Telekom Srbije: Velikaši razdrobiše carstvo

Piše Uglješa Mrdić

Do sada se u javnosti nije čuo nijedan pravi argument za prodaju 40 odsto akcija najboljeg i najprofitabilnijeg srpskog preduzeća od svih relevantnih činilaca, a posebno ne od Vlade Srbije, koja je i donela odluku o prodaji „Telekom Srbija“

Većina srpskih preduzeća je već prešla u ruke stranog kapitala. Od uspešnih ostalo je još samo nekoliko. Sledeći je, prema najavama srpske Vlade – „Telekom Srbije“.
Naime, na sednici održanoj 26. marta, Vlada Srbije odlučila je da na međunarodnom tenderu proda udeo u državnom vlasništvu u „Telekomu“. Za početak se, od Upravnog odbora „PTT Srbija“, traži da 80 odsto akcija koje poseduje u „Telekomu“, prenese na državu Srbiju, bez naknade. Podsećanja radi, preostalih 20 odsto akcijskog kapitala pripada grčkom OTE-u, a koji je u većinskom vlasništvu nemačkog „Dojče Telekoma“. Prema najavama premijera Srbije Mirka Cvetkovića verovatno će se prodati 40 odsto državnog dela „Telekoma“, aukcijom, po modelu sličnom prodaji „Mobtela“.

RESPEKTABILNI SISTEMI
Većina javnih preduzeća u Srbiji su devedesetih godina bili veoma respektabilni sistemi, dok su danas zahvaljujući DOS-ovoj katastrofalnoj ekonomskoj politici uglavnom veliki gubitaši koji posluju sa zastarelom opremom, viškom zaposlenih i sa cenama koje određuje na demagoški način država, a koje ne pokrivaju ni troškove poslovanja. Jedan od najvećih problema sa kojima se susreću javna preduzeća je i stranačko kadrovanje. U Srbiji prošle godine poslovalo je 17 javnih preduzeća, koja su osnovala Republika Srbija i AP Vojvodina i to su Elektroprivreda Srbije, Elektromreže Srbije, PEU Resavica, NIS, Srbijagas, Transnafta, JAT, Aerodrom „Nikola Tesla“, Železnice Srbije, PTT saobraćaja „Srbija“, Putevi Srb`ije, AD „Telekom Srbija“, Skijališta Srbije, Srbijašume, Vojvodinašume, Srbijavode i Vode Vojvodine. Pored navedenih preduzeća postoje i javna-komunalna preduzeća koja osnivaju jedinice lokalne samouprave radi obavljanja komunalnih poslova na nivou opštine, a kojih je oko 530. Da bi čitaocima bilo jasnije u Srbiji, javna preduzeća obavljaju privrednu delatnost od javnog interesa, a koja su po delatnosti definisana Zakonom o javnim preduzećima ili drugim srodnim zakonom ili aktom, dok su državna preduzeća ona koja su u vlasništvu države, bez obzira na to kojom se delatnošću bave.

Vlada Republike Srbije je odlukom o prodaji 40 posto akcija Telekoma odbacila prvi predlog generalnog direktora Branka Radujka o daljem razvoju ove nacionalne kompanije u većinskom državnom vlasništvu

PRIMER USPEŠNE PRIVATIZACIJE
Podsećanja radi, u Srbiji je privatizacija „Telekoma Srbije“ ostvarena 1997. godine preko Fonda za razvoj, a prodajom 49 odsto „Telekoma“ italijansko-grčkom konzorcijumu dobijeno je ukupno 1,717 milijardi maraka. Ova sredstva uplaćena su u tri tranše i posredstvom Fonda za razvoj u celini raspoređena. U „Telekomu“ je bilo i povratnih procesa, podržavljenja imovine, kada je decembra 2002. godine država Srbija otkupila deo vlasništva italijanskog partnera, po najnižoj i najpovoljnijoj njegovoj ceni, što znači da je Srbija sada vlasnik 80 odsto kapitala, a grčka kompanija OTE je vlasnik 20 odsto. Takođe za 51 odsto kapitala NIS-a Srbija je dobila 400 miliona evra, uz obavezu modernizacije NIS-a u iznosu od najmanje 500 miliona evra, a od 1. januara 2009. godine ovom kompanijom upravlja ruski „Gaspromnjeft“. Inače, broj zaposlenih u javnim preduzećima danas je pao na oko deset odsto od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji.
U Vladi Srbije su gotovo jedinstveni u stavu nastavka rasprodaje javnih preduzeća. Poslednjih dana to potvrđuju i javni nastupi nekadašnjeg direktora Agencije za privatizaciju i ministra finansija, a sada predsednika Vlade Srbije, Mirka Cvetkovića.
„Država će prodati deo akcija ‘Telekoma Srbija’ zato što država ne treba da upravlja privredom“, izjavio je u nedelju Cvetković, dodajući da kada vlada ne bi prodavala državne kompanije, „Srbija bi onda bila komunistička, a ne moderna zemlja sa tržišnom ekonomijom“. On je istakao da će kupac „Telekoma“ biti poznat posle transparentnog međunarodnog tendera i naglasio da niko iz vlade nije pregovarao o tome sa „Dojče telekomom“.
„Upravo procenat koji nudimo, od 40 odsto, omogućava i nekoj drugoj kompaniji osim ‘Dojče Telekoma’, koja je već u njegovom vlasništvu preko grčkog OTE, da postane vlasnik“, rekao je Cvetković. On je za vreme vaskršnjih praznika najavio i da Vlada intenzivno radi na prodaji JAT-a, dok planovi za prodaju EPS-a još uvek ne postoje!

JEDINSTVEN STAV SINDIKATA
S druge strane održan je 1. aprila sastanak Izvršnog odbora Sindikata „Telekoma Srbija“ i proširenog Upravnog odbora Jedinstvenog Sindikata „Telekoma Srbija“, na kome su prisustvovali predsednici Sindikata „Telekoma Republike Srpske“, Jedinstvenog Sindikata Telus i Udruženja montera za telekomunikacionu mrežu Srbije, sa saradnicima, s tim da je opravdano izostao predsednik Sindikata „M:TEL-a Crna Gora“, a kao gost bio je prisutan i Branko Radujko, generalni direktor „Telekom Srbija“. Na sastanku je potvrđen već izrečen stav svih navedenih reprezentativnih Sindikata, koji glasi:
“Protiv smo prodaje 40 odsto akcija, koja automatski znači većinsku privatizaciju ‘Telekom Srbija’ a. d. Smatramo da do sada nismo čuli nijedan valjani razlog, niti pravi argument za prodaju 40 odsto akcija najboljeg i najprofitabilnijeg srpskog preduzeća od svih relevantnih činilaca, pa ni od Vlade Republike Srbije, koja je i donela odluku o prodaji, kao ni predsednika Republike Srbije. Nećemo više pozivati niti moliti premijera Mirka Cvetkovića da otpočne dijalog sa reprezentativnim sindikatima, kao ni predsednika Republike Srbije Borisa Tadića da pomogne u tome, poštujući tripartitni dijalog i Evropsku socijalnu povelju usvojenu u Narodnoj Skupštini, koja je uslov za ulazak u EU, oko ovog veoma važnog pitanja“, saopštili su sindikati.
Generalni direktor Branko Radujko je odgovarajući na mnogobrojna pitanja predstavnika zaposlenih izneo svoje stavove, koji glase:
„On, kao generalni direktor, samo sprovodi odluke Vlade Srbije, ma kakve one bile, i njegova dužnost je da kao glavni menadžer vodi Preduzeće i da se sve sprovodi u zakonskim okvirima, bilo da se odluka Vlade o prodaji akcija sprovede do kraja ili ne. Njegovo lično mišljenje je, a sa njim je upoznao i sve relevantne činioce, da država mora da oslobodi ‘Telekom Srbija’ a. d. postojećih stega, naročito po pitanju slobodnog formiranja zarada i oslobađanja od procesa javnih nabavki (gde je konkurencija u prednosti), jer je ‘Telekom Srbija’ a.d. i dalje tretiran kao javno preduzeće, a ne kao što i jeste, tržišno orijentisano akcionarsko društvo, koje je izloženo konkurenciji, odnosno mora ga pustiti da radi kao kompanija, a ne kao javno preduzeće. Ako se to dogodi onda ‘Telekom Srbija’ a. d. može uspešno da se bori na tržištu i da uspešno posluje i pored jake konkurencije, koju sada ima u fiksnoj telefoniji, čak može dugo da ostane lider na ovim prostorima i da značajno uveća svoju vrednost. Ukoliko država to ne može ili ne želi onda je, tvrdi generalni direktor, ‘Telekom Srbija’ a. d. bolje prodati jer će početi da gubi trku na tržištu i vrednost će mu biti manja za dve do tri godine.“
Vlada Srbije je svojom odlukom o prodaji 40 odsto akcija pokazala da odbacuje prvi predlog Branka Radujka o daljem razvoju nacionalne kompanije u većinskom državnom vlasništvu oslobađanjem od stega i odlučila se za drugi njegov predlog. Reprezentativni sindikati su konstatovali da se ne slažu sa ovakvim stavom generalnog direktora, smatrajući i očekujući da se firma vodi uspešno u narednom periodu, a ne da se privatizuje. „Reprezentativni sindikati su smatrali da ima znanja i sposobnosti za uspešno poslovanje, a država odlukom o prodaji priznaje da je nesposobna i da sva preduzeća u većinskom državnom vlasništvu treba prodati. Nastavljamo intenzivne aktivnosti na odbrani interesa građana i zaposlenih“, navedeno je u saopštenju reprezentativnih sindikata „Telekoma“.

ODBRANA INTERESA DRŽAVE I GRAĐANA
O prodaji većinskog kapitala „Telekoma“, Dragan Panić, predsednik Sindikata „Telekom Srbija“ a. d. „Nezavisnost“ za „Pečat“ kaže da je „Telekom“ široj javnosti sinonim za uspešno poslovanje, za solidnu brigu o zaposlenima i za opštu odgovornost o boljitku društva.
„Država je na potezu, sledi promena strukture kapitala, naslućuje se novi poslodavac, a više nego iko, brinu i žele da sve protekne u redu, zaposleni. Stav našeg sindikata po ovom pitanju je nedvosmislen: ‘Telekom Srbija’ treba da ostane u većinskom vlasništvu države Srbije“, jer je telekomunikaciona struktura kao prirodni, nacionalni resurs koji donosi zagarantovane prihode. Ne vidimo nijedan valjan i opravdan razlog da ‘Telekomom’ upravlja Slovenija,  Austrija, Nemačka ili bilo koja druga država. Iskustva drugih država govore da je strani vlasnik po pitanju zaposlenih postupao na različite načine, a u skladu sa značajem, zahtevima i mogućnostima pregovarača, odnosno nastupa vlasti i sindikata zemalja u kojoj kupuje. Znači, prvi korak novog gazde nije širenje delatnosti nego smanjenje broja zaposlenih. Na primerima iz neposrednog okruženja, prepoznatljiv je i drugi korak – to je uvek povećanje cena usluga. Razlozi prodaje, koje navode predstavnici vlasti, nisu zasnovani na činjenicama, stvarnom stanju i objektivnim procenama. Ekonomski stručnjaci, bliski vlasti, već po navici govore o prekomernom broju zaposlenih, a da u obzir nisu uzeli činjenicu da je u prethodnom periodu ‘Telekom’ napustilo više od 4.000 zaposlenih. Naime, ‘Telekom’ je u periodu od pet godina smanjio broj zaposlenih sa 13.600 na 9.600. Još me više plaši i zabrinjava mogućnost da će, prilikom prodaje, cena biti daleko ispod iznosa koji je ‘Telekom’ uložio u svoju opremu u poslednjih osam godina. Govorim samo o direktnim ulaganjima, bez ostalih troškova ili obaveza prema zaposlenima, PTT-u i državi. Krivicu treba da preuzmu oni koji su doneli odluku o prodaji, a posledice će, na žalost, trpeti svi građani naše države, dok na kraju ne privatizujemo i budžet, pa možda i Vladu Republike Srbije“, zaključuje Dragan Panić.

REAKCIJA STRUČNE JAVNOSTI
Javnosti su se povodom odluke Vlade Srbiji obratili i predstavnici srpske stručne javnosti.
„Odluka Vlade Srbije da se pristupi prodaji ‘Telekoma Srbija’, koju ste javno podržali, je strateška odluka od interesa za sve građane Srbije. Smatramo da bi ova odluka trebalo da bude plod sistematskog promišljanja timova stručnjaka i kao takva optimalna za sadašnje i buduće generacije građana Srbije. Međutim, istupi Vladinih i partijskih zvaničnika u javnosti ne izazivaju očekivanu pozitivnu reakciju“, navedeno je u saopštenju koje su potpisali prethodna ministarka za telekomunikacije dr Aleksandra Smiljanić, vanredni profesor Beogradskog univerziteta (BU) dr Vera Vratuša, naučni savetnik dr Nebojša Popov, rektor BU redovni profesor dr Branko Kovačević, redovni profesori BU dr Borivoje Lazić, dr Vladimir Milačić i dr Miodrag Popović, koji je dekan Elektrotehničkog fakulteta BU i Slavoljub Kačarević, glavni urednik „Balkanmagazina“.
Oni su predložili da Vlada, u cilju poboljšanja javne prezentacije argumenata za donetu odluku objavi odgovore na sledeća pitanja:
1. Koji stručnjaci, navedeni imenom, prezimenom i referencama, su učestvovali u izradi studije opravdanosti prodaje „Telekoma“?
2. Kakvi su rezultati analize posledica prodaje odgovarajućih kompanija u susednim zemljama, sa stanovišta promene obima investicija, kvaliteta i cena usluga, zaposlenosti i razvoja prateće industrije telekomunikacija?
3. Zbog svog strateškog značaja, dominantni telekomunikacioni operatori su državni u mnogim zemljama: Luksemburg, Belgija, Finska, Švedska, Norveška, Italija, Slovenija, Švajcarska… Kakav razlog ima Vlada Srbije da se ponaša drugačije od kapitalističkih zemalja sa najboljim telekomunikacionim sistemima?
4. U kakvoj saglasnosti je odluka o prodaji kompletne telekomunikacione infrastrukture Srbije sa realizacijom strateških državnih ciljeva definisanih u strategijama razvoja Republike Srbije – Strategija privrednog razvoja, Strategija razvoja informacionog društva, Strategija razvoja telekomunikacija, Strategija razvoja E uprave, Strategija integrisanog upravljanja granicom…?
5. Kakvi razlozi stoje iza naizgled neracionalnog ponašanja države koja 2002. ponovo otkupljuje 29% vlasništva od Italijana, zatim obavlja značajne akvizicije u okruženju („Telekom Republike Srpske“ i „M:Tel Crne Gore“) – da bi sada sve to „prepustila” stranom vlasniku?
6. Koji su razlozi za višestruko povećanje pretplate bez obrazloženja, kada je očigledno da će se time, prodajom dominantnog operatera, novac preliti direktno stranom kupcu iz džepova građana, državne uprave, firmi, institucija od javnog značaja?
7. Koliko je očekivano smanjenje broja zaposlenih u „Telekomu Srbija“, JP PTT Srbija i telekomunikacionoj industriji?
8. Kako država planira da obešteti onaj deo korisnika „Telekoma“ koji je decenijama unazad ulagao sredstva u obezbeđenje „tehničkih uslova“ za telefonski priključak?
9. Tehnički fakulteti univerziteta u Srbiji školuju najbolje kadrove za oblast telekomunikacija. Kako će država, odričući se potpuno uticaja na razvoj telekomunikacija u Srbiji, obezbediti njihov ostanak u zemlji?
10. Kako država ima nameru da obezbedi razvoj telekomunikacija i telekomunikacione industrije kao industrije budućnosti, nakon što otuđi telekomunikacionu infrastrukturu, nacionalni resurs neprocenjive vrednosti, i telekomunikaciono tržište koje obuhvata gotovo sve građane Srbije, preduzeća, državnu upravu, vojsku, policiju, institucije od javnog značaja?
11. Kako država namerava da spreči obezvređivanje vrednosti akcija malih akcionara (građana, zaposlenih i bivših zaposlenih) ako kupovinu izvrši „Dojče Telekom“, i time, kao većinski vlasnik postane potpuno nezainteresovan za njihovu kupovinu?
Profesor dr Boško Mijatović sa Ekonomskog fakulteta povodom odluke Vlade Srbije o prodaji dela državnih akcija u „Telekomu Srbija“ je prokomentarisao:
„Neki tvrde da nije trebalo prodavati akcije ‘Telekoma’, jer posluje dobro. Ne bih se složio, pošto mislim da državna firma može da donosi lep profit ili slučajno (trenutno dobar menadžment), ili zbog prednosti koju mu država obezbeđuje (kao što je ‘Telekom’ doskora imao monopol fiksne telefonije). Osnovni problem sa prodajom je odluka da se ponudi samo 40 odsto kapitala. Time se favorizuje ‘Dojče telekom’, smanjuje potencijalna konkurencija i smanjuje prihod Srbije od prodaje. Stvar je laka: grčki OTE, čiji je najveći vlasnik ‘Dojče telekom’, već je vlasnik 20 odsto našeg ‘Telekoma’; kada se na prodaju nudi 40 procenata akcija jedini koji mogu da pređu magičnu granicu od 50 odsto koja obezbeđuje punu kontrolu nad srpskim ‘Telekomom’ su Nemci (20+40=60). Niko drugi ne može stići do kontrole kroz kupovinu ponuđenih 40 odsto. Ako je tako, a jeste, onda će drugi potencijalni kupci biti slabo ili nikako zainteresovani za učešće na tenderu, što će smanjiti konkurenciju i oboriti privatizacioni prihod. Srbija će na taj način izgubiti tzv. premiju za preuzimanje, a što je povećana cena akcije koju je investitor spreman da plati ukoliko mu kupovina donosi kontrolu nad firmom. Taj gubitak može biti sto-dvesta miliona evra, što nikako nije malo. I tako, Srbija će favorizovati ‘Dojče telekom’. Budući da ne vidim finansijske ili tehničke razloge za takav pristup, uzrok se može potražiti na drugoj strani. Na primer, razlog može biti neki dogovor iza scene, o čijoj prirodi svako ima pravo da razmišlja“, naveo je Mijatović.
A bivša ministarka za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić istakla je da prodaja „Telekoma“ ugrožava i bezbednost Srbije.
Kada je reč o bezbednosnom aspektu, poput kontrole podataka i prisluškivanja, mora se istaći da će strana kompanija koja bude posedovala infrastrukturu „Telekoma“ imati veću mogućnost da raspolaže informacijama.
Prema rečima Smiljanićeve, postoje razne metode šifrovanja i dešifrovanja, ali kada informacije prolaze kroz nečiju infrastrukturu, on uvek ima mogućnost da iščitava te podatke i pokuša da ih „razbije“…
Potvrđuje se već ko zna koji put da je u toku proces razgradnje srpskog društva i njegove privrede.

___________________

Najbolja privatizacija

U vreme najgorih sankcija 1997. godine kada je sa Srbijom bio zabranjen svaki platni promet izvršena je prodaja 49 odsto akcija „Telekoma“. Cena je bila i tada i sada fantastičnih preko 1,5 milijardi tadašnjih maraka. Kupci su bili italijanske i grčke kompanije. Na čelu pregovaračkog tima ispred srpske vlade bio je tadašnji ministar za svojinsku transformaciju Milan Beko.
Sam posao je bio besprekorno obavljen i bez odluke srpske vlade nije moglo biti izvršeno nikakvo povećanje cena usluga koja se onda godinama nije ni menjala. Današnja prodaja „Telekoma“ ne može se ni po čemu uporediti sa ovim po Srbiju najboljim mogućim poslom. Tako da svako upoređivanje današnjih privatizacionih rasprodaja sa ondašnjom prodajom 49 odsto „Telekoma“ nemaju ama baš nikakvog osnova.
Zbog iznošenih sumnji u nepravilnosti ovog posla njime se bavila i komisija italijanskog parlamenta koja je ustanovila da je sa srpske strane posao bio potpuno besprekoran, transparentan i čist. Državni organi Srbije su od počeka pa do kraja pratili ovaj posao pa nikakvih sumnji niti je bilo niti je moglo biti. Današnja politikantska pominjanja te prodaje računaju na kratko pamćenje naroda i oveštalo i već pre svega dosadnog i neuverljivo pominjanje „nasleđa devedesetih“.
Polovina tada naplaćene sume novca je uplaćena u penzioni i druge socijalne fondove. Druga polovina je bila upotrebljena na kreditiranje održavanja i razvoja proizvodnje preko Fonda za razvoj. Od toga novca je izvršena i obnova zemlje posle NATO agresije na Srbiju. Najveći deo ovih sredstava ostao je na raspolaganju privredi i posle 2000. godine.
Srbiji ostaje, ako se prodaja „Telekoma“ obavi i Srbija trajno osakati, da gleda kako će se koristiti dobijeni novac i da li će biti uložen u infrastrukturne objekte ili će biti upotrebljen za puko održavanje vlasti i tekuću budžetsku potrošnju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *