Venecuela: Dirigentska palica za Putina

Piše Bodgan Đurović

Posetom Karakasu i predsedniku Ugu Čavesu, premijer Vladimir Putin pokazao da Rusija ima značajne ambicije u Venecueli i celoj Južnoj Americi, čime je izazvao veliko nezadovoljstvo Vašingtona

Venecuela je prošlog četvrtka svečano dočekala ruskog premijera Vladimira Putina, koji je prvi put posetio ovu latinoameričku zemlju – najvažnijeg ruskog saveznika u zapadnoj hemisferi. Od kako je 1999. došao na vlast, harizmatični venecuelanski lider Ugo Čaves mnogo puta je bio u Moskvi, a u novembru 2008. u Karakasu je boravio i predsednik Dmitrij Medvedev, kao prvi „hazjajin Kremlja“ za 150 godina rusko-venecuelanskih međudržavnih odnosa. Međutim, tek Putinova poseta, kako je i sam rekao, označava „pravi početak“ saradnje, jer se ona do sada svodila na prodaju ruskog naoružanja, koga je Venecuela u poslednjih pet godina kupila u vrednosti od četiri milijarde dolara. Ruski premijer nije skrivao da je Venecuela ruski most u Južnu Ameriku, oblast u kojoj je donedavno carovao samo jedan interes – američki. Zato ne čudi da iz Vašingtona, povodom Putinove posete velikom oponentu SAD-a, varniči otvoreno nezadovoljstvo.

NAFTA, KREDITI, NAORUŽANJE
Putin je ruskim kompanijama otvorio pristup najvećem nalazištu nafte na obalama Orinoka, odakle će 2017. biti izvučeno do pola miliona barela crnog zlata dnevno. Ruski naftni konzorcijum (pet vodećih ruskih kompanija imaće 40 odsto udela, dok će Venecueli pripadati 60 procenata) dobio je pravo na eksploataciju nalazišta „Hunin-6“, koje se smatra najvećim na svetu, sa istraženih 53 milijarde barela nafte. Putin i Čaves su potvrdili da je reč o projektu za narednih 40 godina, koji uključuje i izgradnju rafinerije, a naftni koks koji će se tu proizvoditi pokretaće agregate novih termocentrala koje će biti podignute uz pomoć Moskve. Ruski konzorcijum nastavlja pregovore sa Karakasom oko eksploatacije još tri velika nalazišta nafte na Orinoku. Putin je lično predao i dokumentaciju o uplati prvog dela „naftnog bonusa“ od 600 miliona dolara, što je 60 odsto dogovorene sume za ovu godinu. Pretpostavlja se da će Karakas ova sredstva upotrebiti upravo za nove porudžbine ruskog naoružanja i vojne opreme.
Ruska strana odobrila je Venecueli i namenski kredit od 2,2 milijarde dolara, koliko je Čaves tražio, takođe za nabavku ruskog oružja. Na brojna pitanja stranih novinara, dokle se stiglo sa ovim poslom, Putin je odgovorio: „Venecuela je zatražila – mi smo spremni da damo. Ali, oni ne uzimaju, za sada im ne treba. Kad zatreba – uzeće“. To može brzo da se desi, jer je Čaves najavio da će Venecuela „nastaviti svoje skromne nabavke“ ruskog oružja i da je to minimum za bezbednost države. Kako tvrdi, porast vojne moći Karakasa samo je odgovor na uvećanje američke vojne grupacije u susednoj Kolumbiji. Zato on želi još 92 tenka T-72 i borbene avione, kao i raketne sisteme „smerč“, a upravo prilikom Putinove posete isporučena su poslednja četiri helikoptera Mi-17, od ukupno 38, u skladu sa ugovorom iz 2006. godine. Na Čavesovoj listi želja je, naravno, i ubojiti PVO sistem S-300, a Medvedev je još prošle godine (posle venecuelanskog priznanja Abhazije i Južne Osetije) izjavio da za Karakas ne postoje ograničenja za nabavke ruskog naoružanja.
Planovi su, međutim, mnogo opsežniji. Čaves je izjavio da je Rusija spremna da pomogne Venecueli u razvoju atomske energetike. „Spremni smo da započnemo rad na prvom projektu nuklearnog reaktora, naravno sa miroljubivim ciljevima“, podvukao je naslednik Simona Bolivara. Ove odluke nisu iznenađenje, jer se Venecuela suočava sa nestašicom struje, zbog nedovoljnih akumulacija vode. Masovna isključenja već izazivaju proteste, a oni su Čavesu najmanje potrebni. Sa svoje strane, Putin je najavio isporuku 2.500 automobila „Lada“, kao i otvaranje servisno-tehničkih centara za njih. Sledeći korak bila bi izgradnja montažnih pogona ruskog automobilskog giganta. U Venecueli se već voze ruski kamioni „Kamaz“ i ta saradnja će se nastaviti, a Karakas razmatra i mogućnost nabavke kontingenta izdržljivih terenskih vozila „UAZ“, koji se odlikuju jednostavnom konstrukcijom i niskom cenom.

U SENI BOLIVARA
U Karakas je na susret sa Putinom doputovao i Čavesov prijatelj Evo Morales, predsednik Bolivije, koji se sa ruskim premijerom dogovorio o kreditu od 100 miliona dolara za nabavku ruskih helikoptera, koje će La Paz koristiti u obračunu sa kokainskom narkomafijom. Već 26. aprila u Moskvu stiže i bolivijska vladina delegacija i tom prilikom će biti potpisani konkretni sporazumi u energetskoj, odbrambenoj i industrijskoj sferi. „Mi polazimo od toga da Rusija mora da se vrati u Latinsku Ameriku i zato smo odlučni u širenju diplomatskih, ekonomskih i trgovinskih odnosa sa Moskvom“, poručio je Morales iz Karakasa.
Već iz navedenog se može videti da su Rusija i Venecuela isplanirale ozbiljan dnevni red i za naredne godine. A to nije sve. Planovi se protežu i na izgradnju gasovoda i kreiranje strategije razvoja venecuelanske energetike (predviđaju se ruska ulaganja od 20 milijardi dolara), i na stvaranje zajedničke banke sa 4 milijarde dolara osnivačkog kapitala, i na izgradnju fabrika aluminijuma, železničkih šina i za preradu gline, kao i brodogradilišta. Ni ovde se spisak ne završava i iz svega se može zaključiti da Rusija planira da Venecuelu pretvori u svoju južnoameričku radionicu, odakle će izvoziti robu, ali i uticaj, po celom kontinentu. Osim što su „zabrinuti“ zbog venecuelanskih nabavki ruskog oružja i što „ne razumeju“ neophodnost takvog naoružavanja, Amerikanci zlurado poručuju da još treba pričekati i videti da li će Moskva imati dovoljno snage da realizuje tako obimne planove sa Karakasom. Putin odgovara: „Naravno, posao je veliki, ali Gospod nagrađuje uporne. Tako je nekad govorio Bolivar, i upravo tako mi nameravamo da činimo“.
Inače, svoju posetu Karakasu Putin je započeo upravo poklonjenjem senima Simona Bolivara, velikog južnoameričkog revolucionara i polaganjem venca pred njegov spomenik. Putin je položio i kamen temeljac za novi hram RPC „Vaznesenje“ i sa Čavesom je posetio ruski jedrenjak „Kruzenštern“ ukotvljen u Karakasu, gde je predsednik Venecuele poklonio kapetanu broda repliku Bolivarove sablje, ukrašenu sa 300 dragulja. Čaves je Putina potom odlikovao Ordenom Libertadora (Oslobodioca). Proglašen je i za počasnog građanina Karakasa i uručen mu je i simbolični ključ grada. Nakon toga, u njegovu čast upriličen je svečani koncert nacionalnog simfonijskog orkestra po motivima opere „Jevgenije Onjegin“. Kada je Putin posle spektakla prišao da zahvali dirigentu, ovaj mu je podario svoju palicu.
Ovaj simbolični gest, zapravo, odražava suštinu preobražaja na „zelenom kontinentu“, nad kojim je već dva veka senka SAD-a. Mnoge južnoameričke države jasno artikulišu želju za promenama. Venecuela, Kuba, Bolivija, Nikaragva i još neke zemlje već su se opredelile za najširu saradnju sa Rusijom – da bi se oslobodile dirigentske palice Vašingtona. Sledeći su na redu Brazil i Argentina, koji uskoro dočekuju Dmitrija Medvedeva.

______________________
Povlašćeno savezništvo

Govoreći na zajedničkoj pres konferenciji sa Ugom Čavesom, premijer Putin je, između ostalog, naglasio:
„Zvanični deo današnje posete počeo je polaganjem venca za velikog sina naroda Venecuele – Simona Bolivara. Bolivar nije samo borac protiv kolonijalizma u Latinskoj Americi. Ceo njegov život jedan je od najsvetlijih primera za mnoge zemlje i narode sveta, primer borbe protiv siromaštva, nejednakosti, primer borbe za slobodu. Međutim, i danas, mnogo godina posle Bolivarovog života, svet nije postao savršen. Još je veoma mnogo snaga koje, bukvalno od vremena kolonijalizma, koriste i nameću drugima svoje ideološke klišee i žigove. Pre svega, za dostizanje sopstvenih, uglavnom sebičnih interesa.
I danas se primenjuje sila u međunarodnim odnosima, u poslednje vreme sve češće i češće, u najrazličitijim delovima sveta. Koriste se i drugi instrumenti nejednakosti, kao što su nefer pravila u svetskoj trgovini, a u poslednje vreme i globalne finansijske mahinacije. Naš cilj je da učinimo svet demokratskijim. Naš cilj je da ga učinimo izbalansiranim i multipolarnim, da napravimo svet takvim da bi svi učesnici u svetskoj komunikaciji u njemu učestvovali ravnopravno i da bi se osećali bezbedno u takvom svetu. Ali, ta bezbednost u izbalansiranom svetu mora da se oslanja ne na snagu oružja, već na norme međunarodnog prava.
Mi ćemo nastaviti da podržavamo i razvijamo odbrambenu sposobnost Venecuele. Kao što znate, Rusija je već isporučila u Venecuelu najefikasnije u svetu, moćne borbene avionske sisteme – teške lovce Su-30 i drugu vojnu tehniku. Pri čemu, želim da podvučem, po cenama značajno nižim od svetskih“, objasnio je Putin formulu rusko-venecuelanskog savezništva.