Hajka CIA na Rusiju i Kinu

Piše Bogdan Đurović

Za podrivanje ruskog premijera Vladimira Putina i kineskog predsednika Hua Đintaoa, Vašington koristi Reportere bez granica koji lidere zemalja koje ne prate američki kurs predstavljaju kao „medijske predatore“

Nevladina organizacija „Reporteri bez granica“ uvrstila je ruskog premijera Vladimira Putina u svoj crni spisak „medijskih predatora“. Na istoj listi su još i kineski predsednik Hu Đintao, iranski Mahmud Ahmadinedžad, beloruski Aleksandar Lukašenko, kazahstanski Nursultan Nazarbajev, jemenski Ali Abdulah Saleh, sirijski Bašir al Asad, zimbabveanski Robert Mugabe, kao i predsednik Čečenije, proruski orijentisani Ramzan Kadirov. Da bi utisak bio potpun, rame uz rame Putinu „reporteri“ su stavili i opskurnog talibanskog lidera Mulu Omara, italijansku mafiju i baskijske teroriste. „Oni su moćni, opasni, nasilni i iznad zakona“, iznose svoj sud „Reporteri bez granica“ i nastavljaju: „Pošto ovi predatori imaju lica, mi moramo da ih znamo, kako bismo ih osudili“.

ŠIRENJE DEMOKRATIJE
„Medijski predatori“, dakako, imaju svoja lica i njih manje-više poznaje ceo svet. Mnogo je, međutim, zanimljivije pitanje: iza kojih lica se kriju, ili još bolje – koja lica se kriju iza famoznih „Reportera bez granica“? Odakle im pravo i moć da sude i presuđuju širom sveta? Kada se krene po njihovim tragovima (dobro skrivenim po malim, zabačenim internet portalima i forumima), veoma brzo se dođe do mračnih medijskih pećina, gde svetlost istine i javne reči nije nikada prodrla. Drugim rečima: do američke Centralne obaveštajne agencije – CIA. I do takvih „jaganjaca“ i osvedočenih prijatelja slobode i demokratije, poput Medlin Olbrajt i Veslija Klarka.
Putin je već dugo na „nišanu“ različitih struktura, poput „Reportera bez granica,“ „Fridom hausa“, Helsinških komiteta, Fonda za otvoreno društvo, otporaša svih boja, jalovih revolucionara, anarhista, feminista, pacifista… Kako su primetili ruski komentatori, Putinu „nisu duboko ušle zapadne vrednosti“, pa odbija da se samobičuje na javnim mestima i u svakoj prilici, da kleči i izvinjava se svakoj šuši. Zato je Putin taliban, terorista i mafijaš, treba ga javno žigosati i staviti na poternicu, zajedno sa Mula Omarom i Al Kaponeom. To poručuju „Reporteri bez granica“, za koje čak i neki zapadni mediji otvoreno tvrde da pod njihovim plaštom deluju američke specijalne službe, šireći „demokratiju“ po raznim vrućim tačkama širom planete. I onda se zapitaš ko je tu zapravo predator.
„Na žalost, nisu nam poznati kriterijumi na osnovu kojih su doneti takvi zaključci“, izjavio je Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov, komentarišući spisak „Reportera bez granica“. „Ali, oni su duboko pogrešni. Da li se greška desila zbog, na žalost, čestih stereotipa u svemu što se tiče Rusije, ili je to posledica odsustva dovoljne količine informacija, teško je reći. Tokom poslednjih deset godina, Vladimir Putin je učinio veoma mnogo da mediji postanu ekonomski nezavisniji i, samim tim, slobodniji“, ukazao je Peskov.
I to je činjenica, koju priznaju mnogi Amerikanci. Kompanija „Gugl“ kategorično je demantovala „kartu internet cenzure“, koju su objavili „Reporteri bez granica“ (RBG), po kojima je Rusija jedna od zemalja čije vlade i specijalne službe traže uklanjanje informacija, ograničavanje pristupa i otkrivanje ličnih podataka korisnika. Rusija je, navode u „Guglu“, na začelju ovog neslavnog spiska. A na vrhu su – Indija, Nemačka, SAD i Velika Britanija. Toliko o medijskim slobodama i demokratiji.

SPONZORI „REPORTERA BEZ GRANICA“
A sada o tajnim službama. Čuveni američki slobodni novinar Vilijem Engdal, u autorskom članku ukazao je na očiglednu vezu između delatnosti RBG i geopolitičkih ciljeva Vašingtona. U tekstu koji prenosi „Onlajn džornal“ (američki nezavisni portal, koji na uvodnoj stranici traži čitalačke donacije da bi opstao), Engdal kaže da nije slučajno da se spisak „medijskih predatora“ u potpunosti poklapa sa „spiskom neprijatelja“ Stejt departmenta. A sve postaje potpuno jasno kada se proanalizira ko finansira RBG, zaključuje ovaj diplomac sa Prinstona, koji je doktorirao na Štokholmskom univerzitetu. (Engdal je slobodni novinar već tri decenije, od kojih poslednje dve živi u nemačkom Vizbadenu, gde predaje ekonomiju na Fakultetu primenjenih umetnosti).
Engdal prvo polemiše sa ovom tvrdnjom iz izveštaja RBG: „Manipulišući organizacijama i institucijama, Putin stvara atmosferu veštački pothranjivanog nacionalnog ponosa, u kojoj se podstiče zastrašivanje onih koji drugačije i slobodno misle i stvara se situacija nekažnjivosti, koja dosledno ruši vlast zakona“. Ovaj Amerikanac se, pored ostalog, pita: zašto na spisku RBG-a „nema imena takvih neprijatelja slobode govora i štampe, kao što su gruzijski diktator Mihail Sakašvili, bivši ukrajinski predsednik Viktor Juščenko ili nedavno svrgnuti diktator Kirgizije Kurmanbek Bakijev“. „Sva trojica su“, dodaje Engdal, „došla na vlast posle prevrata podržanih iz Vašingtona, koji se nazivaju `obojenim revolucijama`. I ne može se sakriti da svi ljudi koje je RBG nazvao `predatorima` i `progoniteljima` jesu objekti destabilizacije, finansirane iz Vašingtona“.
Ko stoji iza RBG? Poznato je da njihove kampanje radi jedna od najčuvenijih svetskih pi-ar kompanija, „Sači end Sači“, koja je na vlast dovela Margaret Tačer i Gordona Brauna, a među njenim klijentima su najveće svetske multinacionalne korporacije. Ali, odakle RBG-u milioni dolara da plati „Sači end Sači“? Ima se, jer iza njega stoji moćna američka Nacionalna zadužbina za demokratiju (National Endowment for Democracy) – NED. Engdal objašnjava da RBG, čije je sedište u Parizu (organizaciju je osnovao i finansira američki Kongres, a povezana je sa Stejt departmentom), na svom sajtu ne navodi nikakve veze sa NED-om, niti sa bilo kakvim sponzorima. „Otkriva“ se samo da organizacija živi od „prodaje publikacija“, ali nema ni reči o tome koje su to publikacije i kome ih prodaje. Engdal i njegovi saradnici izračunali su da bi RBG, čak i kada bi štampanje tih publikacija bilo besplatno, morao dnevno da proda više od 500 knjiga da bi zaradio dva miliona dolara godišnje, koliko je deklarisano na njihovom sajtu. Engdal je i sam pokušao da naruči neku od tih publikacija, ali nije uspeo čak ni da sazna o kakvim izdanjima je reč, niti koliko koštaju.

CIJINE MEDIJSKE SLOBODE
U izveštaju RBG-a iz septembra prošle godine, nastavlja Engdal, konstatuje se da je „završena kampanja (započeta 2001. godine) na temu Olimpijskih igara 2008. u Pekingu, što je značajno uticalo na prihode i rashode“. Iz ovog priznanja se vidi da je RBG potrošio osam godina i nepoznatu količinu novca na antikinesku kampanju uoči Olimpijade. A kineskog predsednika Hua Đintaoa sada nazivaju „predatorom i progoniteljem“ zbog suzbijanja nemira na Tibetu u martu 2008. (uoči Olimpijade) i u ujgurskoj provinciji Sinđang (strateškom energetskom i železničkom koridoru). Kako tvrdi Engdal, u oba slučaja, nemiri su bili rezultat upravo tajnog rada američke Nacionalne zadužbine za demokratiju. Veza između ovih događaja postaje jasna kada se uzme u obzir priznanje generalnog sekretara i osnivača RBG-a Roberta Menara (posle višegodišnjeg prikrivanja izvora finansiranja), da se budžet „reportera“ puni uglavnom od „američkih organizacija tesno povezanih sa spoljnom politikom SAD-a“, dodaje Engdal.
A tu su, osim NED-a, još i Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša, Agencija za međunarodni razvoj (USAID) i „Centar za slobodu Kube“, čiji je pokrovitelj Oto Rejh morao da napusti administraciju Džordža Buša kada se otkrila njegova uloga i veza sa CIA u pripremi svrgavanja demokratski izabranog predsednika Venecuele Uga Čavesa, dodaje Engdal. NED je i zvanično priznao da je RBG minimum tri godine dobijao donacije i Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), koji je jedna od četiri filijale NED-a. Engdal podseća da je NED stvoren u vreme Ronalda Regana (na inicijativu čuvenog direktora CIA Bila Kejsija) i da je zamišljen da preuzme deo tajnih programa američke obaveštajne službe, kojima se „mese“ civilna društva zemalja koja Vašington uzme na zub. (Ovi programi su tek delom otkriveni sredinom 70-ih, tokom rada komisije na čelu sa senatorom Frenkom Čerčom).
Kako je nekoliko godina kasnije izjavio Alen Vejnštajn, tvorac zakona o formiranju NED-a, „mnogo toga što radimo danas, pre 25 godina radila je CIA“. U vrhu organizacije koja je stvarala „Solidarnost“ u Poljskoj, „Povelju 77“ u Čehoslovačkoj, „Otpor“ u Srbiji i još mnogo toga, nalaze se i Vesli Klark, komandant NATO-a u vreme agresije na SRJ, i tadašnji državni sekretar Medlin Olbrajt, i propali predsednički kandidat Džon Mekejn (šef IRI). Uz njih je i Zbignjev Bžežinski, penzionisani ljubitelj šaha, čija se „velika partija“ počela da približava neslavnom kraju – upravo od kada je figure u Kremlju počeo da vuče Vladimir Putin.
Predator? Da, i po svemu viđenom veoma opasan. Ali, njegov plen su američki instituti, fondacije i zadužbine. I Cijini reporteri, kada pređu granicu.

_________________________

Na crnoj listi Reportera bez granica
Vladimir Putin, premijer RF
Hu Đintao, predsednik Kine
Mahmud Ahmadinedžad, predsednik Irana
Aleksandar Lukašenko, predsednik Beloruisja
Nursultan Nazarbajev, predsednik Kazahstana
Ali Abdulah Saleh, predsednik Jemena
Bašir al Asad, predsednik Sirije
Robert Mugabe, predsednik Zimbabvea