SLOBODAN ANTONIĆ Šta dalje?

„Šta dalje?“, često me pitaju čitaoci „Pečata“. „Sve je to, profesore, lepo što vi pišete“, kažu. „Ali, dajte neki predlog za akciju. Hajde da napravimo partiju, da organizujemo demonstracije…“
Razumem bes i nezadovoljstvo naših sugrađana. Oni žive sve gore i gore, osećaju da ih je vlast prevarila i opljačkala, a misle da ni opozicione stranke nisu bolje. Kuda god da se okrenu, vide nacionalnu izdaju i ekonomsku pljačku. Prirodno je da žele akciju, a ne samo da slušaju reči.
„Lako je delovati, teško je razumeti“, rekao je Sun Jat Sen (1866-1925), revolucionar i prvi predsednik Kine. Ljudi prvo moraju dobro shvatiti, a tek onda nešto preduzeti, ako žele da imaju uspeha. To proizlazi iz složene strukture savremenog sveta, a pogotovo iz naših složenih političkih prilika.
Lako je pozvati ljude na ulicu. Ali, ko će doći? Nedavno je 15.000 ljudi protestvovalo na „Fejsbuku“ zbog najavljene seče beogradskih platana. Mnogi su se žestili i upotrebljavali najteže reči, mnogi su pretili i busali se u grudi. Ali, kada je seča zakazana, a pobunjenici sa „Fejsbuka“ pozvani da zaustave testere, pojavilo se svega desetak njih. Tako je bilo i kada su vladajuće stranke u Skupštini donosile kriptofederalistički Statut AP Vojvodine, ili opasnu rezoluciju o Srebrenici. Mnogo se galamilo i pretilo, ali broj onih koji su došli da demonstriraju ispred Skupštine nije prešao nekoliko desetina. Mnogi su sve te neuspehe građanskih akcija objašnjavali „apatičnošću ljudi“ i „medijskom blokadom“. Ali, nešto drugo je po sredi. Ljudi još nisu u svojim glavama prelomili. Ili bar ne dovoljan broj njih. A pogotovo nisu prelomili oni koji bi trebalo da građane povedu u otpor – njihova elita.

U KAVEZU
Uopšte, danas se u Srbiji glavna bitka bije u glavama ljudi. Jer, naši najveći porazi upravo su tu započeli. Gledamo oko sebe i vidimo da naša ekonomija pripada strancima ili bezobzirnim domaćim tajkunima, da svi zajedno korumpiraju političare i da zajedno kontrolišu medije. Gledamo oko sebe i shvatamo da smo se našli u vlasti krupnog kapitala, koji će od sada neumoljivo gospodariti i nama, i našom decom. Gledamo oko sebe i vidimo da su plutokrate i njihovi strani zaštitnici tako dobro korumpirali naše političare, da na izborima, praktično, više nemamo za koga da glasamo. Gledamo oko sebe i sa zaprepašćenjem vidimo koliko laži dolazi iz medija, koliko nas samo sistematski zamajavaju i zaglupljuju. Gledamo oko sebe i shvatamo – našli smo se u gvozdenom kavezu…
Ali, ne zaboravimo jednu strašnu činjenicu. U taj kavez smo sami, svojom voljom ušli. Jer, nismo li, naivno, verovali da je privatizacija najbolji lek za neefikasnu privredu? Nismo li, naivno, mislili da će stranci, čim im predamo svoje fabrike, u našu ekonomiju upumpati na milijarde evra i zaposliti na stotine hiljada ljudi? Nismo li verovali da samo treba osloboditi medije „upliva države“, pa da se oni namah pretvore u svetionike istine, pluralizma i slobode? Nismo li mislili da u Srbiji samo treba organizovati poštene izbore, pa da glas naroda istinski počne da se sluša u vrhovima vlasti? Nismo li verovali da Srbija samo treba da obnovi demokratiju i tzv. otvorenu tržišnu privredu, i da će nas naši zapadni prijatelji odmah, kao u svemu ravnopravne, primiti u svoje društvo? Nismo li verovali da Srbija samo treba da se jasno opredeli za EU i NATO, pa da svi naši nesporazumi sa susedima budu pravedno rešeni, a Kosovo zauvek ostane „srce Srbije“?
Sve smo to verovali. Ali, sve je to bilo ili samo donekle tačno, ili više pogrešno nego tačno. I na osnovu tih pogrešnih verovanja mi smo povukli pogrešne poteze. Tako smo sami, mic po mic, ušli u kavez. I sad, kada smo u kavezu, možemo samo da žalimo i da smišljamo kako da se oslobodimo.

MEJNSTRIM MANTRE
Ali, hajde i to da kažemo, za tu našu istorijsku, gotovo epohalnu naivnost nismo svi jednako odgovorni. Najmanje je kriv narod. On je glasao, on je demonstrirao, on je radio onako kako mu je govorila njegova elita. A naša elita, to nisu samo političari. U nju spada i naša inteligencija, ona akademska, medijska, kulturna… Jasno je da političari ne bi uspeli da baš „toliko“ prevare narod, da im u tome ipak, svesno ili nesvesno, nisu pomagali i neki novinari, urednici, profesori, pisci, umetnici…
Recimo, koliko smo samo puta, tokom devedesetih, slušali od naših ekonomista rečenice kao što su: „Najbolja privatizacija je brza privatizacija“ i „Ako morate svom psu da odsečete rep, uradite to odjednom i brzo, a ne u više navrata“? I najveći broj nas im je verovao. Verovali smo im i kada su govorili da je najbolji lek „liberalizacija tržišta“, što niže carine i slobodan protok stranog kapitala. Mislili smo da znaju šta pričaju, jer to im je struka. Tek docnije su neki od nas uvideli da je po sredi samo jedan deo struke i samo jedan deo istine. No, javnost je već bila dovoljno „impregnirana“ da bez otpora, početkom dvehiljaditih, prihvati uništenje srpskih banaka, poklanjanje „Sartida“ Amerikancima i preuzimanje monetarne politike od strane uvozničkog lobija.
Ali, hajde sada da se samokritički osvrnem i na svoju struku, ni mi, srpski politikolozi i sociolozi, nismo bili baš mnogo bolji. Mnogi od nas su stvari isuviše jednostavno prikazivali, crno-belo. Naspram Miloševićevog autoritarizma – demokratska opozicija; naspram autoritarnog Istoka – demokratski Zapad. Trebalo je da nas taj „demokratski Zapad“ bombarduje, pa da počnemo da shvatamo koliko su sumnjive sve one priče o SAD-u kao „lideru slobode i demokratije“. Trebalo je da EU postane glavni asistent secesiji Kosova od Srbije, trebalo je da briselska birokratija, svojim beskonačnim haškim zahtevima, do kraja ponizi ovu državu, pa da shvatimo da nešto ipak ozbiljno nije u redu sa konceptom EU, i sa političarima iz Brisela.
No, dok to nismo shvatili, mi smo ipak, na neki način, pogrešno savetovali narod. Ali, ruku na srce, mi smo te savete i sami primili od „mejnstrim“ sociologa i politikologa Zapada. Jer, kao i naši ekonomisti, i mi smo duboko poštovali autoritet zapadne nauke. I mi smo gledali šta većina politikologa i sociologa, po najuglednijim časopisima, piše i radi, pa smo to isto ponavljali i pokušavali da primenimo na Srbiju. Tek kada su nas bombe probudile, neki od nas su počeli da čitaju autore koji nisu deo „mejnstrima“ i da uviđaju koliko su i naše sopstvene struke podložne ideologizaciji. (Dok je drugi deo, nažalost, i dalje nastavio da ponavlja „mejnstrim“ mantre i da za to dobija simbolička i materijalna priznanja i nagrade).

IDEOLOŠKE NALEPNICE
No, svako u našim strukama ko je imao pameti i poštenja shvatio je, u međuvremenu, koliko su stvari složene. Ali, neka šteta je ipak već učinjena. Jer, mnogi su intelektualci, makar svojom nedovoljnom kritičnošću, pripomogli korumpiranim političarima da zavedu javnost i usmere građane na pogrešne odluke. Tako smo se, svi zajedno, sada našli u gvozdenom kavezu.
Sada moramo biti pametni i ne ponavljati greške iz prošlosti. (Zapravo, sada će nam trebati mnogo više pameti da bismo se oslobodili, nego što nam je ranije trebalo da ne upadnemo u klopku). Ako smo išta naučili, to je da ne smemo više da mislimo crno-belo. „Socijalizam je loš, kapitalizam je dobar“, ta rečenica ne sme biti prosto zamenjena lozinkom „Nazad u socijalizam“. „SAD je lider slobode i demokratije“, ne sme biti jednostavno pretvoreno u „SAD je izvor i utoka zla“. Moramo razviti daleko istančaniji kategorijalni aparat, moramo izoštriti naša saznajna i analitička sočiva, moramo unaprediti naše mišljenje i vrednovanje, da bismo do kraja mogli da shvatimo kako funkcioniše kavez u kome smo se našli, da bismo shvatili ko su naši čuvari, a ko su nam prijatelji…
U tom važnom zadatku nam, bojim se, nikakve stare ideologije ne mogu mnogo pomoći. Često se „Pečatu“ prebacuje da je „miks levičarskih i desničarskih autora“ i da „nije do kraja ideološki profilisan“. Ali, ako mene pitate, mislim da je upravo u tome njegova prednost. Nijedna „čista“ ideologija iz 19. ili iz 20. veka ne može da bude vodič za razumevanje, a kamoli za političku akciju, u 21. veku. „Komunisti“, „socijaldemokrate“, „liberali“, „konzervativci“ – to su samo ideološke nalepnice iza kojih je, danas, sadržaj drugačiji nego pre sto godina. Ne gledajmo na nalepnice, ne padajmo u još jednu klopku. Novo stanje sveta zahteva novo mišljenje, a možda i nova imena za to mišljenje.
Ideja očuvanja porodičnih vrednosti, morala i patriotizma je, u osnovi, ideja konzervacije, konzervativna ideja. Treba li levičari da je zbog toga odbace? Ideja jake nacionalne države – u smislu suvereniteta i sprovođenja zakona, je, izvorno, nacionalistička ideja. Treba li liberali i socijaldemokrate da je zaborave? Ideja socijalne pravde je levičarska ideja. Zašto bi konzervativci bili protiv? Ako živimo u sistemu u kome je sve napadnuto – porodica, moral, država, sloboda mišljenja, socijalna pravda… – pa zar nećemo porodicu braniti kao najbolji konzervativci, slobodu mišljenja kao najpredaniji liberali, a socijalnu pravdu kao najžešći socijalisti?

LAKO JE DELATI, TEŠKO RAZUMETI
A mi živimo upravo u jednom takvom sistemu. To je globalni sistem koji nas je prevario, usisao i sad nas lomi. Potrebno je mnogo pameti da vidimo kako on radi, ko su nam neprijatelji, a ko saveznici. U tom procesu razumevanja i učenja, svako mišljenje, svaki istiniti uvid je dobrodošao. Ako kao liberal hoću da vratim demokratiju i suverenitet narodu, zašto bih odbio da naučim šta o globalnom sistemu kažu Frank, Svizi ili Volerstin, samo zato što su marksisti? Ako kao pravoslavac hoću da razumem šta to rade sa mojim vrednostima i sa hrišćanstvom, zašto bih odbio da čitam sjajne knjige Majkla Džonsa, samo zato što je katolik i Amerikanac?
Isto važi i kad je reč o našim saveznicima. U ovom kavezu nismo sami. I drugi sužnji su sistematski varani, tlačeni i jednako iskorišćavani, kao i mi. Nije li najrazboritije da vidimo šta oni preduzimaju kako bi se oslobodili? Nije li pametnije da iz njihovog iskustva otpora nešto naučimo, nego da sami kroz to isto prolazimo? Konačno, nije li bolje da zajedno nešto pokušamo, nego da sami jurišamo na rešetke i čekamo da nas slome, jednog po jednog?
Eto zašto je važno imati na umu Sun Jat Senovu izreku da je „lako delati, ali teško razumeti“. To ne znači odbijanje svake akcije, to ne znači da ništa ne treba raditi sve dok se ne izgradi potpuno jasna teorija. Ne. Čitanje, pisanje, razgovor, u ovom trenutku su možda najvažnija akcija. Jer, tek ako dobro razumemo, moći ćemo i drugima dobro da objasnimo, tek kada dobro objasnimo, moći ćemo druge valjano da pokrenemo. I samo ako u srpskoj inteligenciji pobedi slobodna misao, moći ćemo da „zakoračimo ka slobodi“. Zato se, kao i sedamdesetih ili devedesetih godina, najvažnija bitka ne vodi u Skupštini, već na Univerzitetu, u naučnim časopisima, u kulturnim institucijama, u novinama i, danas, na internetu… Oni koji su, ranih devedesetih godina, uspeli da pridobiju dušu srpske inteligencije, srpske omladine, srpske građanske klase, početkom dvehiljaditih su preuzeli ovo društvo, njegovu politiku i ekonomiju. Zato i danas, oni koji sanjaju da oslobode ovo društvo, moraju najpre da dobiju kulturni rat sa „kompradorima“ – i u novinama, i u kulturi, i na Univerzitetu, i u muzici…
Zato, ne pitajte više kada će akcija. Mi smo usred nje. I ako svako, na svom polju, uradi makar delić od onoga što su autori „Pečata“ uradili za ove dve godine, biće dobro. Pokrenućemo političare, pokrenućemo preduzetnike, pokrenućemo građane. I u ovoj zemlji i u ovom narodu konačno ćemo probuditi nadu da je spasenje moguće.

9 коментара

  1. Avatar
    Горан Јевтовић

    Одлично професоре. Беспрекорно тачно. Требаће много времена и живаца за стратегију коју сте изнели, а која је једино могућа.
    Али, бојим се да каснимо, много. И превише.
    Мислим да ће мо пропасти као Византија, и то врло брзо.
    Осим, ако нас Бог погледа. А неће, хулимо на Њега из дана у дан све више и више. Већина Срба су само декларативни верници, поклоници тзв. обичајног православља.
    Ми, обичан и прост народ, водимо борбу (ако се то може тако назвати) са “оперативцима” Сатане (петооктобарска номенклатура и српска “елита” коју сте лепо побројали) и “анђелима” његовим .
    У тој борби, човек без Божје помоћи и воље, неизоставно губи. Слабији је небројено пута од демонских сила… И то је то.
    Једноставно, испуњава се “пророчанство” Светога Владике Николаја.

  2. Avatar

    Сећам се репортаже са Другог отаџбинског конгреса СПО-а, тада убедљиво најутицајније опозиционе странке. Један говорник је патетичним гласом рекао (цитирам по добром сећању): „Србија се данас налази пред дилемом – или комунизам, или демократија“.
    Нико у то време није смео пред народ да постави праву дилему: социјализам или капитализам, него је заменом теза разводнио и замаглио ствар. А народ није размишљао о томе да комунизам и демократија нису два пола исте одреднице – друштвеног уређења (један“-изам“ спрам другог), нити облика владања (једна „-кратија“ спрам друге), па да се одлучи. Тако су му под фирмом демократије курвински подметнули капитализам, односно кавез у који је, како рече професор Антонић, ушао сам. После је било касно. Тражили сте – гледајте. А дошли смо дотле да је у првој фебруарској емисији Оливере Ковачевић „Да, можда, не“ више од 67% анкетираних гледалаца изјавило да је боље било у социјализму него што је сада. Одговорна власт би се забринула.
    Шта даље? Не знам. Не знам шта је у главама људи. За пуњење тих глава којекаквим будалаштинама задужени су медији и они то одлично раде. Мој утицај је ту мали.
    Бојим се да је господин Јевтовић у праву кад каже да је касно.

  3. Avatar
    srdjan conic

    Posle ovakvih tekstova profesora Antonica coevek nema sta da doda ili oduzme. Svaka njegova nova analiza predstavlja nadgradnju koja jednostavno oplemenjuje. Borba za spasenje vec uveliko traje, ona je teska, potrebno je mnogo mudrosti a majka mudrosti je strpljenje. Zbog toga spasenje ne samo da je moguce vec je i vidljivo. Dakle sta dalje. Nista samo nastaviti sa cuvanjem zdravog razuma citanjem i verom. Jer ko veruje spasice se. Zato i ako postoji samo jedan misleci covek nece biti kasno.Jer slobodnu misao niko ne moze kontrolisati. Ustvari oni koji nas kao drze u kavezu okovani su sa svih strana a toga nisu ni svesni. Zato je i nasa duznost pre svega njima da pomognemo Vreme je na nasoj strani. Verujte.

  4. Avatar

    Pokret socijalista, Komunisti srbije su na dohvat ruke…leve snageu Srbiji moraju da koordiniraju, jer, desnica je i u vlasti i u opoziciji !!!!!

  5. Avatar

    Поштовани г-дине Антонићу,
    прво морам да истакнем да Вас изузетно али заиста изузетно ценим као човека и као политиколога. Читао сам многе Ваше текстове и подржавам Вас за сваку написану или изговорену реч. Осим за део овог текста за који морам да кажем НЕ СЛАЖЕМ СЕ!
    Мислим да сам разумео нешто а то је да су 90 тих запад, на челу са Великом Британијом, Америком и Ватиканом, првенствено, издвојили своје пулене овде у Србији и издашно их помагали материјално и финансијски у борби против Србије, коју су крстили као борбу против Милошевића. Пулени, финансијски нафиловани и заштићени од стране њихових макроа могли су да позову незадовољни народ на улице и на АКЦИЈУ. Када су преузели власт морали су да врате услугу и почело је са издајом. Данашња власт је у фази завршних радова који се огледају у дизању споменика мртвацу. С обзиром да одлично раде свој посао за своје макрое више нема потребе да горе наведене државе ни финансијски ни материјално помажу било кога ко би повео ојађени народ против издајника. Опозиција не постоји. Е сад наш народ лепо каже “док се млада обуче свадба се провуче”. Док народ овај буде разумео проћи ће и дизање споменика и 40 дана и година сахрањеној Србији па ће као што је и обичај пасти у заборав.
    На крају, ако је ситуација оваква не видим ни један разлог да Ви г-дине Антонићу и на пример др. проф. Мило Ломпар, публициста Иван Ивановић, млади Александар Павић, Бошко Обрадовић и други млади из Српских двери, Драгомир Анђелковић, др. Душан Тубић, Коста Чавошки и да не набрајам више, има Вас доста, кренете у АКЦИЈУ. Пробајте бар. Смислите нешто. Ко ће ако не ВИ!!!
    С поштовањем.

  6. Avatar

    Проф. Антонић је у праву – само упорна, смислена и темељита борба за сваког годинама слуђиваног Србина, за сваку главу, може дати наду да су промене, а тиме и спасење народно, могуће. Ширимо родољубље, љубимо отечество, свуда, где год и кад год је то могуће!!!

  7. Avatar

    …odakle početi?i čemu?da li je to još jedan od cinizama ili samo retorička figura…da sa najviših mesta javnosti neko kaže da je bio naivan?zar se to tako zove?gde su srpski intelektualci,filozofi,sociolozi,mislioci,poznavaoci istorije,povesti i aktuelnosti?ili njih u javnosti i nema.da li su nešto čitali,pročitali i reflektovali,ovo koji su stalno u javnosti, pre nego što su kroz masu i vatru prodrli u vlast i dokopali se orgazma moći?(elijas kaneti)odgovornost za ovaj strašan poraz intelekta,jezika i misaonosti,odgovornost za usmerenu i poželjnu kreativnost u funkciji memoricida,za dolazak paradigme shvaćene na palanački način koja isključuje i ubija svaku različitost i asimetriju-odgovornost pada na sve one koji su još 1997,a kasnije i 5.oktobra 2001 prodrli u kulturne i obrazovne institucije.ta,sada vidimo po njihovim rečima i delima-nekulturna,neobrazovana i nenačitana rulja a srazmerno tome i ohola i osiona i osvetoljubiva,sastavljena od imena i prezimena sa akademskim zvanjem učinila je da se odstrane,odmah i po kratkom postupku ili da se profesionalno i egzistencijalno mrcvare do smrti-svi koji nisu učestvovali,iz razloga refleksije i slutnje,koja ‘kao časovnik što žuri’pretiče događaj-u oblapornom plesu odumiranja.svi oni kojima je bilo važnije da se uguraju u ministarstva policije,odbrane,privrede,trgovine…nego da se pozabave kulturom i obrazovanjem,svi oni koji već od početka 90-tih ne znaju da preuzmu odgovornost za kulturu i obrazovanje,jer su,blago rečeno glupi,sada hoće sve druge-da proglase naivnim!ne,niko nije bio naivan,samo je bio i jeste-glup ili i sam zauzet jurišanjem na profesorska mesta,mesta u odborima,komisijama,zadovoljan kusurom i mrvicama vidljivosti u javnosti….kako vam je,elito,malo potrebno!ali,niko,baš niko,nije u ovoj zemlji ozbiljno shvatio(sem naravno,onih,koji su prigrabili muzeje,galerije,strukovna udruženja,fakultete,medije,…) da je moć,i to ne samo ona potrošna lična moć,već,najvažnija moć zajednice-u kulturi i u politici brige…kome to reći?glupima,gluvima,zadovoljnima,zakasnelima….?na seecult portalu 3 godine je opstajao forum sa temama iz kulture,brige za jezik,za kreativnost,….niko nije smeo da se javi da bi participirao u tom’teškom radu slobode’,forum je ukinut po nalogu onih kulturnih i dvorskih radnika u kulturi,profesora,umetnika sa inauguracija,tzv kulisa-umetnika,večnih miljenika okruglih stolova svih režima…a čije se delovanje,kao simptom,problematizovalo kroz jezik!tolika je cenzura i strah u državi srbiji!u kulturi srbije!sa mesta intelektualne kulturne elite srbije koja se toliko osilila ili koja je toliko nesigurna u samodovoljnosti i zatvorenosti da zabranjuje jezik refleksije čak i na internet forumu!i,onda,pitanje šta dalje?ova postojeća,intelektualna elita sa vizijom i znanjem jedino kada je trgovina u pitanju- ugušila je u krvi i ismejala slobodu i kreativnost,jezik refleksije i sva civilizacijska dostignuća čoveka i obesmislila svojim promiskuitetnim cinizmom i jeftinim oportunizmom ono što ceo kulturni,kreativni,umetnički svet zna i živi!-a to je da je čovek biće kulture!a,ako mene pitate-šta dalje?-takvo glupo,sebično,korumpirano,nekulturno,zatvoreno društvo,kakvo je srbija danas-treba da nestane!zar to i nije bio cilj?da se dokaže na sopstvenom primeru i sopstvenim snagama da ovde živi jedan necivilizacijski narod koji i zaslužuje kaznu istrebljenja,porobljavanja i epitete nekulturnog i neistorijskog.nesklanjajući se ni iza nacije ni iza porodice ni iza tradicionalnih vrednosti i ne žaleći za svim tim-vidim jedino dozvoljenu i,zato jedino živuću srpsku delatnost a to je lična trgovina uticajem(tzv.trgovina puterima na glavi) sa mesta lične psihološke-slepe-žute mrlje iz koje se,inforbirovski,brišu i ubijaju svi smetajući’prijatelji'(u grčkom smislu te reči).a još je vitgenštajn rekao da prijatelji mogu biti samo oni koji su istih kapaciteta.

  8. Avatar

    Poštovani g-dine Antoniću, nadam se da ćete razumeti da su pitanja koja se nalaze nakon citata koji sledi postavljena u najboljoj nameri i da ćete naći vremena da odgovorite na njih.

    “Zato, ne pitajte više kada će akcija. Mi smo usred nje. I ako svako, na svom polju, uradi makar delić od onoga što su autori „Pečata“ uradili za ove dve godine, biće dobro. Pokrenućemo političare, pokrenućemo preduzetnike, pokrenućemo građane. I u ovoj zemlji i u ovom narodu konačno ćemo probuditi nadu da je spasenje moguće.”

    Ako akcija traje, i služi postizanju određenog cilja, ko kontroliše da li ona ide u dobrom smeru?
    Jel imate neki način da utvrdite konkretan broj ljudi koje ste pokrenuli i osvestili?
    Kako znate da je vaš metod rada dovoljno uspešan? Jel se oslanjate na količinu uloženog truda u pisanju članaka ili na neke konkretne rezultate (posećenost sajta, broj komentara, broj novih posetilaca na sajtu, itd.)?

    Svako dobro!

  9. Avatar

    Као ваш поштовалац и редовни читалац ваших текстова, овом приликом вам морам упутити добронамерну критику.Гледао сам вечерас емисију Б92 ”Утисак недеље” и видео сам горопадну Биљану Србљановић која је викала на вас и успела дреком, безобразлуком и бесконачним бесмисленим монологом да вас ућутка и спречи да изнесете своје мишљење и аргументе.То је оружје које та особа и њене посестриме из НВО редовно користе да би ”надвладале” саговорнике у ТВ дуелима.Тај пијачарско-шибицарски стил је ”обавезни програм” сваке простакуше-стоји да то није ваш ниво, али је чињеница да сте допустили да вас ућутка. Докле, професоре, докле ће се српски интелектуалци повлачити пред плиткоумним , арогантним, простацима и препуштати им бојно поље (Србију)? Зашто нисте подсетили госпођу да се понаша просто, недолично за пристојну особу, а камоли наставника (како се представља), да дрека није аргумент и да изговара гомилу бесмислица. Сигуран сам господине Антонићу да сте били способни да се изборите са ситуацијом. Молим вас да следећи пут ”паметнији не попусти” и да не дозволи да опет ”будале” уграбе комадић света. С поштовањем!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *