prvog svetskog rata, kako bi on, sa svojim političkim istomišljenicima, rešio pitanje Srba u Hrvatskoj i Slavoniji. Tvrdio je da je srpska misao u Hrvatskoj i Slavoniji uvezena iz Srbije, ali da još nije poprimila takve razmere da se ne bi mogla povratiti u naručje hrvatske misli. Kad bi frankovci bili na vlasti, izjavio je Pavelić, „takozvani“ Srbi za 48 sati postali bi „pravoslavni Hrvati.“
Sledeći ovakve antisrpske stavove i u potpunosti se saglašavajući s njima, Franjo Tuđman, budući predsednik Hrvatske, je na jednoj konferenciji diplomatskog kora u Nemačkoj održanoj 1989. izjavio da kad on bude postao predsednik Hrvatske da će tlo u Krajini postati crveno od krvi. Naravno od srpske krvi. Tu izjavu zabeležio je učesnik pomenute konferencije, svedok i očevidac događaja Dejvid Fišer, direktor Instituta za proučavanje spoljne politike u San Francisku.
Ovakvih i sličnih dokaza o tome kako su hrvatski političari nameravali da reše srpsko pitanje ima mnogo, kako iz ranijeg, tako i iz novijeg na i najnovijeg vremena, ali ih ovog puta neću dalje nabrajati. Iz ovoga što sam rekao jasno je da su Srbi u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji, samo zato što nisu hteli da pristanu da budu pravoslavni Hrvati, što su odlučili da ostanu ono što jesu, da budu onakvi kakve ih je majka rodila, što su poštovali svoju istoriju i tradiciju, što su voleli Srbiju i Srbe, što nisu mogli niti hteli da se saglase s politikom kojoj je bio cilj stvaranje velike, etnički čiste i koliko je moguće više rimokatoličke Hrvatske, bili žigosani kao remetilački faktor i zbog toga osuđeni na stradanje, ubijanje, preveravanje i izgon.
Drugim rečima Srbi iz Hrvatske, Slavonije i Dalmacije žrtve su bolesno ambicioznih velikohrvatskih državnih i političkih ciljeva, koji, na žalost, do danas nisu dovoljno razobličeni, ne zato što nisu poznate činjenice koje takve ciljeve razobličavaju, već stoga što to razobličavanje ne odgovara međunarodnim činiocima i zbog toga što ni naša srpska politika, kako iz prethodnih sistema tako i danas nije uložila nužne napore da razobliči monstruozne velikohrvatske planove i ciljeve. S druge strane, hrvatski političari se ničega nisu stideli u krivotvorenju činjenica, u izmišljotinama, podvalama i lažima.
Neosporno je, i Srbima u celini služi na čast, što nikad niko među njima nije stvarao onakve krvoločne planove kakve su stvarali pomenuti Hrvati i kakve je nameravao da sprovede Franjo Tuđman. Međutim, mi smo dužni, posle svega kroz šta smo prošli, kako u vreme Drugog svetskog rata, tako i u vreme razbijanja Jugoslavije, da se suočimo s činjenicama, da shvatimo ko nam je i zašto naneo zlo, da zlo nikad ne zaboravimo, ali i da ne dozvolimo da se ono bilo kad ponovi.
Što se tiče pitanja ko je kriv za to što je došlo do rata, i kome je i zašto rat bio potreban, moram vas podsetiti na Tuđmanovu izjavu datu na Trgu bana Jelačića u Zagrebu 12. aprila 1992. godine. Predsednik Hrvatske tada je rekao: „Rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije željela! Ali, mi smo procijenili da samo ratom možemo izboriti samostalnost Hrvatske. Zbog toga smo vodili političke razgovore, a iza tih pregovora formirali oružane postrojbe. Da nijesmo to uradili ne bismo došli do cilja. Znači: rat je bilo moguće izbjeći samo da smo mi odustali od naših ciljeva, to jest, od samostalnosti hrvatske države.“
Tuđman je dobro znao da ne može biti samostalne hrvatske države dok postoji Jugoslavija. Zbog toga je odlučio da ruši Jugoslaviju, čak i po cenu najvećih ljudskih i materijalnih žrtava. To da mu je Jugoslavija smetala i da je ratom za koji se odlučio nameravao da je razbije, obrazložio je potencijalnom glavnom i odgovornom uredniku „Vjesnika“, Nenadu Ivankoviću, kojeg je doveo iz Nemačke. U razgovoru sa njim, kritikujući Zdravka Tomca da ne razume hrvatsku politiku i da se još uvek zalaže za opstanak Jugoslavije, Tuđman je objasnio Ivankoviću zbog čega se odlučio za rat i razbijanje zajedničke države.

Famozna programska fraza, koja je u temeljima hrvatske genocidne ideologije, najviše se vezuje za zloglasnog ustaškog ministra Mila Budaka

ZLOČIN PROTIV MIRA
Takvih dokaza o tome ko je kriv za rat i za razbijanje Jugoslavije ima mnogo pa iako su oni nedvosmisleni i kristalno jasno pokazuju da gotovo isključivu odgovornost snosi hrvatsko političko rukovodstvo sa Tuđmanom na čelu, to pitanje i dalje je diskutabilno ne zato što se ne zna ko je krivac i ko je počinio zločin protiv mira, već zbog toga, što velikim silama, koje su kumovale ratu i razbijanju Jugoslavije, ne odgovara istina, što im je potrebno, zbog njihovih imperijalnih ciljeva, da na optuženičku klupu postave Srbiju i Srbe.
Odlučivši se za rat i razbijanje Jugoslavije, Tuđman i najodgovorniji članovi njegove Hrvatske demokratske zajednice rešili su na sednici držanoj 10. avgusta 1993. godine, u Kabinetu predsednika republike, a na predlog Nikice Valentića, predsednika Hrvatske vlade, da, gde god se to od njih traži, vode pregovore o miru, a da se u potaji pripremaju za obračun sa svojim srpskim sugrađanima.
Uz to što je osnovni cilj ratu bio rušenje Jugoslavije i stvaranje nezavisne hrvatske države, ratom je trebalo promeniti demografsku sliku Hrvatske, što više je očistiti od Srba, jer, kako je rečeno u jednom razgovoru Hrvoja Šarinića, šefa Kabineta predsednika republike, „čim bude manje Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji to će budući odnosi između Hrvatske i Srbije biti bolji“. Plan o etničkom čišćenju stvoren je na samom početku ratnih zbivanja. Za to su angažovani socio-demografi koji su pripremili četiri studijske knjige sa podacima o rasporedu Srba po hrvatskim naseljima. Tim knjigama obavljene su nužne predradnje za potonje etničko čišćenje. Rukovodstvo HDZ-a, kako se da videti iz sačuvanih Tuđmanovih razgovora, uopšte nije bilo spremno Srbima da obezbedi bilo kakvu regionalnu autonomiju. Ono je smatralo da bi autonomije, „unutar Republike Hrvatske bile potencijalni Trojanski konj srpske politike.“
Ratom i raspadom Jugoslavije Srbe u Hrvatskoj trebalo je lišiti dotadašnjeg statusa konstitutivnog naroda, što je i učinjeno novim, tzv. decembarskim Ustavom Hrvatske. Kada je to pitanje, kasnije, tokom rata, dotaknuto u jednom razgovoru Tuđmana sa Alijom Izetbegovićem i njegovom delegacijom iz Bosne i Hercegovine, Tuđman je 21. septembra 1992. godine izjavio: „Srbi u Hrvatskoj nisu konstitutivan narod. Srbi su ovim ratom konačno i međunarodno pravno i ustavno pravno svedeni na ono što jesu, na manjinu. I nema nikakvih govora o nekakvom drugom položaju.“ Danas je taj položaj više nego jadan, to je položaj obespravljenog, poniženog i ne zaštićenog naroda, kojim se hrvatska vlast cinično poigrava, jer o tom narodu niko ne brine, ni matična država ni međunarodna zajednica.

Franjo Tuđman je na jednoj konferenciji diplomatskog kora u Nemačkoj održanoj 1989. izjavio da će, kada on bude postao predsednik Hrvatske tlo u Krajini postati crveno od srpske krvi. Nepunu deceniju posle toga dogodila se Oluja

NASILNA HRVATIZACIJA
Zbog ograničenog vremena pomenuo sam samo neke dokaze o planovima hrvatske nacionalne politike, o dugotrajnom kontinuitetu te politike, o tome da tzv. srpsko pitanje u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji treba rešiti biološkim istrebljenjem Srba, njihovim etničkim čišćenjem, nasilnom hrvatizacijom i preveravanjem. Isto tako izneo sam samo nekoliko autentičnih podataka o tome da je namera hrvatskog političkog rukovodstva bila da sa Tuđmanom na čelu, ruši Jugoslaviju kako bi ostvarili vekovni san o samostalnoj hrvatskoj državi. Na osnovu svega što je rečeno nikakve sumnje nema da krivica za rat i ratna stradanja, kao i za razbijanje Jugoslavije pada na Hrvate i Hrvatsku, a ne na Srbe i Srbiju. Hrvati su počinili zločin protiv mira. Zbog toga oni snose svu odgovornost i zbog toga bi, da je pravde i pravičnosti, morali da snose i posledice.
Srbi u celini, a posebno srpske izbeglice iz Hrvatske, iako najveći stradalnici i gubitnici, morali bi da pozdrave svako otopljavanje odnosa između Srbije i Hrvatske. Međutim, to otopljavanje ne bi smelo da bude uspostavljeno na temelju svršenog čina. Svršenim činom Hrvatska i Hrvati bili bi apsolutni dobitnici, a Srbi apsolutni gubitnici. Srbija treba da radi na izgrađivanju dobrosusedskih odnosa, ali ona podjednako mora da štiti i svoje državne i nacionalne interese. Pametna politika ne sastoji se u tome da jedna strana treba da bude gubitnik, a duga dobitnik. Dobri odnosi između država i naroda moraju biti zasnovani na pravednim i ravnopravnim odnosima. Međutim, postavlja se pitanje kako prevazići razlike u ocenama o tome: zašto je došlo do rata, ko ga je izazvao i s kojim ciljem se upustio u tu suludu avanturu? Bojim se da u tom pogledu vladaju sasvim suprotna stanovišta i da se teško može doći do obostrano prihvatljivog i zadovoljavajućeg rešenja. Bez obzira na to kakvo rešenje će se naći, moralo bi se voditi računa o izbegličkom stanovništvu, o njihovim egzistencijalnim problemima, materijalnim potraživanjima, građanskim i političkim pravima i slobodama. Moralo bi se postaviti pitanje društvenog, nacionalnog, ekonomskog i građanskog položaja preostalih Srba u Hrvatskoj. Ako se na ta pitanja zaboravi, ako ona ne budu rešena kako valja, srpska politika i oni koji je vode teško će podbaciti. Narod i istorija im to nikad neće zaboraviti, a ni oprostiti. Stoga im sa ovog skupa poručujemo da budno pratimo šta rade, da se nadamo dobru, ali da u isto vreme, i ne bez razloga, strepimo od zla.

9 коментара

  1. Avatar

    Jugoslaviju je poceo da rusi onaj ko je pisao Ustav SFRJ iz 1974. godine “polazeci od prava svakog naroda na samoopredeljenje, ukljucujuci pravo na otcepljenje” (uvidni dro, osnovna nacela odeljak I), kao sto sada celovitost teritorije Srbije zeli da sacuva onaj ko je pisao aktuelni Ustav RS “polazeci od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima polozaj sustinske autonomije u okviru suverene drzave Srbije i da iz takvog polozaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih drzavnih organa da zastupaju i stite drzavne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrasnjim i spoljnim politickim poslovima” (drugi “saljivi” deo ustavne preambula).

  2. Avatar

    Jugoslaviju je poceo da rusi onaj ko je pisao Ustav SFRJ iz 1974. godine “polazeci od prava svakog naroda na samoopredeljenje, ukljucujuci pravo na otcepljenje” (uvodni deo, osnovna nacela, odeljak I), kao sto sada celovitost teritorije Srbije zeli da sacuva onaj ko je pisao aktuelni Ustav RS “polazeci od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima polozaj sustinske autonomije u okviru suverene drzave Srbije i da iz takvog polozaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih drzavnih organa da zastupaju i stite drzavne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrasnjim i spoljnim politickim odnosima” (drugi “saljivi” deo ustavne preambula).

  3. Avatar

    Onaj ko je pisao i potpisao,a to su Mika Spiljak, Kiro Gligorov..original ustava, nosi njihove potpise, potpise neovlascenih lica, lica koja su zloupotrebila polozaj, iza toga su sledile zloupotrebe u produzetku, krvi i pljacke, to je bio zacetak, para drzava, para policija, para vojske…*novi nacin razmisljanja*, kojekakvih *vrucih i zutih momaka sa asfalta*.

  4. Avatar

    Zoran Djindjic je voleo ljude koji kad idu hodnikom *vlade*..
    kao i on trce i *preskacu stepenice*, neki Legija i Zveki..(tako mu je tepao i Toma Nikolic u intervjuima)..nisu trcali, ali su stigli, Kiro Gligorov (vmro) i Mika Spiljak (maspok) takodje nisu *preskakali stepenice*, prva faza su bili njihovi *diverzantski potpisi* umesto Broza, na ustavu 1974, druga faza je bila uskladjenje SKJ sa novim ustavom, zamena partijskih knjizica novima, umesto SKJ, dobili smo SKS,SKH,SKS,SKM,SKCG….znam veliki broj, clanova koji nisu predali *stare knjizice* kao i ja, a podigli su nove…de ih *administrativno ne izbace* !!!, ali nisu mogli nista, nisu imali partijsko vodjstvo za *posebne namene*..JNA, je ostala * ista *..da se *krcka*.*nista se nije desilo*, a *ratni oficirski kadar*…starosti oko 50-55 godina, respektivne proslosti i zrtava za SKJ…je trebalo, penzionisati, prekomandovati ali da ne osete…*novi nacin razmisljanja*…a, novi *tici sokolici* da zavrse akademije, ne retko civilnog obrazovanja da se *aktivira* obuce uniforme, postavljenja, cinovi..duzi proces. Kasniji dogadjaji to i potvrdjuju…a u njima se nalazi odgovor..*zasto komunisti nisu smenili slovence*, ili, kako je Veselin Djuranovic , Crnogorac, postao predsednik SIV, a u mladosti bio *cetnicki simpatier*..kao slovenac Stane Dolanc, neki slovenacki fasista ili slicno…pa postao to sto je bio..*garderober odela i donjeg vesa* nakon smrti Broza, bilo je ponesto i zlatnih predmeta licne svojine..nevolim dugacke tekstoive pa toliko !!

  5. Avatar

    Ja,nisam, moji drugari nisu..
    Vatam prvi prevoz ka Jadranu…karta II razreda u dzepu, naravno povratna garancija da cu imati pare za put….bez ikakve najave, rezervacije…nas par drugara.. Tucepi….nema mesta..dan provodimo u kupanju..peske za Makarsku, noc..noc..posto sam vec bio tamo odlazimo kod svetionika na spavanje na obali,..*Hrvatska milicija*… decki…licna karta, ferijalna knjizica…*studenti ?*…*da !*…kad svane..u onom pravcu vam je kamp *Goran Savinja*..laka noc decki….nadjemo neku babu na pijaci i smestaj…. Neizbezan prevoz autostop..slapovi Krke..itd..povratak..razdrndan WW…idemo….! idemo ! upadamo…vracamo se za Makarsku..vozac *pod gasom*..odakle ste..? Beograd, Kragujevac…aaaa, pa vi nemate poima sta je dobro vino….ladovina *parking*…neki kulen, balonce..pletenica, sad cu ja vama da pokazem, kakvo dalmatinsko vino..ni oni nemaju poima…ja sam iz Zagorja, mi znamo sta je pravo vino, poneo sam ga za odmor, zena i deca su vec u Makarskoj….ja nisam mogao sa njima zbok posla…spavamo tu u trnju, hebiga sofer pijan ko majka…stizemo…zena ga samo gleda…*gde si ove nasao nesreco*….studenti iz Bgda…ajte deco pojedite nesto…. To je Jugoslavija koju ste vi mladi izgubili…mi smo je doziveli, vi i Kapitalac ste sada u *torovima* lakse se kontrolisu…dere koza….nametnu vam fasizam a onda vas obraduju *sengenskom vizom* u rodjenoj zemlji. Nisu Slovenci, Hrvati, Srbi u svadji..u svadji su oligarhije, lopovi, inoslugeranje, okupatori i sluge…

  6. Avatar

    tada je vladala *diktatura kao zastita* od..

    Savka, Mira i Pera
    POČETKOM jula 1971. pričalo se da je u razgovoru sa Dražom Markovićem predsednik Tito o nacionalizmu u Hratskoj rekao: **Majku im božiju, šta to rade! Dozvolili su da se od Matice hratske stvara druga Partija, a Sveučilište u Zagrebu prepustili su u ruke klerikalcima. Uskoro ću imati sastanak s užim rukovodstvom Hrvatske gde ću im sve to reći**. Međutim, ponovio je već izrečenu ocenu kako nije zadovoljan ni hrvatskim, ni srpskim rukovodstvom, jer u oba postoje ljudi koji su protiv njega. Tito je zapitao Dražu: **Zašto ste predložili Koču Popovića za člana Predsedništva SFRJ, kad znate da se u nekim stvarima ne slažem sa njim? Trebalo je da se najpre sa njim dogovorimo o kandidatu**. Na Dražino pitanje da mu Tito objasni zašto toliko kritikuje srpske rukovodioce kada oni nemaju nikakve lične ambicije, niti dopuštaju da se nose njihove slike u javnosti ili na drugim mestima, Tito je eskivirao direktan odgovor i rekao: **U Hrvatskoj se zaklinju u Savku i Miku, nose njihove slike i parole podrške**.
    Od polovine oktobra 1971. situacija u Hratskoj se pogoršava. Eskaliraju javne diskusije i mitinzi na kojima se ističu razni nacionalistički i separatistički zahtevi. Traži se prijem Hrvatske u UN. Zalažu se za pun državni i narodni suverenitet, uz trdnju da država bez vojske nije ni država. Pronose se parole da od nove godine Hrvatska više neće davati svoje devize u buxet Federacije, nego će ih koristiti za sopstvenu izgradnju.
    Početkom novembra Tito je bio u NJujorku. Kada je čuo da Hrvatska traži članstvo u UN i svoju vojsku, bio je besan i ljut kao nikada. Posebno je bio nezadovoljan ponašanjem Tripala. Počelo je i javno raskrinkavanje Bakarića. Izvršni komitet CK SKH je podeljen: jedan broj članova podržava Savku, Tripala i Pirkera. Unutar Sekretarijata CK SKH kradomice se sastaju oni koji su za radikalne promene. Vrše pritisak da se brže menjaju kadrovi u opštinama, na fakultetima, u medijima i naročito na TV. Jača tzv. mas-pokret izvan Socijalističkog Saveza i drugih organizacija. Matica hrvatska okupila je oko sebe sve najekstremnije nacionalističke snage i postala glavna inspiracija mas-pokreta.

  7. Avatar

    Nema sumnje da je veoma kmpetentan za utvrđivanje istine o stvaranju antisrpskog raspoloženja i na osnovu toga politike progonjenja Srba iz Hrvatske do genocida za vrijeme NDH i potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva za vrijeme rata i991-1995., za vrijeme vlasti HDZ-a na čelu s Franjom Tuđmanom i njegovom vladom, upravo poznati historičar VASILIJE Đ: KRESTIĆ. Ali, znamo i to da ga se čak i u Srbiji pokušava osporiti i kompromitirati samo zato što naša politička elita, pa dobar dio i intektualne, nekritički ocjenjuje uzroke raspada Jugoslavije i progona Srba iz Hrvatske, pa čak dijelom i onih s Kosova i Metohije. Primjetno je i to da u svojoj djelatnosti za to stanje svu odgovornost prebacuju na Slobodana Miloševića i njegov režim samo da bi se dodvorili tvorcima Novog svjetskog poredka, pokazali svoju “progresivnost” i privrženost “evroatlanskim integracijama”, kojima mali narodi gube najveći dio svoga suvereniteta i identiteta. Što narod kaže: “Prodali bi vjeru za večeru.” Nemam ništa protiv toga da netko ruši vlast, naročito demokratskim sretstvima, ali kada netko rušeći vlast, ruši i svoju državu, onda se to može nazvati izdaja državnih i nacionalnih interesa.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *