DANIJEL CVJETIĆANIN Proteze za posečene platane

Gradonačelnik Beograda koga građani, valjda od milja, zovu Đilas-Platan, obećao je da će grad kupiti proteze nesrećnoj kuci Mili, kojoj je nepoznati zlikovac sadistički odsekao sve četiri šape. Poznati počinioci koji su, takođe sadistički, posekli preko tri stotine platana na nekadašnjem Bulevaru Revolucije, nisu bili čak ni predmet kritike humanog i ekološki svesnog gradonačelnika. Zašto? Zato što je on sam bio nalogodavac ove monstruozne seče, i zato što se seča platana (estetska i ekološka katastrofa jedne od najdužih beogradskih ulica) može pretočiti u profit za koji će i gradonačelnik biti i te kako zaslužan, pa će mu valjda, po nepisanom zakonu poštene raspodele plena, direktno ili indirektno pripasti odgovarajući deo.

KERUŠA MILA
Reptilni segment štampe, uvek spreman da podupre svaki režim (najbolji i najgori), pohvalio je humanost lordmera, a savesni građani su požurili da formiraju fond za pomoć nastradaloj keruši, ne obazirući se na finansijski skandal koji je, baš nekako u to vreme, lansiran u vezi sa sumnjom da je ljupka manekenka Katarina Rebrača (sa porodicom i saučesnicima) zloupotrebila sredstva iz svog humanitarnog fonda. Ne bih se čudio da se, na kraju, pokaže da je gospođica Rebrača neopravdano osumnjičena, a da se nestalom novcu nikada ne uđe u trag. Ali čak i ako se na sudu dokaže suprotno, gospođica Rebrača se može pozvati na olakšavajuće okolnosti – opštu klimu otimačine i prevare, koje vlast odobrava i podstiče. Sredstva su rasipana, ili su nestajala i iz državnih (a ne samo privatnih) fondova, na šta je Državna revizorska institucija ukazala, ali je naknadno, „ozbiljnije upitana“, ustanovila da je reč o sitnim prekršajima koji su manji od troškova TV – prenosa debate koja se na njih odnosi. Direktor ove institucije, muco je, bledeo i crveneo pred kamerama u Skupštini, proklinjući verovatno čas kada je preuzeo funkciju. Kamo sreće da su mu dozvolili da se uopšte ne pojavi pred kamerama i poslanicima! Spasao bi dostojanstvo struke koja je, među nama (ekonomistima), veoma cenjena.
Moramo, ipak, biti zahvalni gospodinu Đilasu zato što je na najtransparentniji način predstavio licemerje vlasti, a naročito zato što je pokazao da su ljudi iz gradskih preduzeća i službi, da bi sačuvali radno mesto, ponekad spremni da izvrše svako naređenje nadležnih, ma koliko se ono kosilo sa principima etike (ekološke i one druge). Ovog puta, to su bili nevoljnici iz Gradskog zelenila. Ko će biti sledeći? Đilas je dao neprocenjiv doprinos osećanju potpune nemoći građana, zastrašenih kompradorskim terorom vlasti. Svako se, s pravom, pita da li bi i druge službe i organi bespogovorno postupili po naređenju sa vrha, ili bi možda, bar neki od njih, imali u izuzetnim slučajevima prigovor savesti?

PREDZNAK BURA I OLUJA
U srpskoj narodnoj (epskoj) poeziji, seče su predznak sudbonosnih događaja. Seča knezova najavila je nacionalno osvešćenje Srba i Prvi srpski ustanak. No i mimo poetske stvarnosti, seče mogu da najavljuju bure i oluje raznih vrsta. Seča Avalskog tornja, koji je pao kao posledica samoizolacije Srbije (princip sveprisutne evroatlantske političke korektnosti me nagoni da, kao i mnogi drugi, ne smem da imenujem rušioce), najavila je burne demokratske promene u 2000. U ekonomiji, usekovanije banaka bilo je pouzdan predznak dezindustrijalizacije i izvoznog kolapsa. Seča medija (prirodna posledica totalitarne demokratizacije) siguran je signal da će opšti optimizam da buja, a uvek odmereni Tijanić najavljuje da se na Javni servis neće pozivati gosti koji se ponašaju nepristojno. Što znači da izbori nisu daleko i da će biti pošteni i transparentni.
Obračun sa organizovanim kriminalom u operaciji „Sablja“ (2003.) doveo je do prestrukturiranja kriminalnih delatnosti. Droga je počela šire da prodire u sve pore društva. Takođe, zabeležen je i nagli polet industrije kockanja, razonode, i seksa. Delatnost narko-klanova se proširila na nova tržišta – škole i fakultete, a kriminal može ozbiljno da računa i na sve brojniju populaciju nezaposlenih.
U reformisanom ambijentu, predsednik Tadić javno je naglasio da Srbija nikada, nikada, nikada i ponavljam nikada neće odustati od borbe sa mafijom i tako pokazao da su u politici mogući oštri zaokreti. Koliko juče, partija i vlada gospodina Tadića se borila (i izborila) sa evroskepticizmom u Srbiji, kao i sa opstrukcijom Radikalne stranke, dok danas okreće oštricu svoje borbe protiv mafije. Pri tome, u skladu sa sportskim duhom predsednika, narko-bosovima je vlada dala malo „fore“, pa su nekako (nemoguće je utvrditi kako) na vreme obavešteni da treba da napuste Srbiju. Svi veruju da će predsednik Tadić pobediti i u ovom ratu. Jedino se ne zna da li će borbu otvoriti napadom na mafiju koja je monopolisala marketing u medijima, ili će rat početi na nekom njemu udaljenijem području?