Почетна / Свет / Grčki požar u evropskoj kući

Grčki požar u evropskoj kući

Piše Miroslav Stojanović

Izdašna pomoć Grčkoj – 110 milijardi evra – usledila je, posle dužeg odlaganja i političkih preganjanja, kao operacija spasavanja evra i same Evropske unije

Da li je 2. maj bio zaista „sudbonosan dan za evro“ tek će pokazati vreme. Sigurno je, međutim, jedno: urgentna i izdašna pomoć Grčkoj, koja grca u dugovima za koju su se toga dana (nedelja) u Briselu, posle dužeg odlaganja, političkih preganjanja (uključujući i nemačku blokadu), konačno odlučili ministri finansija šesnaest zemalja članica evro zone, predstavljena je evropskoj javnosti kao operacija za spasavanje jedinstvene monete i, u krajnjoj konsekvenci, same Evropske unije. Jedna nacionalna drama pretila je, po uverenju i upozorenju eksperata, da se pretvori u finansijsku katastrofu gotovo čitavog Starog kontinenta.
Ono što je, kao inicijalna varnica, za eruptivno izbijanje planetarne finansijske krize 2008. bio krah banke Leman, moglo je u evropskim razmerama da bude, pod teretom enormnog duga (preko trista milijardi evra), prvi bankrot u monetarnoj uniji. Gašenjem požara na Mediteranu, spasavana je evropska kuća.
S tom argumentacijom sada barataju najgrlatije upravo oni koji su se najviše, i najduže, tome opirali, Nemci.

NEMAČKI ZAOKRET
I, koliko do juče, glavni „kočničar“ brze pomoći Grčkoj, kancelarka Angela Merkel, pokrenula je najednom snažnu političku ofanzivu kako bi se, po hitnom postupku, u svega nekoliko dana, progurao kroz Bundestag i Bundesrat (veće pokrajina) zakon o kreditu i na taj dokument potpis stavio predsednik republike Horst Keler najkasnije u petak, kada odluku ministara finansija o pomoći Grčkoj treba, formalno, da aminuje i ozvaniči samit lidera EU.
Merkelova naglašava da je reč o, „politički i ekonomski dalekosežnoj odluci“, odluci „bez alternative“. Grčka praktično više nije imala pristup finansijskim tržištima, saopštila je kancelarka u ponedeljak, posle sednice vlade, čime je bio ugrožen evro. Onim što se sada čini, ne pomaže se, dakle, samo Grčkoj, nego čitavoj evro zoni, pa time i samoj Nemačkoj: stabilna jedinstvena valuta je „zajednička dragocena vrednost“.
Nađena je tako spasonosna formula da se domaćoj javnosti što lakše „proda“ nepopularna mera i „bace u vodu“ rigorozni i „sveti“ principi monetarne unije koji, makar na papiru, isključuju mogućnost da se neka od njenih članica prekomotno i neodgovorno zadužuje na račun ostalih. Učinjeno je to očigledno iz nužde i, navodno, samo u ovom slučaju. Horski se, naime, naglašava da je „Grčka izuzetak“ koji se ne sme ponoviti. Vlada u Berlinu priprema, izvlačeći pouke iz grčke krize, hitan paket dodatnih mera koje bi to trebalo da garantuju. Merkelova s tim „paketom“ odlazi u petak pred partnere u evropskoj familiji.
Prema informacijama minhenskog magazina „Fokus“ reč je o ambicioznom poduhvatu i radikalnim izmenama u finansijskom sistemu unutar evropske monetarne unije, bez „tabu tema“. Nemačka inicijativa, tako, računa i s promenama u već postojećim evropskim ugovorima, za šta je, inače, neophodna saglasnost svih, kako bi se otvorila mogućnost da zemlja koja se ne pridržava strogih finansijskih principa ode u stečaj, da joj se oduzme pravo glasa i da, u krajnjoj konsekvenci, bude isključena iz evro zone. Za sada takva mogućnost, po tumačenju stručnjaka za evropsko i međunarodno pravo, ne postoji.

Između dve vatre: Angela Merkel je svesna da će ustupak Nemačke Grčkoj razljutiti njene potencijalne birače

AMERIČKA KARTA
Medijima, međutim, nije promakla činjenica da je u nemačkom zaokretu važnu (da li i presudnu?) ulogu odigrala „američka karta“: američki ministar finansija je, na ministarskom sastanku „Grupe 20“ u Vašingtonu, izvršio snažan pritisak na nemačkog predstavnika da najbogatija evropska zemlja neizostavno i bez oklevanja priskoči u pomoć Grcima.
Taj detalj nije pogodan za političku upotrebu, ali je činjenica da će paket finansijske pomoći Grčkoj, težak sto deset milijardi evra, od čega će na Evropsku uniju pasti osamdeset milijardi (trideset daje Međunarodni monetarni fond), a samo na Nemačku više od četvrtine (22 milijarde), ironijom sudbine, biti zvanično „zavezan“ i sklopljen dva dana uoči pokrajinskih izbora u Severnoj Rajni Vestfaliji. A to je Merkelova po svaku cenu htela da izbegne.
Većina Nemaca se, naime, protivi finansijskoj pomoći „neodgovornim Grcima“. Pogotovo u tako astronomskim svotama: samo ove godine Nemci treba da transferišu Atini 8,4 milijardi evra. Činjenica da se sada to čini uz saglasnost njihove „čelične ledi“, čijem tvrdom stavu su dosad mnogi od njih aplaudirali, mogla bi u nedelju (9. maja) da negativno utiče na raspoloženje i opredeljenje birača u najvećoj nemačkoj pokrajini, na izuzetno važnim izborima za vladajuću koaliciju konzervativaca i liberala.
Zbog toga Merkelova, dovedena u vremenski škripac, grozničavo koristi svaku priliku da građanima pošalje poruku kako na „grčke milijarde“ neće otići nijedan njihov cent. I da bi država, na kraju, mogla da bude, ne samo politički, nego i finansijski, na dobitku. Kancelarka objašnjava da nije reč o budžetskim sredstvima, nego o kreditu državne banke KFV, i da će Grci morati da vrate, kad se uračunaju obavezne kamate, daleko više nego što su uzeli.

HERKULOVSKI ZADATAK
Pitanje je samo koliko će sve to imati efekta. Kao što je još krupnije i važnije pitanje hoće li gašenje grčkog požara zaista uspeti da zaustavi opasne potrese u evropskoj kući koji prete s više strana. Iz Portugala, Španije, Irske, čak, potmulo, i iz Italije. Širom kontinenta rastu državni dugovi. Enormno. Svetska finansijska kriza izgubila je svoju dramatiku, ali je ostavila posledice: osetno je smanjen priliv sredstava u državne budžete, porasli su, takođe, osetno izdaci za nacionalne konjukturne programe. Budžeti su napregnuti do prskanja. Strah od „domino efekta“ po grčkoj „matrici“ raste.
Portugalski problemi se preteće zgušnjavaju. Kreditni rejting i ovoj zemlji je u dramatičnom padu. Rastu nezaposlenost i socijalne napetosti. S većim strahom se, međutim, prati sve ozbiljnija situacija u susednoj Španiji: španska privreda je neuporedivo veća od grčke i portugalske. Ako bi ova zemlja ušla u dužničku dramu, bio bi to „evropski horor scenario“(„Špigl“). Njen budžetski deficit je, procentualno, u odnosu na bruto nacionalni proizvod, odmah iza grčkog i irskog. Deset procenata. (Grčki iznad trinaest). Visok. Daleko iznad, po strogim mastrihtskim kriterijumima, dozvoljenih tri odsto. Kriza je uništila milion i dvesta hiljada radnih mesta. Stotine hiljada mladih ostalo je bez perspektive. Vlada uvodi rigorozne mere štednje, uverena da se grčki scenarij, ipak, može izbeći.
Na još rigoroznije mere prinuđena je vlada Jorgosa Papandreua. One su bile uslov za dobijanje evropske finansijske pomoći i kredita MMF. Osetno se, drugi put za kratko vreme (učinjeno je to prvi put u martu) povećava porez na dodatnu vrednost na visokih dvadeset pet procenata, zaseca se rigorozno u primanja zaposlenih i penzije činovnika (u novčaniku prosečnog Grka biće trideset odsto manje para), povećava starosna granica za odlazak u „mirovinu“ i osnov za penziju uzimaju primanja iz čitavog radnog veka, a ne kao do sada poslednja plata, uvećavaju porezi na duvan, alkohol i drugu robu i najavljuju bolni reformski rezovi. I sve pod budnim okom nemilosrdnih finansijskih policajaca iz MMF-a (ostaće u Atini, kažu, najmanje deset godina!) i Brisela. Obaveza grčke vlade je da u naredne tri godine uštedi trideset milijardi evra. I da budžetski deficit sa nešto iznad 13 odsto na kraju ovog (kratkog) perioda svede ispod tri odsto!
Herkulovski posao za premijera Papandreua u čije političko poštenje u Briselu niko ne sumnja, ali je dosta onih koji sumnjaju u njegovu sposobnost da ostvari tako težak zadatak.
Tako „brutalan program štednje“ („Zidojče cajtung“) nemoguće je ostvariti bez snažne podrške većine građana. Krajnje je neizvesno hoće li Papandreu, koji je zahvaljujući toj podršci došao pre koji mesec na vlast, moći s njom zaista i da računa. Njegova velika pretnja su korupcija širokih razmera, snažni sindikati, koji već izvode hiljade demonstranata na ulice Atine i prete generalnim štrajkovima i, trenutno obezglavljena opozicija konzervativaca, koji su uveli zemlju u duboku krizu, ali bi populistički mogli da „vaskrsnu“ u eventualnom haosu i mogućim socijalnim lomovima.

Rigorozne mere na koje je prinuđena vlada Jorgosa Papandreua, osećaće i buduće generacije Grka

GRČKA HAMARTIJA
Prva reagovanja grčke štampe na program rigorozne štednje su simptomatična. „Elefteorotipija“ zaključuje da su predviđene mere „neophodne kako bi se izbegao bankrot“, ali u isto vreme konstatuje „da su nepravedne: pogodiće gotovo isključivo ljude koji uvek plaćaju ceh – radnike i penzionere“.
„Kerdos“: Velika odiseja počinje, naša poslednja šansa. Stigao je dan kad se račun mora platiti. Vreme odgovornosti za sve nas da se izborimo s krizom mora biti velika šansa da se modernizuje naš javni život, moramo da krvarimo. To nije samo velika, nego i naša poslednja šansa.
„Ta nea“: Način na koji smo navikli da živimo, da radimo, da organizujemo čitav život na južnom kutku Balkana, od juče je – istorija.
Konzervativni „Apogevmatini“: „Vlada je priznala da je njen stabilizacioni program doživeo krah i traži od naroda velike žrtve, bez plana koji bi mogla da ponudi za izlazak iz krize“. Sledi jetko pitanje: „Ko je dao mandat vladi da ponižava svakog Grka ponaosob?“
I, kao odgovor, levičarsko-liberalnog „Etnosa“:  Rešenja „mehanizma pomoći“ EU/MMF su zakasnela prinudna modernizacija zemlje. Njihova realizacija imaće neke oštre, socijalne posledice, koje ne bismo mogli da izbegnemo, ako hoćemo da raskinemo mreže interesa koji su nas uveli u ovaj ćorsokak.
I, na kraju, „Imerisija“:  Bolne mere s kojima vlada želi da izbegne bankrot su zakasnelo priznanje krivice i kraha našeg političkog sistema, jer upravo je taj sistem vodio zemlju u propast. S obzirom da se štednja i recesija nisu mogli izbeći, morali bismo se sada nadati da će vlada pokazati potrebnu odlučnost u ostvarivanju najavljenog programa štednje. Mala uteha, da će sada svi Grci morati zajedno i iznova da smisle zemlju – s pravilima za sve. Mi smo to dužni mladima, moramo prihvatiti kaznu za dugove koje prenosimo tek rođenima i još nerođenima.
Kritičari „paketa pomoći“ Grcima s nemačke levice upravo ciljaju u tu metu koju kao velikog „grešnika“ spominje i ovaj grčki list: neoliberalizam, sam po sebi, neminovno rađa krize. Gašenjem jednog požara ne gase se njihovi, gotovo zakonomerni, uzroci.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *